Povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu, 11. novembra 2024. godine  generalni konzul Miloš Vujić položio je venac na spomenik žrtvama „Veleizdajničkog procesa“ na banjalučkom groblju „Sveti Pantelija“.

U izjavi za medije Vujić je istakao da se ovim okupljanjem odaje počast žrtvama „Veleizdajničkog procesa“ sa područja Banja Luke, čija je jedina greška što su u tom periodu bili napredni Srbi. 

Takođe je podsetio na nemerljiv doprinos Srbije pobedi mira, pravde i slobode, čime se pokazalo da su Srbi na pravoj strani istorije. Ukazao je i na simboliku Natalijine ramonde, cveta koji se ističe povodom ovog praznika, kao sećanje na vasksnuće Srbije nakon gubitka gotovo polovine muškog radno sposobnog stanovništva.

Nakon polaganja venca, medijima se obratio i predsednik banjalučkog Udruženja potomaka i poštovalaca ratnih dobrovoljaca 1912-1918. Nebojša Kuštrinović, podsetivši na 25000 dobrovoljaca sa područja šire banjalučke regije i obavezu potomaka da ih se sećaju.

U organizaciji Konzularne kancelarije Trebinje, 11. novembra 2024.godine, a povodom obeležavanja Dana primirja u Prvom svetskom ratu, tačno u 11.00 časova, u znak sećanja i pijeteta prema stradalim sunarodnicima venac su na  Spomenik oslobodiocima Trebinja  položili konzul Miodrag Džudžalija, Miroslav Marković i gradonačelnik Trebinja gospodin Mirko Ćurić.

Obaveštavamo da GK R.Srbije Banja Luka i KK Trebinje neće raditi 11. novembra 2024. godine, kada se obeležava Dan primirja u Prvom svetskom ratu.

Predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević sa delegacijom boravio je 26.9.2024. u zvaničnoj poseti Republici Srpskoj.

Nakon svečanog dočeka ispred Palate Republike u Banja Luci sastao se sa predsednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom koji ga je odlikovao Ordenom Republike Srpske na lenti, za naročite zasluge u razvijanju i učvršćivanju saradnje i političkih odnosa  između Republike Srbije i Republike Srpske, kao i za izuzetan doprinos od šireg značaja za opstanak, afirmaciju i razvoj Republike Srpske.

Premijer Republike Srbije izjavio je da je Orden Republike Srpske na lenti velika čast za njega, ali i za Srbiju i njeno rukovodstvo na čijem čelu je predsednik Aleksandar Vučić.

Takođe, rekao je da se ne radi samo o priznanju za ono što je urađeno, već i o obavezi da se odgovorno, mudro i strpljivo zajednički čuva Srbija i Republika Srpska u skladu sa Dejtonskim sporazumom. S obzirom na to da se radi o istom narodu, kulturi, zajedničkoj prošlosti i budućnosti, Republika Srbija će nastaviti da podržava ne samo Republiku Srpsku u skladu sa Deklaracijom usvojenom na Svesrpskom saboru, već i srpski narod u Federaciji BiH, naveo je M. Vučević.

Prilikom posete opštini Srbac, gde su okupljeni građani dočekali aplauzom premijera Srbije i predsednika Republike Srpske, zvaničnici su obišli novoizgrađeni vrtić „Srbija“ za čiju su izgradnju vlade Srbije i Republike Srpske izdvojile 3 miliona KM (oko 1,54 miliona evra). Vrtić će moći da primi 200 dece, čime se rešava višedecenijski problem u tom kraju, u vezi sa čim je M. Vučević izrazio nadu da će taj objekat doprineti ostanku i opstanku srpskog naroda na tom prostoru. Predsednik M. Dodik je ponovo naglasio značaj podrške Srbije, jer „taj osećaj da vas neko pomaže je više od novca“.

Tokom daljeg obilaska opštine Srbac, pohvalivši njenu uređenost, M. Vučević je istakao ključnu važnost političkog mira i stabilnosti kao uslov za razvoj, i načelniku opštine Mlađanu Dragosavljeviću poželeo je novu gradnju i što više dece koja će biti prijavljivana za vrtić. U vezi sa tim, M. Dragosavljević je izrazio zadovoljstvo što je Srbac prva opština u Republici Srpskoj koja je, doprinoseći pronatalitetskoj politici, kao investitor realizovala projekat izgradnje zgrade za mlade bračne parove, čija je ukupna vrednost 1,69 miliona KM, a prodajna cena 1200 KM po kvadratnom metru (oko 600 evra). Na ceremoniji povodom završetka ovog projekta, premijer M. Vučević i predsednik M. Dodik uručili su ključeve stanova za 20 mladih bračnih parova, koji su na taj način po povoljnim uslovima rešili stambeno pitanje.

Svim aktivnostima tokom posete predsednika Vlade Republike Srbije Miloša Vučevića prisustvovao je generalni konzul Miloš Vujić.

Ministar kulture Republike Srbije Nikola Selaković otvorio je 25.9.2024. manifestaciju „Dani Srbije u Republici Srpskoj“, na svečanosti održanoj u Narodnom pozorištu Republike Srpske u Banja Luci.

Neposredno pre ovog događaja, u okviru iste manifestacije, ministar N. Selaković otvorio je izložbu „Vladarske insignije kralja Petra I – kruna, šar, žezlo, kopča za plašt“ u galeriji Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske (ANURS).

Manifestacija „Dani Srbije u Republici Srpskoj“ prvi put je održana 2019. godine u nekoliko gradova Republike Srpske, pod pokroviteljskom Ministarstva kulture Republike Srbije, na čiju inicijativu je i obnovljena 2023. godine, nakon prekida zbog epidemiloških razloga. Sprovodi se u saradnji resora kulture Srbije i Republike Srpske, sa ciljem doprinošenja kulturnom jedinstvu srpskog naroda. Ove godine, tokom skoro mesec dana, u 10 gradova Republike Srpske 14 ustanova kulture iz Srbije, predstaviće program iz različitih vidova umetnosti (pozorišne predstave, filmske projekcije, izložbe, koncerti, književne promocije, itd.). 

Izložbu u ANURS je organizovao Istorijski muzej Srbije, a činu otvaranja prisustvovali su predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić, ministarka prosvete i kulture Republike Srpske Željka Stojičić, generalni konzul Miloš Vujić, predsednik ANURS Rajko Kuzmanović, direktorka Istorijskog muzeja Srbije Dušica Bojić i zvanice iz političkog, akademskog i kulturnog života Republike Srpske.

U svom obraćanju, ministar Selaković je istakao da je za izradu krune kralja Petra I upotrebljena bronza izlivena sa ručke Karađorđevog topa, što je jedinstven vid izrade najvažnijeg simbola kraljevske vlasti u svetskim okvirima. Ta činjenica, sa jedne strane, ukazuje na osobine ličnosti kralja Petra, kome je posvećena ova godina u kojoj se obeležava 180 godina od njegovog rođenja i 120 godina od krunisanja, a istovremeno simbolički povezuje  vožda Karađorđa, vođu Prvog srpskog ustanka 1804. godine i rodonačelnika dinastije Karađorđević sa činom krunisanja njegovog unuka 100 godina kasnije, 21. septembra 1904. godine u Sabornoj crkvi u Beogradu. Kako je naglasio ministar Selaković, sam kralj Petar I, kao veliki rodoljub, odvažan, mudar i hrabar vladar, simboliše borbu srpskog naroda za slobodu i nezavisnost.

U tom smislu, naglasio je ministar N. Selaković, ova manifestacija, kao i činjenica da Republika Srpska organizuje „Dane Srpske u Srbiji“, jesu „nastavak onoga što su dva predsednika, Aleksandar Vučić i Milorad Dodik pre deset godina krenuli da utemeljuju, zajedničko obeležavanje zajedničkih važnih datuma vezanih za ličnosti ili događaje“. Tome se pridružio i N. Stevandić, rekavši da je „počastvovan što dva ministarstva žive Deklaraciju Svesrpskog sabora koja govori da su Srbi iz Srpske i Srbije jedan narod“.

Svečanom otvaranju manifestacije „Dani Srbije u Republici Srpskoj“ u Narodnom pozorištu, u organizaciji Generalnog konzulata u Banja Luci, prisustvovali su izaslanici predsednika Republike Srpske Siniša Mihailović i Marko Romić, izaslanica srpskog člana Predsedništva BiH Maja Gačić, izaslanik predsednika Narodne skupštine Republike Srpske Siniša Vidović, ministarka prosvete i kulture R. Srpske Željka Stojičić, ministar unutrašnjih poslova R. Srpske Siniša Karan, ministarka uprave i lokalne samouprave Senka Jujić, potpredsednik Narodne skupštine R. Srpske Petko Rankić, pomoćnici minstara Vlade R. Srpske,  direktor Republičkog sekretarijata za vere Dragan Davidović, generalni konzul Miloš Vujić, ministar savetnik Nataša Đorđević i izaslanik odbrane Milan Dulanović iz Ambasade R. Srbije u Sarajevu, konzul Vesna Marinković iz KK Drvar, predstavnik Trećeg pešadijskog (Republika Srpska) puka, generalna direktorka kompanije M:tel Jelena Trivan, načelnici opština, predstavnici SPC, ANURS, Univerziteta i fakulteta u Banja Luci i Istočnom Sarajevu, predstavnici institucija kulture, javnih preduzeća, privrede, pravosuđa, boračkih organizacija, predstavnici i učenici srednjih škola i zainteresovani građani.

U svom obraćanju, ministarka Ž. Stojičić zahvalila se Vladi i Ministarstvu kulture Republike Srbije, podvlačeći zajedničku odlučnost da dosadašnja saradnja bude dodatno unapređena. Ove godine, dodala je Ž. Stojičić, Srbija će izbor iz svog kulturnog nasleđa predstaviti u Banja Luci, Prijedoru, Gradišci, Kozarskoj Dubici, Istočnom Sarajevu, Trebinju, Višegradu, Foči, Zvorniku i Bijeljini, što znači da uz preplitanje sa Danima Srpske u Srbiji svedočimo o ujedinjenoj kulturi i jedinstvenom kulturnom prostoru srpskog naroda sa obe strane Drine.

Ministar N. Selaković je rekao da je srpski narod, nakon što je dugo bio podeljen vidljivim i nevidljivim barijerama, sa opasnošću „da budemo neka vrsta stranaca jedni drugima“, danas sposoban da zaslugom rukovodstva prepozna značaj kulturnog identiteta – istovremeno, kulturni identitet je vertikala koja nas drži uspravno i oklop koji nas štiti. Zapravo, „identitet je izvor našeg života, a njegov koren je u kulturi i to znaju i oni koji bi da ga čupaju, i mi koji ga negujemo i branimo“, naglasio je ministar Selaković.
U umetničkom delu svečanog otvaranja, u muzičkom segmentu učestvovali su solista Beogradske opere Ljubica Vraneš i pijanista Lazar Marić, dok je glumac Boško Puletić izveo monolog „Inscenacija dolaska kralja Petra I Karađorđevića“ autorke Simonide Gavrić. Nakon toga, prisutni su imali priliku da pogledaju restauriranu verziju dokumentarno-reportažnog filma „Krunisanje kralja Petra I Karađorđevića“, najstarijeg filmskog dokumenta o srpskom narodu koji su 1904. godine snimili Britanci Arnold Mjur Vilson, počasni konzul Srbije, po zanimanju advokat, novinar i fotograf  i Frenk Storm Meteršo, snimatelj.
Generalni konzul Miloš Vujić je gostovanjem i izjavama datim RTRS medijski predstavio značaj manifestacije „Dani Srbije u Srpskoj“ i promovisao kompletan program.

Svečanom otvaranju u Narodnom pozorištu Republike Srpske prisustvovali su zaposleni u Generalnom konzulatu u Banja Luci. 

Foto: ustupljene fotogrfije Ministarstva kulture Republike Srbije        

Tradicionalna manifestacija „Dani Srbije u Republici Srpskoj“ pod pokriviteljstvom Ministarstva kulture Republike Srbije donosi i ove godine bogat program sa 60 aktivnosti 14 ustanova kulture iz Srbije koji će se naći na repertoaru srodnih ustanova u deset gradova i opština širom Republike Srpske.

Manifestaciju će otvoriti ministar kulture Republike Srbije Nikola Selaković 25. septembra u 19 časova u Narodnom pozorištu Republike Srpske u Banja Luci.

Na svečanom otvaranju „Dana Srbije u Republici Srpskoj“ biće prikazan dokumentarno-reportažni film „Krunisanje kralja Petra Prvog Karađorđevića“ kom će prethoditi izložba Istorijskog muzeja Srbije o krunisanju ovog srpskog vladara u 18 časova u galeriji Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske.

Ministar za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju Republike Srpske, Bojan Vipotnik, i generalni konzul Republike Srbije u Banja Luci Miloš Vujić, održali su dana 19.09.o.g. sastanak na kojem je, između ostalog, ocenjena kao uspešna saradnja navedenog ministarstva sa ministarstvima Republike Srbije.

Obe strane su istakle zadovoljstvo postignutim, kao i stepenom saradnje koji je na istorijskom maksimumu. Međusobna saradnja u brojnim projektima će biti dodatno unapređena nakon potpisane Deklaracije Svesrpskog sabora. U otvorenom i prijateljskom razgovoru B. Vipotnik i M. Vujić su se saglasili da je Dejtonskim mirovnim sporazumom dato neotuđivo pravo za razvijanje specijalnih i paralelnih veza između Republike Srbije i Republike Srpske, te da navedeno ne ugrožava nikoga i daje široke mogućnosti za razvoj sveukupnih odnosa između Republike Srbije i Bosne i Hercegovine. 

„Svakodnevni kontakti koje imamo sa kolegama u Vladi Republike Srbije uskoro će dati rezultate, kako kroz zajedničke projekte u oblasti zaštite životne sredine, tako i u olakšavanju privrednog ambijenta za privredne subjekte sa obe strane Drine“ naveo je nakon sastanka B. Vipotnik i izrazio nadu da će i predstojeći „Dani Republike Srpske u Srbiji“ još jednom pokazati da je Republika Srpska stabilan partner bratskoj Srbiji.

U Kozarskoj Dubici je 18.09.2024.o.g. obeležena 29. godišnjica istorijskog događaja „Odbrana zapadnih granica Republike Srpske i BiH od hrvatske agresije“. Program je počeo svetom liturgijom u hramu Svete Petke, zatim je održan pomen za poginule borce i civile, kao i polaganje venaca na Spomen krst.

Hrvatska agresija počela je ujutro 18. septembra 1995. godine napadom na područja opština Kozarska Dubica, Novi Grad i Kostajnica, a cilj je bio da se okupira teritorija do Banja Luke. Tokom agresije poginuo je 51 pripadnik Vojske Republike Srpske i 56 civila, dok je ranjeno 101 lice, a za zločine niko nije odgovarao.

Ministar rada i boračko-invalidske zaštite Republike Srpske, Danijel Egić, se zahvalio svim učesnicima odbrane zapadnog dela Republike Srpske koji su bili hrabri da odbrane svoju teritoriju, slobodu i čast i odole daleko jačem neprijatelju. Istakao je tom prilikom da „je potrebno da negujemo kulturu sećanja i pamćenja. Naša dužnost je da ih pamtimo i pričamo o njima generacijama koje dolaze, jer zahvaljujući njima danas postoji Republika Srpska“.

„Srbi su ostali tu da žive. Važno je da se sećamo i obeležavamo i zbog žrtava, a i da nam se isto više nikada ne ponovi“ naveo je Đorđe Todorov, državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Republike Srbije.

Obeležavanju istorijskog događaja „Odbrana zapadnih granica Republike Srpske i BiH od hrvatske agresije“ ispred Generalnog konzulata Republike Srbije u Banja Luci prisustvovao je generalni konzul Republike Srbije u Banja Luci Miloš Vujić.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik priredio je 15.9.2024. prijem povodom Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave.

U Palati Republike u Banja Luci, prijemu su prisustvovali srpski član Predsedništva BiH Željka Cvijanović, predsednik Vlade Republike Srpske Radovan Višković, ministri u Vladi R. Srpske, predstavnici Republike Srpske u institucijama BiH, narodni poslanici i predstavnici javnog i društvenog života Republike Srpske.

Obraćajući se prisutnima, predsednik M. Dodik je podsetio da je bilo potrebno više od 100 godina da se uspostavi jedinstveni praznik, kao podsećanje na dan kada je probijen Solunski front, nakon čega je doneta sloboda ne samo srpskom, već i ostalim narodima na ovim prostorima „koji su posle pokušali da nas satanizuju i ponize“.

Kako je naglasio, ponosan je na činjenicu što je sa predsednikom Republike Srbije Aleksandrom Vučićem, kome je izrazio zahvalnost, jedan od inicijatora za uspostavljanje i zajedničko obeležavanje ovog praznika kojim se ističe poriv srpskog naroda za slobodom koja nema cenu, za jedinstvom kao uslovom opstanka, i potvrđuje nacionalnom zastavom kao simbolom zajedništva.

Istovremeno, ta volja srpskog naroda za slobodom i jedinstvom, rekao je Dodik, nije uperena ni protiv koga, već je odraz želje za mirnim suživotom. Borba za slobodu i jedinstvo podrazumeva upornost, i u vezi sa tim, M. Dodik je istakao da je  upravo snaga i moć ovog praznika u tome što se njime neprijateljima poručuje - „nećete deliti ovaj narod i nećemo odustati od svog identiteta“. U vezi sa tim, podsetio je i da borba za opstanak Republike Srpske predstavlja primer te upornosti, u svetlu činjenice da nametanje raznih reformi kojima je cilj njeno postepeno samoukidanje jeste izraz opstrukcija uperenih protiv interesa srpskog naroda započetih još u prvim danima nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma. 

Prijemu u Palati Republike prisustvovao je generalni konzul Miloš Vujić.     

Predsednik Republike Srbije, gospodin Aleksandar Vučić, prisustvovao je dana 02.09.2024.g. otvaranju novog Doma zdravlja „Srbija“ u Stanarima. Vlada Republike Srbije donirala je sredstva u visini od oko 1,8 miliona evra za izgradnju ovog modernog zdravstvenog objekta koji se prostire na oko 1.700 metara kvadratnih. Sa 59 zaposlenih pružaće zdravstvene usluge za stanovnike najmlađe opštine u Republici Srpskoj.

Otvaranju Doma zdravlja „Srbija“ u Stanarima prisustvovali su Srpski član Predsedništva, gospođa Željka Cvijanović, predsednik Narodne skupštine Republike Srpske, gospodin Nenad Stevandić, ministar zdravlja Republike Srbije, gospodin Zlatibor Lončar, ministri u Vladi Republike Srpske, ambasadori Ruske Federacije, Grčke i Poljske, kao i druge visoke zvanice.

„Ovo je prvi javni objekat koji je izgrađen otkako smo dobili status opštine. Od tog dana smo se vodili mišlju da Stanari budu savremena i uređena lokalna zajednica, a ovaj Dom Zdravlja je kruna dosadašnjeg rada. Dom zdravlja nosi ime „Srbija“ kao mali znak zahvalnosti na svemu što je Srbija učinila i nastavlja da čini kako za stanovnike Stanara, tako i za sve građane širom Republike Srpske“ izjavio je načelnik opštine Stanari Radojica Ćelić.

Predsednik Republike Srpske, gospodin Milorad Dodik, naveo je da je ovo istorijski dan za Stanare između ostalog i jer je došao predsednik Republike Srbije. Zahvališvi se predsedniku R. Srbije na dolasku, kao i na sredstvima koje je Srbija obezbedila, istakao je da je „Aleksandar Vučić na specifičan način objedinio srpski narod. Sa Srbijom smo zajednički realizovali brojne projekte u skoro svakoj opštini Republike Srpske, ali je preostao onaj najbitniji, a to je auto-put od Banja Luke do Beograda koji moramo završiti u narednih nekoliko godina. Srbija je sama, bez našeg pritiska, preuzela obavezu da brani srpski narod, a to i nama ovde daje snagu.“

„Samo ne želimo da ostavimo mogućnost da Srbi uvek budu krivi za sve i da svi mogu da kidišu na Srbiju i Republiku Srpsku. Zato će Srbija uvek biti tu i garant mira i garant poštovanja Dejtonskog sporazuma, ali i garant postojanja i opstanka Republike Srpske i to je nešto što niko ne može da nam oduzme i sve je to u skladu sa Dejtonskim sporazumom, a Srbija samo želi da se poštuju međunarodni sporazumi. Srbija nikoga ne ugrožava time što pomaže srpski narod sa ove strane Drine, a ovaj objekat služiće građanima Stanara i ostalih okolnih mesta bez obzira na njihovu nacionalnu i versku pripadnost, kao što i svaki drugi projekat koji realizujemo zajedno sa vlastima u Republici Srpskoj čini živote lakšim i boljim stanovništvu koje od toga ima koristi. Mi ne možemo da opišemo koliko vi nama pomažete opstankom na vekovnim ognjištima i ljubavlju koju pokazujete prema Srbiji, i zato ćemo nastaviti to da činimo“ izjavio je predsednik Republike Srbije, gospodin Aleksandar Vučić.

Otvaranju Doma zdravlja „Srbija“ u Stanarima, kao i dočeku i ispraćaju predsednika Republike Srbije gospodina Aleksandra Vučića, prisustvovali su ispred Ambasade R. Srbije u Bosni i Hercegovini ambasador Republike Srbije u Bosni i Hercegovini Ivan Todorov i ministar sasvetnik Nataša Đorđević, ispred Generalnog konzulata R. Srbije u Banja Luci generalni konzul Republike Srbije u Banja Luci Miloš Vujić i konzul Dragan Protić, kao i ispred Generalnog konzulata R. Srbije u Mostaru generalni konzul Vaso Gujić.

Dana 01.09. 2024. godine u selu Sitnica, opština Ribnik osveštan je Hram Svetog proroka Ilije, čija je gradnja počela 2008. godine a godinu dana kasnije  osveštani temelji.

Osveštanju Hrama prisustvovali su predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, srpski član predsedništva BiH Željka Cvijanović, ministri u Vladi R. Srpske, potpredsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vulin, ministar odbrane Republike Srbije Bratislav Gašić, sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije Veljko Odalović, Njegovo preosveštenstvo episkop bihaćko-petrovački Sergije i episkop slavonsko-pakrački Jovan, predstavnici javnog i političkog života.

Njegovo preosveštenstvo episkop bihaćko-petrovački Sergije se tom prilikom obratio prisutnima i rekao da je ovo nesvakidašnji dan jer je osvetljen hram večnog života i dat na upotrebu srpskom narodu u ovom mestu, u napaćenoj eparhiji bihačko-petrovačkoj.

Episkop Sergije je istakao da da je veliki dobrotvor koji je pomogao da ovaj hram bude završen i kum ove svetinje  potpredsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vulin, koji je ovim povodom  odlikovan Ordenom Novomučenika bihaćko-petrovačkih i arhijerejskom gramatom kuma Hrama Svetog Proroka Ilije na Sitnici.

Osveštanju Hrama Svetog proroka Ilije u selu Sitnica, ispred Generalnog konzulata R. Srbije u Banja Luci prisustvovao je konzul Dragan Protić.

Ministarka privrede Republike Srbije Adrijana Mesarović, zajedno sa privrednom delegacijom koju su činili predstavnici 36 kompanija, boravila je 30. jula o.g. u poseti Banja Luci, i tom prilikom sastala se sa ministrom privrede i preduzetništva Republike Srpske Vojinom Mitrovićem, predsednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom i predsednikom Vlade Radovanom Viškovićem, i u sklopu privredne delegacije na čijem je bila čelu, učestvovala je na poslovnom forumu koji su organizovale privredne komore Republike Srpske i Republike Srbije, sa više od 70 privrednika. Na svim ovim aktivnostima prisustvovao je generalni konzul Miloš Vujić.

Na sastanku ministarke A. Mesarović i ministra V. Mitrovića, obostrano je istaknut značaj nastavljanja zajedničkog ekonomskog razvoja, predviđenog Sporazumom o specijalnim i paralelnim vezama i dodatno definisanog na Svesrpskom saboru. Ministar V. Mitrović je napomenuo da je vrednost dosadašnjih investicija iz Srbije u Republiku Srpsku oko 2,2 milijarde KM, a ministarka A. Mesarović je, kao cilj Srbije, navela upravo unapređenje međusobne ekonomske saradnje, obostrano povećanje investicionih aktivnosti, i u vezi sa tim ukazala je da postoji znatan prostor za dodatnu saradnju u otvaranju proizvodnih pogona sa obe strane Drine.

Na poslovnom forumu privrednih predstavnika Republike Srbije i Republike Srpske održanom u Vladi R. Srpske, ministarka A. Mesarović je dodatno precizirala da najviše prostora za unapređenje saradnje ima u prerađivačkoj i prehrambenoj industriji, ali i napomenula da je veoma bitno da se u Republici Srpskoj razvijaju industrijske zone, kako bi se spremno dočekale investicije iz Srbije i drugih zemalja i iz ostalih oblasti proizvodnje. Predsednik Područne privredne komore Banjaluka, Goran Račić, istakao je da je Srbija prvi spoljnotrgovinski partner Republike Srpske sa 16,5% od ukupne spoljnotrgovinske razmene, sa tim da od ukupnih investicija u Republiku Srpsku 38% dolazi iz Srbije.

Na sastanku ministarke A. Mesarović sa predsednikom Republike Srpske M. Dodikom i predsednikom Vlade R. Viškovićem, kojem je prisustvovao i ministar V. Mitrović, predsednik M. Dodik je izrazio zadovoljstvo zbog posete državno-privredne delegacije Srbije Republici Srpskoj, što je još jedan produkt Deklaracije usvojene na Svesrpskom saboru. Takođe, M. Dodik je naglasio da su zahvaljujući predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i državnom rukovodstvu Srbije realizovani brojni projekti u lokalnim zajednicama u Republici Srpskoj, kao i u četiri opštine u Federaciji BiH sa srpskom većinom.

Ocenjujući ovaj sastanak izuzetno važnim i konstruktivnim, ministarka A. Mesarović je izrazila potpunu posvećenost Srbije zajedničkom čuvanju mira i stabilnosti i razvijanju ekonomskih odnosa radom na projektima koji će građane još više povezati i učiniti im život boljim.  

Fotografije preuzete sa zvaničnog Instagram naloga ministarke Adrijane Mesarović.
 

Ministar bez portfelja zadužen za koordinaciju mera i aktivnosti u oblasti odnosa Republike Srbije s dijasporom Đorđe Milićević sastao se 25.7. o.g. u Generalnom konzulatu Republike Srbije u Banja Luci sa predstavnicima 13 srpskih udruženja i nevladinih organizacija iz Bosne i Hercegovine.

Povod za ovo okupljanje bila je razmena primeraka 13 prethodno potpisanih ugovora o finansijskoj podršci Vlade Republike Srbije projektima namenjenim očuvanju srpskog jezika i pisma, kao i jačanju srpskog nacionalnog i kulturnog identiteta u Republici Srpskoj i Federaciji BiH.

Radi se o Programu podrške za koji je Vlada Republike Srbije izdvojila sredstva u iznosu od 79 miliona dinara, namenjenih sprovođenju nekoliko različitih mera usmerenih na očuvanje identiteta srpskog naroda van granica Srbije, u skladu sa ugovorima potpisanim sa ukupno 104 udruženja i organizacije koja su ispunila uslove javnog konkursa, od njih 311 prijavljenih. Najveći deo sredstava predviđen je za nabavku opreme za kulturno-umetnička društva, udžbenika i lektira za srpske dopunske škole, kao i sportske opreme za srpske klubove.

U svom obraćanju prisutnima, ministar Đ. Milićević je istakao nacionalne interese i ciljeve srpskog naroda u 21. veku – mir, stabilnost, ekonomija i pre svega jedinstvo, u vezi sa kojim je ponovo podvukao značaj održavanja Svesrpskog sabora i na njemu usvojene Deklaracije. Takođe, podsetio je na Memorandum o saradnji potpisan sa Ministarstvom za evropske integracije i međunarodnu saradnju Republike Srpske, kojim se definiše i pojačava saradnja matice i sunarodnika van nje, i naglasio da je jedan od naših zajedničkih ciljeva očuvanje jezika, ćirilice, kulture, istorije, identiteta i tradicije. U tom smislu, izrazio je nadu da će partnerstvo i efikasni vidovi saradnje biti nastavljeni i ubuduće.

Ministarka bez portfelja zadužena za oblast rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog osnaživanja žena u Vladi Republike Srbije Tatjana Macura boravila je 23. i 24. jula o.g. sa delegacijom u poseti Banja Luci, i tom prilikom sastala se sa četiri ministra u Vladi Republike Srpske. Na svim sastancima prisustvovao je generalni konzul Miloš Vujić.

Prvog dana, 23. jula, ministarka T. Macura sastala se sa ministrom za evropske integracije i međunarodnu saradnju Republike Srpske Zlatanom Klokićem. Ključna tema ovog sastanka su mere populacione politike koje preduzimaju Republika Srbija i Republika Srpska, kao odgovor na demografske izazove.

U vezi sa tim, ministarka T. Macura je podsetila da je Srbija 2007. godine imala stopu fertiliteta 1,38, a 2022. godine 1,63, ističući da je to „za Evropu primer zaista dobre prakse“. Dogovoreno je da se u narednom periodu intenzivira saradnja po ovom pitanju i da se putem zajedničkih konferencija razmenjuju ideje, unapređuju saznanja i informiše javnost.

Istog dana, ministarka T. Macura razgovarala je sa ministarkom porodice, omladine i sporta Republike Srpske Selmom Čabrić, na temu potrebe jačanja institucionalne podrške porodici, kao i sprečavanja nasilja u porodici.

Ministarka Čabrić je napomenula da su u Republici Srpskoj ponosni na činjenicu da stručnjaci njihov Zakon o zaštiti nasilja u porodici ocenjuju kao jedan od najkvalitetnijih u regionu, dok je ministarka T. Macura naglasila izuzetan značaj ekonomskog osnaživanja žena u tom kontekstu. S obzirom na to da je briga o porodici i njeno očuvanje jedan od najvažnijih nacionalnih interesa, razgovarano je i o opredeljenosti da se zakonskim propisima obezbeđuju finansijska sredstva za tu namenu.

Sledećeg dana, 24. jula, ministarka T. Macura razmatrala je sa ministarkom prosvete i kulture Republike Srpske Željkom Stojičić mogućnosti za unapređenje sistemskih rešenja čiji je cilj sprečavanje vršnjačkog nasilja, zatim nasilja učenika prema nastavnicima, kao i digitalnog nasilja.

Ministarka T. Macura je predstavila nacionalnu platformu za prevenciju nasilja koje uključuje decu „Čuvam te“, i istakla je da je iskorenjivanje nasilja među decom jedan od prioriteta Vlade Srbije. Dogovorena je koordinacija zajedničkog delovanja dveju vlada i prepoznata je potreba da se organizuje konferencija koja bi okupila sva relevantna resorna ministarstva obe strane.

Poslednji sastanak u Banja Luci, ministarka T. Macura imala je sa ministrom pravde Republike Srpske Milošem Bukejlovićem, na kome je razgovarano o zakonskim rešenjima u oblasti krivičnopravne zaštite od nasilja, sa akcentom na krivično delo nasilje nad ženama, zatim o usklađivanju zakonodavstava sa standardima EU, kao i o primerima iz sudske prakse. Uz dogovor o zajedničkim aktivnostima resornih ministarstava, i na ovom sastanku predviđeno je organizovanje konferencija, s tim da će njihov cilj biti podsticanje žrtava da prijave nasilje, ali i edukovanje svih relevantnih učesnika u ovoj problematici.

U saradnji Ministarstva prosvete i kulture Republike Srpske i Ministarstva kulture Srbije, u skladu sa Deklaracijom usvojenom na Svesrpskom saboru, povodom 110 godina od početka Prvog svetskog rata, dana 23.07.2024. u Arhivu Republike Srpske u Banja Luci otvorena je izložba kopija tri dokumenta iz perioda poslednjih dana „Julske krize“ 1914. godine - austrougarskog Ultimatuma Srbiji, koncepta Odgovora Kraljevine Srbije na Ultimatum i Telegrama objave rata.

Pored Banja Luke, ovi važni istorijski dokumenti biće izloženi od 23. do 28. jula u još četiri grada Republike Srpske, kao i u istorijskim arhivima Vojvodine, Kosova i Metohije i u dvadeset gradova Srbije. U isto vreme u Beogradu će biti dostupni javnosti originalni dokumenti koji se čuvaju u Državnom arhivu Srbije.

O značaju izloženih dokumenata prisutnima su govorili direktor Arhiva Republike Srpske Bojan Stojnić i ministarka prosvete i kulture Republike Srpske Željka Stojičić, koja je i otvorila izložbu. Takođe, ministarka Stojičić je naglasila da se radi o još jednom vidu kulturne saradnje Republike Srpske i Srbije i zajedničkoj aktivnosti resornih ministarstava, u koju su uključeni skoro svi značajniji regionalni istorijski arhivi. Istakla je i važnost činjenice da je Unesko uneo Telegram objave rata u Svetski registar „Pamćenje sveta“, čime je taj dokument dobio još veću vrednost.

U Muzeju Hercegovine u Trebinju je otvorena istoimena izložba, a direktorka trebinjskog Muzeja Ivana Grujić je rekla da su kroz ova dokumenta predstavljeni poslednji dani „Julske krize“ i istakla da su se na ovaj način nadovezali na Svesrpski sabor i da ministarstva kulture Republike Srbije i Republike Srpske nastavljaju davno započeti posao na pokazivanju kulturno-istorijskog i duhovnog jedinstva srpskog naroda.

Otvaranju izložbe u Banja Luci prisustvovali su generalni konzul Miloš Vujić, ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Alen Šeranić, kao i predstavnici akademske zajednice Republike Srpske i Banja Luke, dok je u Trebinju otvaranju izložbe prisustvovao Miodrag Džudžalija šef Konzularne kancelarije Trebinje.

Ministar sporta u Vladi Republike Srbije, Zoran Gajić, boravio je u radnoj poseti Banja Luci dana 15.07.2024. godine gde se susreo sa predsednikom Republike Srpske, Miloradom Dodikom, i ministarkom porodice, omladine i sporta Republike Srpske, Selmom Čabrić.

Svesrpski sabor 2024. godine otvorio je mnoga pitanja, dao mnoge odgovore i pokrenuo turbine za budućnost kroz saradnju svih resora Republike Srbije i Republike Srpske. U ovom smeru se već dugi niz godina kreće sportska scena kao najbolji ujedinitelj Republike Srbije i Republike Srpske, te je tokom prijema kod predsednika Republike Srpske razgovarano o načinima uspostavljanja još bliže saradnje u cilju stvaranja novih šampiona.

Na sastanku sa ministarkom porodice, omladine i sporta Republike Srpske razgovarano je o uspostavljanju jače zajedničke budućnosti, saradnje sportskih saveza radi prepoznavanja i podizanja sporta na viši nivo. „U interesu našeg sporta je da podržavamo jedni druge i da se ne propusti prilika da se talentovani mladi sportisti prepoznaju i da im se pruži šansa da ostvare značajne sportske karijere i obuku reprezentativni dres“ navela je S. Čabrić, dodavši da će razgovarati sa sportskim savezima i podržati one koji uspešno sarađuju sa savezima u Republici Srbiji, kao i da će naći način da se uspostavi uspešnija saradnja tamo gde još uvek nije dovoljno razvijena.

Ministar sporta Republike Srbije, Zoran Gajić, se zahvalio na održanom sastanku uz stavljanje posebnog akcenta na potrebu da saradnja sportskih saveza bude institucionalizovana i podignuta na viši nivo, čemu će značajno doprineti i nova Strategija razvoja sporta Srbije za period 2025.-2035. godine. Takođe je razgovarano i o uspostavljanju saradnje Zavoda za sport i medicinu sporta Republike Srbije i Zavoda za medicinu rada i sporta Republike Srpske gde je naglašeno da je prevencija izuzetno važna kada je reč o čuvanju zdravlja sportista.

Nakon sastanka je upriličen i obilazak sportske dvorane „Borik“ u Banja Luci, koja ove godine obeležava 50 godina postojanja. Tom prilikom je održan i sastanak sa direktorom Sportskog centra „Borik“, Nenadom Talićem, te su u prijateljskom i srdačnom razgovoru evocirane uspomene iz sportske Banja Luke, razmenjena iskustva o sportskom životu dvorane „Borik“ i predstavljeni planovi za budućnost. Ministar sporta, Zoran Gajić, je domaćinima čestitao jubilej i poželeo mnogo uspeha u radu sportskog kolektiva istakavši da na istoriji i organizaciji rada mogu pozavideti mnogi u regionu.

Delegacija ministarstva sporta je na kraju upoznata i sa sadržajem Muzeja sporta Banja Luke koji je Ministar sporta pohvalio navodeći da služi za uspomenu na sportske događaje iz prošlosti na koje smo ponosni i koje trebamo da prenesemo mlađim generacijama, a upriličena je i poseta Bokserskom klubu „Slavija“ iz Banja Luke koji je aktuelni šampion Bokserske lige Srbije.

Ispred delegacije Ministarstva sporta Republike Srbije predvođene ministrom, gospodinom Zoranom Gajićem, sastancima su prisustvovali i državni sekretar Marko Kešelj, šef kabineta Jovan Knežević i posebni savetnik Dejan Bojović.

Sastancima je ispred Generalnog konzulata Republike Srbije u Banja Luci prisustvovao Generalni konzul Republike Srbije u Banja Luci Miloš Vujić.

Povodom 180 godina od rođenja kralja Petra I Karađorđevića, dana 15. jula o.g. realizovan je projekat „Kralj Oslobodilac u Beogradu i Banjoj Luci“, u okviru koga je u Muzeju Republike Srpske u Banja Luci otvorena izložba slike „Kralj Petar I“ Luja Valda Barbija, dok je u isto vreme u Narodnom muzeju Srbije u Beogradu otvorena izložba slike „Ustanak Petra Mrkonjića“ Spiridona Špire Bocarića.

Projekat su zajedno realizovali Narodni muzej Srbije, u čijoj zbirci se čuva slika Luja Vlada Barbija iz 1911. (nastala prilikom prve posete kralja Petra I Francuskoj u svojstvu suverena), i Muzej Republike Srpske, iz čijeg fundusa je slika Spiridona Špire Bocarića, srpskog slikara koji je bio direktor Muzeja Vrbaske banovine od osnivanja 1930. godine, stradalog od ustaša 1941. godine. Paralelne izložbe predstavljaju vid saradnje Ministarstva kulture Republike Srbije i Ministarstva prosvete i kulture Republike Srpske, u skladu sa Deklaracijom usvojenom nakon održavanja Svesrpskog sabora 8. juna o.g.

Na ceremoniji u Banja Luci, prisutne je pozdravio v.d. direktora Muzeja Republike Srpske Davor Strika, naglasivši važnost izložbe koja se može meriti kroz politički, kulturološki i istorijski aspekt, ali i vrednosni, s obzirom na životnie stavove Petra I i njegovu specifičnost kao vladara. Predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić  istakao je da ove dve istovremene izložbe svedoče o veličini kulture jednog naroda, koja nadilazi administrativne granice.

Ispred Generalnog konzulata Republike Srbije u Banja Luci, prisutne je pozdravio konzul Aleksandar Subotić, ukazavši na simboličku povezanost pojmova slobode i iskrenog patriotizma, kao osnovnih načela kojima se rukovodio Petar I Karađorđević, sa ključnim idejama Deklaracije proistekle iz Svesrpskog sabora – nacionalnim jedinstvom i brigom o kulturi, tradiciji i identitetu srpskog naroda.

Nakon navedenih obraćanja, izložbu u Banja Luci otvorila je ministarka prosvete i kulture Republike Srpske Željka Stojičić, i istakla da se radi o projektu koji je izraz jačanja sistemske, institucionalne saradnje Srpske i Srbije na polju kulture i stvaranju jedinstvenog kulturnog prostora.

Ceremoniji su prisustvovali i izaslanik predsednika Republike Srpske Marko Romić, predstavnik Grada Banja Luka Nevena Blagojević-Podrić, gosti iz kulturnog života i zainteresovani građani.

Ministarstvo prosvete i kulture Republike Srpske u saradnju sa Kabinetom predsednika Vlade Republike Srpske i Odborom za pomoć Srbima na Kosovu i Metohiji organizovali su 26.juna ove godine prijem za oko 400 dece sa Kosova i Metohije.

Projekat „Spojimo decu Kosova i Metohije i Republike Srpske“, ove godine se organizuje 12 put u periodu od 22. do 29.juna 2024.godine, u 15 opština i gradova Republike Srpske.

Projekat "Spojimo decu Kosova i Metohije i Republike Srpske" omogućava deci da izgrade iskrena i trajna prijateljstva, razmene kulturna i obrazovna iskustva, te da razviju osećaj zajedništva i međusobne podrške istakli su predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju Miroslav Arlov i ministarka prosvete i kulutre Republike Srpske Željka Stojičić.

Prijemu su prisustvovali ministri u Vladi Republike Srpske, generalni konzul Miloš Vujić i konzul Dragan Protić.

(Foto RTRS)

Dana 25.06.2024. godine, ministar bez portfelja zadužen za oblast međunarodne ekonomske saradnje i oblast društvenog položaja crkve u zemlji i inostranstvu, dr Nenad Popović, posetio je Banja Luku i sastao se sa ministrom za evropske integracije i međunarodnu saradnju Republike Srpske Zlatanom Klokićem.

Tema sastanka, kome je prisustvovao i generalni konzul Miloš Vujić, bila je razmatranje mogućnosti za zajednički međunarodni nastup Republike Srbije i Republike Srpske u oblasti privrede, posebno u vezi sa realizacijom projekta „Podrinje“, koji po rečima ministra Klokića predstavlja izuzetnu razvojnu šansu za 31 lokalnu samoupravu sa obe strane reke Drine. Takođe, razmatrane su i mogućnosti uspostavljanja IT habova u Republici Srpskoj, koji će biti povezani sa IT kompanijama čije poslovanje je u Srbiji već razrađeno.

Ministar Popović istakao je potencijalni značaj mogućeg zajedničkog nastupa javnih i privatnih kompanija R. Srbije i R. Srpske ne samo u regionu, već i na ruskom, kao i na tržištu bivšeg Sovjetskog Saveza, naročito u Kazahstanu, Uzbekistanu, Azerbejdžanu i Belorusiji. Takođe, istakao je i značaj tržišta zemalja Bliskog istoka (posebno UAE, Saudijske Arabije, Bahreina, Omana i Katara).

Imajući u vidu da su i u R. Srbiji i R. Srpskoj jedan od glavnih resursa kvalitetni inženjeri elektrotehnike i mašinstva, otvaranje startap centara u gradovima R. Srpske (u Srbiji ih ima već više od 25) pružilo bi šansu mladim stručnjacima, s tom što bi, po rečima ministra Popovića, Banja Luka mogla da bude novi IT hab Balkana, kao što je sada Beograd.  

Dana 11.06. 2024. godine u hotelu „Bosna“ u Banja Luci, održan je prijem povodom državnog praznika Dana Rusije i zvaničnog otvaranja Kancelarije Ambasade Ruske Federacije u Bosni i Heregovini u Banja Luci, u organizaciji ambasadora Ruske Federacije Igora Kalabuhova na kojem su prisustvovali najviši zvaničnici R. Srpske.

Prijemu su prisustvovali predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, predsednik Narodne skupštine Nenad Stevandić, predsednik Vlade Republike Srpske Radovan Višković, predsednik Veća naroda Republike Srpske Srebrenka Golić,ministri u Vladi R. Srpske, naorodni poslanici, predstavnici R. Srpske u zajedničkim institucijama, predstavnici javnog i političkog života.

Uoči prijema, ambasador Ruske Federacije Igor Kalabuhov i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik su zvanično otvorili Kancelariju Ambasade Ruske Federacije u prisustvu visokih zvaničnika Republike Srpske, predstavnika R. Srpske u zajedničkim institucijama i Njegovog preosveštenstva episkopa banjalučkog Jefrema.
 

Ambasador Ruske Federacije Igora Kalabuhov se tom prilikom obratio prisutnima i rekao da Ruska Federacija želi da razvija strateško partnerstvo sa Republikom Srpskom, da se zalaže za striktno poštovanje Dejtonskog sporazuma bez mešanja nelegitimnih stranaca, sankcija, pretnji i poručio da je BiH potreban kompromis. Istakao je da smo danas svedoci krstaškog rata kolektivnog Zapada protiv Rusije, da se Rusija zalaže za jačanje međunarodnog prava i da je svečani prijem posvećen Danu Rusije, koji podseća na bratstvo i jedinstvo ruskog naroda.

Otvaranjem novog diplomatskog predstavništva Ruske Federacije, kao ogranka matične ambasade u Sarajevu, Rusija se pridružila zemljama koje već imaju svoje kancelarije u Banja Luci. Vlada Ruske Federacije je u maju 2022. godine  prihvatila predlog za otvaranje Kancelarije Ambasade Ruske Federacije u Republici Srpskoj.

Svečanom prijemu prisustvovali su ispred Ambasade R.Srbije u Sarajevu ambasador Ivan Todorov i ministar savetnik Nataša Đorđević, a ispred Generalnog konzulata R. Srbije u Banja Luci konzul Dragan Protić i vicekonzul Dejan Zafirov.

 

Narodna i univerzitetska biblioteka Republike Srpske proslavila je slavu Sveti Ćirilo i Metodije dana 24. maja 2024. godine u Banja Luci u Izložbenom salonu Biblioteke.

U okviru slavske svečanosti Njegovo preosveštenstvo episkop pakračko-slavonski Jovan Ćulibrk uručio je Letopise Matice Srpske Narodnoj i univerzitetskoj biblioteci Republike Srpske.

Direktor Narodne i univerzitetske biblioteka Republike Srpske Ljilja Petrović Zečić zahvalila se Njegovom preosveštenstvu na vrednom poklonu i istakla da biblioteka svoju slavu obeležava 25 godina i da je NUB RS nastala od Srpske čitaonice u Banja Luci kao želja i potreba za prosvećivanjem i znanjem. Dodala je da se ove godine obeležava i 200 godina od izlaska prvog srpskog časopisa za književnost, nauku, umetnost „Letopis matice srpske“ čiji se originalni primerak nalazi u fondu biblioteke koja poseduje oko milion publikacija, te da su obrazovanje i znanje dostupni svima.

Ispred Generalnog konzulata Republike Srbije Banja Luka, obeležavanju slave biblioteke prisustvovali su konzuli Aleksandar Subotić i Dragan Protić.
                                                                 

Povodom Dana pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu, 9. maja 2024. godine predstavnici Grada Trebinja, Konzularne kancelarije Trebinje, Gradskog odbora SUBNOR-a, i Socijalističke partije GO Trebinje položili su cveće na spomenik poginulim borcima u borbi protiv fašizma 1941-1945.

Predsednik trebinjskog SUBNOR-a Rajko Ćapin je istakao da borci NOR-a, njihovi potomci i poštovaoci, već decenijama obeležavaju ovaj značajni datum, kao i da je više od 4.500 Trebinjaca i Trebinjki učestvovalo u Narodno-oslobodilačkoj borbi širom ratišta bivše Jugoslavije, pa i u internacionalnim brigdama.

Poštovanje žrtvama odali su i predstavnici Grada Trebinja, čiji je zamenik gradonačelnika Dražen Bošković istakao da je izuzetno važno obeležavanje svih značajnih datuma u istoriji čovečanstva, a 9. maj je jedan od najznačajnijih.

“Obaveza svih nas je da čuvamo mir, da čuvamo slobodu, a jedan od načina je da se na ovakve događaje odazivamo u što većem broju i da se sjećamo žrtava, u čemu je veoma bitno o tome informisati mlade ljude, u čemu aktivnu i važnu ulogu trebaju imati i obrazovne institucije”, kazao je Bošković.

Ispred Konzularne kancelarije Trebinje venac su položili konzul Miodrag Džudžalija i Miroslav Marković.

 

U organizaciji Odbora za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Vlade Republike Srpske, u Banja Luci je 9. maja 2024. godine obeležen Dan pobede nad fašizmom 1945. godine.

U sklopu obeležavanja, Narodno patriotsko udruženje „Besmrtni puk Republike Srpske“ organizovalo je marš građana koji su nosili slike stradalih predaka, u kome su učestvovali i srpski član Predsedništva BiH Željka Cvijanović, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, predsednik narodne skupštine Nenad Stevandić, gradonačelnik Banja Luke Draško Stanivuković, ministri u Vladi R. Srpske, narodni poslanici, ambasador Ruske Federacije u BiH Igor Kalabuhov, predstavnici Trećeg pešadijskog puka Oružanih snaga BiH (Republika Srpska) i predstavnici boračkih organizacija.

Po završetku marša, na Spomenik žrtvama fašizma na Trgu palih boraca položeni su venci i cveće u ime institucija i organizacija iz Republike Srpske, a u ime Generalnog konzulata Republike Srbije u Banja Luci venac je položio generalni konzul Miloš Vujić.

U svom obraćanju, predsednik M. Dodik rekao je, između ostalog, da je sloboda ono što objedinjava srpski narod u celini, i da je najveći broj stradalih za slobodu u srpskom i ruskom narodu. Takođe, naglasio je da je i danas snažan otpor svakoj vrsti ugnjetavanja, „i da nama (Srbima) predstoji još jedna borba, a to je da se oslobodimo od BiH“.   

 Obaveštavamo da povodom predstojećih praznika, Generalni konzulat Republike Srbije Banja Luka i Konzularna kancelarija Trebinje neće raditi u periodu od 01. do 06. maja 2024. godine.

Ministar bez portfelja u Vladi Republike Srbije, zadužen za koordinaciju aktivnosti i mera u oblasti odnosa R.Srbije sa dijasporom Đorđe Milićević dana 30.05.2023. godine u Banja Luci sastao se sa ministrom za evropske integracije i međunarodnu saradnju u Vladi Republike Srpske  Zlatanom Klokićem.

Dvojica ministara razmenila su iskustva u oblasti odnosa sa dijasporom i izrazili spremnost za buduće zajedničke aktivnosti u projektima koji se tiču saradnje sa dijasporom. Tom prilikom ministar Đorđe Milićević je istakao da su Republika Srbija i Republika Srpska jake samo kad su jedinstvene i da upravo sastanak  pokazuje jedinstvo i opredeljenost za jačanje odnosa, ali i napredak i jedinstvo sunarodnika bez obzira gde žive. Sastanku je prisustvovao i generalni konzul Miloš Vujić.

Ministar Đorđe Milićević je održao i neformalni sastanak sa Petrom Đokićem, ministrom energetike i rudarstva u Vladi Republike Srpske.

Dočeku i ispraćaju ministra bez portfelja u Vladi Republike Srbije, zaduženog za koordinaciju aktivnosti i mera u oblasti odnosa R.Srbije sa dijasporom gospodina Đorđa Milićevića prisustvovali su generalni konzul Miloš Vujić i konzul Dragan Protić.

Banjaluka  je  24. aprila 2024. godine obeležila Dan grada, u znak sećanja na dan kada je grad oslobođen od fašizma 1945. godine. 22. aprila 1945. godine. Obeležavanje je počelo odavanjem počasti i polaganjem venaca, uz prisustvo zvaničnika.

Položeni su venci na  Spomen-obeležje žrtvama Veleizdajničkog procesa, na groblju "Sveti Pantelija", gde  su vence položili predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić, generalni konzul Miloš Vujić, delegacija grada Banjaluka, i predstavnici gradske Boračke organizacije i Organizacije zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila.

Na Spomenik "12 beba" i na Spomenik palim borcima Drugog svetskog rata vence su položili predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić, srpski član Predsjedništva BiH Željka Cvijanović, potpredsednik Vlade i ministar zdravlja i socijalne zaštite Alen Šeranić, predstavnici Generalnog konzulata R.Srbije Banja Luka konzuli Dragan Protić i Aleksandar Subotić,  delegacija grada Banjaluka na čelu sa gradonačelnikom, te predstavnici Gradske boračke organizacije i Organizacije zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila.

Ministar odbrane Republike Srbije Miloš Vučević i gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić, koji su Banja Luku posetili povodom obeležavanja Dana Grada Banja Luka , zajedno sa premijerom Republike Srpske Radovanom Viškovićem i gradonačelnikom Banjaluke Draškom Stanivukovićem, obišli su novoizgrađenu školu "Kosovo i Metohija" u banjalučkom naselju Ada.

Tom prilikom potpredsednik Vlade Srbije i ministar odbrane Miloš Vučević je rekao da u Srbiji doživljavaju Banjaluku kao svoj grad, a premijer Višković je istakao da u Republici Srpskoj nema mesta za koje Vlada Srbije nije izdvojila sredstva, ističući da duguju Srbiji veliku zahvalnost.

Tokom posete Banja Luci održan je i sastanak sa srpskim članom predsedništva BiH Željkom Cvijanović i premijerom Radovanom Viškovićem.

Tokom sastanka razgovarano je o važnim unutrašnjim i regionalnim političkim temama, sa akcentom na aktuelne izazove i pritiske sa kojima se suočavaju Srpska i Srbija. Sagovornici su posebno istakli značaj predstojećeg Vaskršnjeg sabora na kojem će biti razmatrana sva relevantna pitanja koja su od značaja za interese Srbije, Republike Srpske i srpskog naroda.  Naglasili su važnost zajedničkog angažmana, sa ciljem očuvanja vitalnih nacionalnih i državnih interesa, kao i daljeg jačanja uspešne saradnje Srbije i Srpske u svim oblastima.

Mandatar Vučević je rekao da su pred Srbijom i Republikom Srpskom nimalo laki dani i politički izazovan maj, ali da će se politički boriti da sačuvaju Srbiju i Srpsku i mir i stabilnost u regionu.

Obaveza Srbije je da dalje jača ekonomski, odbrambeno, ali i da vodi računa o Republici Srpskoj - poručio je Vučević.
On je rekao da će na Vaskršnjem saboru biti donesene važne odluke za Srbiju i Srpsku, ističući da Srbija želi najbolje odnose sa BiH i svim njenim narodima.

Povodom obeležavanja Dana grada Banja Luka održana je i Svečana akademija, kojoj su prisustvovali zvaničnici Republike Srbije i Republike Srpske.

Svečanosti su prisustvovali predsednik Narodne skupštine Nenad Stevandić, premijer Srpske Radovan Višković, ministar odbrane Miloš Vučević, ministar bez portfelja Đorđe Milićević, gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić, ambasador  Republike Srbije u Sarajevu Ivan Todorov, generalni konzul  R.Srbije u Banja Luci Miloš Vujić, brojni ministri u vladi Republike Srpske, rukovodstvo grada Banjaluke predvođeno gradonačelnikom Draškom Stanivuković, građani, gosti i druge zvanice iz javnog, političkog i društvenog života.

Na akademiji su uručene gradske nagrade, a Ključ grada sa Poveljom "Počasni građanin grada Banjaluka" dobili su potpredsednik Vlade Republike Srbije i  ministar odbrane Srbije Miloš Vučević, ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić, te posthumno general Vojske Republike Srpske Momir Talić.

Obraćajući se prisutnima ministar Vučević istakao je da oseća veliku sreću, ponos i odgovornost što je na večerašnjoj svečanost dobio ključeve grada Banjaluke.

Sreću, jer ste prepoznali moju dušu i moja stremljenja, moj rad i pre svega moju ljubav prema vama. Odgovornost, zato što je velika stvar biti Banjalučanin. A ja sam to danas i formalno postao i vaš zauvek. Danas obeležavamo 79 godina od kada je došla sloboda u Banjaluku, došla je da tu zauvek ostane. I to je, neka se zna, i neka to svi znaju, upravo najveća tekovina borbe protiv fašizma i nacizma. Tada izborena sloboda, koju čuvamo do današnjeg dana, ta vrednost koju Srbi najviše ljube, taj dan kada su čestiti Krajišnici isterali najveće ljudsko zlo odavde iz Banjaluke, iz srca Krajine. Tada je došla sloboda svim narodima sa ovih prostora - rekao je ministar Vučević.

Ministar odbrane posebno je naglasio da se vera i ljubav upravo ogledaju u borbi za slobodu i za svoje korene i poželeo je svima mir, mudrost i hrabrost, kao i da se Banjaluka gradi po meri svih stanovnika.

Gradonačelnik Banjaluke Stanivuković rekao je da vrednost nije samo u onome što imamo, nego u onome što dajemo i što stičemo radom i nesebično delimo te poručio da je bratska Srbija – sve što je stekla, stekla radom, ali je nesebično delila sa Banjalukom i Republikom Srpskom.

Zahvalio bih našoj matici. Želim da zahvalim našem narodu u Srbiji, rukovodstvu u Srbiji, predsedniku Aleksandru Vučiću, ali i ministru odbrane i budućem predsedniku Vlade Srbije Milošu Vučeviću, koji je zajedno sa rukovodstvom Srbije mnogo uradio za našu Banjaluku. Velika je čast što ste danas novi počasni građanin Banjaluke i što dobijate Ključ grada. Znajte, Ključ grada se daje samo onima kojima se najviše veruje. Mi jesmo jedna porodica, jedan narod. Zato vam čestitam na ovoj velikoj nagradi i poručujem da računate na našu ljubav i na naše prijateljstvo – rekao je Stanivuković.

Zlatni grb grada Banjaluke dodeljen je doktorki Snežani Kutlešić Stević, direktoru Kulturnog centra Banski dvor Mladenu Matoviću, senatoru Srpske Aleksandru Vulinu, ministrki zdravlja Republike Srbije Danici Grujičić, generalnoj direktorki kompanije M:tel Jeleni Trivan, te Sportskoj dvorani Borik.

U okviru programa povodom obeležavanja Dana grada Banja Luke, 22. aprila o.g. u Narodnom pozorištu Republike Srpske održan je koncert Muzičko-edukativnog centra u Banja Luci, obrazovne institucije koju su osnovali najnagrađivaniji muzički pedagozi mlađe generacije u BiH. Na koncertu su bili prisutni gradonačelnik Banja Luke Draško Stanivuković, konzul Aleksandar Subotić, vicekonzul Dejan Zafirov, konzularni službenik Aleksandra Gatarić, roditelji dece koja su učestvovala u programu i predstavnici akademskog i umetničkog života Banja Luke.

U svom obraćanju prisutnima, direktorka Muzičko-edukativnog centra, prof. Jovana Savić Pajić, predstavila je rad ove institucije i njen značaj za kulturni život Banja Luke, kao i posvećenost nastavnog kadra u ranom prepoznavanju mladih talenata i njihovog pravilnog usmeravanja u daljem muzičkom razvitku  Na koncertu je učestvovalo 54 polaznika, od predškolskog do srednješkolskog uzrasta, a direktorka J. S. Pajić se posebno zahvalila na prisustvu predstavnika Generalnog konzulata Srbije, naglasivši koliko je za Banja Luku i Republiku Srpsku važna podrška Republike Srbije u oblasti kulturne saradnje.    

Dana 04. aprila 2024. godine, MUP R. Srpske je u Banja Luci obeležio Dan policije. Parastos nastradalim pripadnicima MUP je održan kod centralnog spomen-obeležja, na koji su i položeni venci, a zatim je centralna svečanost održana u Centru za obuku MUP R. Srpske, a prisustvovali su Predsednik Republike Srpske, Milorad Dodik, predsednik Vlade Republike Srpske, Radovan Višković, srpski član predsedništva BiH, Željka Cvijanović, Ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske, Siniša Karan, državni sekretar Ministarstva odbrane Republike Srbije, Mile Jelić, kao i brojne druge visoke zvanice.

Predsednik Republike Srpske je izjavio da je ponosan što je deo generacije koja nije dala da se policija prenese na nivo BiH. „Ponosan sam i na materijalno jačanje policije. Školujemo patriote koji su spremni da brane slobodu na ovim prostorima. Vlasti Republike Srpske će učini sve da za pripadnike MUP obezbede dovoljno savremene opreme i savremeno naoružanje, da imamo spremne jedinice za sve namene koje ne zaostaju ni za jednom policijom bilo gde u svetu.“

Srpski član predsedništva BiH, Željka Cvijanović, naglasila je da je MUP Republike Srpske stub njene državnosti i garant opstanka i zaštite ustavnog poretka, života i imovine građana. „Beskrajno smo zahvalni pripadnicima MUP koji predano rade svoj posao. Naša policija, koja nam garantuje sigurnost, je osnova za naš dalji napredak i sve druge institucije su apsolutno svesne da bez te stabilnosti ne možemo graditi ni ekonomsku ni političku ni bilo koju drugu stabilnost.“

Ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske je naveo da je Dan policije praznik svih građana Republike Srpske i dan zahvalnosti prema svim policajcima koji su dali svoje živote u proteklom ratu i u mirnodopsko vreme tokom vršenja službene dužnosti. „Svih ovih 32 godine MUP Republike Srpske je čuvar mira i bezbednosti i garant opstanka i ustavnog poretka Republike Srpske. Vlada Repulike Srpske je u poslednjih 5 godina uložilo oko 180 miliona KM (oko 90 miliona evra) u MUP Republike Srpske, kako bi preko 7.200 pripadnika MUP od kojih 5.500 policijaca, svakodnevno doprineli da Republika Srpska bude stabilno i mirno mesto za život, što nije nimalo lak zadatak ako se pogleda okruženje u kojem živimo kao i na prilike u svetu. “

Obeležavanju Dana policije ispred Generalnog konzulata R. Srbije u Banja Luci prisustvovao je generalni konzul Miloš Vujić.

U Banja Luci je dana 03. aprila 2024. godine otvoren Međunarodni sajam privrede „Banja Luka Expo 2024“, koji će trajati do 05. aprila 2024. godine. Sajam se održava na površini od oko 15.000 kvadratnih metara izložbenog prostora i okupio je preko 300 izlagača iz 10 zemalja i različitih privrednih oblasti (građevinarstva, elektroindustrije, drvne industrije, IT sektora, finansija itd.), a planirane su i panel diskusije i tematska predavanja. Zemlja partner ovogodišnjeg sajma je Republika Srbija.

Otvaranju su prisustvovali predsednik Republike Srpske, Milorad Dodik, predsednik Vlade Republike Srpske, Radovan Višković, predsednik Narodne skupštine Republike Srpske, Nenad Stevandić, ministar unutrašnje i spoljne trgovine Republike Srbije, Tomislav Momirović, ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa u Savetu ministara BiH, Staša Košarac, gradonačelnik Banja Luke, Draško Stanivuković, kao i mnoge druge visoke zvanice iz političkog, javnog i društvenog života Republike Srpske.

Predsednik Republike Srpske, Milorad Dodik, izjavio je da je u današnje vreme, zbog niza problema u kojima se nalazi ceo svet, izazov biti deo realnog sektora, ali da je upravo zbog toga i ovaj Međunarodni sajam prilika za razmenu iskustava i ostvarivanje novih kontakata. „U podređenom smo položaju kada je reč o privredi EU i moramo da se oslonimo na sopstvene snage. Svesni smo okruženja i haosa u svetu, tržišta koja su bila glavna sada su u recesiji. Mi smo toga svesni i spremni smo da sednemo da razgovoramo sa privrednicima, kako domaćim tako i stranim, o problemima sa kojima se suočavaju i da pričamo o investicijama i dodatnim pogodnostima koje Republika Srpska može da ponudi“ rekao je Dodik izrazivši zadovoljstvo zbog velikog broja izlagača, uz najavu da će podržati organizaciju ovog sajma i sledeće godine.

Predsednik Vlade Republike Srpske, Radovan Višković, je naveo da domaća privreda ima izvanredan rast i da Republika Srpska nudi privredni ambijent i uslove kakve nema na drugim mestima. „Sve to radimo da bismo privukli pažnju i da otvorimo prostor svima koji žele ovde da investiraju. Mi znamo šta trebamo da radimo i znamo koliko je to bitno. Zašto dobra iskustva iz Srbije da ne implementiramo i kod nas? Mi to upravo radimo jer su to dobre ideje“ istakao je Višković, zahvališi se privrednicima jer prave profit koje država daje za obrazovanje, izgradnju i socijalna davanja.

„Samo jaka Srbija može da bude adekvatna podrška za Republiku Srpsku i njen narod, što jeste opredeljenje rukovodstva Republike Srbije poštujući Dejtonski sporazum. Republika Srbija je jedan od najvećih donatora Republike Srpske, imajući u vidu pomoć u izgradnji brojnih objekata iz oblasti obrazovanja, zdravstva, kulture, saobraćaja i sporta i ostaće posvećena razvoju ekonomskih odnosa i infrastrukturnim investicijama u Republici Srpskoj“ naglasio je Momirović uz podsećanje da je samo prošle godine Republika Srbija privukla više od četiri milijardi evra stranih investicija, te da će uvek biti otvorena za inicijative i investicije privrednika iz Republike Srpske.

„Možda je ovaj Sajam prilika da pozovemo sve privredne subjekte iz Republike Srpske i BiH da još više sarađujemo, da zajednički relaksiramo administrativne procedure, da omogućimo privredi da lakše posluje, da trgovinska razmena bude još veća, da CEFTA sporazum profunkcioniše u punom kapacitetu, kao i da se otvoreni Balkan etablira i implementira u svim državama na zapadnom Balkanu.“

Otvaranju Međunarodnog sajma privrede „Banja Luka Expo 2024“ prisustvovali su i ambasador Republike Srbije u BiH, Ivan Todorov, i Generalni konzul Republike Srbije u Banja Luci, Miloš Vujić.

Obaveštavamo da je ministar spoljnih poslova gospodin Ivica Dačić 14.03.2024. godine doneo odluku br. 24-596/30-2024-01 o sufinansiranju projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu i matične države i dijaspore
Odluku možete pogledati na sledećem linku: https://www.dijaspora.gov.rs/files/24_1/odluka_2024.pdf  ili na internet stranici Ministarstva spoljnih poslova http://www.mfa.rs

Ministarstvo prosvete Republike Srbije objavilo je konkurs za dodelu stipendija u okviru projekta "Srbija za Srbe iz regiona" za školsku 2023/24 godinu a za upis na visokoškolske ustanove u Republici Srbiji u školskoj 2024/25 godini.

Tekst konkursa, opis projekta, prijavni formular, kao i spisak visokoškolskih ustanova u Republici Srbiji možete pronaći na sledećem linku:

https://prosveta.gov.rs/vesti/konkurs-za-dodelu-stipendija-srbija-za-srbe-iz-regiona-za-skolsku-2023-2024-godinu/

Rok za slanje prijavnih formulara, sa pratećom dokumentacijom, je 15. mart 2024. godine.

U čast Svetog Save, prvog srpskog arhiepiskopa, utemeljivača srpske crkve i prosvetiteljstva, u Banja Luci i čitavoj Republici Srpskoj održan je niz manifestacija, u periodu od 26. do 29. januara 2024. godine. U banjalučkoj Aleji Svetog Save su tim povodom, kao i prethodnih godina, postavljeni viseći transparenti sa njegovim i danas aktuelnim porukama.
U sali Dečijeg pozorišta Republike Srpske, 26. januara, na manifestaciji „Naši učitelji“ održanoj u organizaciji Ministarstva prosvete i kulture Republike Srpske i pod pokroviteljstvom predsednika RS Milorada Dodika, 45 najuspešnijih prosvetnih radnika dobilo je Svetosavske nagrade za 2023. godinu. Tom prilikom, prisutnima se obratila ministarka prosvete i kulture Republike Srpske Željka Stojičić, govoreći o društvenom značaju vaspitanja i obrazovanja naročito u savremenim okolnostima, kao i o ključnoj ulozi Svetog Save u stvaranju temelja srpskog nacionalnog i duhovnog bića. Prisutnima se obratio i državni sekretar Ministarstva kulture Republike Srbije Miodrag Ivanović.

Dana 27. januara, među 29 osnovnih i 17 srednjih banjalučkih škola, slavu Sveti Sava obeležila je i JU „Gimnazija Banja Luka“, najstarija srednjoškolska institucija u Banja Luci.

Istog dana, pod pokroviteljstvom Eparhije banjalučke SPC i Grada Banja Luka, u organizaciji Srpskog pevačkog društva „Jedinstvo“, održana je u Banskom dvoru Svetosavska akademija. Obraćajući se brojnim zvanicama iz političkog i javnog života Republike Srpske, episkop marčanski Sava podsetio je da tvorac srpske crkve nije samo „prosvetlio srpski narod svetlošću Jevanđelja“, već je formirao prve škole, bolnice u Hilandaru i Studenici, ulagao je trud na unutrašnjem uređenju države i crkve, uspostavljajući odnose i na međunarodnom nivou kao svojevrsni diplomata toga doba. U posebnom delu svečanosti, gradonačelnik Banja Luke Draško Stanivuković uručio je Svetosavske nagrade najboljim učenicima banjalučkih osnovnih i srednjih škola.

Navedenim događajima prisustvovao je generalni konzul Miloš Vujić, kao i manifestaciji održanoj u čast Svetog Save 29. januara u JU „Tehnička škola u Banja Luci“, najvećoj srednjoj školi u BiH, a posle Gimnazije najstarijoj srednjoj školi u Banja Luci.

U organizaciji Odbora Vlade Republike Srpske za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova, u Doboju je 27.12. 2023. obeležena 108. godišnjica istorijskog događaja od republičkog značaja - „Internacija Srba u Dobojski logor 1915. godine“.

Tom prilikom, generalni konzul Miloš Vujić položio je vence kod Spomen-kosturnice nastradalih srpskih logoraša, i na spomenik žrtvama Dobojskog logora 1915-1917. godine.

Vence su položili i predsednik Narodne skupštine Republike Srpske dr Nenad Stevandić, izaslanik srpskog člana Predsedništva BiH Boško Tomić, gradonačelnik Doboja Boris Jerinić, predsednik Boračke organizacije Republike Srpske Radan Ostojić i predsednik Saveza logoraša Republike Srpske Anđelko Nosović.

U Austrougarskom logoru u Doboju,  o kome postoji osnovano mišljenje da je prvi koncentracioni logor u modernoj Evropi 20. veka, bilo je internirano 45 791 Srba (16 673 muškarca i 16 996 žena i dece iz BiH, 12 122 srpska vojnika i jedan broj muškaraca, žena i dece iz Srbije i Crne Gore), a umrlo je oko 12 000 logoraša, među kojima i 600 dece. U svom obraćanju, N. Stevandić je istakao da je ovaj logor „ishodište gde je počeo genocid nad srpskim narodom“, kao i da je tek formiranjem Republike Srpske omogućeno da ovo, kao i mnoga druga stratišta srpskog naroda u BiH koja su vlasti SFRJ potiskivale u ime očuvanja privida bratstva i jedinstva, budu vraćena u obrazovni sistem i upisana u kulturu sećanja. Takođe, ukazao je na kontinuitet „loših namera prema Srbima koje su gotovo identične kao one iz 1915. godine“.

I u obraćanjima ostalih zvaničnika, istaknut je značaj postojanja Republike Srpske kao garanta opstanka Srba na ovim prostorima, a takođe i činjenica da predstavnici međunarodne zajednice uglavnom izbegavaju da dolaze ne samo na pomene srpskim žrtvama iz ratova 90-ih, već i iz Prvog i Drugog svetskog rata.
       

Obaveštavamo sve građane koji su podneli zahtev za upis u jedinstveni birački spisak i/ili zahtev za glasanje u inostranstvu, da mogu sami da provere da li su upisani u jedinstveni birački spisak mesto  i  biračko mesto (mesto gde će glasati 17.12.2023. godine).

Navedeni podaci su dostupni na sledećem linku:https://upit.birackispisak.gov.rs/

Potrebno je da upišu svoj JMBG broj, broj lične karte ili pasoša i da kao potvrdu prepišu automatski generisanu šifru (označeno crvenom bojom). Nakon unosa svih traženih podataka, prikazaće se podatak o biračkom mestu.

Vanredni izbori za narodne poslanike Narodne skupštine Republike Srbije, raspisani su za 17. decembar 2023. godine.
Generalni konzulat Republike Srbije u Banjaluci poziva sve državljane Republike Srbije, koji imaju prijavljeno prebivalište u Srbiji, da navedenog dana iskoriste svoje pravo i izađu na izbore.

Državljani Republike Srbije koji imaju boravište u Republici Srpskoj, BiH, mogu preko Generalnog konzulata R. Srbije u Banjaluci i preko Konzularne kancelarije u Trebinju, najkasnije do 25. novembra 2023. godine do ponoći (lokalno vreme u Srbiji), podneti zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećim izborima glasati na jednom od biračkih mesta u Republici Srpskoj.

Napominjemo da nakon navedenog datuma i roka za prijavu neće biti moguće prijavljivanje za glasanje, jer će biti tehnički onemogućeno od strane izborne komisije za glasanje.

Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da će birač glasati u Generalnom konzulatu Republike Srbije Banja Luka, obavezno mora da sadrži sledeće podatke: ime, prezime i ime jednog roditelja birača; jedinstveni matični broj birača; opštinu, odnosno grad i adresu prebivališta birača u zemlji (R. Srbiji), kao i podatke o opštini, odnosno gradu i adresi boravišta u Republici Srpskoj i potpis podnosioca zahteva.

U slučaju da lice koje ima biračko pravo nije upisano u Jedinstveni birački spisak, neophodno je prethodno sprovesti postupak upisa u Jedinstveni birački spisak.

Obrazac zahteva za upis u jedinstveni birački spisak, kao i zahtev za glasanje u inostranstvu možete preuzeti: u prostorijama Generalnog konzulata Republike Srbije Banja Luka ili u Konzularnoj kancelariji Trebinje kao i na linku:
 

http://banjaluka.mfa.gov.rs/odrzavanje/uploads/Zahtev-za-glasanje-u-inostranstvu15.doc

http://banjaluka.mfa.gov.rs/odrzavanje/uploads/Zahtev-za-upis-u-JBS15.doc

Državljani R. Srbije mogu na osnovu JMBG i broja lične karte Republike Srbije elektronski proveriti da li su upisani u Jedinstveni birački spisak, preko sajta Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu (MDULS), odnosno sledećeg linka: https://upit.birackispisak.gov.rs/.

NAPOMENA:
Zahtev za glasanje u inostranstvu i/ili zahtev za upis u jedinstveni birački spisak može se podneti lično, putem pošte, ili putem mejla:

Adresa za slanje poštom sa naznakom Prijava za izbore:
 

Generalni konzulat Republike Srbije Banja Luka, Bulevar Vojvode Radomira Putnika broj 2, 78000 Banja Luka,
 

Konzularna kancelarija Trebinje, Njegoševa 2, 89101 Trebinje
 

Napominjemo da zahtevi za glasanje koji se šalju poštom treba poslati tako da isti stignu u GK RS Banja Luka ili KK Trebinje u toku radne nedelje da bi  bili isporučeni u roku.

E-mail adresa GK Banja Luka:  konzulat.bl@mfa.rs , srb.cons.banjaluka@mfa.rs
E-mail adresa KK Trebinje:       kk.trebinje@mfa.rs  srb.cons.trebinje@mfa.rs

Prilikom podnošenja prijave, pored čitko popunjenog obrasca zahteva, potrebno je dostaviti važeću očitanu ličnu kartu Republike Srbije, odnosno kopiju lične karte ili kopiju važećeg pasoša Republike Srbije gde se jasno vidi adresa u Republici Srbiji.

U Generalnom konzulatu Republike Srbije Banja Luka zahtevi za glasanje u inostranstvu primaju se svakog dana od 08:00 do 20:00 časova, izuzev 25.11.2023. godine kada se primaju do ponoći.

Danas 21. novembra 2023. godine Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srpske obeležava Krsnu slavu - Svetog arhangela Mihaila.

Uz prisustvo najviših zvaničnika Republike Srpske i delegacije Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, obeležavanje je počelo predavanjem raporta i polaganjem venaca  na centralno spomen-obilježje poginulim pripadnicima MUP Republika Srpske.

Vence su položili predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić, srpski član Predsedništva BiH Željka Cvijanović, ministar unutrašnjih poslova Siniša Karan, pomoćnik direktora policije Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije Dragan Vasiljević, generalni konzul Miloš Vujić i delegacija Trećeg pešadijskog (Republika Srpska) puka Oružanih snaga BiH.

Na spomen-obeležje vence su položili i predstavnici Saveza logoraša Srpske, Republičke organizacije porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila, porodice poginulih pripadnika MUP-a Srpske i drugi zvaničnici.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je rekao da je društvo u Republici Srpskoj stabilno, između ostalog, zahvaljujući i uspešnom delovanju Ministarstva unutrašnjih poslova.
Istakao je Policija Srpske deo regionalne i globalne mreže bezbednosti i ona je uspešna u borbi protiv terorizma, trgovine narkoticima i ljudima.

Predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić je naglasio da je stvaranje i odbrana Ministarstva unutrašnjih poslova temelj opstanka Republike Srpske i da je danas bitno odbraniti imovinu, instituciju predsednika i pravo samostalnog donošenja odluka isto kao što je ranije sačuvan subjektivit MUP-a.

Srpski član Predsedništva BiH Željka Cvijanović je uputila čestitku svim pripadnicima MUP-a Srpske povodom obilježavanja krsne slave i  istakla da je Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srpske glavni stub bezbednosti Republike Srpske, te da je uvek u funkciji zaštite života i imovine građana, ali i očuvanja ustavnog poretka.

Nakon polaganja venaca, u Spomen-crkvi Svetog arhangela Mihaila u Centru za obuku u Zalužanima služena je liturgija i parastos za 782 poginula i nestala pripadnika MUP-a Republike Srpske.

Liturgiji su, između ostalih, prisustvovali ministarunutrašnjih poslova Siniša Karan, direktor Policije Siniša Kostrešević, pomoćnik direktora policije Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije Dragan Vasiljević, ministri u Vladi Srpske Alen Šeranić i Savo Minić i predsednik Boračke organizacije Republike Srpske Radan Ostojić.

Ispred Generalnog konzulata Republike Srbije Banja Luka obeležavanju Krsne slave MUP-a R. Srpske prisustvovali su generalni konzul Miloš Vujić i konzul Dragan Protić.

U Banja Luci je 20.novembra 2023. godine obeleženo 105 godina od ulaska srpske vojske u Banja Luku.

Povodom ovog istorijskog događaja za sve stradale srpske i crnogorske vojnike i civile u Prvom svetskom ratu služen je parastos u  Hramu Hrista Spasitelja.

Nakon parastosa položeni su venci i cveće na spomenik banu Milosavljeviću. 

U ime Vlade Republike Srbije venac je položio izaslanik i državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja prof.dr  Dejan Antić, poslanik u Narodnoj skupštini R.Srbije Tomislav Janković, generalni konzul R.Srbije u Banjaluci Miloš Vujić, konzul Aleksandar Subotić.

U ime institucija Republike Srpske vence su položili predsednik Narone skupštine Nenad Stevandić, ministar rada i boračko-invalidske zaštite Danijel Egić i savetnik predsjednika Srpske Marko Romić.

Na spomenik su cveće položili i predstavnici Boračke organizacije Republike Srpske, Republičke organizacije zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila, Saveza ratnih vojnih invalida, Udruženja građana "Veterani Republike Srpske", Organizacije starješina Vojske Republike Srpske i Udruženja amputiraca "Udas".

Cvćee su položili i predstavnici Udruženja žrtava rata Republike Srpske, Saveza logoraša, Udruženja žena žrtava rata i Saveza udruženja boraca NOR-a, te predstavnici gradskih i opštinskih nevladinih organizacija.

Ulazak srpske vojske u Banjaluku 1918. godine predstavlja veliki istorijski događaj koji je označio slobodu za srpski narod sa ovih prostora nakon viševekovnog ropstva pod Turcima, te od 1878. godine pod Austrougarskom.

U Prvom svetskom ratu poginulo je oko 1,3 miliona Srba, gotovo trećina stanovništva tadašnje Srbije.

Povodom obeležavanja godišnjice ulaska srpske vojske u Banjaluku, predstavnici Republike Srbije, generalni konzul Miloš Vujić i konzul Aleksandar Subotić prisustvovali su izložbi „Drugi balkanski rat na fotografijama i dokumentima“ upriličenoj u Akademiji nauka i umetnosti Republike Srpske.

Autor izložbe, koju su zajednički organizovale Narodna skupština Republike Srpske i Akademija nauka i umetnosti Republike Srpske, je prof. dr Dejan Antić.

Autor izložbe Dejan Antić rekao je da je period Velikog rata ispisan crnim slovima u istoriji srpskog naroda zbog broja stradalih Srba.

„U Banjaluci se svi sećaju veleizdajničkog procesa, kada se sudilo srpskoj intelektualnoj eliti, srpskoj mladosti. Svi se sećaju da je ovde zabranjena ćirilica, kao i rad srpskih prosvetnih i kulturnih društava, to znači da je tadašnjoj Austrougarskoj monarhiji smetalo sve što je bilo srpsko“, rekao je Antić.

On je istakao da je obeležavanje 105 godina od ulaska srpske vojske u Banjaluku važno kako bi se od zaborava sačuvali junaci i njihovo herojstvo i slava.

Generalni konzul Republike Srbije Miloš Vujić, posetio je 15.novembra 2023. godine banjalučku Ekonomsku školu.

Prilikom obraćanja učenicima Vujić je objasnio delatnost i način funkcionisanja diplomatsko-konzularnih predstavništva Srbije u Bosni i Hercegovini.

Pojasnio je proceduru za sticanje državljanstva Republike Srbije i odgovorio na brojna pitanja učenika.

Direktorka škole Sonja Tomaš je istakla značaj saradnje Republike Srbije i Republike Srpske i izrazila zahvalnost na izdvojenom vremenu i prepoznavanju značaja ove škole.

 

Povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu, 11. novembra 2023.godine na banjalučkom groblju „Sveti Pantelija“ generalni konzul Miloš Vujić položio je venac na spomenik žrtvama „Veleizdajničkog procesa“, koji je 1915. i 1916. godine Austrougarska vlada vodila u  BanjaLuci protiv srpskih rodoljuba.

Tom prilikom generalni konzul Miloš Vujić istakao je istorijski značaj ovog procesa kao jedan od brojnih pokazatelja spremnosti srpskog naroda da se kontinuirano bori za slobodu, istinu i pravedan mir.

Predstavnik grada Banja Luka i narodni poslanik NS Republike Srpske, Nebojša Drinić, najavio je da će biti izgrađeno posebno obeležje u pomen žrtvama „Veleizdajničkog procesa“, kao deo budućeg kompleksa u samom centru grada.
Predsednik Udruženja potomaka i poštovalaca ratnih dobrovoljaca oslobodilačkih ratova 1912-1918. godine, Nebojša Kuštrinović, podsetio je da je sa prostora banjalučke regije oko 25000 dobrovoljaca otišlo u balkanske ratove i Prvi svetski rat, i da sećanje na ogromne ljudske gubitke naših predaka i njihova spremnost na žrtvu zaslužuju izgradnju adekvatnog spomenika.

Polaganju venaca prisustvovali su i konzulu Dragan Protić i Aleksandar Subotić.

Dan primirja obeležen je i u Trebinju polaganjem cveća predstavnika gradske uprave i Konzularne kancelarije Srbije u Trebinju na Spomenik oslobodiocima, podignutom u slavu žrtava Velikog rata.

Cveće na spomeniku su položili gradonačelnik Trebinja Mirko Ćurić i njegov zamenik Dražen Bošković, te šef Konzularne kancelarije Srbije u Trebinju konzul Miodrag Džudžalija  i Miroslav Marković.

“Od prošle godine smo, zajedno sa Konzularnom kancelarijom Srbije, počeli obeležavanje Dana primirja u Prvom svjetskom ratu, što smatramo veoma važnim – da  Srbija i Republika Srpska zajedno obeležavaju neke veoma važne datume, ne zaboravljajući sve one ljude koji su dali svoje živote da bi mi danas živeli u miru”, istakao je nakon ceremonije gradonačelnik Trebinja Mirko Ćurić.

Kao značajan prilog kulturi sećanja, u velikoj sali banjalučkog Banskog dvora 23.10. o.g. održana je premijera dokumentarnog filma „Garavice“ autora Dragana Radovića, u organizaciji Eparhije bihaćko-petrovačke i rmanjske, o jednom od najvećih stratišta srpskog naroda u Drugom svetskom ratu, gde su u okolini Bihaća tokom leta 1941. godine, uglavnom muslimanske ustaše ubile između 12000 i 17000 srpskih civila.

Projekciji filma prisustvovali su predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, episkopi bihaćko-petrovački Sergije, pakračko-slavonski Jovan, marčanski Sava, gradonačelnik Banja Luke Draško Stanivuković, predstavnici državnih institucija, sveštenstvo i brojni građani.

O pogubnim posledicama posleratnog zataškavanja ovog zločina od koga se srpska zajednica te regije nikada nije oporavila, govorio je predsednik Dodik, a episkop Sergije je naglasio da, bez obzira što su Srbi danas „statistička greška“ u Bihaću, ne samo da se zločin ne sme zaboraviti, već je neophodno pronositi istinu o njemu. 

Najavljeno je i prikazivanje ovog filma u Srbiji, u organizaciji Patrijaršije SPC.

Autor D. Radović je govorio o svom motivu da se bavi mnogim manje poznatim, zapostavljenim stratištima Srba u Cazinu, Velikoj Kladuši, Bosanskoj Krupi i Bosanskom Petrovcu, proučavajući preko 3000 dokumenata i beležeći sećanja preživelih. Obavestio je i o svom doprinosu da istorijski roman Dragana Grgića „Korana ko rana“, koji je bio zabranjen 1961. godine, konačno bude objavljen 2023. godine i predstavljen prisutnima.

Takođe, iste večeri, u manjoj sali Banskog dvora održana je promocija još jednog romana, „Šipak iz Prebilovaca“ autora Mirka Vukovića, o ustaškom pokolju 826 Srba u hercegovačkom selu Prebilovci 1941. godine, u organizaciji udruženja „Baštionik“ iz Banja Luke, koje je ujedno i izdavač.

Navedenim događajima prisustvovao je konzul Aleksandar Subotić.

Dana 21.10.2023. godine, u Specijalnoj bolnici za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Zdravstveno-turističkog centra „Mlječanica“ u Kozarskoj Dubici, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, ministarka zdravlja Republike Srbije Danica Grujičić i direktor Specijalne bolnice Darko Banjac, uz prisustvo predstavnika SPC i verski obred osvećenja, svečano su otvorili nove objekte u kompleksu ove važne regionalne ustanove, čime je završena izgradnja i rekonstrukcija njenog zdravstvenog dela.

Otvaranjem hiperbaričnog centra i hidrobloka, uz već postojeći objekat poluintenzivne nege i dijagnostički centar sa najsavremenijom opremom, „Mlječanica“ u nekim aspektima svoje ponude pruža mogućnosti koje, po rečima ministarke D. Grujičić, ne postoje ni u Srbiji. Takođe, ministarka je pohvalila organizacioni koncept čitave institucije, tj. podelu na zdravstveno-terapijski i komercijalno-turistički deo Banje „Mlječanica“.

Svečanoj ceremoniji otvaranja prisustvovala je i većina ministara Vlade Republike Srpske, zatim srpski predstavnici u institucijama BiH, rukovodioci javnih institucija, gradonačelnici i načelnici opština.

U pozdravnom obraćanju prisutnima, predsednik M. Dodik je izrazio zadovoljstvo što će, dodatnom izgradnjom i razvijanjem turističko-rekreativnog centra, stradalnički narod Potkozarja makar i sa višedecenijskim zakašnjenjem imati mogućnost da koristi najmoderniju ustanovu ove vrste u čitavoj BiH. Takođe, prokomentarisao je i poslednje proširivanje liste osoba i kompanija koje su pod sankcijama SAD, na koju su uvršćeni i njegovi sin i kćerka, izrazivši odlučnost da politika aktuelnog rukovodstva bude i dalje isključivo u interesu Republike Srpske, na principima izvornog Dejtonskog sporazuma.

Ceremoniji je prisustvovao konzul Aleksandar Subotić.

Povodom 30 godina od osnivanja Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske (ANURS), u Banja Luci je 19. i 20. oktobra održano više manifestacija u prostorijama ANURS i Banskog dvora, kojima su prisustvovali predsednik Narodne skupštine Republike Srpske dr Nenad Stevandić, zatim članovi ove najviše naučno-umetničke institucije Republike Srpske, aktuelni i prethodni predsednik SANU – akademici Zoran Knežević i Vladimir Kostić, gradonačelnik Banja Luke Draško Stanivuković, predstavnici akademija sa kojima je uspostavljena saradnja, domaći i strani gosti, kao i predstavnici SPC, republičkih i lokalnih političkih, naučnih i kulturnih institucija.

Na Svečanoj akademiji održanoj 20.10. u Banskom dvoru, o istorijatu, ciljevima i značaju ANURS za nacionalnu i kulturnu samobitnost srpskog naroda govorio je njen predsednik, akademik Rajko Kuzmanović, a pročitane su i čestitke koje su uputili predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, srpski član Predsedništva Željka Cvijanović i predsednik Vlade Republike Srpske Radovan Višković.

Dodeljena su i priznanja zaslužnima za podršku ANURS, među kojima je najviše – „Zlatna povelja uspješnosti i solidarnosti“ – dodeljeno predsedniku Miloradu Dodiku, a među dobitnicima su i predsednik SANU i inostrani članovi ANURS, za zajednički napor na ojačavanju međunarodnih veza i naučno-umetničkog ugleda ANURS i srpske nauke i kulture u celini.
Kao važan kulturni događaj u sklopu ove manifestacije, u Galeriji ANURS je 19. oktobra otvorena izložba „U velikom formatu“, na kojoj su predstavljene slike najznačajnijih srpskih autora druge polovine XX veka.

Otvaranju izložbe prisustvovali su konzuli Dragan Protić i Aleksandar Subotić, a Svečanoj akademiji ANURS prisustvovao je konzul Aleksandar Subotić.  

Obaveštavamo Vas da je Odlukom MSP br. 256/30-2023/01 od 12. 10. 2023. godine, raspisan Konkurs za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu a koji imaju za cilj upotrebu, učenje, čuvanje, negovanje srpskog jezika i ćiriličkog pisma, čuvanje i negovanje srpskog kulturnog, etničkog i verskog identiteta, u oblasti Obrazovanja.

Konkurs će biti otvoren u periodu od 13. oktobra 2023. godine do 23. oktobra 2023. godine.

U organizaciji Ministarstva rada i boračko invalidske zaštite Republike Srpske, u Mrkonjić Gradu je 10.10.2023.g., obeležena 28. godišnjica od stradanja Srba u 13 zapadno-krajiških opština.

Tom prilikom je sa svojih vekovnih ognjišta proterano oko 120.000 Srba, a stradalo 2214 lica, od čega 753 civila. Program je počeo parastosom u kapeli Sv. Marka na gradskom groblju i polaganjem venaca i cveća na spomen obeležje masovne grobnice, najveće u Republici Srpskoj iz koje je ekshumirano 181 telo, a zatim i polaganjem venaca i cveća na centralnom spomeniku poginulim borcima i civilima.

Venac su ispred institucija Republike Srpske položili Predsednik Narodne skupštine Republike Srpske, Nenad Stevandić, Ministar rada i boračko invalidske zaštite, Danijel Egić, Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Savo Minić, Ministar saobraćaja i veza, Nedeljko Čubrilović, kao i Ministar prosvete i kulture, Željka Stojičić. „Sve nevine žrtve zapadno-krajiških opština nisu zaboravljene, nego su postale armatura na kojim danas čuvamo i gradimo Republiku Srpsku. I oni koji danas nekim drugim sredstvima pokušavaju da sruše Republiku Srpsku ostaće upisani kao oni koji su otimali i nasrtali na tuđe, a mi koji je branimo kao oni koji ne daju svoje“ naveo je Stevandić. Načelnik opštine Mrkonjić Grad, Dragan Vođević, je istakao da je Mrkonjić Grad podneo najveću žrtvu među zapadno-krajiškim opštinama, a da se svake godine obeležava deseti oktobar kao tragičan datum u istoriji grada upisan crnim slovima, dan kada su brojni domovi zapaljeni i uništeni, Srbi masovno proterani sa svojih ognjišta, ali i dan kada nejač nije uspela da se izvuče pod naletom višestruko jačeg neprijatelja.

Obeležavanju 28. godišnjice od stradanja Srba u Zapadnoj Krajini, ispred Generalnog konzulata Republike Srbije u Banja Luci prisustvovao je generalni konzul Miloš Vujić, koji je takođe položio venac na centralni spomenik poginulim borcima Mrkonjić Grada u odbrambeno-otadžbinskom ratu.

U mestu Boljanić kod Doboja, dana 03.10.2023. godine, obeležena je 79. godišnjica spasavanja savezničkih pilota u „operaciji Halijard – vazdušni most“.

U znak sećanja na viteštvo i junaštvo pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini u spasavanju savezničkih pilota, kao i žrtava lokalnog stanovništva, vence na spomen obeležje su položili predsednik Republike Srpske, Milorad Dodik, u svojstvu specijalnog izaslanika predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića potpredsednik Vlade i ministar kulture Republike Srbije, gospođa Maja Gojković, predsednik Narodne skupštine Republike Srpske, Nenad Stevandić, ministar rada i boračko invalidske zaštite, Danijel Egić, gradonačelnik Doboja, Boris Jerinić, kao i predstavnici fondacije „Halijard“. „Operacija Halijard je još jedna potvrda da su Srbi uvek bili na strani pravde, pobednika i antifašista. Ovo je herojski podvig i deo slavne istorije srpskog naroda. Da su piloti pali na muslimansku ili hrvatsku teritoriju bili bi ili pogubljeni ili predati nacistima i to je ono što nas je razlikovalo i tada i danas, a te istorijske činjenice se ne mogu sakriti.“ izjavio je Dodik.

Potpredsednik Vlade i ministar kulture Republike Srbije, gospođa Maja Gojković, istakla je da Republika Srbija i Republika Srpska stoje zajedno i čuvaju sećanje na slavu, čast i požrtvovanost naših predaka i da se ne sme dozvoliti da se dovede u pitanje ta žrtva i marginalizacija sećanja na „operaciju Halijard“. „Republika Srpska ne koketira sa nacistima i fašistima bez obzira na promenu međunarodnih okolnosti i nalazi se na istim pozicijama i zastupa istu politiku i prema nacizmu i prema fašizmu“ naveo je Stevandić. Predstavnik fondacije „Halijard“, Džon Kapelo, izrazio je zahvalnost srpskom narodu čiji su pripadnici rizikovali svoje živote da sačuvaju živote američkih pilota.

Obeležavanju 79. godišnjice „operacije Halijard – vazdušni most“ ispred Generalnog konzulata R. Srbije u Banja Luci prisustvovao je generalni konzul Miloš Vujić.

U okviru trodnevnog programa obeležavanja Dana i krsne slave opštine Ribnik „Rođenje Presvete Bogorodice – Mala Gospojina“, 20. septembra o.g. svečano je otvoren Centar za kulturu, u kome je održana i svečana akademija na kojoj je načelnik opštine, Nebojša Karać, dodelio zahvalnice i povelje najboljim učenicima lokalnih škola i zaslužnim građanima  za doprinos u razvoju zajednice u oblasti privrede, kulture i sporta.

Skupu su prisustvovali i prof. dr Nikola Špirić, predsedavajući Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH, dr Nikola Banjac, posebni savetnik ministra odbrane Republike Srbije, kome je zbog pomoći u razvoju opštine uručena posebna Povelja, zatim predstavnici SPC, delegacija bratske opštine Temerin iz Republike Srbije, kao i predstavnici političkog i društvenog života ovog regiona.  

Predstavljen je kratak istorijat i specifičnost razvoja opštine, s obzirom na to da se nalazi na entitetskoj granici, da se 1995. izdvojila iz opštine Ključ koja je u Federaciji BiH, pri čemu je stari naziv Ribnik vraćen 2001. godine. Iskazana je zahvalnost predsedniku i Vladi Republike Srpske, takođe i predsedniku i Vladi Republike Srbije za veliku pomoć i kontinuiranu podršku u finansiranju razvojnih projekata i rešavanju problema u različitim oblastima.

U ime Generalnog konzulata Republike Srbije u Banjaluci, svečanoj akademiji opštine Ribnik prisustvovali su konzuli Dragan Protić  i Aleksandar Subotić.     

Polaganjem venaca i pomenom za poginule borce i civile, u Novom Gradu je dana 18.09.2023.g. obeležena 28. godišnjica odbrane zapadnih granica Republike Srpske od agresije hrvatske vojske u Odbrambeno-otadžbinskom ratu.

Dvodnevna odbrana zapadnih granica je jedna od ključnih bitaka tokom koje je život izgubilo 107 boraca i civila, koji su poginuli braneći svoja ognjišta. Istaknuto je da je herojski otpor odbrane svojih ognjišta omogućio slavnu pobedu protiv znatno brojnijeg neprijatelja bez koje je upitno kako bi izgledao Dejtonski mirovni sporazum kao i Republika Srpska danas.

Predsednica Republičke organizacije porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila, Isidora Graorac, naglasila je da je u napadu hrvatske vojske na naselja i opštine na zapadu Republike Srpske ubijen veliki broj nedužnih ljudi, kao i da su pričinjena velika razaranja, (šteta u Novom Gradu procenjena na oko 83 miliona, u Kostajnici oko 40 miliona, u Kozarskoj Dubici oko 50 miliona maraka), a da do danas za zločine niko nije odgovarao.
Izaslanik Predsednika Republike Srpske, Slobodan Javor, istakao je da ni danas, 28 godina nakon rata, ne jenjava strast onih koji se bore da Republika Srpska nestane. „Kako smo tada bili jedinstveni i složni, moramo tako i dalje nastaviti. Samo čvrsta Republiku Srpsku i njene institucije mogu biti garant opstanka srpskog naroda na ovim prostorima.“ 

Tokom obelažavanja, kojem je prisustvovao veći broj građana uglavnom preživelih i potomaka ubijenih, je naglašeno da su neprijateljske snage bile daleko brojnije i bolje naoružane. „Vojska Republike Srpske nije se suočila samo sa tzv Armijom BiH i HVO, već i sa regularnom hrvatskom vojskom tj sa brigadama koje su bile obučene od strane NATO“ izjavio je Viktor Nuždić, v.d. direktora Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica.

Obeležavanju 28. godišnjica odbrane zapadnih granica Republike Srpske u Odbrambeno-otadžbinskom ratu ispred Generalnog konzulata R. Srbije u Banja Luci prisustvovao je generalni konzul Miloš Vujić.  

Povodom Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, u Domu omladine u Banja Luci je 14.09. o.g. održana prva projekcija dokumentarnog filma „Gavroš“, snimljenog pod pokroviteljstvom predsednika Republike Srpske.

Autor filma je 15-godišnji učenik O.Š. „Dositej Obradović“ u Banja Luci, Miloš Miholjčić, koji se potrudio da iz dečijeg ugla predstavi detinjstvo Gavrila Principa, i moguće korene njegovog čina iz 1914. godine. Prema Miholjčiću, Princip je hteo da ga zovu „Gavroš“, po liku dečaka heroja iz dela „Jadnici“ Viktora Igoa.

Nakon što je film veoma toplo primljen, prisutnima se obratio i Nenad Stevandić, predsednik Narodne skupštine Republike Srpske, sa posebnim rečima ohrabrenja i podrške mladom autoru.

Projekciji je prisustvovao konzul Aleksandar Subotić.      

U sklopu obeležavanja Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, u amfiteatru Prirodno-matematičkog fakulteta u Banja Luci 14.09. o.g. održan je naučni skup posvećen pitanjima srpskog nacionalnog identiteta u kontekstu savremenih geopolitičkih izazova, demografskih procesa u srpskom etničkom prostoru, prirodnog i kulturng nasleđa i planiranja uređenja i zaštiti prostora Republike Srpske.

Po prvi put i sa idejom da to preraste u tradiciju, na Univerzitetu u Banja Luci se naučnim skupom obeležava zajednički nacionalni praznik Republike Srbije i Republike Srpske, na inicijativu i u organizaciji Studijskog programa Geografija PMF-a i Geografskog društva Republike Srpske.  Na skupu su učestvovali predstavnici Uralskog federalnog univerziteta sa sedištem u Jekaterinburgu, koji je jedan od najvećih univerziteta u Ruskoj Federaciji, čiji je rektor V. A. Kokšarov 15.9. potpisao sporazum o saradnji sa rektorom Univerziteta u Banja Luci, R. Gajaninom.

Program i ciljeve skupa, u ulozi moderatora, predstavila je prof. dr Mira Mandić, predsednik Geografskog društva Republike Srpske, ističući značaj geografskih društava za očuvanje nacionalnih identiteta, kao i poguban trend marginalizacije geografije, istorije i maternjeg jezika kao obrazovnih temelja identiteta. Skupu su se obratili i prof. dr Goran Trbić, dekan PMF, Ognjen Tadić, savetnik predsednika R. Srpske i Marko Romić iz Kabineta predsednika R. Srpske.
Značaj geopolitičke lokacije Republike Srpske predstavio je prof. dr Igor Zekanović, u kontekstu „američkog globalizma“ kao glavnog uzroka svetskog geopolitičkog disbalansa, i započete transformaccije „apsolutnog unipolarizma u relativni unipolarizam, sa obrisima multipolarizma“. Istakao je problem srpskog nejedinstva, čak i kada su vitalni nacionalni interesi u pitanju. O stvaranju veštačkih nacija i ograničavanju jedinstvenog srpskog nacionalnog prostora, govorila je prof. dr Tanja Mišlicki Tomić, naglašavajući da su istorijski potvrđeni stubovi srpskog identiteta pravoslavlje, kosovska mitologija, ćirilično pismo i narodna samouprava. Demografske procese u srpskom etničkom prostoru predstavio je dr Aleksandar Majić, a o prirodnom nasleđu kao identitetskim markerima i kulturnom nasleđu u funkciji očuvanja identiteta govorili su prof. dr Vesna Rajčević i prof dr Irena Medar Tanjga. Perspektive u planiranju, uređenju i zaštiti prostora Republike Srpske približila je prof. dr Neda Živak.

Skupu su prisustvovali generalni konzul Miloš Vujić, koji je pre početka skupa dao izjavu za RTRS, i konzul Aleksandar Subotić.     

Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave državni je praznik koji praznuje u Republici Srbiji i Republici Srpskoj.

Datum, 15. septembar, izabran je za obeležavanje Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, jer je tog dana 1918. godine probijen Solunski front, a na osnovu odluke vlada Srbije i Republike Srpske o zajedničkom obeležavanju ovog datuma. Praznuje se od 2020. godine.

Centralna manifestacija obeležavanja je u Nišu, kojoj će prisustvovati predsednici Republike Srbije i Srpske Aleksandar Vučić I Milorad Dodik.

Na proslavi će biti i brojni zvaničnici Srbije I Srpske  koji su pozvali srpski narod, gde god da živi, da na svojim kućama istaknu narodnu zastavu - "trobojku".

Povodom obeležavanja Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave generalni konzul Miloš Vujić je gostovao u Jutarnjem programu Radio televizije Republike Srpske.

Tom prilikom je istakao da s obe strane Drine živi isti narod i da Drina nije granica, već prelepa reka koja nas spaja. Generalni konzul je naglasio da Republika Srpska podržava Srbiju u ovim teškim trenucima, ali da je ljubav i poštovanje među ljudima toliko, da se to ne može novcem platiti.

Generalni konzulat Republike Srbije Banja Luka i  Konzularna kancelarija Trebinje čestita Srbima širom sveta Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave i poziva naše sunarodnike da istaknu srpsku trobojku i obeleže ovaj lep praznik!

U Banja Luci, u Sportskoj dvorani „Borik“, 13. septembra o.g. svečano je otvoren 28. Međunarodni sajam knjiga „Banja Luka 2023“, prigodnom besedom banjalučkog književnika Ranka Risojevića.

Prisutnima su se obratili i ministarka prosvete i kulture Republike Srpske Željka Stojičić, koja se posebno zahvalila Ministarstvu kulture Srbije za podršku Sajmu, kao i gradonačelnik Banja Luke Draško Stanivuković.

Iz različitih uglova, govornici su istakli univerzalni značaj pisane reči i kvalitetne produkcije, sa jedne strane, i čitalačke kulture sa druge, za razvijanje kulturnog senzibiliteta i promišljanje identitetskih osnova i formi unapređenja međuetničke komunikacije na ovim prostorima. Skupu su prisustvovali i Ćamil Duraković, potpredsednik Republike Srpske, predstavnici SPC, kao i brojni gosti iz društveno-političke i akademske zajednice Banja Luke i Republike Srpske.

Ispred Ministarstva kulture Republike Srbije, na otvaranju Sajmu knjiga bili su prisutni državni sekretar Miodrag Ivanović, i načelnik u Sektoru za savremeno stvaralaštvo Mladen Vesković.

Svečanom otvaranju 28. Međunarodnog sajma knjiga u Banja Luci prisustvovali su i generalni konzul Miloš Vujić i konzul Aleksandar Subotić

Svečanom sednicom opštine dana  09.septembra 2023 u salu Centra za kulturu obeležen je Dan opštine Stanari.

Svečanosti su prisustvovali predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenead Stevandić, načelik opštine Radojica Ćelić, konzul u Ambasadi Poljske u BiH Bogdan Korezeniovski, načelnici i predstavnici drugih opština iz Republike Srpske.

Odlukom Skupštine opštine tom prilikom dodeljena su opštinska priznanja i nagrade zaslužnim pojedincima i ustanovama. Generalni konzulat Republike Srbije u Banja Luci dobio je zaslužno priznanje za poseban doprinos u razvoju opštine Stanari.

Ispred Ambasade Republike Srbije u BiH Svečanoj sednici i obeležavanju Dana opštine prisustvovala je ministar savetnik Nataša Đorđević, a ispred Generalnog konzulata Republike Srbije Banja Luka konzul Dragan Protić.

Kod manastira Svetog Nikole na Ozrenu, dana 30.08.2023. godine, obeležen je Dan nestalih i poginulih u Odbrambeno-otadžbinskom ratu. 

Srpski član predsedništva BiH, Željka Cvijanović, je u svom obraćanju istakla da Republika Srpska i 28 godina nakon završetka rata i dalje traga za 1646 nestalih osoba od čega je više od 300 žena i dece. „Oni nisu samo broj i statistika, već nečija deca, očevi, majke čije porodice zaslužuju da budu pronađeni. Njihova dugogodišnja borba za pravdu i najmilije nije samo njihova, već borba svih nas, s toga apsolutno razumem bes i ogorčenje njihovih porodica. Sraman je ignorantski odnos Instituta za nestala lica BiH prema porodicama Srba. Njihova je profesionalna i ljudska obaveza da sve jednako tretiraju, a ne da bilo koga favorizuju ili ignorišu na osnovu nacionalne pripadnosti.“

Dalje je navela da su se okupili na Ozrenu da bi se sabirno i molitveno prisetili svih poginulih i nestalih u Odbrambeno-otadžbinskom ratu, onih kojima Republika Srpska i srpski narod duguju večnu zahvalnost za izvojevanu slobodu. Naglasila je da je Ozren mesto bola, patnje i zverskih zločina počinjenih od strane pripadnika odreda „El-mudžahid“. „Ti monstrumi koji su živeli hiljadama kilometara daleko od Bosne i Hercegovine - danas se u Sarajevu poštuju kao heroji i branioci. A njihove žrtve, Srbi sa Ozrena, koji su ovde živeli vekovima, bez imalo stida i srama i u odsustvu bilo kakve logike i zdravog razuma se nazivaju agresorima i zločincima“ navela je Cvijanović.

Predsednik Narodne skupštine Republike Srpske, Nenad Stevandić, je naglasio da se Srbi neće odreći sebe već se i dalje boriti za svoja prava, a da se sećanja na srpska stradanja nikada neće izbrisati dok je Republike Srpske i dok ima prava na svoje institucije, identitet i imovinu.

Ministar rada i boračko-invalidske zaštite Republike Srpske Danijel Egić pozvao je Institut za traženje nestalih lica BiH da ubrza aktivnosti na pronalasku i identifikaciji posmrtnih ostataka Srba, te da prestane da se bavi dnevnom politikom. „Otkako je traženje i identifikacija prešla na nivo BiH to je sve obustavljeno i svedeno na minimalnu meru iz prostog razloga jer druga dva naroda u BiH to namerno razvlače i odugovlače kako bi sebe predstavili kao jedine žrtve u prošlom ratu i namerno smanjili srpske žrtve.“

Obeležavanju Dana nestalih i poginulih u Odbrambeno-otadžbinskom ratu i polaganju venaca ispred Generalnog konzulata R. Srbije u Banja Luci prisustvovao je generalni konzul Miloš Vujić.

Polaganjem venaca na Spomenik Petru Kočiću u Banja Luci 25.08.2023.godine započete su aktivnosti povodom obeležavanja 58. Kočićevog zbora.

Vence na spomenik Petru Kočiću pre početka manifestacije, položili su potpredsednik Narodne skupštine Republike Srpske Anja Ljubojević, ministarska prosvete i kulture Republike Srpske Željka Stojičić, gradonačelnik Banja Luke Draško Stanivuković i generalni konzul Republike Srbije u Banja Luci Miloš Vujić.

Ministarka prosvete i kulture Republike Srpske Željka Stojičić otvorila je manifestaciju "Kočićev zbor" i istakla da su književna djla Petra Kočića bila vapaj za pravdom, jednakošću i dostojanstvom za svakog.
Stojičićeva je istakla da je "Kočićev zbor" prilika da se kroz različite, uvek vrlo posećene i važne umetničke sadržaje javno i glasno čuje Kočićeva reč, kao i reč o Kočiću.

Gradonačelik Banjaluke Draško Stanivuković rekao je da Kočićevi dani treba da budu posvećeni celom narodu. Suština ove manifestacije nije da podsetimo na datume njegovog rođenja i smrti, ili na ideje za koje se zalagao, nego i da nas njegova dela konstantno opominju i zovu da se hrabro borimo za slobodu, istinu i otadžbinu - rekao je Stanivuković.

Svečana akademija biće održana u Kulturnom centru Banski dvor, kada će biti uručena i "Kočićeva nagrada" književniku Đorđu Sladoju, jednom od najistaknutijih savremenih srpskih liričara.

Manifestacija posvećena srpskom književniku i narodnom tribunu Petru Kočiću, trajaće tri dana koja su nazvana "Istina", "Sloboda" i "Otadžbina".

 

Svečanim prijemom u Gradskoj upravi Trebinje 18.08.2023. godine počelo je obeležavanje krsne slave grada Trebinja, Preobraženje Gospodnje.

Gradonačelnik Trebinja Mirko Ćurić i predsednik Skupštine grada Dragoslav Banjak ugostili su brojne delegacije koje su stigle u Trebinje. Na svečanom prijemu, imeđu ostalih, bile su prisutne delegacije gradova Gračanica i Zvečan sa Kosova i Metohije, Danilovgrada iz Crne Gore, Vranja, Knjaževca, Kikinde, Sečnja, Kraljeva, Bačke Palanke, Kragujevca iz Srbije, Rudog iz Republike Srpske, udruženje Hercegovaca i Trebinjaca iz Vršca i Beograda, udruženje gardista Vojske Republike Srpske. Svečanom prijemu prisustvovao je Generalni konzul R.Srbije u Banja Luci Miloš Vujić.

 Nakon svečanog prijema u Gradskom parku u Trebinju otvoren je 16. Sajam meda i vina. Na Sajmu je učestvovalo 35 proizvođača meda i vina, koji su po svojim proizvodima poznati ne samo u Trebinju i Hercegovini, nego mnogo šire. Gradonačelnik Mirko Ćurić svečano je otvorio Sajam, poželivši svim izlagačima uspešan rad, a posetiocima da na Sajmu kupe najbolje proizvode koje Trebinje nudi.

Preobraženske svečanosti su nastavljene otvaranjem izložbe radova trebinjskih umetnika pod nazivom  „Umetnici svome gradu“, koja je počela u 18.00 časova u Kulturnom centru.

Praznično večernje počelo je u 19.00 časova u Hramu Svetog Preobraženja Gospodnjeg.

Nakon prazničnog večernja, u Muzeju Hercegovine je otvorena izložba "Risto i Beta Vukanović - 150 godina od rođenja".

Bračni par Vukanović ostavio je veliki trag u istoriji srpskog slikarstva, kao jedni od prvih organizatora umetničkih izložbi na ovim prostorima, osnivači su umetničkih društava, likovni pedagozi i darodavci.

Otvarajući izložbu, gradonačelnik Mirko Ćurić rekao je da izložba podseća na ljude koji su ostavili dela, čime su zauvek ostali zapisani u istoriji.

Izložba "Risto i Beta Vukanović - 150 godina od rođenja" realizovana je u saradnji Muzeja Hercegovine u Trebinju sa Narodnim muzejom Srbije, Muzejom grada Beograda i Umetničkom galerijom BiH, a pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete i kulture Republike Srpske i Grada Trebinja.

Svetom arhijerejskom liturgijom u Sabornom hramu Preobraženja Gospodnjeg u Trebinju 19.08.2023. godine u 09:00 časova je počelo obeležavanje hramovne i slave grada Trebinja. Liturgiju je služio Njegovo visokopreosveštenstvo mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije sa arhijerejima Srpske pravoslavne crkve, njihovim preosveštenstvima episkopima mileševskim Atanasijem, diseldorfskim i nemačkim Grigorijem, zahumsko-hercegovačkim i primorskim Dimitrijem i sveštenstvom Eparhije zahumsko-hercegovačke i primorske.

Liturgiji su prisustvovali predstavnici Vlade Republike Srpske, gradonačelnik Mirko Ćurić, generalni direktor "Elektroprivrede Republike Srpske" Luka Petrović, predstavnici političkog, privrednog i kulturnog života Srpske i Hercegovine, brojni građani Trebinja kao i 40 delegacija iz zemlje i regiona.

U porti Sabornog hrama u Trebinju, nakon liturgije prelomljen je slavski kolač..

Nakon verskih obreda položeno je cveće na Spomenik braniocima Trebinja od 1991. do 1996. godine, u 11.00 časova. Venac su položili Gradonačelnik Mirko Ćurić, predsednik skupštine Dragoslav Banjak, generalni konzul R.Srbije u Banja Luci Miloš Vujić i izaslanik predsednika R.Srbije Adam Šukalo.

U Kulturnom centru Trebinje u 12:00 časova održana je svečana sednica Skupštine grada Trebinja, povodom krsne Slave Sabornog hrama i grada Trebinja – Svetog Preobraženja Gospodnjeg.
Sednicom je predsedavao Dragoslav Banjak, a krsnu slavu grada građanima Trebinja čestitao je gradonačelnik Mirko Ćurić. „Na ovaj dan, kako to i tradicija nalaže, dužni smo građanima Trebinja i našim gostima da predstavimo šta smo uradili i šta tek planiramo da uradimo, jer smo zajedno tim koji se trudi da Trebinje bude još lepše i još snažnije. Trebinje se brzo razvija, menja svoju ličnu kartu, ali uvek čuvajući svoje prebivalište i adresu koja je svima dobro poznata jug Republike Srpske, ponosna i junačka Hercegovina“, istakao je Ćurić.

Prema rečima gradonačelnika Trebinja i danas, u vremenu kada pojedini svetski moćnici žele da nam nametnu novu adresu po njihovim željama i volji, odlučno, ujedinjeni i složni poručujemo da istoriju poštujemo, da iz prošlosti učimo lekcije i da pokoljenja znaju da je praštanje ljudska vrlina, a pamćenje zavet prema precima.

U 20:00 časova počela je slavska litija ulicama Trebinja u kojoj je učestvovalo  više hiljada građana i gostiju grada.
Litiju, u čast krsne slave Grada i Sabornog hrama - Svetog preobraženja Gospodnjeg, predvodili su episkopi Dimitrije, Metodije, Grigorije i Teodosije te gradonačelnik Mirko Ćurić.

Litija je prošla centralnim trebinjskim ulicama, a u njoj su učestvovali i brojni članovi sportskih kolektiva sa područja grada, pripadnici vojske i MUP-a, te brojno sveštenstvo i monaštvo Eparhije zahumsko-hercegovačke i primorske.

Svim događajima prisustvovao je Generalni konzul R.Srbije u Banja Luci Miloš Vujić kao i konzul konzularne kancelarije u Trebinju Miodrag Džudžalija.

 

Dana 31. jula 2023.godine u Kulturnom centru Banski dvor u Banja Luci, „Glas Srpske“ je svečanom akademijom obeležio 80 godina postojanja.

Svečanoj akademiji su prisustvovali predsednik Republike Srpske, Milorad Dodik, predsednik Narodne skupštine Republike Srpske, Nenad Stevandić, ministri u Vladi Republike Srpske, narodni poslanici, srpski predstavnici u zajedničkim institucijama BiH, izaslanik predsednika R. Srbije Adam Šukalo, ambasador Ruske Federacije u Bosni i Hercegovini, Igor Kalabuhov, rektor Univerziteta u Banja Luci, Radoslav Gajanin, načelnici opština i druge visoke zvanice iz političkog, javnog i društvenog života Republike Srpske.

Na akademiji je istaknuto da je ovo jubilej kojim se malo ko u medijskom svetu može pohvaliti, a predsednik Republike Srpske je naglasio da je „Glas Srpske“ bio glas ovog naroda i preteča onog što se danas zove Republika Srpska, ali i da mu je drago da i pored brojnih pokušaja nije dozvolio da „Glas Srpske“ nestane, već je izvršena uspešna privatizacija.

„Kadrovi koji rade u ovom dnevnom listu iznose istinu i šire optimizam koji treba da bude prisutan. Bilo je mnogo dobrih i vrednih novinara koji ne odustaju, a koji su obeležili ovo vreme i svima njima želim da zahvalim, kao i da Glasu Srpske i sadašnjoj generaciji vlasnika, novinara i urednika poželim svetlu budućnost“ naveo je Milorad Dodik.

Glavni i odgovorni urednik Glasa Srpske Borjana Radmanović Petrović je istakla da je ova medijska kuća ostala najvažniji štampani medij u Republici Srpskoj, koji je prepoznatljiv i u regionalnim okvirima. „Novine i portal mesečno čita više od milion ljudi, a Glas Srpske se čita širom Republike Srpske od Trebinja do Novog Grada, ali i od Beograda do Zagreba, a za ovaj list pišu najistaknutiji autori sa područja bivše Jugoslavije, univerzitetski profesori, ekonomisti, istoričari...“

„Glas Srpske“ pod današnjim imenom izlazi od 5. maja 2003. godine, a prethodno je više puta menjao ime („Banjalučke novine“, „Krajiški list“, „Glas srpski“).

Svečanoj akademiji povodom proslave 80 godina postojanja dnevnog lista „Glas Srpske“, ispred Generalnog konzulata R. Srbije u Banja Luci prisustvovao je generalni konzul Miloš Vujić.

Dana 26. jula 2023.godine  u Čelincu je održana Svečana akademija povodom dana opštine i krsne slave Svetog Arhangela Gavrila, na kojoj su dodeljena i opštinska priznanja. 

Načelnik opštine Čelinac, Vlado Gligorić, je na svečanosti naglasio važnost dobre saradnje republičkih i lokalnih vlasti koje su zajedničkim snagama uradile mnogo za dobrobit stanovnika ove opštine. Gligorić je istakao da su na više od 130 lokacija rađeni infrastrukturni projekti, uključujući puteve, vodovod i objekte visokogradnje. Naveo je da Čelinac spada u red srednje razvijenih opština u Republici Srpskoj.

„Nažalost ima ljudi koji odlaze iz Čelinca, ali ima i sve više ljudi koji dolaze u Čelinac i ovde rešavaju svoje stambeno pitanje. Bavili smo se razvojem i drugim važnim segmentima života, od predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja, sporta, kulture… Podržali smo projekte i penzionera i mladih i niz drugih značajnih sfera života u našoj opštini te Čelinac postaje lepo mesto za život. 

Najviše priznanje, plaketa opštine, dodeljene su, reditelju, scenaristi i glumcu Nikoli Pejakoviću za doprinos od izuzetnog značaja za umetnost i afirmaciju zavičaja, koji je tom prilikom izjavio da je priznanje koje je dobio od opštine ustvari nagrada njegovim precima koji su mnogo uradili za ovaj kraj, kao i primarijusu doktoru Mihajlu Đuriću za doprinos od izuzetnog značaja za razvoj zdravstva i zaštite zdravlja stanovništva opštine Čelinac.

Svečanoj akademiji povodom dana opštine Čelinac i krsne slave Svetog Arhangela Gavrila, ispred Generalnog konzulata R. Srbije u Banja Luci prisustvovao je generalni konzul Miloš Vujić.

U  mestu Krekovi kod Nevesinja  je 09. jula 2023.godine,  održana tradicionalna manifestacija „Nevesinjska puška“, posvećena  obeležavanju 148 godine od početka ustanka u Hercegovini 1875. godine. Manifestacija je započeta služenjem parastosa ustanicima i polaganjem venaca kod spomen obeležja u Krekovima i završena prigodnim kulturno-umetničkim programom.

Manifestaciji su prisustvovali premijer Republike Srpske Radovan Višković, ministar rada i boračko-invalidske zaštite Republike Srpske Danijel Egić, savetnik srpskog člana i predsedavajuće Predsedništva BiH Boško Tomić, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Republike Srbije Nikola Selaković, generalni konzul Republike Srbije u Mostaru Vaso Gujić, konzul Republike Srbije u Trebinju Miodrag Džudžalija, načelnici opština Nikšić Marko Kovačević i Plužine Slobodan Delić, kao i načelnici i predstavnici istočno-hercegovačkih opština i grada Trebinja, poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srpske, predstavnici boračkih organizacija, potomci nevesinjskih ustanika i brojni gosti.

Na spomen obeležje ustanicima venac je u ime Republike Srbije položio  ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Republike Srbije Nikola Selaković u pratnji generalnog konzula Srbije u Mostaru Vase Gujića, konzula u Konzularnoj kancelariji Republike Srbije u Trebinju Miodraga Džudžalije i državnog sekretara u ministarstvu za rad,zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zorana Antića.

Povodom 81. godišnjice Bitke na Kozari, dana 02.07.2023. godine je na Mrakovici, kod Spomen-obeležja odata počast nevinim žrtvama i svima koji su izgubili živote boreći se za slobodu. Tokom obeležavanja je istaknuto da je Bitka na Kozari epopeja stradanja, muke i patnje srpskog naroda u borbi protiv nacista i ustaša, tokom koje je ubijeno oko 40.000 civila, a 68.000 odvedeno u logore od čega preko 23.000 dece.

Obeležavanju događaja od istorijskog značaja prisustvovali su predstavnici institucija Republike Srpske i Republike Srbije, nevladinih organizacija, SUBNOR-a Republike Srpske i Republike Srbije, Trećeg pešadijskog Republika Srpska puka i mnogi drugi.

Predsednik Republike Srpske, Milorad Dodik, je istakao da „svake godine dolazimo na Kozaru da poručimo istinu, ali i da pošaljemo poruku da smo se zavetovali našim državama Republici Srpskoj i Republici Srbiji koje su uvek bile jedina vodilja borcima.“

Ministar rada i boračko-invalidske zaštite u Vladi Republike Srpske, Danijel Egić, naglasio je da Srbi i 81 godinu nakon Bitke na Kozari i dalje biju iste bitke za slobodu, spas srpskog naroda i Republike Srpske, ovaj put na politički način, mirnim sredstvima, ne napadajući nikoga samo braneći svoje.

Državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Republike Srbije, Mile Karanović, je na Mrakovici naveo da Srbi, posebno danas kada trpe brojne pritiske, nemaju pravo da se ne prisete koliku su žrtvu prineli na oltar srpstva i otadžbine i koliko se mora čuvati srpska zemlja.

Obeležavanju 81. godišnjice Bitke na Kozari je ispred Generalnog konzulata R. Srbije u Banja Luci prisustvovao konzul Dragan Protić.

Ministar prosvete i kulture u Vladi Republike Srpske, Željka Stojičić, bila je domaćin prijema za decu sa Kosova i Metohije u okviru projekta „Spojimo decu Kosova i Metohije i Republike Srpske“ koji se tradicionalno održava već 11 godina i u okviru kojeg je do sada preko 7000 dece sa KiM posetilo Republiku Srpsku.

Ove godine je 800 učenika i prosvetnih radnika posetilo 19 opština i gradova u Republici Srpskoj. Projekat se realizuje uz podršku Vlade Republike Srpske i resornog ministarstva, kao i Odbora za pomoć Srbima na Kosovu i Metohiji.

„Danas smo videli puno emocija i sa jedne i sa druge strane. Deca su zadovoljna i srećna i to nam je i cilj“ istakla je Željka Stojičić. Predsednik Odbora za pomoć Srbima na Kosovu i Metohiji, Milorad Arlov, je naveo da „ovoj deci dajemo slobodu jer je nemaju na KiM, jer su im školske dane prekinuli pucnji, što ne bi trebali preživljavati u 21. veku.“

U znak zahvalnosti za gostoprimstvo, učenici Osnovne škole „Jovan Cvijić“ iz Zubinog Potoka izveli su himnu „Moja Republika“.

Prijemu za decu sa KiM u Vladi R. Srpske, ispred Generalnog konzulata R. Srbije u Banja Luci prisustvovao je konzul Dragan Protić.

Dana 25. juna o.g. u Doboju je održana Svečana akademija povodom dana grada, na kojoj su i dodeljena gradska priznanja.

Na svečanosti je istaknuta važnost dobre saradnje republičkih i lokalnih vlasti. Gradonačelnik Doboja, Boris Jerinić, istakao je tom prilikom da je Doboj realizovao brojne projekte, a da završetak izgradnje regionalne bolnice u septembru, uz podršku svih republičkih insitucija predstavlja najznačajni kapitalni projekat.

Najviše priznanje, plaketa grada, dodeljene su ministarki finansija Republike Srpske, Zori Vidović, koja je navela da Doboj ima posebno mesto u Republici Srpskoj, kao i da je to grad koji pravi velike korake razvoja, omogućava svojim stanovnicima da svaki dan žive sve bolje i da će Vlada i u narednom periodu nastaviti da posvećuje maksimalnu pažnju njegovom razvoju, kao i direktoru Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske, Vladi Đajiću, koji je naglasio da je

Doboj grad dobrih i vrednih ljudi, koji su od malog grada napravili evropski grad po meri.

Oni su novčanu nagradu od po 5.000 KM (oko 2.500 evra) donirali dobojskom Udruženju za decu sa poteškoćama u razvoju i banjalučkom Daun sindrom centru.

Svečanoj akademiji je ispred Generalnog konzulata R. Srbije u Banja Luci prisustvovao generalni konzul Miloš Vujić.

U mestu Duga Njiva kod Modriče, dana 25.06.2023. godine obeležena je 31. godišnjica od proboja Koridora.

Tokom navedene vojne akcije poginulo je 852 borca Vojske Republike Srpske, 13 pripadnika MUP Republike Srpske i 17 pripadnika MUP Republike Srpske Krajine. Direktan povod za vojnu operaciju „Koridor 92“ bila je smrt 12 beba u banjalučkom porodilištu zbog nedostatka kiseonika. Vojna operacija je trajala od 14. do 28. juna na području Posavine i okončala je 42 dana dugu kopneno-vazdušnu blokadu zapadnog dela Republike Srpske i Republike Srpske Krajine, i omogućila je njihovo spajanje sa ostalim delovima Srpske i Srbijom.

U manastiru Duga Njiva služena je liturgija, a kod spomen obeležja poginulim srpskim civilima i vojnicima položeni su venci. Obeležavanju su prisustvovali Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, Predsednik Narodne skupštine Republike Srpske, Nenad Stevandić, Ministar rada i boračko invalidske zaštite u Vladi Republike Srpske Danijel Egić, delegacija Narodne skupštine Republike Srpske, delegacija Trećeg pešadijskog Republika Srpsa puka, predstavnici boračkih organizacija i nevladinih organizacija, kao i učesnici „marša 12 kilometara za 12 banjalučkih beba“.

Predsednik Republike Srpske, Milorad Dodik je naveo da „smo ovde da kažemo da nismo zaboravili na koji način smo bili blokirani, da nismo zaboravili naše bebe ali i da nismo zaboravili kako se teško dolazi do slobode. Koridorom smo obeležavali granice Republike Srpske, što je bio jedan od ciljeva Otadžbinskog rata. Nema pobede koje smo ostvarili u istoriji a da nije bilo stradanja, ali iza njih ostaju rezultati, a to je naša Republika Srpska i danas moramo na drugi način da se borimo za našu slobodu, političkim sredstvima“.

Predsednik Narodne skupštine Republike Srpske, Nenad Stevandić, istakao je da „već 31 godinu se borimo da branimo ovaj koridor, da on ne bude zatvoren, a mnogo je pokušaja da nam te koridore zatvore, finansijski i politički, i da nam na razne načine poremete odnose sa Republikom Srbijom.“

Predsednik Boračke organizacije Republike Srpske, Radan Ostojić, je naglasio da svi imamo obavezu prema borcima koji su dali živote za Republiku Srpsku, te da je Republika Srpska garant opstanka Srba na ovim prostorima, zbog čega da bi bila sačuvana danas stepen odlučnosti mora da bude na nivou kada je stvarana.

Obeležavanju 31. godišnjice od proboja Koridora ispred Generalnog konzulata R. Srbije u Banja Luci prisustvovao je generalni konzul Miloš Vujić.  

Ministar zdravlja u Vladi Republike Srbije Danica Grujučić 07. juna 2023. godine, prisustvovala je potpisivanju novog Ugovora na period od četiri godine, o naučno-nastavnoj saradnji medicinskih fakulteta iz Banja Luke i Foče sa Medicinskim fakultetom u Beogradu.

Dekani medicinskih fakulteta potvrdili su da je reč o decenijskoj razmeni studenata i znanja, što je mnogo pomoglo razvoju medicine u Republici Srpskoj. Nakon potpisivanja ugovora u Sali Banskog dvora promovisan je udžbenik „Hirurgija“ autora ministra zdravlja u Vladi Republike Srbije Danice Grujičić, Aleksandra Simića i Duška Spasovskog. Udžbenikom je obuhvaćena celokupna hirurgija sa anesteziologijom.

Dočeku i ispraćaju ministra Danice Grujičić, kao i potpisivanju ugovora između fakulteta prisustvovao je generalni konzul Miloš Vujić.

Narodnu skupštinu Republike Srpske su 26.05.2023. godine , u okviru studijske posete Republici Srpskoj i njenim najvišim institucijama, posetili rukovodioci i polaznici Diplomatske akademije Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije, a njihov domaćin bila je potpredsednica parlamenta Anja Ljubojević.

Polaznike je predvodila direktorka Diplomatske akademije, ambasador Marina Jovićević, u prisustvu generalnog konzula Republike Srbije u Banjaluci Miloša Vujića i pomoćnika ministra za evropske integracije i međunarodnu saradnju Republike Srpske Nemanje Kovačevića.

Potpredsednica Ljubojević u Velikoj plenarnoj sali govorila je polaznicima Diplomatske akademije o istorijatu, nadležnostima, organizaciji i sastavu Narodne skupštine Republike Srpske.
Nakon održanog predavanja, potpredsednica Ljubojević razgovarala je sa polaznicima Diplomatske akademije o političkoj situaciji u Republici Srpskoj i BiH, ustavnoj poziciji Republike Srpske, funkcionisanju njenih institucija, dejtonskim nadležnostima i specifičnostima ustavnog uređenja i procedurama odlučivanja u BiH.

„Veoma je važno da buduće diplomate Republike Srbije razumiju status Republike Srpske u BiH, koja su njena prava i obaveze i koliko je važna saradnja jednog naroda koji se nalazi u dvije različite zemlje“, kazala je Ljubojevićeva, izrazivši zahvalnost za sve što je za Republiku Srpsku učinila Republika Srbija, sa predsednikom Aleksandrom Vučićem na čelu.

Direktorka Diplomatske akademije, ambasador Marina Jovićević rekla je da u okviru protokola o saradnji vlada Republike Srpske i Republike Srbije postoji mogućnost za obrazovanje kadrova iz Srpske na ovoj akademiji.
Ona je naglasila da je Diplomatska akademija jedna od organizacionih jedinica Ministarstva spoljnih poslova Srbije i da organizuje diplomatsko-konzularnu obuku isključivo za predstavnike državnih organa Srbije i partnere sa kojima ima potpisan protokol o saradnji, kao sa Vladom Srpske.

Generalni konzul Republike Srbije u Banjaluci Miloš Vujić rekao je da poseta Narodnoj skupštini samo potvrđuje opredeljenost vlada Srpske i Srbije za što kvalitetnijom i dubljom saradnjom.

„Ubeđen sam da će to polaznicima Diplomatske akademije biti od koristi jer će se upoznati sa načinom funkcionisanja institucija Republike Srpske“, rekao je Vujić. 

Nakon posete Vladi Republike Srpske i prijema kod predsednika Radovana Viškovića realizovane 25.maja 2023. godine polaznici Dipolmatske akademije posetili su Generalni konzulat Republike Srbije u Banja Luci.

Polaznike je dočekao generalni konzul Miloš Vujića, konzul Dragan Protić i osoblje Generalnog konzulata R.Srbije.

Generalni konzul Miloš Vujić je upoznao polaznike Diplomatske akademije sa aktivnostima i organizacijom Generalnog konzulata R.Srbije u Banja Luci kao i sa obimom i širokom lepezom konzularnih poslova  koji se obavljaju u ovom DKP-u.

Tokom dvodnevnog boravka polaznika Diplomatske akademije u Banja Luci planirana je i poseta Narodnoj skupštini Republike Srpske, gde će polaznike primiti potpredsednica Narodne skupštine gospođa Anja Ljubojević, a organizovana je i poseta Spomen području Donja Gradina.

 

Diplomatska akademija Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije,  u okviru  osnovnog programa obuke organizovala je studijsku posetu polaznika Dipolmatske akademije Generalnom konzulatu Republike Srbije u Banja Luci.

Ova studijska poseta se realizuje kao deo sprovođenja Memoranduma o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Repubike Srpske u oblasti diplomatskog obrazovanja.

Prvog dana posete organizovana je poseta Vladi Republike Srpske i prijem kod premijera Radovana  Viškovića.

Predsednik Vlade Republike Srpske Radovan Višković poželeo je dobrodošlicu polaznicima Diplomatske akademije i zahvalio generalnom konzulu Milošu Vujiću, kao i Ministarstvu spoljnih poslova Srbije na realizaciji ovog značajnog projekta. Tokom razgovarao je upoznao je polaznike Akademije  o načinu fukcionisanja Republike Srpske, i značaju primene Dejtonskog mirovnog sporazuma.

Polaznici Diplomatske akademije upoznati su i o ustavnoj poziciji Republike Srpske, kao i o važnosti očuvanja njenih nadležnosti.

Predsednik Vlade Republike Srpske poželeo je polaznicima uspeh na poslovnom i privatnom planu, kao i želju da u budućnosti na najbolji način predstavljaju svoj narod na najvišim nivoima.

Generalni konzul Miloš Vujić istakao je zahvalnost za srdačan prijem i izrazio želju za nastavkom ovakvih i sličnih projekata.

Sastanku je prisustvovao konzul Dragan Protić, kao i direktor Diplomatske akademije ambasador Marina Jovićević.

 

Na spomen-obeležje “Život” u Banjaluci 22. maja 2023. godine položen je venac i cveće povodom obeležavanja 31 godine od smrti 12 beba u Kliničkom centru u Banjaluci zbog nedostatka kiseonika.

Venac su položile majke preminulih beba, predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić, izaslanici predsednika Republike Srpske Milorada Dodika i srpskog člana i predsedavajuće Predsedništva BiH Željke Cvijanović.  Na spomen obeležje cveće je položio i generalni konzul Srbije u Banjaluci Miloš Vujić.

Ruže je položila i delegacija srpskih predstavnika u institucijama BiH, Ministarstva rada i boračko-invalidske zaštite Republike Srpske, Ministarstva porodice, omladine i sporta Srpske i generalni direktor Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske Vlado Đajić.

Odlukom Saveta bezbednosti UN u maju i junu 1992. godine bili su zabranjeni međunarodni letovi, čak i oni sa bocama kiseonika iz Beograda za Banjaluku, zbog čega je preminulo 12 tek rođenih beba koje su bile u inkubatorima.

Kao datum obilježavanja ovog događaja uzima se 22. maj, jer je na taj dan 1992. godine, zbog nedostatka kiseonika, umrla prva od 12 beba, a ostale su preminule do 19. juna te godine.

U kasarni „Kozara“ u Banja Luci je, dana 12. maja 2023. godine, održana centralna svečanost kojom je obeležen Dan Vojske Srpske.

Predsednik Republike Srpske, Milorad Dodik, je na centralnoj svečanosti izjavio da je Republika Srpske jedini garant slobode srpskog naroda na ovim prostorima. Predsednik Republike Srpske rekao je da su Srbi Jugoslaviji dali više nego što je trebalo i da je ta zemlja bila zabluda. "Zbog toga sa ponosom danas gledamo na Srbiju koja je garant stabilnosti i mira".

Dalje je naveo da rat srpskom narodu nametnut kao i da„ u procesu raspada bivše Jugoslavije nije se smela ponoviti istorija stradanja srpskog naroda na ovim prostorima, kada nismo imali vojsku i državu. Zbog toga je bilo važno formiranje Vojske Republike Srpske. Pokazalo se da je Vojska RS najbolje što je srpski narod imao u sebi – narodna, odbrambena, antifašistička. Nisam srećan što je došlo do ukidanja Vojske RS. Srpska se branila i stvarala institucije u ratu, a nakon rata je naivno verovala da smo sve završili i da imamo svoju državu. Republika Srpska je prihvatila Dejtonski sporazum i unela svoj suverenitet u BiH, međutim visoki predstavnici su otimali nadležnosti Republike Srpske što ne sme biti zaboravljeno.“
Komandant Trećeg pešadijskog (Republika Srpska) puka, brigadir Nedeljko Kopuz, naglasio je da je Vojska Republike Srpske dala nemerljiv doprinos stvaranju Republike Srpske. „Sa ponosom se danas sećamo 12. maja 1992. godine, kada je formirana Vojska Republike Srpske. Njen zadatak je bio da zaštiti srpski narod i njegova vekovna ognjišta" rekao je Kopuz, naglasivši da je Vojska Republike Srpske bila narodna.

Zamenik Ministra odbrane BiH, Boris Jernić, je čestitao Dan Vojske Srpske svim građanima i izjavio da ne sme biti zaboravljeno preko 23.000 pripadnika Vojske Republike Srpske koji su poginuli za slobodu srpskog naroda. "U stvaranju Republike Srpske 12. maj je jedan od najznačajnijih datuma jer je tada formirana Vojska Republike Srpske, koja je bila slobodarska ".

Obeležavanju Dana Vojske Srpske u kasarni „Kozara“ u Banja Luci prisustovali su načelnik Generalštaba Vojske Srbije, general Milan Mojsilović, državni sekretar u Ministarstvu odbrane Republike Srbije, Nemanja Starović, kao i generalni konzul Republike Srbije u Banja Luci, Miloš Vujić.

Dana 09.05.2023. godine u Banja Luci obeležen je Dan pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu, u organizaciji Odbora za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Republike Srpske.

Ceremonija obeležavanja je započeta maršom „Besmrtnog puka“ iz parka Petar Kočić do Trga palih boraca, a nastavljena polaganjem venaca na Spomenik žrtvama fašizma.

U ime institucija Republike Srpske vence su položili predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, predsednik Narodne skupštine Nenad Stevandić, delegacija Vlade Republike Srpske, delegacija grada Banja Luke. Vence su položili i delegacija Ministarstva bezbednosti u Savetu ministara, ruski ambasador u BiH Igor Kalabuhov, predstavnici SUBNOR-a, predstavnici organizacija proisteklih iz proteklog rata.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik se tom prilikom obratio prisutnima i rekao da je istorija srpskog naroda stradalačka i časna, istorija narodne pobede i da je R. Srpska antifašistički projekat. Istakao je da su pored narodnooslobodilačke vojske koja je bila nesumnjivo antifašistička, Srbi imali i otadžbinski pokret.

Dan pobede nad fašizmom obeležava se 9. maja u znak sećanja na taj datum 1945. godine kada je stupila na snagu bezuslovna kapitulacija nacističke Nemačke, čime je završen Drugi svetski rat u Evropi.

Obeležavanju Dana pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu, prisustvovali su i venac položili ispred Generalnog konzulata R. Srbije u Banja Luci generalni konzul Miloš Vujić i konzul Dragan Protić.

Dana 05.05. 2023. godine u 08,00 časova u prostorijama GK Banja Luka otvorena je knjiga žalosti povodom tragigično stradalih prilikom pucnjave u OŠ „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu dana 03.05.2023. godine.

Knjiga žalosti bila je otvorena dana 05.05. 2023. godine od 08,00 časova do 16,00 časova, dana 06.05.2023. godine od 10,00 do 14,00 časova i dana 07.05.2023. godine od 10,00 do 14,00 časova.

U ime institucija Republike Srpske vence u knjigu žalosti upisali su se predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, srpski član i predsedavajuća Predsedništva BiH Željka Cvijanović, potpredsednik Republike Srpske Davor Pranjić, ministar energetike i rudarstva Republike Srpske Petar Đokić, gradonačelnik Banja Luke Draško Stanivuković, predstavnik GK R. Hrvatske u Banja Luci, predstavnik konzularne kancelarije R. Slovenije u Banja Luci, predstavnik kancelarije EU, predstavnici političkih partija Republike Srpske i udruženja, nastavnici i učenici OŠ „ Jovan Cvijić“ iz Banja Luke, kao i brojni građani.

Povodom tragičnog gubitka života u pucnjavi u OŠ „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu, dana 03.05.2023.godine Vlada Republike Srbije je proglasila trodnevnu žalost, od 05.05.2023. do 07.05.2023.godine.

Generalni konzulat R. Srbije i Konzularna kancelarija Trebinje  zahvaljuju za sve dobijene poruke podrške.

Knjiga žalosti će biti otvorena u Generalnom konzulatu Republike Srbije u Banja Luci i u Konzularnoj kancelariji Trebinje od petka 05.maja do nedelje 07.maja 2023. godine u sledećim terminima:

● Petak   05.05.2023.  od 08:00 do  16:00 časova
● Subota 06.05.2023. od 10:00  do 14:00 časova
● Nedelja 07.05.2023. od 10:00 do 14:00 časova

U Kulturnom centru Banski dvor u Banja Luci, dana 25.04.2023. godine, u sklopu programa obeležavanja tradicionalne manifestacije „Dani Vlade S. Miloševića“, sa blagoslovom Njegove Svetosti Patrijarha srpskog G. Porfirija i pod pokroviteljstvom Predsednika Republike Srpske i Predsednika Republike Srbije, održan je koncert pod nazivom „Hilandar kao nadahnuće“, združenog simfonijskog orkestra RTS i orkestra Akademije umetnosti Univerziteta u Banja Luci, kojim su dirigovali Branka Radošević Mitrović i Dejan Savić.

Tokom manifestacije je premijerno izvedena svečana poema za simfonijski orkestar Vlade S. Miloševića pod nazivom „Hilendar“, koju je napisao po povratku sa Svete gore i koja je „ležala u paučini“, a ideja da se zvučno obelodani potakla je od Visokoprepodobnog arhimandrita Metodija, igumana manastira Hilandar. Poseban motiv da muzičko delo bude izvedeno u 2023. godini je 825 godina od osnivanja manastira Hilandar, 50 godina od nastanka partiture „Hilendar“ i 25 godina od osnivanja Akademije umetnosti Univerziteta u Banja Luci. Takođe je izveden i koncert za klavir i simfonijski orkestar akademika Svetislava Božića „Noć u Hilandaru“ u izvođenju soliste Aleksandra Sinčuka, laureata mnogobrojnih međunarodnih pijanističkih takmičenja. Osvnovni cilj i svrha poduhvata je šire predstavljanje značaja i neprocenjive duhovne i kulturne riznice Hilandara, a drugi deo programa predviđen je za 27. april u Velikoj dvorani Ilije M. Kolarca u Beogradu.

Koncertu „Hilandar kao nadahnuće“ u Banskom dvoru su između ostalih prisustvovali Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, gradonačelnik Banja Luke, Draško Stanivuković, iguman manastira Hilandar, Visokoprepodobni arhimandrit Metodije, kao i druge visoke zvanice, a ispred Generalnog konzulata R. Srbije u Banja Luci prisustvovali su generalni konzul Miloš Vujić, vicekonzul Dejan Zafirov i konzularni službenik Aleksandra Gatarić.

U Jakupovcima, opština Laktaši, dana 24.04.2023. godine, otvorena je multifukncionalna dvorana za koju su sredstva od oko 2,4 miliona KM (oko 1,2 miliona evra) obezbedile Vlada Republike Srpske i Vlada Republike Srbije, kao i grad Laktaši.

Dvorana površine 1635 metara kvadratnih raspolaže sa 450 mesta i predviđena je za sve dvoranske sportove. Predsednik Republike Srpske, Milorad Dodik, istakao je da je zahvalan Vladi Republike Srbije na finansijskoj podršci za izgradnju dvorane kojom je rešen problem meštana, i podsetio da je ove godine prvi razred upisalo tri odeljenja što dovoljno govori o perspektivi ovog mesta. Ministar porodice, omladine i sporta u Vladi Republike Srpske, Selma Čabrić, izrazila je nadu da će dvorana uvek biti puna mladih, i đaka i rekreativaca, i da će odatle uvek izlaziti dobri rezultati i dobri sportisti, dok je gradonačelnik Laktaša, Miroslav Bojić, naveo da je dvorana bila dugogodišnji san đaka i roditelja ovog mesta i naglasio da je u proteklih 10 godina formirano više od 20 sportskih kolektiva koji će koristiti ovu dvoranu.

Otvaranju multifukncionalne dvorane u Jakupovcima ispred Generalnog konzulata R. Srbije u Banja Luci prisustvovao je generalni konzul Miloš Vujić

Dana 24. aprila o.g., u znak sećanja na 24. april 1945. godine kada je oslobođena od nemačke okupacije, održana je svečana akademija kojom je grad Gradiška obeležio dan grada.

Obeležavanje dana grada započelo je polaganjem venaca i cveća na spomen obeležja u parku „Sloboda“, a nastavljeno svečanom akademijom na kojoj su uručena priznanja najzaslužnijim pojedincima i ustanovama za doprinos razvoju grada. Gradonačelnik Gradiške, Zoran Adžić, naveo je da je i u teškim ekonomskim uslovima gradska vlast uspela u proteklih godinu dana da realizuje brojne značajne infrastrukturne projekte i kapitalne investicije, ali i da stvara uslove za bolji privredni razvoj. Tom prilikom je zahvalio Vladi Republike Srpske, Vladi Republike Srbije i predsedniku Republike Srbije, gospodinu Aleksandru Vučiću, koji su pružili finansijsku podršku za realizaciju projekata od koristi za sve stanovnike Gradiške.

Svečanoj akademiji povodom dana grada Gradiška, prisustvovali su ministar trgovine i turzima u Vladi Republike Srpske, Denis Šulić, brojni predstavnici republičkih organa, načelnici opština i druge visoke zvanice iz političkog, javnog i društvenog života Republike Srpske, ambasadori Ruske federacije i Republike Slovenije u BiH, kao i generalni konzul Republike Srbije u Banja Luci, Miloš Vujić.

U Donjoj Gradini je, dana 23. aprila o.g., obeležen dan sećanja na preko 700.000 žrtava genocida u Jasenovcu i njegovom najvećem stratištu u Donjoj Gradini.

Na grobom polju „Topole“ u spomen-području Donja Gradina položeni su venci i služen je molitveni pomen za preko 500.000 Srba, 40.000 Roma, 33.000 Jevreja i 127.000 antifašista koji su mučki ubijeni u jasenovačkom sistemu koncentracionih logora. Centralnoj manifestaciji obeležavanja prisustvovalo je najviše rukovodstvo Republike Srpske i R. Srbije. Delegaciju Republike Srbije predvodio je predsednik Republike Srbije, gospodin Aleksndar Vučić, a prisustvovali su takođe i predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, gospodin Vladimir Orlić, ministar finansija, gospodin Siniša Mali, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Republike Srbije, gospodin Nikola Selaković.

Ispred institucija Republike Srpske počast nevino stradalima su odali predsednik Republike, gospodin Milorad Dodik, srpski član predsedništva i prededavajuća predsedništva, gospođa Željka Cvijanović, predsednik Vlade Republike Srpske, gospodin Radovan Višković, predsednik Narodne skupštine, gospodin Nenad Stevandić, narodni poslanici, načelnici gradova i opština, kao i druge visoke zvanice. Predsednik Republike Srbije, gospodin Aleksandar Vučić, je ponovio da je Donja Gradina najveće stratište srpskog naroda. „Za one koji su nestali bez traga, mi smo jedini trag. Mi moramo da budemo i trag i putokaz i ime za one koji su ovde ubijeni bez beleženja njihovog imena i broja“ poručivši da Srbi više ne mogu da prihvate da budu dežurni krivci i oni koji nemaju nikakva prava. „Danas Srbi na svaki način jedinstveno reaguju na na svaku vrstu pritiska koji dolazi spolja. Kada Srbinu dozlogrdi više povratka nema, on hoće biti samo svoj na svome“ naglasio je predsednik Vučić, zahvalivši se predsedniku Dodiku jer Srbija i Srpska već devet godina zajednički obeležavaju dan sećanja na žrtve ustaškog genocida.

Predednik Republike Srpske je na svečanosti izjavio da je „Donja Gradina mesto jasenovačke tišine koje nas sve okuplja i postaje sastavni deo duše i tela srpskog naroda. Svaki dan moramo da se prisetimo stradanja naših predaka u NDH, i one dece koje su vezana u džakove sa mačkama i bacane u Savu i umirala u najstrašnijim mukama. Svi ti zločini su bili deo plana koji je trajao dugo, a koji je podrazumevao da se Srbi unište na ovom prostoru.“ Predsednik Dodik je naveo da su Srbi najveći stradalnici ne samo 20. veka, nego i sukoba tokom raspada bivše Jugoslavije. „Država je ključ slobode, a Republika Srpska ne može da živi u BiH koja guši našu slobodu.“

Centralnoj manifestaciji je, osim visokih delegacija, prisustvovalo na hiljade građana iz Republike Srpske i regiona, gde su prednjačili učenici mnogih osnovnih i srednjih škola u Republici Srpskoj. Obeležavanju dana sećanja na stradale u koncentracionom logoru Jasenovac i Donja Gradina prisustvovali su ispred Ambasade Republike Srbije u Sarajevu, ambasador Aleksandar Đorđević i ispred Generalnog konzulata R. Srbije u Banja Luci, generalni konzul Miloš Vujić.

Dana 20. aprila 2023. godine, u okviru studijske posete Banja Luci, u Palati republike organizovan je prijem za polaznike 12. klase Visokih studija bezbednosti i odbrane. Prijem su u ime predsednika Republike Srpske, gospodina Milorada Dodika, organizovali Generalni sekretar predsednika Republike Srpske, Jelena Pajić Baštinac, i savetnik predsednika Republike Srpske, Branislav Okuka.

Polaznici Visokih studija bezbednosti i odbrane su upoznati sa aktuelnom političkom situcijom u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini, kao i o bezbednosnim i drugim izazovima sa kojima se suočava Republika Srpska. U tom kontekstu je posebno naglašena važnost očuvanja mira u Bosni i Hercegovini i celom regionu, te da je od ključnog značaja za stabilizaciju političkih prilika u Bosni i Hercegovini dosledno poštovanje Dejtonskog mirovnog sporazuma i ustavnih nadležnosti svih nivoa.

Prijemu u Palati republike je ispred Generalnog konzulata R. Srbije u Banja Luci prisustvovao Generalni konzul Miloš Vujić.

Dana 20.04.o.g. održana je svečana akademija kojom je Arhiv Republike Srpske obeležio sedam decenija postojanja. Tim povodom je javnosti, kroz izložbu, prikazano idejno rešenje izgleda nove zgrade ove institucije, koja bi trebalo da bude izgrađena u dvorištu sadašnjeg zdanja.

Predsednik Republike Srpske, gospodin Milorad Dodik, obećao je podršku za modernizaciju Arhiva Republike Srpske, koja se trenutno nalazi u tzv Carskoj kući, objektu koji je izgrađen kao vojni objekat pre više od 140 godina. „Sedam decenija arhivske delatnosti je značajan istorijski period. Arhiv R. Srpske je institucija od državnog značaja, te je izgradnja novih objekata neophodna da bi se stekli uslovi za očuvanje važnih dokumenata“ naveo je Dodik.

Direktor Arhiva R. Srpske, Bojan Stojnić, istakao je da će novi objekat biti ponos Republike Srpske i da će zadovoljiti potrebe za smeštaj arhivske građe za narednih 70 godina. „Imamo zakonsku obavezu da preuzimamo arhivsku građu najviših organa vlasti, što trenutno nismo u mogućnosti. Razgovarali smo sa najvišim nivoima vlasti Republike Srpske i dobili smo obećanja o finansiranju izgradnje nove zgrade. Stara zgrada biće sačuvana i konzervirana, te podzemnim tunelom povezana sa novom, dok je postojeći objekat ispunio svoju misiju“ naglasio je Stojnić i dodao da se nastavlja sa radom na digitalizaciji arhivske građe, te da je zbirka Spomen područja Donja Gradina i Jasenovac kompletno digitalizovana i besplatno dostupna na sajtu Arhiva.

Svečanoj akademiji povodom 70 godina postojanja Arhiva Republike Srpske je ispred Generalnog konzulata R. Srbije u Banja Luci prisustvovao Generalni konzul Miloš Vujić.

Obaveštavamo da je objavljen Konkurs za dodelu stipendija u okviru projekta „Srbija za Srbe iz regiona“ za školsku 2022/2023. godinu.

Rok za prijavu je 26.05.2023. godine, a informacije o konkursu možete naći na veb sajtu Ministarstva prosvete https://prosveta.gov.rs/vesti/konkurs-za-dodelu-stipendija-u-okviru-projekta-srbija-za-srbe-iz-regiona-za-skolsku-2022-2023-godinu/

Napominjemo da se u Generalni konzulat Republike Srbije Banja Luka i Konzularnu kancelariju Trebinje isključivo dostavlja tražena dokumentacija, a o izboru kandidata odlučuje posebna komisija Ministarstva prosvete R.Srbije.

Za sve dodatne informacije obratiti se Ministarstvu prosvete Republike Srbije.

U Banja Luci je 12.04.o.g. svečano otvoren teniski kompleks namenjen održavanju teniskog turnira „Srpska open“, koji će biti održan od 16. do 23. aprila o.g., a na kojem će osim Novaka Đokovića igrati i brojna poznata teniska imena i drugi igrači iz vrha ATP liste.

Teniski kompleks impozantnog izgleda, sa centralnom arenom od 6000 mesta, je izgrađen za svega nekoliko meseci i zadovoljava sve kriterijume za održavanje turnira na visokom nivou. Uz kompleks su izgrađeni i novi trg, dečja igrališta, aleje i nova avenija.

Otvaranju teniskog kompleksa su prisustvovali predsednik Republike Srpske, Milorad Dodik, brojni ministri u Vladi Republike Srpske, gradonačelnik Banja Luke, Draško Stanivuković, predstavnici rukovodstva Narodne skupštine Republike Srpske i druge visoke zvanice iz političkog, javnog i društvenog života Republike Srpske.

Predsednik Republike Srpske, Milorad Dodik, izjavio je da je zahvalan porodici Đoković i Novaku Đokoviću koji je obećao da će igrati u Banja Luci i koji je verovao u Banja Luku i Republiku Srpsku. „Izgadnja kompleksa je dokaz sposobnosti gradskih i republičkih institucija da u kratkom roku završe ovakav objekat. Sve ovo zaslužuju Banja Luka i Republika Srpska, koja neće stati na ovome već idemo dalje do novih turnira. Biće teško, jer tenis je sport bogatih. Mogu ponuditi više nego mi, ali ćemo se boriti kao i do sada, jer da nismo verovali u ovo, ne bismo ni danas bilo ovde“ istakao je Dodik, uz zahvalnost svima koji su pomogli i učestvovali u izgradnji teniskog kompleksa.

Gradonačelnik Banja Luke, Draško Stanivuković, je na svečanom otvaranju naveo da je ovaj teniski kompleks ponos Banja Luke i Republike Srpske, i da je „veličanstveno u ovom trenutku biti Banjalučanin, građanin Republike Srpske i Srbin. Imali smo hrabrost da vidimo ono čega nema, imali smo hrabrost da zadamo cilj koji je iznad naših mogućnosti i kapaciteta, ali smo imali veru i odvažnost i postigli smo rezultate kakvi nisu viđeni na ovim prostorima. Došli smo do nove razglednice našeg grada.“

Predsednik organizacionog odbora turnira „Srpska open“, Bojan Vujić, je naglasio da će izgadnja ovakvog kompleksa omogućiti da „naši klinci iz Banja Luke, Republike Srpske, Srbije ali i regiona imaju prilike da treniraju i rade u ovom prelepom kompleksu i da ovde naprave prve korake u ovom planetarno popularnom sportu“ uz nadu da će isti omogućiti stvaranje novih budućih velikih teniskih imena.

Otvaranju teniskog kompleksa u Banja Luci je ispred Generalnog konzulata R. Srbije u Banja Luci prisustvovao Generalni konzul Miloš Vujić.

Dana 04.04. 2023. godine u Banja Luci obeležen je Dan policije Republike Srpske.

Ceremonija obeležavanja je započeta služenjem parastosa i polaganjem venaca na Centralnom spomen-obeležju poginulim pripadnicima Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske.

U ime institucija Republike Srpske vence su položili predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, predsednik Narodne skupštine Nenad Stevandić, srpski član i predsedavajuća Predsedništva BiH Željka Cvijanović, ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske Siniša Karan, direktor Policije Siniša Kostrešević. Vence su položili i delegacija Ministarstva bezbednosti u Savetu ministara, članovi porodica poginulih pripadnika MUP-a, predstavnici organizacija proisteklih iz proteklog rata.

U ime Republike Srbije delegaciju je predvodio i položio venac državni sekretar u Ministarstvu unutrašnjih poslova dr Danilo Stevandić.

Centralna svečanost održana je u amfiteatru Uprave za policijsko obrazovanje u Zalužanima, gde je ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske Siniša Karan uručio nagrade istaknutim pripadnicima policije i tom prilikom se obratio prisutnima rekavši da je prošla 31 godina od formiranja MUP-a R. Srpske, od prvog postrojavanja 230 policajaca u Sokocu, i da je danas ta ista policija opremljena, obrazovana i spremna da se suoči sa najvećim bezbednosnim izazovima.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik se obratio  prisutnima na centralnoj svečanosti i rekao da je ponosan na policiju što je očuvana u teškim vremenima, da je policija tu da brani mir a ne da vodi rat. Istakao je i podatak da građani odmah nakon SPC veruju upravo policiji, kojoj se mora vratiti još značajnija uloga u društvu, a to će se uraditi izmenama zakona.

Obeležavanju Dana policije Republike Srpske, služenju parastosa i polaganju venaca na Centralnom spomen-obeležju kao i centralnoj svečanosti u Zalužanima, ispred Generalnog konzulata R. Srbije u Banja Luci prisustvovali su generalni konzul Miloš Vujić i konzul Dragan Protić.

Dana 26. marta o.g. u selu Sijekovac, kod Broda, obeležena je 31. godišnjica prvog masovnog zločina nad srpskim stanovništvom u proteklom ratu, kada su pripadnici hrvatske vojske i paravojnih hrvatsko-muslimanskih formacija ubili 9 srpskih civila, a narednih dana još 37 meštana pripadnika srpskog naroda, od kojih je najmlađa žrtva imala 17 godina.

Pored toga je zapaljeno 15 kuća i pravoslavna crkva, što je bio prvi masovni zločin kao uvod u oružani sukob na teritoriji BiH. Preživeli i danas svedoče da su smrt izbegli samo oni koji nisu bili kod kuće.

„Ovaj zločin ne sme i neće biti zaboravljen. Pokazujemo da nećemo ustuknuti pred budućnošću i da ćemo biti sposobni da donosimo sami svoje odluke, da budemo čvrsti i jedinstveni, kao i da se Republika Srpska neće odreći ni sebe ni onih koji su za nju stradali“ istakao je Nenad Stevandić, predsednik Narodne skupštine Republike Srpske, odajući počast nevino nastradalima.

Ministar rada i boračko-invalidske zaštite u Vladi Republike Srpske, Danijel Egić, poručio je da je „ovaj zločin još jedan dokaz da trebamo da čuvamo, pazimo i branimo Republiku Srpsku i u miru“.
Iako je u ubistvima učestvovao veliki broj hrvatskih i muslimanskih vojnika, pred sudom BiH osuđeno je samo jedno lice i to na 10 godina zatvora. „Ovo je sramotna presuda, na kraju krajeva ovo je bilo nemoguće da izvrši samo jedno lice“ naglasio je Viktor Nuždić, v.d. direktora Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica.

Obeležavanju 31. godišnjice od zločina nad Srbima u Sijekovcu je ispred Generalnog konzulata R. Srbije u Banja Luci prisustvovao Generalni konzul Miloš Vujić.

U Trebinju je 22-24.03.o.g. održan četvrti Samit energetike - „SET Trebinje 2023“, na kojem je bio prisutan veliki broj učesnika ne samo iz Republike Srpske nego i iz regiona.

Predsednik Republike Srpske, Milorad Dodik, je na otvaranju Samita istakao da je sukob u Ukrajini izazvao probleme sa energetikom na najvišem nivou, ali da uprkos tome nije bilo restrikcija na nivou Republike Srpske. „Samit svake godine raste, te smo doneli odluku da pravimo novi savremeni kongresni centar. Republika Srpska je tu da posluje sa vama. U ovom nestabilnom vremenu bitno je da zajedno jedni drugima pomažemo. Želimo da stimulišemo investitore u Republici Srpskoj".

Predsednik Vlade Republike Srpske, Radovan Višković, je u svom obraćanju na otvaranju Samita naveo da je Republika Srpska prepoznala svoje potencijale. „Svaka uložena marka u energetici, proizvodnji, prenosu i distribuciji znači novu dobit, novi razvoj i novu šansu“ naglasio je Višković, uz želje da uspeh ovog samita omogući i predstavnicima vlasti da donesu prave i ispravne odluke.

Ministar energetike i rudarstva Republike Srpske, Petar Đokić, je poručio da je Republika Srpska ukupnom političkom i ekonomskom orijentacijom dokazala da je posvećena razvoju energetike, te da je sada vodeća privredna oblast u Republici Srpskoj na kojoj se može dugoročno zasnivati njen ubrzani rast i razvoj, a da je trenutna vrednost investicija u ovoj oblasti oko 2,4 milijardi KM (oko 1,2 milijardi evra).

Ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa u Savetu ministara, Staša Košarac, je izjavio da je cilj da se obezbedi dugoročna energetska stabilnost, pouzdano snabdevanje energijom te stvaranje održivog i konkurentnog energetskog sektora uz najviši stepen odgovornosti prema životnoj sredini.

Generalni direktor Elektroprivrede Republike Srpske, Luka Petrović, je istakao da je Samit energetike važna stvar za Republiku Srpsku ali i region, te  se zahvalio svim učesnicima, kao i medijima i predstavnicima vlasti. „Danas nas je okupila stručna tematika, da između ostalog razmenjujemo iskustva, kreiramo zajedničke planove, projekte i vizije energetskog sektora. Samo zajedno možemo biti stabilniji i jači“ naglasio je Petrović. Samit prema njegovim rečima ima sve više stručnjaka iz oblasti energetike, što potvrđuje da je ova tema veoma važna. „Vidljivo je da su mnoge elektroprivrede finansijski iscrpljene, jer su svoja sredstva morali da usmere u nabavke skupih energenata i drugih proizvoda, koje imaju mnogo veće cene nego pre izbijanja krize u Ukrajini.“

Samitu energetike „SET Trebinje 2023“ je ispred Generalnog konzulata R. Srbije u Banja Luci prisustvovao Generalni konzul Miloš Vujić.

Pod pokroviteljstvom grada Banja Luka i Ministarstva spoljne trgovine i ekonomskih odnosa u Savetu Ministara, od 10. do 12.03.o.g. održan je „3. Međunarodni sajam turizma, Banja Luka 2023“.

Na Sajmu je bilo prisutno više od 110 izlagača iz Republike Srpske, Republike Srbije, Hrvatske, Turske, itd.V.d. Ministra trgovine i turizma u Vladi Republike Srpske, Zlatan Klokić, je na otvaranju sajma izrazio nadu da će ovaj sajam nastaviti da raste, kao i da će na pravi način promovisati Republiku Srpsku. „Turizam je značajan i radi prezentacije na međunarodnom nivou jer sve ono što krasi Republiku Srpsku, naše turističke bisere, olimpijsku planinu Jahorinu, banje, naše lepe gradove Banja Luku i Trebinje, treba promovisati u pravom svetlu, kako i zaslužuju“ naveo je Klokić.

Svečanom otvaranju sajma je ispred Generalnog konzulata R. Srbije u Banja Luci prisustvovao Generalni konzul Miloš Vujić.

Dana 11.03.o.g. v.d. direktora Turističke organizacije Republike Srpske, Miodrag Lončarević, i direktor Turističke organizacije Zlatibor, Vladimir Živanović, potpisali su Protokol o saradnji dve navedene turističke organizacije. Navedeno je da je Protokol nastavak veoma uspešne saradnje, a za cilj ima jačanje saradnje u vidu razmene znanja i iskustva u oblasti promocije i marketinga, jačanje prekogranične saradnje, te omogućava građanima Republike Srpske popuste u pojedinim hotelima na Zlatiboru.

„Potpisanim Protokolom dajemo šansu daljem razvoju turizma u Republici Srpskoj koji je u ekspanziji" istakao je Miodrag Lončarević. „Potencijali za saradnju su odlični, a glavni cilj je formiranje jednog zajedničkog turističkog proizvoda prepoznatljivog u regionu“ naglasio je Vladimir Živanović.

Potpisivanju Protokola o saradnji TO Republike Srpske i TO Zlatibor ispred Generalnog konzulata R. Srbije u Banja Luci prisustvovao je vicekonzul Dejan Zafirov.

Dana 09.03.2023. godine, na poziv dekana prof dr Biljane Babić, Generalni konzul Republike Srbije u Banja Luci, Miloš Vujić, posetio je Filološki fakultet Univerziteta u Banja Luci.

Tom prilikom M. Vujić je obišao zgradu i biblioteku fakulteta, te konstatovao da postoje dobri uslovi za studente Filološkog fakulteta za njihovo dalje napredovanje i usavršavanje.

Prof dr Biljana Babić je obavestila Generalnog konzula da trenutno na fakultetu ima dosta studenata iz Republike Srbije, kako putem razmene studenata tako i onih koji su svojevoljno odlučili da upišu upravo ovaj fakultet. Dalje su usaglasili da već postoji zavidan obim razmene studenata, projekata i ideja sa fakultetima iz Republike Srbije, ali da uvek postoji prostor za nove, brojnije i veće projekte.

Generalni konzul je na kraju zahvalio domaćinu na pozivu, obilasku i informacijama vezanim za rad samog fakulteta, te naveo da Generalni konzulat stoji na raspolaganju za sve vidove buduće saradnje, u skladu sa nadležnostima i mogućnostima.

Povodom Dana Republike Srpske, 09. januara, i godišnjice proglašenja prvog Ustava Republike Srpske, 28. februara, Predstavništvo Republike Srpske u Republici Srbiji je u Domu Vojske u Beogradu dana 28. februara o.g. održalo svečani prijem. Svečani prijem se u Beogradu održava tradicionalno od 2015. godine.

Svečanom prijemu su prisustvovali su prisustvovali Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, Predsednik Vlade Republike Srpske Radovan Višković, Predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić, Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije Vladimir Orlić, ministri u Vladi Republike Srpske i Vladi Republike Srbije, Njegova svetost patrijarh srpski Porfirije, načelnici opština i druge visoke zvanice iz političkog, javnog i društvenog života Republike Srpske i Republike Srbije. 

„Deveti januar je jedan od najvažnijih datuma našeg naroda preko Drine. Ovaj narod je svu svoju istoriju formirao na istini i ne možemo da pomeramo te datume. Ima nas dovoljno da formiramo državu, zato smo i doneli ovu odluku. Moraće svi da uvaže naš glas. Republika Srpska ima političku snagu, mislim da smo se dobro pozicionirali u BiH, ne mogu bez nas ništa da odlučuju.“  naveo je tom prilikom Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik. Dodao je da je ponosan na zajedničke praznike koje obeležavaju sa Republikom Srbijom, naročito na 15. septembar – Dan srpskog jedinstva.

Šef Predstavništva Republike Srpske u Republici Srbiji, Mlađen Cicović, je istakao da je želja da se sačuva identitet našeg naroda kako u Republici Srpskoj tako i u Republici Srbiji. Podsetio je da je dan u kojem se slavi Republika Srpska započet tribinom pod naslovom „Srpska se brani i u Srbiji“ ali je dodao i da bi naziv mogao da bude i „Srbija se brani i u Srpskoj“ budući da su Republika Srpska i Republika Srbija ujedinjeni, ali i napadnuti od strane istih sila.  „Republika Srpska je zakoračila u četvrtu deceniju, zadržala je i sačuvala sve svoje atribute države, a itekako ima šta da čuva i brani, a zajedno sa Srbijom je to lakše i lepše“ naglasio je Cicović uz želju da bude još više zajedničkih projekata.

Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije Vladimir Orlić je izjavio da su Republika Srpska i njen Ustav garant opstanka srpskog naroda i da Republika Srpska traje. „Slobodarska borba srpskog naroda dovela je do priznanja Republike Srpske i njenih prava priznatih u Dejtonu“ istakao je Orlić.

Svečanoj akademiji je ispred Generalnog konzulata R. Srbije u Banja Luci prisustvovao Generalni konzul Miloš Vujić.

Republika Srbija 15. februara 2023. godine obeležava Sretenje – Dan državnosti u znak sećanja na 15. februar 1804. godine, kada je podignut Prvi srpski ustanak pod vođstvom vožda Karađorđa i kada je 1835. godine donet prvi moderni Ustav Srbije - Sretenjski ustav.

Povodom značaja i obeležavanja ovog praznika generalni konzul Miloš Vujić je bio gost Jutarnjeg programa Radio televizije Republike Srpske, a snimak možete pogledati na sledećem linku

https://www.youtube.com/watch?v=hRfDcCxrrUI&t=9s

Srbija Dan državnosti slavi 15. februara u spomen na dan kada je u Orašcu 1804. godine podignut Prvi srpski ustanak, i dan kada je u Kragujevcu 1835. godine izdat i potvrđen prvi Ustav Knjaževstva Srbije – Sretenjski ustav.

Povodom predstojećeg obeležavanja Dana državnosti Republike Srbije, Generalni konzulat Republike Srbije u Banja Luci u saradnji sa Republičkim pedagoškim zavodom Republike Srpske je organizovao tradicionalni Konkurs za izbor najboljih likovnih radova učenika srednjih škola na temu „Volim Srbiju“.

Komisija je pregledala pristigle radove i ovom prilikom obaveštavamo o rezultatima sprovedenog konkursa:

Prvu nagradu osvojio je rad Elene Radojčić, učenice III-1, JU Srednjoškolski centar  Kostajnica

Drugu nagradu osvojio je rad  Simone Savičić, učenice II-6, JU Medicinska škola Banja Luka

Treću nagradu osvojio je rad Andree Šišić, učenice I-A, JU Srednjoškolski centar „Nikola Tesla“ Šamac

13. februara 2023. godine nagrađene učenice u pratnji mentora i profesora,  posetile su Generalni konzulat Republike Srbije u Banja Luci i tom prilikom uručene su im prigodne nagrade.

Nagrade je uručio generalni konzul Miloš Vujić.

Kod Spomen-kosturnice u banjalučkom naselju Drakulić služen je pomen, položeni venci i cveće za više od 2.300 Srba, među kojima je bilo 551 dete, koje su ustaše pre 81 godinu zverski ubile u ovom naselju i u selima Motike, Šargovac, te u rudniku Rakovac.

U ime institucija Republike Srpske venac su položili predsednik Srpske Milorad Dodik, predsednik Narodne skupštine Nenad Stevandić, generalni konzul Miloš Vujić, ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske Siniša Karan i izaslanik srpskog člana Predsedništva BiH general Dragan Vuković.

Cveće su položili ministri u Vladi Srpske, poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srpske i Parlamentranoj skupštini BiH, delegacije Trećeg pešadijskog /Republika Srpska/ puka Oružanih snaga BiH, grada Banjaluke, nevladinih organizacija proisteklih iz Odbrambeno-otadžbinskog rata i NOR-a, te komandant odbrane Košara pukovnik Ljubinko Đurković.

Predsednik Republike Srpske rekao je da Srpska nije slučaj, već istorijski zavet srpskog naroda i slobodna država koja apsolutno mora da opstane, jer je jedini častan odgovor na stradanje Srba koje se desilo pre 81 godinu u Drakuliću i okolnim selima.

Predsednik NSRS istakao je da obelježavanjem 81 godine od ustaškog pokolja srpski narod pokazuje da je njegovo sećanje snažno. Stevandić je rekao da je mnogo poprišta najtežih zločina nad Srbima, koja su kroz pamćenje naroda i stvorila Republiku Srpsku. Ovo mesto učvršćuje jedinstvo, smanjuje političke razlike i čini nas boljim i čestitijim ljudima i odgovornijim za svoju budućnost - rekao je on.

Polaganju vijenaca prethodila je Sveta liturgija u Crkvi Svetog velikomučenika Georgija u banjalučkom naselju Drakulić, koju je služio Njegovo preosveštenstvo episkop banjalučki Jefrem.

Obaveštavamo da je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić doneo odluku broj 17/30-2023/01 o raspisivanju konkursa za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu, a koji imaju za cilj: upotrebu, učenje, čuvanje i negovanje srpskog jezika i ćiriličkog pisma, čuvanje i negovanje srpskog kulturnog, etničkog, jezičkog i verskog identiteta i unapređenje ekonomske saradnje Republike Srbije i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu.

i  odluku 18/30-2023/01 o raspisivanju konkursa za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu a koji imaju za cilj upotrebu, učenje, čuvanje, negovanje srpskog jezika i ćiriličkog pisma, čuvanje i negovanje srpskog kulturnog,etničkog i verskog identiteta.

Uvid u raspisane konkurse za sufinansiranje projekata možete izvršiti na sledećim linkovima:

https://www.dijaspora.gov.rs/konkursi.html i https://www.mfa.gov.rs

Dana 26.01.2023. godine u organizaciji Jevrejske opštine Banja Luka i Društva srpsko-jevrejskog prijateljstva, u Jevrejskom kulturnom centru „Arie Livne“ u Banja Luci, održana je Memorijalna akademija povodom Međunarodnog dana sećanja na žrtve holokausta.

27. januara 1945. godine Sovjetske trupe su oslobodile zloglasni logorski kompleks Aušvic, te se Rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija taj dan svake godine obeležava kao Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta.

Memorijalnoj akademiji prisustvovali su Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, Predsedavajuća predsedništva BiH Željka Cvijanović, Predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić, Ministar za evropske integracije i međunarodnu saradnju Republike Srpske Zlatan Klokić, Direktor Republičkog sekretarijata za vere Dragan Davidović i druge visoke zvanice iz političkog, javnog i društvenog života Republike Srpske.

Predsednik Republike Srpske, Milorad Dodik, izjavio je da su Srbi i Jevreji bratski narod po stradanju, te podsetio da je u zloglasnom logoru Aušvic, osim Jevreja, ubijen i veliki broj Srba. Predsedavajuća predsedništva BiH Željka Cvijanović navela je da je važno da Srbi i Jevreji zajedno obeležavaju značajne datume i da organizuju zajedničke komemoracije, te da se podsetimo koliko je veliko bilo to zlo koje je tada haralo svetom, kao i da ne zaboravimo žrtve koje su tada stradale.

Na Palati predsedništva u Banja Luci je u isto vreme na tamnoj pozadini iscrtan broj 6.000.000 uz poruku #WeRemember koju koriste sve jevrejske organizacije u svetu povodom Međunarodnog dana sećanja na žrtve holokausta. Tokom trajanja Memorijalne akademije pročitana su i imena svih banjalučkih Jevreja žrtava holokausta.

Memorijalnoj akademiji povodom Međunarodnog dana sećanja na žrtve holokausta je ispred Generalnog konzulata R. Srbije u Banja Luci prisustvovao vicekonzul Dejan Zafirov.

Služenjem pomena poginulim srpskim borcima na Vojničkom groblju "Mali zejtinlik" u Sokolcu gde je sahranjeno njih oko 1.000, počelo je obeležavanje 9.januara - Dana Republike Srpske. Nakon pomena,  usledilo je polaganje venaca.

Prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić položio je danas sa ministrima srpske Vlade venac na spomen krstu na vojničkom groblju ''Mali Zejtinlik'' na Sokolcu.

On je u ime Republike Srbije čestitao Dan Republike Srpske koja danas slavi 31. rođendan: U ime Republike Srbije čestitam Dan Republike Srpske, koja za nas nije samo narodna tvorevina za koju su živote dali svi oni ljudi kojima je danas odata počast, nego je RS i dejtonska tvorevina. Republika Srpska zagarantovana je i Ustavom i međunarodnim aktima, što nema nikakve veze sa pitanjem suvereniteta i teritorijalnog integriteta BiH.

Srbija, kao što znate, ima specijalne veze sa RS i mi podržavamo Srpsku, želimo uspešan razvoj, želimo i najbolje odnose sa BiH, ali mi pre svega vodimo računa o interesima našeg srpskog naroda u skladu sa međunarodnim konvencijama.

Nakon polaganja venaca Prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić  razgovarao  je u Istočnom Sarajevu sa predsednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom.

Sastanak je održan u Sedištu Republike Srpske u Istočnom Sarajevu , a sastanku su prisustvovali i srpski član i predsedavajuća Predsedništva Željka Cvijanović, ministarka zdravlja Srbije Danica Grujičić i ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije Nikola Selaković. Razgovarano je o projektima koje zajednički sprovode Republika Srpska i Srbija, a Dačić je uputio čestitku povodom Dana Republike Srpske.

U 14 časova u Istočnom Sarajevu održan je  svečani defile organizovan  povodom Dana Republike.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik rekao je, tokom obraćanja, da je Republika Srpska država mira. Ponosan sam što mogu da svedočim o Republici koja je prošla kroz težak period. Srpska nikom ne preti – rekao je Dodik.

Na svečanom defileu je učestvovalo 2.500 pripadnika MUP-a Republike Srpske, a premijerno je prikazano I taktičko vozilo “Vihor”. 

Ovo je prvi put da se svečani defile organizuje u nekom drugom gradu Republike Srpske, a da to nije Banja Luka.

Na kraju svečanog defilea razvijena je  i zastava Republike Srpske dugačka 527 metara.

Povodom obeležavanja Dana Repulike Srpske u Banja Luci je 08. januara 2023. godine održano niz manifestacija. Položeni su venci na Spomenik palim borcima Vojske Republike Srpske na groblju Sveti Pantelija i na Trgu palih boraca NOR-a.

Polaganju venaca prisustvovali su predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, srpski član i predsedavajuća Predsedništva BiH Željka Cvijanović, predsednik Narodne skupštine Nenad Stevandić i predsednik Vlade Republike Srpske Radovan Višković.

Takođe, venci su položeni i na Spomen-kosturnicu na Gradskom groblju u Banjaluci i na grobnicu 12 banjalučkih beba. Venac su u ime institucija Republike Srpske položili predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić, premijer Srpske Radovan Višković, te izaslanici predsednika Republike Srpske i srpskog člana i predsedavajućeg Predsedništva BiH, kao i delegacije Veća naroda i poslanika u Narodnoj skupštini Srpske, delegacija Saveza opština i gradova Srpske, Ministarstva odbrane u Savetu ministara, Oružanih snaga i Trećeg pešadijskog puka, te predstavnici organizacije Republike Srpske i drugih organizacija proisteklih iz Odbrambeno-otadžbinskog rata Srpske.
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je istakao da je ponosan na sve ono što je Srpska danas i srećan što se i ove godine dostojanstveno i svečano obeležava najvažniji dan za sve koji istinski vole Republiku Srpsku. Naveo je da će obeležavanje Dana Republike početi polaganjem venaca palim borcima, zatim dodelom odlikovanja zaslužnim institucijama i pojedincima i svečanom akademijom.

Nakon polaganja venaca palim borcima u Kulturnom centru Banski dvor dodeljena su odlikovanja zaslužnim institucijama i pojedincima. Među odlikovanima su i patrijarh srpski Porfirije koji je odlikovan Ordenom Republike Srpske na lenti.
Ordenom zastave Republike Srpske sa zlatnim vencem odlikovan je posthumno Siniša Mihajlović, srpski fudbaler, trener, menadžer i sportski velikan, zatim  prof. dr Milovan Bojić, direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" u Beogradu, doc. dr Siniša Dučić, specijalista dečje hirurgije i ortopedije, direktor Univerzitetske dečje klinike "Tiršova" u Beogradu koji su odlikovani ordenom zastave Republike Srpske sa zlatnim vencem.

Medaljom zasluga za narod odlikovana je Dr Ljiljana Nikšić, ambasador i koordinator za očuvanje tradicije srpskog diplomatskog korpusa Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije.

Obeležavanju Dana Republike Srpske prisustvovao je i predsednik Narodne skupštine Republike Srbije Vladimir Orlić, koji se 08.januara 2022. godine sastao sa predsednikom Narodne skupštine Nenadom Stevandićem, a sastanku je prisustvovao i generalni konzul R.Srbije u Banja Luci, Miloš Vujić.

Na sastanku su se potvrdili bratski odnosi Srbije i Republike Srpske kao i nastavak saradnje na zajedničkim projektima.

Predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić je iskoristio priliku da se zahvali Republici Srbiji na pomoći i podršci koju je pružila Republici Srpskoj.

Povodom Dana Republike Srpske i 31 godine njenog postojanja u Sportskoj dvorani „Borik“ održana  je svečana akademija.

Akademiji su prisustvovali predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, srpski član i predsedavajuća Predsedništva BiH Željka Cvijanović, predsednik Narodne skupštine Srpske Nenad Stevandić, premijer Radovan Višković, ministri u Vladi Srpske, ambasador Republike Srbije u Sarajevu Aleksandar Đorđević i generalni konzul R. Srbije u Banja Luci Miloš Vujić.

Ispred Republike Srbije akademiji su prisustvovali i  predsednik Narodne Skupštine Srbije Vladimir Orlić, ministar odbrane Miloš Vučević i načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Milan Mojsilović, ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić, ministarka zdravlja Danica Grujičić, ministarka za brigu o porodici i demografiju Darija Kisić, minstar za rad, zapošljavanje,boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković, ministar sporta Zoran Gajić kao i zvanice iz javnog, društvenog i političkog života Republike Srpske i Republike Srbije.

Rođendan Republike Srpske je jedan od najznačajnijih datuma srpskog naroda, rekao je predsjednik Skupštine Srbije Vladimir Orlić na svečanoj akademiji povodom Dana Republike Srpske. "Izuzetna je čast i radost biti ovdje. Zajedno obilježavamo 31. godinu bitisanja Srpske",  poručio je Orlić.

Nakon svečane akademije, upriličen je svečani prijem u Administrativnom centaru Vlade Srpske u Banjaluci.

Generalni konzul Republike Srbije u Banja Luci, Miloš Vujić, održao je dana 28.12.2022. godine sastanak sa Vladimirom Kuvaljom, generalnim direktorom tradicionalne biciklističke trke Beograd – Banja Luka, koja je predviđena za 20.-23.04.2023.g.

Sastanak informativnog karaktera je upriličen u Generalnom konzulatu u cilju međusobnog upoznavanja, kao i dobijanja informacija o samoj trci, njenom značaju za Republiku Srbiju i Republiku Srpsku, razmene iskustva, eventualnim problemima na koje su organizatori naišli, kao i drugim informacijama od značaja.

V. Kuvalja je informisao o značaju trke, da je to jedan od najbitnijih sportskih događaja u Republici Srpskoj i Republici Srbiji, ali pre svega da je najbitniji sportski događaj u okviru Sporazuma o specijalnim paralelnim vezama Republike Srbije i Republike Srpske. Istakao, takođe, i da treba imati u vidu i simboličnu stranu trke budući da biciklisti u okviru jedne od etapa prelaze iz R. Srbije u BiH/R.Srpsku bez zaustavljanja na granici, te na taj način „sportisti i simbolično ukidaju granice“.

Trka je u kalendaru biciklizma svrstana u I kategoriju (postoji samo jedan nivo iznad u kojem su one najpoznatije trke) i nosi veliki broj bodova u kvalifikacijama za olimpijske igre, te s toga svake godine privlači sve veći broj najboljih biciklista i biciklističkih ekipa, te se očekuje da u 2023. godini učešće uzmu biciklisti iz oko 30 država.

Generalni direktor trke predstavio da je budžet trke oko 350-400.000KM (oko 175-200.000 evra), što prema njegovim rečima ne može da se poredi sa budžetima najpoznatijih trka, ali je i dalje značajan budžet. Izrazio zahvalnost MUP R. Srbije i MUP R. Srpske koji su oslobodili organizatore trke nadoknade za korišćenje njihovih usluga. Dalje je obrazložio da je sledeći cilj kojem se teži u narednim godinama je da trka bude direktno prenošena na kanalu „Eurosport“, za šta je potrebno oko 500.000 evra. Izneo da bi prenos trke na „Eurosport“ kanalu dodatno podigao važnost trke u svetu biciklizma, ali bi svakako i značajno doprineo promeni imidža R. Srbije i BiH/R.Srpske koji i dalje opterećen ratnom zaostavštinom.

Generalni konzul je naveo da je upoznat za značajem biciklističke trke Beograd – Banja Luka, koja na najbolji način predstavlja povezanost Republike Srbije i Republike Srpske. Preneo da će Generalni konzulat R. Srbije i on lično pružiti svu neophodnu podršku u okviru svojih nadležnosti i mogućnosti, pre svega u cilju povezivanja sa institucijama Republike Srpske i Republike Srbije. Takođe izneo da će Generalni konzulat rado dati zvaničnu podršku, a ukoliko bude potrebe i uzeti učešće u sastancima u cilju što efikasnije organizacije.

Dogovoreno je da organizatori i Generalni konzulat ostanu u kontaktu i po potrebi razmenjuju informacije od značaja.
Sastanku je prisustvovao i vicekonzul Dejan Zafirov.

U Banjoj Luci je, dana 26.12.2022.g., pod pokroviteljstvom predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, održano 13. tradicionalno donatorsko veče „S ljubavlju hrabrim srcima“. Akciju je takođe podržala i Vlada Republike Srpske u iznosu od 100.000KM (oko 50.000 evra).

Donatorsko veče ove godine je bilo posvećeno nabavci transportnih inkubatora za porodilišta širom Republike Srpske, dok je najavljeno i da će jedan od inkubatora biti doniran bolnici u Kosovskoj Mitrovici.
Prema obaveštenju M:tel-a, humanitarni broj 1411 pozvan je 66.825 puta. Istovremeno na platou ispred zgrade Radio-televizije Republike Srpske održan je i humanitarni koncert.
„Ponosan sam na sve u vezi sa humanitarnom akcijom S ljubavlju punim srcem koja traje već 13 godina bez namere da stane i sa namerom da prepozna nešto novo što treba da učinimo zajedno. Važno je da smo zajedno i da nas ima što više“ izjavio je tom prilikom predsednik Republike Srpske Milorad Dodik.

U ime Vlade Republike Srbije, donatorskoj večeri je prisustvovala ministar za brigu o porodici i demografiju Republike Srbije Darija Kisić, koja je naglasila da se u R. Srbiji svako deseto dete rodi prevremeno, dok je u R. Srpskoj otprilike svako osmo. „Zahvaljujući inovativnim terapijama, stručnošću lekara, kao i pravovremenim reagovanjem, većina prevremeno rođene dece preživi. Čestitam inicijatoru ovog skupa predsedniku Dodiku i svim naporima koje Republika Srpska i Republika Srbija ulažu da nas bude što više“ navela je ministar Darija Kisić.
Inicijativu za nabavku inkubatora pokrenuli su pedijatri širom Republike Srpske, te je u njihovo ime predsednik udruženja pedijatara Republike Srpske, Jelica Predojević Samardžić, zahvalila predsedniku Republike Srpske na institucionalnoj i ličnoj podršci ovom humanom projektu kao i prepoznavanju značaja nabavke transportnih inkubatora što će prema njenim rečima učiniti da Republika Srpska bude mnogoljudnija, zdravija i srećnija.

Donatorskoj večeri prisustvovali su i predsedavajuća Predsedništva Republike Srpske Željka Cvijanović, predsednik narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić, premijer Republike Srpske Radovan Višković, ministri u Vladi Republike Srpske, kao i brojne druge ličnosti iz javnog života. Ispred Generalnog konzulata R. Srbije u Banjoj Luci donatorskoj večeri prisustvovao je Generalni konzul Miloš Vujić, a ispred Ambasade R. Srbije u BiH ambasador Aleksandar Đorđević.

U Banja Luci je 21. decembra 2022. godine na trećoj posebnoj sednici Narodne skupštine Republike Srpske imenovana nova Vlada Republike Srpske.

Radovan Višković, mandatar za sastav nove Vlade Republike Srpske, poslanicima Narodne skupštine, predložio je svoj budući kabinet i zatražio njihovu podršku. Mandatar za sastav nove Vlade Republike Srpske Radovan Višković istakao je da je zajednički cilj i zadatak Vlade i dalje jaka, stabilna, prosperitetna Republika Srpska, sa punim, dejtonskim institucionalnim kapacitetima, sa kojima će biti u stanju adekvatno odgovoriti na sve zahteve njenih građana.

Nakon  izlaganja ekspozea mandatara Radovana Viškovića poslanici Narodne skupštine izabrali su na posebnoj sednici za predsednika Vlade Republike Srpske Radovana Viškovića i nove članove Vlade Republike Srpske. Za izbor Vlade Srpske glasao je 51 poslanik, dok je 23 glasalo protiv. Nakon izbora, premijer Radovan Višković i ministri položili su zakletvu.

Izboru nove Vlade Republike Srpske u Narodnoj skupštini Republike Srpske prisustvovali su predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, srpski član i predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine Željka Cvijanović, , predsednik Ustavnog suda Republike Srpske Džerard Selman, predsedavajući Veća naroda Republike Srpske Srebrenka Golić, poslanici iz Srpske u Parlamentu BiH, generalni konzul Miloš Vujić, predstavnici diplomatskog kora, Srpske pravoslavne crkve i nevladnih organizacija akreditovanih za praćenje rada parlamenta.  

U Banjaluci dana 12.12. o.g., potpredsednik Republike Srpske iz reda hrvatskog naroda Davor Pranjić organizovao je božićni prijem na kome je uputio poruke mira, ljubavi i radosti povodom predstojećeg Božića. Pranjić je iz Banjaluke poručio da sve ono što je lepo ne treba kvariti.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik tom prilikom je rekao da je prijem koji organizuje potpredsednik R. Srpske Davor Pranjić povodom predstojećih katoličkih praznika prilika za susrete i za to da R. Srpska pokaže da poštuje svačiji identitet.

Prijemu je prisustvovao i potpredsednik Republike Srpske iz reda bošnjačkog naroda Ćamil Duraković, predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić, predsedavajuća Veća naroda Republike Srpske Nada Tešanović, ministri u Vladi R. Srpske, gradonačelnik Banjaluke Draško Stanivuković, predsednik HDZ-a BiH Dragan Čović, banjalučki biskup Franjo Komarica kao i brojne druge zvanice iz političkog i javnog života R. Srpske.

Ispred GK RS Banja Luka, božićnom prijemu je prisustvovao generalni konzul Miloš Vujić.

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić doneo je odluku broj 361/30-2022/01 kojom se raspisuje javni poziv za podnošenje predloga za dodelu nacionalnih priznanja za izuzetan doprinos, rezultate i zasluge u oblasti ostvarivanja saradnje i jačanje veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu.

Uvid u raspisani javni poziv možete izvršiti na sledećim linkovima:

https://mfa.gov.rs

https://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/

U Banjaluci dana 22.11.2022.godine , u Administrativnom centru Vlade Republike Srpske održan je svečani prijem povodom stupanja na dužnost predsednika Republike Srpske Milorada Dodika. 

Zvanice su na prijemu dočekali predsednik Milorad Dodik i potpresednici Republike Srpske Ivan Begić i Ćamil Duraković.

Prijemu su prisustvovali srpski član Predsedništva BiH Željka Cvijanović, predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić, premijeri Republike Srpske Radovan Višković i Republike Srbije Ana Brnabić, predsedavajući Saveta ministara Zoran Tegeltija, Njegova svetost patrijarh srpski Porfirije, ministar odbrane Republike Srbije Miloš Vučević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Republike Srbije Nikola Selaković, ministar informisanja i telekomunikacija Republike Srbije, dr Mihailo Jovanović, ministar za brigu o porodici i demografiju Republike Srbije prof. dr Darija Kisić, ministar sporta Republike Srbije Zoran Gajić, general Milan Mojsilović, načelnik Generalštaba Vojske Srbije, pukovnik Goran Momčilović, šef Kabineta ministra odbrane, pomoćnik direktora policije Republike Srbije, gospodin Dragan Vasiljević, vršilac dužnosti direktora Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon, ambasador Ruske Federacije u BiH Igor Kalabuhov, i brojne druge zvanice iz političkog i javnog života Srpske i Srbije.

Patrijarh srpski Porfirije poručio je na prijemu da u ovim turbulentnim vremenima nije lako biti predsednik R. Srpske, ali da treba graditi mir i jedinstvo.

Premijer Republike Srbije Ana Brnabić poželela je sreću Miloradu Dodiku, budućem mandataru Radovanu Viškoviću, srpskom članu Predsedništva BiH Željki Cvijenović, te poručila da će u Srbiji, njenom predsediku Aleksandru Vučiću i Vladi imati oslonac i stub da pomogne kada treba.

„Kada ima za Srbiju, ima i za Srpsku“, naglasila je Brnabićeva i dodala da je raduje što ima priliku da u novom mandatu da nastavi saradnju i da se grade specijalne i posebne veze Srbije i Srpske.

Ambasador Aleksandar Đorđević, generalni kozul Miloš Vujić, Nataša Đorđević, ministar savetnik, konzul u GK Banja Luka Vesna Marinković prisustvovali su kako dočeku i ispraćaju delegacija iz Republike Srbije tako i svim aktivnostima koje su pratile svečani prijem povodom stupanja na dužnost predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, u Banja Luci.

Snimak svečanog prijema povodom stupanja Milorada Dodika na dužnost predsednika Republike Srpske možete pogledati na sledećem linku https://www.youtube.com/watch?app=desktop&v=Rz-Jeo4TZXM

inistarstvo unutrašnjih poslova Republike Srpske obeležilo 21. novembra 2022. godine krsnu slavu - Svetog arhangela Mihaila.

Tim povodom otvoren je novoizgrađeni objekat Policijske akademije i objekat Centra za obuku, koji je sagrađen za potrebe Specijalne antiterorističke jedinice i Žandarmerije.

Ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske Dragan Lukač izjavio je da je opravdano postojanje Centra za obuku, jer je odškolovano 3.000 mladih pripadnika MUP-a.

Svečanostima obeležavanja krsne slave MUP-a Republike Srpske prisustvovali su predsednik Republike Milorad Dodik, srpski član i predsedavajuća Predsedništva BiH Željka Cvijanović, predsednik Narodne skupštine Nenad Stevandić, predsednik Vlade Srpske Radovan Višković, Predsedavajući Saveta ministara Zoran Tegeltija kao i istaknute ličnosti iz političkog, kulturnog i javnog života R. Srpske.

Ministar D.Lukač i direktor policije Republike Srpske Siniša Kostrešević položili su venac na Centralno spomen obeležje stradalim pripadnicima MUP-a u odbrambenom otadžbinskom ratu.

Venac je položio i pomoćnik direktora policije Republike Srbije Dragan Vasiljević.

Ispred Generalnog konzulata obeležavanju Dana krsne slave i polaganju venaca prisustvovao je generalni konzul Miloš Vujić.

U Banjaluci je 21. novembra 2022. godine  u organizaciji grada Banja Luka, obeležena godišnjica Dana oslobođenja Banjaluke u Prvom svetskom ratu.

Venac na Spomen – obeležju žrtvama Veleizdajničkog procesa na groblju Sveti Pantelija položili su gradonačelnik Draško Stanivuković i generalni konzul Republike Srbije Miloš Vujić.

"Da u Prvom ili Drugom svetskom ratu, pa i u poslednjem odbrambeno-oslobodilačkom ratu, nismo imali najbolje među nama, da smo na svakom lancu borbe i izazova posustali, danas ne bismo bili svoji na svome"  istakao je gradonačelnik Banjaluke Draško Stanivuković.

- Cela Krajina dočekala je prvu slobodu nakon viševekovnog ropstva- rekao je Nebojša Kuštrinović, predsednik Udruženja potomaka i poštovalaca oslobodilačkih ratova.

 

U Banjaluci je dana 20.novembra 2022. godine  u organizaciji odbora Vlada Republike Srpske i Republike Srbije za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova, obeleženo 104 godine od ulaska srpske vojske u ovaj grad, a program je počeo služenjem parastosa u Hramu Hrista Spasitelja za sve ubijene i poginule civile i vojnike u Prvom svetskom ratu.

Predsednik Narodne skupštine Republike Srpske dr Nenad Stevandić je prisustvovao obeležavanju Dana ulaska srpske vojske u Banjaluku 1918. godine, i tom prilikom rekao  je da je to bila jedina oslobodilačka vojska koja nije vodila akcije prema bilo kome, dok su sve druge vojske koje su dolazile na ove prostore vršile zločine i rušile verske spomenike.

Nakon parastosa, u Parku Petar Kočić okupili su se učesnici "Marša slobode srpske vojske" čime je simbolično predstavljen ulazak srpske vojske 1918. godine. Učesnici marša kretali su se prema Trgu Krajine i Gospodskom ulicom do spomenika banu Svetislavu Milosavljeviću gde su položeni venci i cveće.

Na spomenik banu Vrbaske banovine Svetislavu Milosavljević vence su položili predsednik Stevandić, izaslanik predsednika Republike Srpske Radovan Kovačević, predsedavajući Saveta ministara Zoran Tegeltija, ministar rada i boračko-invalidske zaštite Srpske Duško Milunović, delegacija Grada Banjaluka, te brojne ostale delegacije.

Ispred Generalnog konzulata Obeležavanju Dana ulaska srpske vojske u Banjaluku i polaganju venaca prisustvovao je generalni konzul Miloš Vujić.

Novoizabrani predsednik Republike Srpske Milorad Dodik preuzeo je dužnost 15.11.2022.godine od dosadašnje predsednice Željke Cvijanović. On je položio zakletvu u Narodnoj skupštini Republike Srpske  u Banjaluci gde je konstituisan 11. saziv Narodne skupštine Republike Srpske. Nenad Stevandić iz Ujedinjene Srpske izabran je za predsednika Narodne skupštine Republike Srpske (NSRS).

M. Dodik je u svom obraćanju istakao da je Republika Srpska impresivna društveno-politička zajednica i poručio da je mirna, stabilna i uređena Republika oduvek jedini cilj. "Ovaj dan koristim da sve pozovem da nas prihvate kao partnere o pitanjima važnim za Republiku Srpsku", rekao je Dodik.

Zakletvu su položili i potpredsednici Republike Srpske Davor Pranjić iz reda hrvatskog naroda i Ćamil Duraković iz reda Bošnjaka. Prethodno je u parlamentu zakletvu podnela novoizabrani srpski član Predsedništva BiH Željka Cvijanović. Ž. Cvijanović će 16.11.2022. godine zakletvu podneti u Predsedništvu BiH, u koje su izabrani Denis Bećirović i Željko Komšić.

Svečani čin primopredaje dužnosti održan je u Palati Republike u Banjaluci, gde je Cvijanović uručila Dodiku zastavu i Ustav RS. Dodik i Cvijanović su potom potpisali svečanu izjavu o primopredaji dužnosti predsednika Republike Srpske.

M. Dodik je u obraćanju nakon primopredaje dužnosti podsetio da je treći put na ovoj funkciji i ocenio da je pred RS "izazovno vreme koje zahteva jedinstvo i zajedništvo". "Funkcija predsednika nije samo operativna, već i simbolična jer u sebi nosi politički moralni i svaki drugi dignitet", naveo je Dodik.

Ž. Cvijanović, koja je novoizabrani srpski član Predsedništva BiH, istakla je da je Republika Srpska stabilna, sposobna da ovlada svim procesima i očuva stabilnost i mir.

Svečanoj Sednici i Svečanom činu primopredaje dužnosti  prisustvovali su premijer R. Srpske Radovan Višković, predsednik Narodne skupštine R. Srbije Vladimir Orlić, ambasador Rusije u BiH Igor Kalabuhov, bivši predsednici Narodne skupštine Republike Srpske i predstavnici Srpske u zajedničkim institucijama, kao i predstavnici Skupštine i Vlade Autonomne Pokrajine Vojvodina.

Ambasador Aleksandar Đorđević i generalni konzul Miloš Vujić, prisustvovali su kako Svečanoj Sednici tako i Svečanom činu primopredaje dužnosti  između Ž. Cvijanović i M. Dodika.

 

14. novembra 2022.godine u Narodnoj skupštini Republike Srpske  u Banja Luci održan je sastanak delegacije Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine, sa predsednikom Ištvanom Pastorom na čelu i predsednika Narodne skupštine R.Srpske  Nedeljka Čubrilovića  sa saradnicima.

Predsednici Čubrilović i Pastor su ocenili višegodišnju saradnju dva parlamenta izuzetno dobrom i uspešnom, i istakli su da su u proteklom periodu dva parlamenta razmenila značajno iskustvo, izrazivši nadu da će saradnja biti nastavljena u tom pravcu.„Nadam se da će se ovim putem nastaviti i da ta saradnja neće biti samo na nivou parlamenata, nego da će imati konkretizaciju u određenim poslovima“, rekao je Čubrilović. On je naveo da je primer takve konkretizacije saradnje gostovanje Kečkemet siti baleta iz Mađarske, koji će izvesti baletsku predstavu „Oblijetanje“ u Narodnom pozorištu Republike Srpske u Banjaluci.

Skupština AP Vojvodine, zajedno sa Vladom Republike Mađarske i CED-om podržala je izvođenje baletske predstave „Oblijetanje“ pod pokroviteljstvom predsednika Narodne skupštine Republike Srpske.„Imamo posebnu čast i zadovoljstvo što na kraju mandata imamo priliku da ugostimo naše velike prijatelje iz Skupštine AP Vojvodine“, rekao je Čubrilović.

I. Pastor je istakao da su na sastanku sumirani dobri rezultati i iskustva dugogodišnje saradnje dva parlamenta.
„Konstatovali smo i da će sutra biti konstituisana Skupština Republike Srpske u novom sazivu. Sigurno je da će se institucionalna saradnja nastaviti. Voleli bismo kada bi ta lična komponenta, koju budemo krenuli od sutra graditi, dostigla nivo koji smo uspeli izgraditi sa Čubrilovićem“, rekao je Pastor.

Nakon susreta delegacija dva parlamenta, Čubrilović i Pastor održali su u prostorijama parlamenta sastanak sa ambasadorom Republike Mađarske u BiH Nj. e. Kristijanom Pošom, ambasadorom Republike Srbije Aleksandrom Đorđevićem, generalnim konzulom Republike Srbije Milošem Vujićem, potpredsednikom Vlade Republike Srpske Antonom Kasipovićem, umetničkim direktorom  Kečkemet siti baleta Dorom Bartom, direktorom CED-a Laslom Čikom i direktorom   Narodnog pozorišta Republike Srpske  Dijanom Grbić.

Pod pokroviteljstvom predsednika Narodne skupštine Republike Srpske Nedeljka Čubrilovića u Narodnom pozorištu Republike Srpske u Banjaluci izvedena baletska predstava „Oblijetanje“ Kečkemet siti baleta iz Mađarske.
Čubrilović je zahvalio predsedniku Skupštine AP Vojvodine Ištvanu Pastoru za dolazak ovog ansambla u Banjaluku, ali i za nesebičnu podršku koju godinama pruža Republici Srpskoj i njenim institucijama.

Predstavi su prisustvovale brojne ličnosti iz javnog, političkog, kulturnog i društvenog života Banjaluke, Republike Srpske, te diplomatski predstavnici Srbije i Mađarske u BiH.

Ambasador Aleksandar Đorđević i generalni konzul Miloš Vujić, prisustvovali su kako susretu dve delegacije tako i na baletskoj predstavi u Narodnom pozorištu Republike Srpske. 
 

Povodom obeležavanja Dana oslobođenja Trebinja u Prvom svetskom ratu 13.11.2022. godine u 11.00 sati, u sali Gradske uprave održana je svečana sednica Skupštine grada.

Tom prilikom gradonačelnik Mirko Ćurić je istakao da su se na današnji dan naši preci oslobodili okupatora, a naša zemlja napokon dočekala da bude slobodna i da po prvi put posle viševekovne borbe bude dostojna svog bitisanja.

Gradonačelnik je podsetio da je tokom prve godine rata, 1914. godine ubijeno 79 Trebinjaca, dok je do 1916. godine raseljeno 40 trebinjskih sela sa 941 porodicom sa više hiljada članova.„ Zastava slobode zavijorila se 13. novembra 1918. godine u Trebinju i zato danas posle 104. godine, obeležavamo jednu veliku prekretnicu u istoriji našeg grada-dan kada je Treći bataljon 14. puka Timočke divizije oslobodio mesto u kome danas živimo i omogućio mu da piše nove stranice svoje budućnosti“, naveo je gradonačelnik.

Na svečanoj sednici gradonačelnik Trebinja uručio je Povelju grada Trebinja JZU Bolnica Trebinje i Domu zdravlja Trebinje koju su primili direktori ovih ustanova Nedeljko Lambeta i Maja Mićunović, dok je zahvalnicu grada uručio akademskom slikaru Mirjani Miri Maoduš .

Svečanoj sednici kao i polaganju venaca na Spomenik oslobodiocima Trebinja od 1914 do 1918. godine u ime Konzularne kancelarije Generalnog konzulata Republike Srbije u Banjaluci sa sedištem u Trebinju prisustvovao je Miroslav Marković.

Povodom Dana oslobođenja Trebinja u Prvom svetskom ratu 12.11.2022. godine u 19.00 sati, u sali Gradske uprave održana je promocija Zbornika radova sa naučnog skupa „Oslobođenje Trebinja u Prvom svetskom Ratu“.

Ovaj naučni skup održan je u novembru 2018. godine, povodom obeležavanja veka od oslobođenja Trebinja u Velikom ratu, kada je 14. pešadijski puk Timočke divizije srpske vojske pobedonosno umarširao u Trebinje donevši slobodu nakon viševekovne turske i austrougarske okupacije ovih prostora.

Zbornik radova predstavlja naučne radove na aktuelne teme vezane za oslobođenje, dobrovoljačka pitanja, stradanje našeg stanovništva i sveštenstva, kao i vojne operacije u ratnom periodu.

Na promociji Zbornika govorili su predsednik Skupštine grada Dragoslav Banjak, dekan Filozofskog fakulteta u Istočnom Sarajevu Dragan Mastilović, profesor na Filozofskom fakultetu u Banjaluci Borivoje Milošević,  profesor na Filozofskom fakultetu u Prištini-Kosovska Mitrovica Vladan Virijević.

Promociji je u ime Konzularne kancelarije Generalnog konzulata Republike Srbije u Banjaluci sa sedištem u Trebinju prisustvovao Miroslav Marković.

U organizaciji Konzularne kancelarije Generalnog konzulata u Banja Luci sa sedištem u Trebinju, 11. novembra 2022. godine u Trebinju obeležen je državni praznik Republike Srbije „Dan primirja u Prvom svetskom ratu“.

Povodom obeležavanja Dana primirja u Prvom svetskom ratu, 11 novembra 2022. godine tačno u 11.00 časova, venac su položili predstavnik  Konzularne kancelarije Trebinje Miroslav Marković i Gradonačelnik Trebinja gospodin Mirko Ćurić, na Trgu Slobode „Spomenik oslobodiocima Trebinja“ u znak sećanja i pijeteta prema stradalim sunarodnicima.

Ceremoniji je prisustvovao veliki broj predstavnika javnog i političkog života grada Trebinja.

Povodom obeležavanja Dana primirja u Prvom svetskom rati, u Banja Luci su 11. novembra 2022. godine u 11:00 časova na groblju „Sveti Pantelija“ položeni venci.

Vence su na spomenik žrtvama veleizdajničkog procesa položili predstavnici Vlade Republike Srpske kao i predstavnici Udruženja potomaka i poštovalaca oslobodilačkih ratova od 1912. do 1918. godine.

U znak sećanja i pijeteta prema stradalim sunarodnicima, ispred Generalnog konzulata Republike Srbije, venac je položio generalni konzul Miloš Vujić. Tom prilikom, okupljenim predstavnicima medija generalni konzul je izjavio da su Srbija i srpski narod dali nemerljiv doprinos u Prvom svetskom ratu u kojem su imali ogromne gubitke.

„ Na ovaj dan se odaje počast srpskim junacima koji su na oltar slobode i nezavisnosti položili svoje živote. Ovo je sadašnjim i nekim budućim generacijama za nauk, poštovanje i večno sećanje“ istakao je Vujić.

Generalni konzulat Republike Srbije u Banjaluci ima čast da obavesti medije u Republici Srpskoj, Bosni i Hercegovini da će, 11. novembra 2022. godine u 11.00 časova, generalni konzul Miloš Vujić, povodom obeležavanja Dana primirja u Prvom svetskom ratu, položiti venac na banjalučkom groblju „Sveti Pantelija“, u znak sećanja i pijeteta prema stradalim sunarodnicima.

Uloga Srbije u Prvom svetskom ratu, koji je započeo napadom Austrougarske na Srbiju, kao i njena ogromna žrtva (1.248.136 poginulih ili 28% ukupnog stanovništva, 52% muškog reproduktivnog stanovništva, 63% vojne efektive), bili su od izuzetnog značaja za okončanje najrazornijeg rata svetskih razmera.

Povodom obeležavanja godišnjice potpisivanja primirja u Prvom svetskom ratu, ovaj datum se u Republici Srbiji obeležava kao državni praznik, počev od 2011. godine. Na taj dan, kao i u nedelji koja prethodi obeležavanju Dana primirja, građani Srbije na reverima ističu značku koja simobolizuje pobedu u Velikom ratu - Natalijinu ramondu.

Cvet Natalijina ramonda  je odabran u znak sećanja na vaskrs Srbije, koja se iz pepela Prvog svetskog rata uzdigla i nastavila svoj put kojim i danas uspešno gradi poziciju vodeće zemlje u regionu.

Generalni konzulat Republike Srbije u Banjaluci koristi ovu priliku da pozove predstavnike medija, da u petak 11. novembra 2012. godine, u 11.00 časova, prisustvuju polaganju venaca na banjalučkom groblju „Sveti Pantelija“, kod Spomenika žrtvama veleizdajničkog procesa u Banjaluci.

Svečanom akademijom u Banskom dvoru održanom dana 08.11.2022. godine Univerzitet u Banjaluci obeležio je 47 godina postojanja. Dodeljena su priznanja najboljim studentima i onima koji su doprineli napretku Univerziteta.

Rektor prof. dr Radoslav Gajanin tom prilikom je  rekao da Univerzitet u Banja Luci u proteklih 47 godina kontinuirano napreduje na svim poljima. ,,Od proteklog Dana Univerziteta, osoblje je započelo aktivnosti na 22 nova nacionalna i 12 međunarodnih projekata, što nas čini naročito ponosnim'', poručio je Gajanin.

Predsednik Vlade Republike Srpske Radovan Višković čestitao je rektoru Univerziteta u Banjaluci Radoslavu Gajaninu 47 godina postojanja ove visokoškolske ustanove, u kojoj se, kako je istakao, školuju najbolji kadrovi, i naglasio da je strateško opredeljenje Vlade R. Srpske unapređenje uslova za sticanje znanja sadašnjih i budućih generacija studenata. Premijer je naglasio da će Vlada i dalje nastojati da neguje sponu između obrazovanja i privrede, jer treba školovati kadar koji će doprinositi razvoju R. Srpske kao i da Vlada radi na tome da najboljim studentima univerziteta, obezbedi radno mesto u sistemu da bi oni dali doprinos još većem razvoju univerziteta i Republike.

Ministar za naučno-tehnološki razvoj, visoko obrazovanje i informaciono društvo Srđan Rajčević je rekao da je banjalučki univerzitet jedan od stubova akademske i naučne misli u R. Srpskoj. Istakao je da je Ministarstvo sa ovom visokoškolskom ustanovom u protekle četiri godine ostvarilo plodonosnu saradnju u pogledu reforme visokog obrazovanja.

Ministar prosvete i kulture Republike Srpske doc. dr Natalija Trivić rekla je da je resorno ministarstvo sa Univerzitetom imalo uspešnu saradnju, pogotovo na planu zajedničkih programa kada je reč o usaglašavanju upisnih politika u srednje škole.

Na svečanoj akademiji govorili su predsedavajući Rektorske konferencije / zbora BiH i rektor Univerziteta u Sarajevu prof. dr Rifat Škrijelj, predsednik Rektorske konferencije Srpske i rektor Univerziteta ,,Apeiron'' prof. dr Sanel Jakupović i rektor Univerziteta u Nišu prof. dr Dragan Antić. Oni su poslali jedinstvenu poruku i stav, pohvalivši saradnju sa Univerzitetom u Banja Luci.

Na ovoj svečanosti rektor Univerziteta prof. dr Radoslav Gajanin uručio je povelje i plakete zaslužnim pojedincima. Povelja za zasluge i izuzetan doprinos razvoju Univerziteta u Banja Luci uručena je prof. dr Radovanu Viškoviću, predsedniku Vlade Republike Srpske, Đi Pingu, ambasadoru NR Kine u Bosni i Hercegovini i prof. dr Zoranu Miloševiću, pokrajinskom sekretaru za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost AP Vojvodina.

Tradicionalno, uručene su i zlatne značke sa likom Nikole Tesle najboljim diplomiranim studentima prvog ciklusa studija u akademskoj 2021/22. godini.

Svečanoj akademiji u Banja Luci prisustvovao je i generalni konzul Miloš Vujić

U Hašanima, rodnom mestu književnika Branka Ćopića, 23.septembra 2022. godine svečano je obeležen završetak treće faze projekta „Bašta sljezove boje“  , koji su zajednički finansirale vlade Republike Srbije i Republike Srpske.

Završetku projekta prisustvovala je potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka kulture i informisanja Maja Gojković i ministarka prosvete i kulture Republike Srpske dr Natalija Trivić.

Tom prilikom potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka kulture i informisanja Maja Gojković je istakla da obnova rodne kuće Branka Ćopića, jednog od najznačajnijih i najčitanijih srpskih pisaca 20.veka, nije samo ispunjavanje obaveze koju imamo prema ovom velikanu pisane reči, već i još jedan dokaz bratskih i prijateljskih odnosa Republike Srpske i Republike Srbije u svim oblastima, pa tako i u kulturi.

„Svi zajedno ovde danas imamo mnogo razloga za ponos. Negujući našu kulturnu baštinu, čuvamo svoj nacionalni identitet i trasiramo najbolji mogući put za buduća pokolenja. Verujem da smo zajedničkom realizacijom obnove ovog spomen-područja, stvorili uslove da ono bude mesto okupljanja sadašnjih i svih budućih generacija ljubitelja knjige“, napomenula je ministarka kulture i dodala da je projekat „Bašta sljezove boje“, revitalizacije rodnog mesta Branka Ćopića, jedan od najvažnijih zajedničkih poduhvata Srbije i Republike Srpske u oblasti kulture poslednjih godina.

Prema rečima Gojković Ministarstvo kulture i informisanja i Vlada Republike Srbije su od početka prepoznali ogroman značaj ovog spomen-područja i odlučno podržali projekat obnove i uređenja ovog prostora, što je još jedna potvrda čvrstih uzajamnih veza i saradnje između Republike Srpske i Srbije u oblasti kulture, kao i neraskidivih beočuga koji spajaju naš narod.

Ministarka dr Natalija Trivić je istakla da se završava treća faza Spomen-područja "Bašta sljezove boje", posvećena Branku Ćopiću, srpskom književnom velikanu.

„Nastavni planovi i programi su ispunjeni Ćopićevim djelima, a sigurno da će Ćopićeva kuća zajedno sa učionicom na otvorenom već od naredne godine biti spremna za sve učenike iz Republike Srpske, kao i Srbije gdje će na nesvakidašnji način učiti o Ćopiću - rekla je Trivićeva.

Obeležavanju završetka treće faze projekta „Bašta sljezove boje“  prisustvovao je i generalni konzul R.Srbije u Banja Luci Miloš Vujić.

U Muzeju savremene umetnosti RS u Banja Luci 22.09. o.g., je otvorena izložba "Kolekcija kao ogledalo: Modernizam u delima umetnika iz kolekcije Galerije Matice srpske". Izložba se realizuje u godini obleežavanja jubileja 175 godina od osnivanja Galerije Matice srpske. te predstavlja 86 umetničkih dela, 75 slika, sedam skulptura i četiri grafike.

Autor izložbe i upravnik Galerije Matice srpske Tijana Palkovljević Bugarski u svom obraćanju medijima, istakla je da je ponosna što se deo jubileja odvija u Banjaluci, što govori o dobrim odnosima Novog Sada i Banjaluke i Republike Srpske i Republike Srbije.

Pomoćnik ministra za kulturno nasleđe i digitalizaciju Republike Srbije Danijela Vanušić rekla je da večerašnja izložba banjalučkoj publici predstavlja ne samo ogledalo srpskog modernizma i društvenih prilika, nego i ogledalo višegodišnje saradnje Muzeja savremene umetnosti Republike Srpske i Galerije Matice srpske, kao i resornih ministarstava Srpske i Srbije.

Ministar prosvete i kulture R. Srpske je rekla da će publika kroz umetnička dela Đorđa Krstića, Uroša Predića, Paje Jovanovića, Nadežde Petrović, Stevana Aleksića, Save Šumanovića, Milana Konjovića, Danice Jovanović Milana I Milovanovića moći da iščitava društvene i umetničke okolnosti u kojima su dela nastajala, kao u ogledalu kako to naslov izložbe ukazuje.

Svečanom otvaranju izložbe koja je medijski ispraćena, prisustvovale su istaknute ličnosti iz političkog, kulturnog i javnog života R. Srpske.

Ispred Generalnog konzulata Republike Srbije Banja Luka, svečanom otvaranju izložbe, prisustvovao je generalni konzul Miloš Vujić i konzul Vesna Marinković.

 

U Bijeljini je 15.09.2022. godine održana centralna manifestacija povodom Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. Svečanost je održana od 11.00 časova na Trgu Kralja Petra Prvog Karađorđevića u Bijeljini, a svečanosti je, pre centralne svečanost,i  na lokaciji Velika Obarska ozvaničen početak izgradnje auto-puta Rača-Bijeljina.

Obeležavanju su prisustvovali predsednik Republike Srbije gospodin Aleksandar Vučić, predsednica Vlade Republike Srbije gospođa Ana Brnabić, ministri u Vladi Republike Srbije, Patrijarh srpski Porfirije, predsednica Republike Srpske gospođa Željka Cvijanović, srpski član Predsedništva BiH gospodin Milorad Dodoik, predsednik Narodne skupstine Republike Srpske gospodin Nedeljko Čubrilović, premijer R. Srpske gospodin Radovan Višković sa ministrima.

Na obeležavanju početka izgradnje auto puta Bijeljina – Rača, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je poručio da ovaj auto-put znači život za Semberiju. Dodao je da Srbija sa 100 miliona evra finansirati ovaj projekat, i da će građani kada budu gotovi radovi, za oko dve i po do tri godine, moći da stignu od Beograda do Bijeljine za samo sat i pet ili 10 minuta, ukoliko ne bude zadržavanja na granici. "Mi ćemo našu deonicu auto-puta Kuzmin – Sremska Rača da završimo za najviše godinu dana", rekao je Vučić i dodao da je novi most na Savi već izgrađen i da se sada radi preostali deo puta.

Predsednik Vučić istakao je da će Srbija sa svoje strane graditi auto-put ka Sarajevu na dva pravca: Kuzmin – Sremska Rača i od Požege do Kotromana sa izlaskom na Višegrad. Ostalo je na vama, poručio je Vučić. "Ovo su rezultati koji ostaju, niko to ne može da izbriše, ovo je ono zbog čega će i naša deca da budu ponosna", naveo je Vučić.

Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik predložio je da se nova deonica auto-puta, koja počinje da se gradi, od Rače do Bijeljine, zove "Auto-put srpskog jedinstva", poručujući da lošim i pohabanim putevima ljudi samo odlaze, dok novim, auto-putevima ljudi dolaze. Dodik je zahvalio na pomoći i podršci Srbije i istakao da predsednik Aleksandar Vučić nikada nije oklevao da pomogne Srpskoj i pokaže svoj odnos na najbolji način.

Ukazao je da nema opštine u RS, uključujući i Brčko, u kojoj nema jednog projekta koji finansira ili sufinansira Srbija. Dodao je da će novi put značiti za ceo kraj, jer je to jedan od najvećih infastrukturnih projekata tog dela RS.
"Ići ćemo i dalje, do Prijedora, Novog grada. U pregovorima smo za izradu projektne dokumentacije za brzu saobraćajnicu od Bijeljine, sve do Sokoca, jer želimo u da se 'sretnemo' u Višegradu, a onda od Višegrada da nastavimo do Trebinja. Da Republika Srpska bude povezna auto-putem", rekao je Dodik.

Predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović poručila je da je danas veliki i važan dan za Republiku Srpsku. "Srećna sa što smo danas okupljeni ovim važnim i velikim poslom. Danas, kada slavimo Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, okupili smo se da obeležimo početak izgradnje auto-puta koji će spojiti Bijeljinu i Raču, Semberiju i Srem, Srpsku i Srbiju", rekla je Cvijanovićeva, poručivši da su odnosi Republike Srpske i Srbije najbolji do sada.
Istakla je da gradnja auto-puta Rača–Bijeljina nije samo plod uspešne saradnje, već i simbol jedinstva.
Dodala je da Republika Srpska nikada nije krila da je povezivanje sa Srbijom u svakom pogledu njen vitalni interes i strateški cilj.

Na Trgu Kralja Petra Prvog Karađorđevića u Bijeljini je u 11 časova Srbija i Republika Srpska obeležile su zajednički praznik – Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave.

Ovaj istorijski trenutak zahteva da se ujedinimo pod našom trobojkom, poručio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić i dodao da ovim danom ne obeležavamo samo tri naša simbola nego i samu suštinu postojanja. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zahvalio je svima koji razmeju koliko je značajan današnji dan za srpski narod u celini.

"Postojalo je nešto jače od divizija i pukova i moćnije od oružja tog 15. septembra 1918. kada je srpska vojska krenula u probijanje Solunskog fronta, postojalo je jedinstvo svih onih različitih, ni po čemu istih – seljaka i građana, vojnika i oficira, pravoslavnih i drugih, onih koji su izgubili malo i onih koji su izgubili sve", rekao je Vučić.

Ukazao je da je to bio jedini put do slobode – udružiti se i ujediniti se i zajedno krenuti ka najsvetijem cilju."Prvo smo morali da se ujedinimo da bismo tek onda naše različitosti mogli da predstavimo kao slobodne", rekao je Vučić. Istakao je da ništa nije važnije nego da prepoznamo trenutak u kojem danas živimo, kao i da se Srbija suočava sa ozbiljnim izazovima.

"Nasrnuli su na Kosovo i Metohiju i po svaku cenu hoće da ga otmu iz naših ruku, nasrnuli su i ne pitaju kako, ne pitaju i ne objašnjavaju čak ni zašto, ne kažu ni zato – samo hoće da do kraja završe ono to su odavno počeli", rekao je Vučić.
Ja mogu samo jednu stvar da im poručim, rekao je Vučić, "hoćete da nam uzmete zemlju i po širini i po dužini, a mi vam ni pedlja naše zemlje nećemo dati". “Možete da imate silu kakvu hoćete, da budete moćni i veliki, mali smo mi za vas. Razumemo mi našu snagu, ali ima nešto što ne možete da pobedite – pravdu, pravo, odlučnost jednog naroda da bude svoj na svome i da ne prihvati nepravdu i na kraju ne možete da pobedite ono što mi svi osećamo – jedinstvo našeg naroda", naglasio je Vučić.

Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik rekao je da je ovo poseban dan našeg jedinstva, i nacionalne zastave.
"Jedinstvo, kao i slobodu, uvek moramo osvajati i za nju se boriti. Tako i za zastavu, da bi se vijorila mora biti odbranjena i sačuvana. Kao što se srpska zastava vijorila u Beloj kući u Vašingtonu u čast srpskog naroda i njegove uloge u Prvom svetskom ratu. Hvala Srbiji na podršci Republici Srpskoj i želimo da što pre auto-putem povežemo Banjaluku sa Bijeljinom i dalje preko Rače sa Srbijom. Danas Srbi imaju dve države, ali Srbi moraju znati pre svega da ćemo se boriti za naše jedinstvo u budućnosti. Majka Srbija je nešto što mi živimo ovde. Osećamo bratsku ljubav koja iz Srbije dolazi nama i na to se ponosimo", rekao je Dodik.

Milorad Dodik je zahvalio predsedniku Srbije i njegovom timu za sve što je učinio i čini za  Srpsku pomenuvši da su se u prošlosti ljudi iz Republike Srpske u Srbiji lečili i školovali kao stranci, a da to danas više nije slučaj.
"Svet nije više isti i traži od nas da se izjasnimo i iskažemo naše zahteve. Vek iza nas bio je vek našeg stradanja, ali sam siguran da će buduće decenije biti decenije našeg jedinstva i ujedinjenja. Naša zastava je ona oko koje se okupljamo, ispod koje stojimo i kojoj smo se zavetovali", rekao je srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik

Predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović rekla je da današnji dan slavimo kao svoj identitet u svim svojim elementima, vrednosti na kojima počivamo i koje su čuvane i odbranjene kroz vekove.
"Jedinstvo, sloboda i zastava imaju posebnu važnost i težinu i suštinski se vezuju za našu sposobnost da opstanemo i trajemo. Srpski narod je kroz istoriju često bio posvađan i razjedinjen i lak plen mnogima koji mu nisu želeli dobro.

Danas živimo u vremenima u kojima nam je potrebno jedinstvo da bismo išli napred i da bi bili sposobni da se suočimo sa svim izazovima", istakla je Cvijanovićeva. Naglasila je da institucije i Republike Srpske i Srbije predano rade na kreiranju svih neophodnih uslova u kojima nacionalno jedinstvo i saradnja mogu u potpunosti doći do izražaja, od zajedničkih infrastrukturnih, privrednih, turističkih, kulturnih, obrazovnih i svih drugih programa."Podignimo zato naše trobojke, jer su simbol našeg jedinstva. Živela Republika Srpska i Republika Srbija!", zaključila je Željka Cvijanović.

Partijarh srpski Porfirije, na početku obraćanja, čestitao je svima praznik.
"Za nas sve zastave započinju onom zastavom koja se caru Konstantinu ukazala na nebu, na zastavi toj bio je znak najsvetijeg imena gospoda Isusa Hrista. Sveti car je taj Hristov znak postavio na zastave svoje vojske i izvojevao pobedu i doneo slobodu koje su postale ni manje ni više nego temelj evropske civilizacije", rekao je Porfirije

Ukazao je da je pod tom zastavom car Kontantin dao slobodu i mogućnost svakom narodu na evropskom kontinentu da u skladu sa svojim posebnostima gradi svoj sistem vrednosti, da organizuje svoj kulturni i duhovni život i neguje i čuva svoj duhovni identitet i svoje narodno jedinstvo. Gde ima crkve, ima i našeg naroda, poručio je patrijarh i dodao da gde nema crkve pre ili kasnije odumire i narod."Naše jedinstvo nije u brojkama, ni u matematici i geografiji, nije zasnovano na krvi i tlu, nije u kvanitetu nego u kvalitetu", rekao je Porfirije i dodao da naše jedinstvo jeste i treba da ostane duhovno jedinstvo. Duša srpskog naroda jeste hrišćanska pravoslavna vera, zaključio je Porfirije.

Obeležavanju početka gradnje auto-puta Rača – Bijeljina i centralnom obeležavanju prisustvovali su ambasador Aleksandar Đorđević I generalni konzul Miloš Vujić.

Grad Trebinje zajedno sa Konzularnom kancelarijom Republike Srbije proslavio je Dan srpskog jedinstva na Trgu slobode, odakle su učesnici programa i građani mogli da prate centralni događaj iz Bijeljine.

Poručeno je da je neophodno održavati srpsko jedinstvo i slogu, te da saradnja i bratski odnosi Republike Srpske i Srbije nikada nisu bili na višem nivou, a obeležavanju Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave prisustvovali su i načelnici svih istočnohercegovačkih opština.

Zastave Republike Srpske u Trebinju istaknute su na zgradama republičkih institucija, javnih ustanova i preduzeća, privatnih preduzeća i objekata, kao i na javnim mestima - trgovima i saobraćajnicama.

Kako je Trebinje obeležilo Dan srpskog jedinstva, slobode I nacionalne zastave možete pogledati na sledećem linku https://www.youtube.com/watch?v=JL4x8YDWQ44&t=4s

Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave državni je praznik koji se 15. septembra praznuje u Republici Srbiji i Republici Srpskoj. Praznik je simbolično ustanovljen da se proslavlja na dan kada se obeležava Proboj solunskog fronta. Praznuje se od 2020. godine.

Srpskom narodu je neophodno jedinstvo kada su u pitanju iskušenja sa kojima se svakodnevno bori srpski narod na Kosovu i Metohiji ali i državni vrh Republike Srbije u odbrani naših svetinja, ognjišta i svakog čoveka na KiM.

Sloboda je ideja i princip oko kog se srpski narod okuplja tokom svog čitavog postojanja.
Petnaesti septembar, Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave je praznik kada sebe još jednom treba da podsetimo na sve ono zbog čega smo ponosni što smo Srbi, ali i da svojoj deci pričamo o našoj slavnoj istoriji i tradiciji. 

Današnji praznik nas obavezuje i da nastavimo da budemo tolerantni i puni poštovanja prema našim prijateljima i komšijama koji nisu Srbi i proslavimo Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave na dostojanstven način, u miru, ljubavi i međusobnom poštovanju i uvažavanju.

Generalni konzulat Republike Srbije Banja Luka i  Konzularna kancelarija Trebinje čestita Srbima širom sveta Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave i poziva naše sunarodnike da istaknu srpsku trobojku i obeleže ovaj lep praznik!

U susret Danu srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, pod pokroviteljstvom Republike Srbije, snimljena je pesma i spot "Srpski junaci" koju možete poslušati na sledećem linku  https://www.youtube.com/watch?v=ErJGG2RMMKs

U Bijeljini će 15.septembra 2022. godine  biti održana centralna manifestacija povodom Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave.

Svečanost će biti održana od 11 časova na Trgu Kralja Petra Prvog Karađorđevića u Bijeljini, a prethodno će od 9 časova na lokaciji Velika Obarska biti ozvaničen početak izgradnje auto-puta Rača-Bijeljina.

https://www.youtube.com/watch?v=H5cGCTM-mOU&t=5s

Tradicionalna manifestacija "Dani Srpske u Srbiji", koja se u organizaciji Predstavništva Republike Srpske u Srbiji održava jubilarni deseti put, traje od 8. do 14. septembra u 10 gradova širom Srbije.  Projekat je pokrenut 2013. godine sa idejom da se građanima Srbije na uvek nov i jedinstven način predstavi Republika Srpska i njeni potencijali, kroz kulturu, umetnost, privredu, nauku i kao najbitnije učvrsti veza između srpskog naroda sa obe strane Drine.

Manifestacija je svečano otvorena 8. septembra u Narodnom pozorištu u Beogradu. Otvaranju su prisustvovali najviši predstavnici Republike Srpske i Republike Srbije, Patrijarh SPC Porfirije, ministri dve Vlade, generali Vojske i Policije, akademici, umetnici, itd. a zvanično je otvorio Predsednik Vlade Republike Srpske Radovan Višković.

„Srbija je naš najveći spoljnotrgovinski partner, ali i investitor. Uprkos mišljenju da u politici i međudržavnim odnosima nema prijateljstva nego samo interesa, Srbija i Republika Srpska dokazuju suprotno: iskreno prijateljstvo i partnerstvo koje traje i trajaće dok je srpskog naroda“ istakao je Višković.

Patrijarh Srpski Porfirije blagoslovio je manifestaciju poručivši da je potrebno da Srbi ma gde živeli budu složni, a predsednik Narodne skupštine Republike Srbije Vladimir Orlić je istakao da su na manifestaciji „Dani Srpske u Srbiji“ suštinski svi domaćini jer se ovde svi osećaju kao kod kuće.

Svečanom otvaranju manifestacije "Dani Srpske u Srbiji" ispred Generalnog konzulata Republike Srbije u Banja Luci prisustvovao je Generalni konzul Miloš Vujić. 

11.septembra 2022. godine je svečano otvorena Klinika za kardiohirurgiju UKC R. Srpske površine od oko 1.500 metara kvadratnih.

Svečanom otvaranju prisustvovali su predsednica Republike Željka Cvijanović, srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik, predsednik Vlade Srpske Radovan Višković ,ministar zdravlja i socijalne zaštite Srpske Alen Šeranić, rukovodstvo UKC-a Republike Srpske na čelu sa generalnim direktorom te ustanove Vladom Đajićem, ministar zdravlja R. Srbije Zlatibor Lončar, direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" Milovan Bojić., direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti Kamenica Aleksandar Redžek, ministri u Vladi Srpske, predstavnici R. Srpske u zajedničkim institucijama, medicinski radnici i brojni građani.

„S ponosom mogu da kažem da je UKC Republike Srpske bolnica 21. veka i nedostajala je ova karika, a to je ova Klinika za Kardiohirurgiju“ - rekao je direktor ove zdravstvene ustanove Vlado Đajić na svečanom otvaranju.

Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik na otvaranju Klinike za kardiohirurgiju istakao je zahvalnost predanim ljudima koji su radili na ovakvom projektu.

„Kao stanovnik Republike Srpske srećna sam što unaprijeđujemo naš sistem, a kao predsednik Srpske ponosna sam na ulaganja u ovakve projekte“- rekla je predsednica Željka Cvijanović

Ispred Generalnog konzulata Republike Srbije Banja Luka, svečanom otvaranju Klinike za kardiohirurgiju, prisustvovala je konzul  Vesna Marinković.

U Stanarima je 9.septembra 2022. godine obeležen Dan opštine, povodom osme godine osnivanja Stanara kao opštine te odražana svečana Skupština na kojoj su dodeljene prikladne nagrade i priznanja.

Načelnik opštine gospodin Radojica Ćelić tom prilikom je rekao da je raspoloženje građana opravdano, da to pokazuju stabilne finansije ali i dobra dinamika relalizacije definisanih projekata među kojima je početak gradnje doma zdravlja.

„U toku je izgradnja objekta Doma zdravlja, ukupne vrednosti 3.750.000 KM  koji je  sufinansiran i sredstvima Vlade Srbije od 350.000 evra“ rekao je Ćelić.

Stanare je povodom Dana opštine posetio poslanik u Parlamentarnoj skupštini BiH Nenad Stevandić, ministar u Vladi R. Srpke Petar Đokić, gosti iz drugih opština i gradova, gosti iz opštine Topola iz R. Srbije i zvanice iz Vlade i Parlamenta Srpske.

Ispred Generalnog konzulata Republike Srbije Banja Luka, svečanom obeležavanju Dana opštine Stanari, prisustvovala je konzul  Vesna Marinković.

Litijom koju je trebinjskim ulicama od Hrama Svetog Preobraženja Gospodnjeg do Trga slobode predvodio Vladika Zahumsko-hercegovački Dimitrije, prazničnom večernjom službom i drugim svečanostima, 19.08.2022.godine obeležena je krsna slava grada Trebinja, Preobraženje Gospodnje.

Navedenoj svečanosti su prisustvovali brojne visoke zvanice iz javnog i privrednog života Republike Srpske: srpski član predsedništva Milorad Dodik, Predsednik Vlade Republike Srpske Radovan Višković, Gradonačelnik Trebinja Mirko Ćurić, Generalni direktor Elektroprivrede Republike Srpske Luka Petrović, kao i veliki broj građana Trebinja i okoline.

Srpski član predsedništva je tim povodom izjavio da je „veoma važno da se na ovakvom skupu okupljamo svake godine, jer time pokazujemo privrženost našem identitetu.“ Predsednik Vlade Republike Srpske je naveo da je „Trebinje važna destinacija za celu Republiku Srpsku i da su republičke vlasti to prepoznale i nastaviće i u narednom periodu da pružaju maksimalnu podršku razvoju ovog grada“.

Gradonačelnik Trebinja se zahvalio svim zvanicama i građanima jer su uveličali obeležavanje krsne slave grada, a zatim izjavio kako je Trebinje lokalna zajednica sa najbržim razvojem u Republici Srpskoj i da je „već prevazišao balkanske okvire. Svojim primerom pokazuje da bez obzira na veru i naciju možemo da budemo dobre komšije, ukoliko se grad ubrzano razvija kao što se Trebinje razvija poslednjih godina, a Preobraženje je najpozvaniji dan u godini da se donesu nove odluke koje će zaista preobraziti grad na bolje.“

Obeležavanju krsne slave grada Trebinja prisustvovao je generalni konzul Republike Srbije u Banja Luci Miloš Vujić i šef Konzularne kancelarije Trebinje Miroslav Marković.

Generalni konzul Republike Srbije u Banja Luci, Miloš Vujić, boravio je u Trebinju od 09.08. do 11.08.2022.godine,  gde je obavio niz sastanaka sa brojnim domaćinima sa područja istočne Hercegovine.

Sastanci su održani sa Vladikom Zahumsko-Hercegovačkim Dimitrijem, gradonačelnikom Trebinja Mirkom Ćurićem, načelnicima 6 opština sa teritorije istočne Hercegovine, direktorom Elektroprivrede Republike Srpske Lukom Petrovićem, direktorom Agrarnog fonda Veselinom Dutinom, načelnikom policijske uprave Trebinje Sinišom Laketom i komandirom granične policije Nikolom Drapićem.

Sastanak sa gradonačelnikom Trebinja održan je 10.08. 2022. godine  u prostorijama Gradske uprave. Gradonačelnik Trebinja Mirko Ćurić  je zahvalio generalnom konzulu na izdvojenom vremenu kao i na kontinuiranoj podršci koju Predsednik i Vlada Republike Srbije pružaju ne samo Trebinju i okolini, već i istočnoj Hercegovini i celoj Republici Srpskoj, što se ogleda u  saradnji u svim oblastima i na najvišem nivou u istoriji. Kao najsvežiji primer odlične saradnje istaknuta je nedavna akcija gašenja šumskih požara u kojoj su učestvovali i helikopteri MUP-a Republike Srbije.

Gradonačelnik Trebinja je posebno istakao da je Trebinje prepoznato kao izuzetna turistička destinacija, a od izuzetne važnosti u ostvarivanju punog turističkog potencijala grada Trebinja bi bila najavljena izgradnja aerodroma, a koji bi olakšao i vezu građana Hercegovine sa Beogradom sa kojim su prema rečima gradonačelnika istorijski vezani. 

Generalni konzul se zahvalio domaćinu na dobrodošlici i obavestio ga da je jedan od glavnih prioriteta predsednika Republike, gospodina Aleksandra Vučića, i svake Vlade R. Srbije u poslednjih 10 godina pomoć Republike Srbije Republici Srpskoj, kao i da će tako biti i ubuduće. GK Miloš Vujić je posebno naglasio da su njegova vrata, kao i vrata konzularne kancelarije u Trebinju, uvek otvorena za sve predloge koje će omogućiti bolji i lakši život građanima Trebinja i okoline i da treba podržati što više takvih projekata, a da će on sa svoje strane učiniti sve kako bi se dobila neophodna podrška nadležnih institucija Republike Srbije.

Nakon održanog sastanka, gradonačelnik i generalni konzul su posetili vrtić „Srbija“ u Trebinju, čiju je izgradnju finansirala Vlada Republike Srbije, a zatim su obišli i Stari grad gde su u toku radovi na popločavanju ulica i sanaciji zidina.

Prilikom obilaska Starog grada, gradonačelnik još jednom zahvalio Republici Srbiji na izdvojenim sredstvima budući da je Stari grad turistički biser od kojeg Trebinje živi i razvija se. Sastanku Generalnog konzula sa gradonačelnikom Trebinja prisustvovali su i ispred gradske uprave Trebinja načelnik Odeljenja za komunalno-inspekcijske poslove Spasoje Radović, načelnik odeljenja za prostorno uređenje Vedran Furtula i načelnik odeljenja za kulturu, porodicu, sport i obrazovanje Slađana Skočajić.

Po završenom sastanku sa gradonačelnikom Trebinja u prostorijama Konzularne kancelarije Trebinje održan je sastanak sa načelnicima opština u istočnoj Hercegovini. Sastanku su prisustvovali načelnici opština Gacko (dr Ognjen Milinković), Nevesinje (Milenko Avdalović), Ljubinje (Stevo Drapić), Berkovići (Nenad Abramović), Istočni Mostar (Božo Sjeran) i predsednik skupštine opštine Bileća (Mato Vujović). Tom prilikom GK Miloš Vujić je istakao da je sastanak organizovan kako bi iz prve ruke čuo o problemima sa kojima se susreću lokalne vlasti i građani u hercegovačkim opštinama, kao i da se vidi da li i na koji način Republika Srbija može da pomogne kako bi se ostvario bolji život.

Predstavnici 6 istočno-hercegovačkih opština su zahvalili na pozivu, kao i na podršci koju Republika Srbija pružaju u materijalnom i svakom drugom smislu kroz razne projekte koji omogućavaju lakši život građanima u njihovim sredinama, u cilju ostanka srpskog naroda na tim prostorima. Predstavnici svih 6 opština saglasni da je osnovni problem loša putna infrastruktura iz čega nastaje većina drugih problema.  U daljem razgovoru se kao urgentan problem izdvojilo pitanje naknade štete (posebno u opštinama Bileća, Ljubinje i Berkovići) nastale tokom nedavnog zemljotresa.

U Konzularnoj kancelariji Trebinje istog dana održan je i sastanak sa direktorom Agrarnog fonda Veselinom Dutinom. Generalni konzul je pohvalio organizaciju Agrarnog fonda i njihov projekat „Hercegovačka kuća (Herzeg house)“ kao brend od izuzetnog značaja za grad Trebinje i celu istočnu Hercegovinu u cilju daljeg razvoja, odnosno pozicioniranja i prepoznavanja na tržištu. Zamolio gosta za obaveštenje o načinu funkcionisanja Agrarnog fonda, kao i o načinu na koji Republika Srbija eventualno može da pomogne.

Direktor Agrarnog fonda je prisutne upoznao sa osnovnim podacima poslovanja Agrarnog fonda kao krovne organizacije i njegove poslovne jedinice „Hercegovačka kuća“ i istakao je da su nadležni organi Republike Srpske i Republike Srbije prepoznali „Hercegovačku kuću“ kao lokalni brend sa velikim potencijalom za dalji razvoj od čega bi korist imala i lokalna zajednica i Republika Srpska. Ostvaren je dobar kontakt i sa  Ministarstvom poljoprivrede Republike Srbije u cilju proširenja na tržište Republike Srbije, a od velike važnosti je i podrška predsednika Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, koju pružio prilikom njegove posete Trebinju 2018. godine, kada je načelno dogovoreno i da se „Hercegovačkoj kući“ besplatno ustupi odgovarajući prostor u centru Beograda na duži niz godina. Prema rečima gospodina Dutine prostor je izabran i većina potrebnih dozvola su obezbeđene, te se otvaranje očekuje u skorije vreme.

Drugog dana posete Trebinju, upriličen je sastanak i sa Lukom Petrovićem generalnim direktorom Elektroprivrede Republike  Srpske, a na sastanku su prisutni upoznati sa sa načinom funkcionisanja Elektroprivrede Republike Srpske i osnovnim podacima i problemima sa kojima se susreću. Kao primer uzeta izgradnja TE „Buk Bijela“ koja osporavana na državnom nivou BiH od strane predstavnika drugih naroda, iako je projekat od državnog značaja.

Luka Petrović je naveo kako Elektroprivreda RS dobro funkcioniše uprkos izazovnim vremenima i da zahvalnost za navedeno duguje i Predsedniku Republike Srbije, gospodinu Aleksandru Vučiću, odnosno Vladi Republike Srbije i nadležnom resoru koji kontinuirano pružaju podršku za sve projekte.
Uz obostranu konstataciju o odličnoj saradnji svih organa Republike Srbije i Republike Srpske, koja na najvišem nivou, Generalni konzul obavestio da, ukoliko potrebno, Generalni konzulat R. Srbije u Banja Luci i konzularna kancelarija u Trebinju stoje na usluzi u cilju eventualnog dobijanja potrebnih dozvola nadležnih organa Republike Srbije i druge podrške.

Dana 11.08.2022. godine generalni konzul Miloš Vujić je posetio Eparhiju zahumsko-hercegovačku i upriličen je sastanak sa Vladikom Zahumsko –Hercegovačkim Dimitrijem. Generalni konzul je zahvalio episkopu Dimitriju  na dobrodošlici i izdvojenom vremenu, a istako je aktivnosti eparhije zahumsko-hercegovačke koje su od velike važnosti za spajanje i očuvanje srpskog naroda na prostoru istočne Hercegovine.

Vladika Zahumsko-Hercegovačkim Dimitrije je obavestio o načinu funkcionisanja Eparhije na čijem je čelu, kao i o radu brojnih crkava i manastira koji se nalaze na njihovom području, što je svakako dokaz o viševekovnom prisustvu srpskog naroda na području istočne Hercegovine. Izneo mišljenje da se mora dodatno raditi i pomagati srpsko stanovništvo, s obzirom na postojeću tendenciju smanjenja populacije u ruralnim krajevima.

Vladika je, takođe, obavestio Generalnog konzula da je zadovoljan činjenicom da poslednjih godina mnogo naroda prisutno na liturgijama i drugim bogosluženjima što prema njegovom mišljenju znak da narod na tom području tradicionalno vezan za SPC, koja ima ulogu stožera oko koje se narod okuplja, a da ga pre svega raduje činjenica da na istim prisutno sve više mladih ljudi i dece. Zahvalio je, takođe, na pomoći koju je Republika Srbija pružila pre svega oko projekta u selu Mrkonjići (rodno mesto sv. Vasilija Ostroškog) i koju nastavlja da pruža kroz druge projekte od važnosti.

Svim sastancima pored generalnog konzula Miloša Vujića prisustvovali su vicekonzul Dejan Zafirov i šef Konzularne kancelarije u Trebinju Miroslav Marković.

Dana 08. avgusta 2022. godine., ministar unutrašnjih poslova R. Srbije gospodina Aleksandar Vulin posetio je Trebinje i odmah se uputio ka mestu požara u Bijeloj gori gde su na gašenju požara  angažovana dva helikoptera MUP-a Srbije. 

Ministar A. Vulin u izjavi za medije  je rekao da su helikopteri upućeni po naređenju predsednika R. Srbije Aleksandra Vučića i da su od jutros ostvarili više od 70 naleta, te da će helikopteri ostati na požarištu sve dok bude potrebe.

„MUP Srbije uvek je tu za građane Republike Srpske i svaka pomoć će uvek stići, jer Vučić vodi računa o Srpskoj što i pokazuje delima“ rekao je ministar A. Vulin i dodao da odnosi između Srpske i Srbije nikad nisu bili bolji.

Tokom posete Trebinju ministar A. Vulin  je razgovarao u Gradskoj upravi sa gradonačelnikom Trebinja Mirkom Ćurićem i Milanom Novitovićem direktorom RU Civilne zaštite R. Srpske, u prisustvu načelnika PU Trebinje Siniše Lakete i Luke Čaušić, v.d. pomoćnika ministra - načelnika Sektora za vanredne situacije R. Srbije.

Ispred Generalnog konzulata R. Srbije Banja Luka, Konzularne kancelarije u Trebinju, Miroslav Marković prisustvovao je kako dočeku i ispraćaju ministra unutrašnjih poslova R. Srbije gospodina Aleksandra Vulina   tako i svim aktivnostima koje su pratile posetu u Trebinju.                                                                  

U organizaciji Odbora za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Vlade Republike Srpske, SUBNOR Repulike Srpske i opštine Kozarska Dubica, dana 27.07.2022. godine obeležen je „Dan ustanka protiv fašizma 1941. godine“ u Milića Gaju.

Program je započet polaganjem venaca i cveća na Partizanskom groblju u Knežici, gde su vence položili Srpski član predsedništva BiH Milorad Dodik, ministri u Vladi Republike Srpske Petar Đokić i Duško Milunović, državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Republike Srbije Miodrag Kapor, predstavnik Ambasade Ruske Federacije u BiH, načelnici opština i drugi visoki zvaničnici.

Drugi deo programa održan je u Milića Gaju uz kulturno umetnički program i obraćanje zvaničnika. Srpski član predsedništva BiH Milorad Dodik je naveo da je „Srpski narod slobodarski narod koji nikada nije dozvolio da bude pokoren, što se vidi i na mestima poput Milića Gaja, i da su samo Srbi dizali bune protiv fašizma na ovim prostorima 1941. godine, a da je laž da su to bili narodi i narodnosti BiH koja je nastala tek zasedanjem AVNOJ-a 1943. godine, čiji prostor su do tada pokrivale 4 banovine. Moramo da govorimo istorijske istine jer će nam onda svima biti lakše da prihvatimo budućnost.“ Dalje je naveo da komunistička vlast u Jugoslaviji nije u dovoljnoj meri vratila narodu Potkozarja za svu žrtvu koju je dao.

Ministar rada i boračko-invalidske zaštite Duško Milunović je izjavio da „srpski narod gde god da se nalazi, a posebno na ovim prostorima, mora da održava sećanje na Drugi svetski rat kako bi nas to spasilo u budućnosti“. Drugi govornici su potvrdili da je antifašistička tekovina na ovim prostorima zalog srpskog naroda za slobodu i mir svih naroda.

Obeležavanju „Dana ustanka protiv fašizma 1941. godine – Milića Gaj“ ispred Generalnog konzulata Republike Srbije prisustvovao je vicekonzul Dejan Zafirov.

 

26. jula 2022.godine,  povodom Dana opštine i krsne slave - Sabora Svetog arhangela Gavrila, služena je sveta liturgija i položeni venci u spomen-kapeli za 220 poginulih boraca ove opštine.

Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik izjavio je u Čelincu da prisustvuje obeležavanju Dana i krsne slave opštine, ali i uspehu koje ova lokalna zajednica postiže dugi niz godina te kao primer naveo most u opštini Čelinac koji je izgrađen zajedničkim sredstvima sa R. Srbijom.

U okviru obeležavanja Dana i krsne slave opštine Čelinac, održana je svečana sednica Skupštine opštine na kojoj su zaslužnim pojedincima i ustanovama dodeljena opštinska priznanja.

Obeležavanju Dana i krsne slave opštine Čelinac prisustvovali su i predsednica R. Srpske Željka Cvijanović, ministar Boris Pašalić, poslanici u Narodnoj skupštini, odbornici u Skupštini grada B. Luka te predstavnici javnog i kulturnog života.

Ispred Generalnog konzulata Republike Srbije Banja Luka, obeležavanju Dana opštine i krsne slave u Čelincu prisustvovao je i generalni konzul Miloš Vujić.

Dana 19.07.2022.godine ,služenjem parastosa za svu ubijenu i umorenu decu u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj u Gornjem Jelovcu kod Prijedora, u zaseoku Macure, obeležen  je „Dan sećanja na ubijenu i umorenu decu od ustaša tokom 1942.godine“.

Ispred masovne grobnice položeni su venci, i održan parastos za 312 ubijenih Srba  iz Jelovca i okolnih sela, koje su ustaše ubile u julu 1942.godine a među kojima je bilo 75 dece mlađe od 14 godina.

„Ovo ne smemo da zaboravimo jer je na ovim prostorima Drugi svetski rat najveća tragedija našeg naroda“, kazao je ministar rada i boraško-invalidske zaštite Duško Milunović.

U ime institucija R. Srpske, venac su položili ministar rada i boračko-invalidske zaštite Republike Srpske Duško Milunović i savetnik srpskog člana Predsedništva BiH Radovan Kovačević.

U ime R. Srbije GK RS Banja Luka, venac kod Centralnog spomenika položili su konzul Vesna Marinković i vicekonzul Dejan Zafirov.

Služenjem parastosa i polaganjem venaca na Centralnom spomen-obeležju, na Mrakovici obeležena je 80. godišnjica Bitke na Kozari koja je simbol stradanja i otpora srpskog naroda u borbi protiv nacista i ustaša.

U ime institucija Repubike Srpske, venac su položili  srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik, predsedavajući Saveta ministara Zoran Tegeltija, ministar rada i boračko-invalidske zaštite Republike Srpske Duško Milunović i ministar unutrašnjih poslova Dragan Lukač.

U ime R. Srbije  venac kod Centralnog spomenika položili su izaslanik predsednika R. Srbije ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin i ministarka rada, zapošljavanja, boračke i socijalne zaštite Darija Kisić.

Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik izjavio je, na obeležavanju 80 godina od Bitke na Kozari, da Republika Srpska i Srbija šalju jedinstvenu poruku da stradanje srpskog naroda na Kozari ne sme biti zaboravljeno, istakavši da je prošli bio vek srpskog stradanja, a da ovaj treba da bude srpskog ujedinjenja - državnog i nacionalnog.

Izaslanik predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin, u svom obraćanju je između ostalog rekao da ne postoji niti jedna generacija Srba koja nije doživela svoju Kozaru i strahote mučenja i ubijanja, te da su kroz istoriju Srbi ubijani samo zato što su Srbi. On je istakao da Evropu ne bole srpske suze i patnja i da u prilog tome govori i činjenica da niko od stranih zvaničnika nije došao niti u Bratunac niti na Kozaru da se pokloni srpskim žrtvama i zatraži oprost u ime svojih predaka.

Kod Centralnog spomenika, ruže su položili predstavnici, gradova i opština, SUBNOR-a, Udruženja logoraša Drugog svetskog rata iz R. Srpske, Udruženja Jasenovac iz Banjaluke, Boračke organizacije Republike Srpske i drugih organizacija od javnog interesa proisteklih iz Odbrambeno-otadžbinskog rata.

Ispred Generalnog konzulata R. Srbije u Banjaluci, obeležavanju 80. godišnjice Bitke na Kozari prisustvovali su konzul Vesna Marinković i konzul Dragan Protić.

U četvrtak, 30. juna 2022. godine, povodom obeležavanja osamdesete godišnjice nemačko-hrvatskih masovnih ratnih zločina počinjenih nad desetinama hiljada Srba u oblasti Kozare i Potkozarja, svečano je otvorena izložba Muzeja žrtava genocida pod nazivom „Kozara 1942“.

Izložba je priređena u Memorijalnom muzeju na Mrakovici ,a autori izložbe su istoričari doktorand g. Bojan Arbutina, kustos Muzeja žrtava genocida, g-đa Marina Ljubičić Bogunović, viša kustoskinja Memorijalnog muzeja na Mrakovici, i g. Boris Radaković, kustos Memorijalnog muzeja na Mrakovici.

Izložbu je svečano otvorio direktor Muzeja žrtava genocida g. Dejan Ristić i pored ostalog, po prvi put od okončanja Drugog svetskog rata predstavljeni pojedini eksponati, kao i autentični audio-video zapisi tragičnih događaja na Kozari (tzv. slikopisi NDH).

Direktor Nacionalnog parka "Kozara" Božidar Nikoletić izjavio je da je ova izložba jedna u nizu aktivnosti kojima se pokušava dati značaj obeležavanju jubileja, kao i da je bitka na Kozari  bila bitka srpskog naroda za slobodu i za opstanak.
Zamenik gradonačelnika Prijedora Žarko Kovačević rekao je da izložba opominje da se ta zla, koja su se desila u Prijedoru i Potkozarju, nikada više ne ponove.
Izložbu su realizovali Muzej žrtava genocida i Memorijalni muzej na Mrakovici, a biće otvorena za posetioce do 1. septembra na Mrakovici, a nakon toga u Beogradu.

Svečanom otvaranju izložbe prisustvovali su ambasador Aleksandar Đorđević i generalni konzul Miloš Vujić.

 

Ministarstvo prosvete i kulture Republike Srpske u saradnji sa Odborom za pomoć Srbima na Kosovu, a pod pokroviteljstvom predsednice Republike Srpske i predsednika Vlade Republike Srpske je 29.06.2022. godine organizovalo prijem za oko 260 dece sa Kosova i Metohije i oko 40 dece iz Gline sa Banije, koja je bila pogođena zemljotresom. Projekat "Spojimo decu Kosova i Metohije i Republike Srpske" banjalučkog Odbora za pomoć Srbima na Kosovu i Metohiji realizuje se deseti put.

Prijem je organizovan u Administrativnom centru Vlade Srpske, a prijemu je prisustvovao premijer Republike Srpske Radovan Višković, ministarka prosvete i kulture Natalija Trivić, generalni konzul Miloš Vujić, predsednik Odbora za pomoć Srbima na Kosovu, kao i ukupno 461 učenik, uzrasta od 10 do 15 godina, u pratnji 45 prosvetnih radnika.

Takođe prijemu je prisustvovalo 25 dece i mladih sa poteškoćama u razvoju u pratnji roditelja iz Udruženja roditelja „Podrži me“ Kosovska Mitrovica, za koje je izgrađen Dnevni centar „Podrži me - 9. januar“ u Kosovskoj Mitrovici.

Domaćini deci s Kosmeta ove godine biće porodice učenika osnovnih škola iz 13 opština i gradova u Srpskoj.

U Doboju je 27. juna 2022. godine održana svečana akademija povodom  obeležavanja Dana grada Doboja.

Svečanoj akademiji prisustvovali su srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik, predsedavajući Saveta ministara BiH Zoran Tegeltija, ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa u Savetu ministara BiH Staša Košarac, poptredsednik Narodne skupštine Republike Srpske Denis Šulić,  ministri u Vladi Republike Srpske Zora Vidović ministar finansija, Nedeljko Ćorić  ministar saobraćaja i veza, Boris Pašalić ministar poljoprivrede,šumarstva i vodoprivrede, generalni konzul R.Srbije Miloš Vujić, kao i predstavnici verskih zajednica.

Na svečanoj akademiji najviši zvaničnici Republike Srpske istakli su važnost dobre saradnje republičkih i lokalnih vlasti . Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik je istakao da je Doboj savremen grad koji se  razvija svakog dana i da je jedan od najvećih gradilišta u Republici Srpskoj.  Gradonačelnik Doboja je rekao je da je politička stabilnost u ovom gradu odraz razvoja te lokalne zajednice koji će biti nastavljen zahvaljujući toj stabilnosti i predstavnicima  u Narodnoj skupštini Republike Srpske, Vladi Srpske i parlamentu BiH.                                                          

Svečanoj akademiji prisustvovao je i generalni konzul Miloš Vujić.

U nedelju 27. juna 2022. godine počelo je obeležavanje 30 godina od operacije „Koridor“, najsloženije i najznačajnije operacije koju je izvela Vojska Republike Srpske.  

Završetkom operacije „Koridor“, uspostavljena je veza sa Srbijom i Republika Srpska je dobila kompaktnu teritoriju. Direktan povod za akciju „Koridor života“ bila je smrt 12 beba u banjalučkom porodilištu  zbog nedostatka kiseonika.

Obeležavanje je počelo Svetom liturgijom u manastiru Svetog velikomučenika kneza Lazara U Dugoj Njivi kod Modriče, a nakon parastosa položeni su venci i cveće na spomen obeležje.

Obeležavanju su prisustvovali predsednik Republike Srpske Željka Cvijanović, srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik, ministar rada i boračko-invalidske zaštite Republike Srpske Duško Milunović, ministar energetike i rudarstva Petar Đokić, kao i delegacija Narodne skupštine Republike Srpske, predstavnici Srpske u zajedničkim institucijama gradova i opština Republike Srpske, organizacija proisteklih iz Odbrambeno-otadžbinskog i Narodnooslobodilakog rata, Trećeg Pešadisjkog Republika Srpska puka i brojni građani.

„Herojska Vojska Republike Srpske prije 30 godina probila je "Koridor života" i spojila Srpsku sa Srbijom, što je bio ključni trenutak u njenom nastanku, razvoju i postojanju“, izjavio je srpski član Predsednštva BiH Milorad Dodik. Istakao  je i da je proboj koridora bio ključni trenutak za Republiku Srpsku i da nije bilo ove operacije, pitanje je da li bi bilo Republike Srpske.

Predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović je poručila da d je proboj Koridora simbol herojske borbe srpskog naroda za slobodu i opstanak na ovim prostorima, i bitka kojom je udahnut život Republici Srpskoj.
„ Da odlučno branimo ono  za šta su se izborili oni najbolji među nama. Da i u ovim izazovnim vremenima složno stanemo iza najvažnijih nacionalnih interesa i jasno podvučemo zajedničke crvene linije. Linije ispod kojih ni po koju cenu nećemo ići, koliko god da su snažni napadi i pritisci sa kojima se suočavamo“, rekla je Cvijanovićeva.

Prema podacima Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženja nestalih lica, u operaciji „Koridor“ poginulo je 877 pripadnika Vojske Republike Srpske, 15 pripadnika MUP-a Srpske i 17 pripadnika MUP-a Republike Srpske Krajine.

Obeležavanju 30 godina od akcije „Koridor“  prisustvovao je i generalni konzul Miloš Vujić, koji je položio i venac na spomen obeležje.

U Banja Luci je u nedelju 19.06.2022.godine  promovisan Festival humora, kulture i zabave pod nazivom "Nušićijada".  Festival će biti održan od 26. do 28. avgusta u Ivanjici u organizaciji Turističke organizacije iz te opštine u Srbiji.

Vršilac dužnosti direktora Turističke organizacije Ivanjica Janko Grbić je naveo da je ovo 13. obnovljena "Nušićijada" i da će ove godine biti održana pod sloganom "Više od festivala".

Dodao je da je „Nušićijada“ vrlo značajan kulturni festival kada se  u tri festivalska dana „čaršija preobražava u period sa kraja 19. i početka 20. Veka“. Istakao je da je Turistička organizacija Srbije ovu manifestaciju proglasila za jednu od pet najboljih manifestacija,  tako da je ovo značajan kulturni festival i za Ivanjicu i za Srbiju .

Glumac beogradskog Pozorišta na Terazijama Milan Milosavljević, koji 13 godina igra lik velikana srpske komediografije Branislava Nušića - zaštitno lice "Nušićijade", naglasio je da je ovo jedna od retkih manifestacija koja nije takmičarskog duha, nego je festival humora, satire, šale, ali i da ovo nije festival samo Ivanićana ili Srbije, nego i regiona i da žele da predstave ovaj festival i šire kao festival vedrog duha, bez političkih konotacija, predrasuda i sličnog.

Promociji festivala je prisustvovao i generalni konzul Srbije u Banja Luci Miloš Vujić.

31.05.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić položio je danas zakletvu na Jedanaestoj posebnoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu i stupio na dužnost u drugom mandatu.

"Dame i gospodo, Vaša svetosti, poštovani predsedniče, poštovani člane Predsedništva Bosne i Hercegovine, poštovana predsednice Republike Srpske, uvaženi predstavnici verskih zajednica, dragi prijatelji, poštovani predsednici Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, vaše ekselencije, predsednice Ustavnog suda i Vrhovnog kasacionog suda, predsednice Vlade, članovi Vlade Republike Srbije, predsedniče Pokrajinske skupštine AP Vojvodine, predsedniče Pokrajinske vlade AP Vojvodine, dame i gospodo, dragi prijatelji, ne postoji veća čast, veća obaveza, a nema ni većeg ponosa od onog koji ti daje činjenica da vodiš svoju zemlju, niti lepše dužnosti od te da je sa ponosom predstavljaš.

Sve to, i obavezu, i dužnost, i čast, i ponos, dobio sam od građana na izborima. Oni su izraz volje ubedljive većine, koja je mene i najveći deo vas nanovo zadužila da svoj posao obavljamo ne uvek onako kako čak i ta većina želi, već da činimo sve ono što je u najboljem interesu Srbije.

Želim da budem predsednik svih i predsednik za sve, da budem prvi po obavezama i poslednji po privilegijama, da radim više, da ne tražim ništa za sebe, ali da tražim sve, apsolutno sve za našu Srbiju.

Veliki Konfučije je rekao da kompromis može da se pravi sa svim, osim sa idealima i to je ono što nameravam da sledim, a meni je ideal Srbija i dobrobit njenih građana. To ujedno određuje i prioritete mog drugog mandata, one koji su, čini mi se, i pre polaganja zakletve bili javni i jasni i koji glase: mir, stabilnost, nezavisnost u odlučivanju, sloboda Srbije, sigurnost, zdravlje, Evropa, rad, rad i rad.

Srbija jeste i biće, da parafraziram Marka Aurelija, cara, filozofa, upravo ono i samo ono što mi od nje napravimo. Ona je proizvod naših misli, naših snova i naših dela, naš ideal, naš cilj, naša svest, znanje o tome gde smo i geografski i istorijski i velika pažnja o tome da nikada ne pobrkamo, kao što nam se toliko puta u istoriji dešavalo, istoriju i realnost, geografiju i realnost, puste želje i realnost.

Danas imam čast, ali i nemerljivu obavezu da vam se obratim kao predsednik čiji drugi mandat počinje u prelomnim vremenima moderne istorije. Ne postoji teža, ali ni uzvišenija dužnost od ove na koju danas po drugi put stupam. I ne postoji cilj koji je zahtevniji, ali i časniji od cilja da Srbija nastavi svojim putem, jedinstvenim, u budućnost kakvu je odavno svojim žrtvama i odricanjima zaslužila.

Preuzimam predsedničku dužnost u vremenima u kojima je osnovna premisa, u gotovo čitavom svetu, postala da su drskost i bezobrazluk čin hrabrosti, a smirenost i strpljenje odraz straha. Živimo u vremenima kada svi glasno govore, a malo ko sluša i još ređe čuje. Glasovi razuma su sve tiši, a vizija budućnosti celog čovečanstva sve maglovitija i udaljenija.
 
Danas je, možda više nego ikada, ceo svet željan istine i pravde. Iste one pravde koja je utkana i u prve reči naše prelepe nacionalne himne i koja još uvek stoji kao imperativ bez kojeg nema napretka ni dostojanstvenom čoveku, ni celom svetu. Za takvu istinu i za takvu pravdu uvek ću da se borim, jer nema težeg, ali ni časnijeg puta od toga.

Svet možda nikada više neće biti isti, ali vam ukazujem na činjenicu da ćemo bar mi pokušati da ostanemo snažni, samouvereni i nepokolebljivi u svojoj principijelnosti, da ćemo kao zemlja nastaviti da radimo za opštu dobrobit, dok hrabro grabimo napred uprkos svim nedaćama, kao što smo to činili i do sada.

Ne postoji, stoga, dovoljno velika reč za našu Srbiju, koja je oduvek stajala na raskršću različitih civilizacija, vera i kultura, čime je obogaćena na najbolji način, koji nas podstiče da to nasleđe čuvamo i danas još jače, čvršće i odlučnije nego ikada pre. Isto tako, preko nas su se odvajkada ukrštali putevi tuđih interesa i ambicija, osvajanja i povlačenja, ali i naših pobeda i poraza, koji su ostavili duboke ožiljke u celokupnom bivanju Srbije. Mnogi su kod nas dolazili bez poštovanja i obzira, a odlazili sa skrivenim ili otvorenim divljenjem prema našem malom, a tako velikom narodu i prema našoj maloj, a tako ponosnoj Srbiji.

Baš kao i ovo Miroslavljevo jevanđelje, i naša zemlja je imala čudan i težak istorijski put. Pokolenja Srbije su se kalila kroz najteže trenutke tokom dugih vekova, neretko sama, ali uvek uspravna. Upravo ta pokolenja, koja su kroz istoriju pokazivala neverovatne ljudske, vladarske, umetničke, vojne, moralne i duhovne visine, utkala su ovaj nesalomivi, slobodarski, ponekad čak prkosni duh u sve sadašnje i buduće naraštaje našeg naroda.
 
Da stvari konkretizujem, svet se pred našim očima na dnevnom nivou dramatično menja, nikada više i nikada brže. Napad na Ukrajinu je prekretnica u međunarodnim odnosima. Sa jedne strane, Rusija je želela prekid dominacije, kako kažu, zapadne i tvrde i meke moći, sprečavanje daljeg širenja NATO-a, velika Kina ne želi status quo, tj. nedodirljivost zapadne snage i bezuticajnost svih drugih, dok sa druge strane Zapad želi očuvanje sopstvene prevlasti u svetu, istovremeno se pozivajući na kršenje međunarodnog javnog prava, kako od strane Rusije, tako i od njihovih drugih protivnika, poput Narodne Republike Kine.

Tačno je da je napadom na Ukrajinu pogaženo međunarodno javno pravo, ali je takođe tačno da se to dogodilo desetinama puta u savremenom svetu, te da su ključni protagonisti i današnji veliki borci za poštovanje normi međunarodnog javnog prava bile neretko i zapadne sile. Uostalom, mi ovde, u Srbiji, to na najbolji mogući način možemo da potvrdimo. Naša zemlja je 1999. godine napadnuta bez odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, a da naša zemlja pre toga nije okupirala nijednu drugu. Našoj zemlji posle toga otimano je i dalje. Uprkos postojanju Rezolucije 1244 i postojanja u pravnom poretku te rezolucije, i dalje nam otimaju deo naše teritorije tvrdeći da su u pravu, a mi, ako slučajno kažemo da mislimo drugačije, tog trenutka više nismo za budućnost, nismo dovoljno demokrate, ne razumemo sadašnji trenutak, već se bavimo suviše prošlošću. Kada bi to neko drugi učinio, on bi odmah bio neko ko ruši međunarodni pravni poredak, ko ruši sve institucije i ko ruši mir u svetu.

Ponosan sam na Srbiju danas, koja se ponaša u skladu sa principima međunarodnog javnog prava, koja ume da osudi kršenje međunarodnog javnog prava, nedvosmisleno i jasno. Ali sam ponosan i na Srbiju u kojoj nema ni antizapadnog, niti rusofobnog ponašanja. Kod nas su dobrodošli i Dostojevski, i Šekspir, i Gete, i Hemingvej. To je nešto na šta Srbija može da bude ponosna, pa makar bila i jedna od retkih zemalja u savremenom svetu.

Ovo sam sve rekao ne zato što je iz ovoga moguće izvući pragmatične zahteve delovanja, već da i kao predsednik Republike, baš onako kako to sebi dozvole svi drugi građani Srbije, spasem dušu i kažem šta mi je na srcu. I da ne mislite da to što svi znate ja ne znam. Znam, neretko znam bolje od svih ostalih. Neretko to vidim i osećam bolje od svih ostalih. Ali to ne rešava naš problem i to nijedan od problema u budućnosti neće da reši. Politika vođenja zemlje nije politika želja, već politika mogućeg, politika realnosti.

Ja sam razgovarao sa jednim, od danas najvećim evropskim liderom, sedam sati smo razgovarali i valjda je čovek želeo da me sluša i osetio sam potrebu da ispričam sve što mi je na duši, da izgovorim sve - kako se mi Srbi osećamo kada vidimo šta su nam činili po pitanju Kosova i Metohije i po svim drugim pitanjima na Balkanu. Slušao me je pažljivo taj veliki lider, mnogo umniji od mene, sa mnogo više znanja, veliku zemlju vodi, i negde oko tri ujutru mi je rekao: „Hajde, sada Aleksandre, da presečemo ovo.“ Rekoh, slušam Vas, dragi prijatelju. On je rekao: „Nisam u svemu saglasan sa tobom, ali da kažem da si za 80, možda čak i 9o odsto stvari koje si izgovorio u pravu. I šta ćemo sada? Vodiš jednu zemlju, predsednik si zemlje, dovoljno si pametan da znaš da, bez obzira na nepravde kojih je u svetu mnogo,  postoje stvari koje se neće menjati. Ti mišljenje moje zemlje da promeniš ne možeš. Možemo da se kajemo naknadno, ali to nikada nećemo da priznamo, jer veliki to ne priznaju. Za nas suze kajanja i greške ne postoje, one su predviđene za vas, manje zemlje. Ostaje da vidimo šta je to što možeš da uradiš da spasavaš svoju zemlju u budućnosti. Ostaje da se vidi šta je to što možeš da napraviš, da osiguraš budućnost za mlade naraštaje u tvojoj zemlji, šta je to što možeš da prihvatiš kao realnost i šta je to što možemo da napravimo zajedno.“ Ja sam prvi put čuo od nekoga, od zapadnih lidera, da je rekao negde, ne direktno, ali negde je rekao: „U redu, nismo uvek svi mi najsrećniji sa svim što smo činili u prošlosti, ali sa time morate da se pomirite.“ Makar nešto smo dobili, makar neku vrstu ličnog zadovoljenja sam dobio te noći, koja, naravno, za našu zemlju ne znači ništa. Ali, u pravu je taj veliki lider kada je rekao da moramo da budemo posvećeni budućnosti, da moramo da brinemo o budućnosti, da gledamo šta ćemo sa našom decom, jer oni nisu dužni da plaćaju ni dugove naše generacije, ni dugove koje su nam ostavili naši roditelji, ni naši pradedovi niti bilo ko drugi. Njima moramo da ostavimo što je moguće čistiju situaciju za budućnost, da oni ne moraju da razmišljaju sa kim će da ratuju sutra i sa kakvim će sve nestabilnostima i problemima da se suočavaju.

Upravo u skladu sa tim, želim da kažem da se radujem skorom formiranju novog parlamenta, nadam se da će se uskoro završiti sve izborne radnje i čak ne želim da odgovaram onima koji su iznosili besmislene tvrdnje kako sam birao pred kojim parlamentom ću da polažem zakletvu, jer sam postao predsednik 31. maja i ovo je bio jedini dan kada sam mogao da polažem zakletvu. Šta da radite, jer šta god nekada učinio i kako god učinio, nikada neće biti dovoljno dobro ili dovoljno loše da bi svi bili zadovoljni.
 
Formiranje nove Vlade je, rekao bih, od presudnog značaja i imajući u vidu situaciju u kojoj se nalazimo, tešku situaciju, mi već danas svi zajedno moramo da razmišljamo o tome. To ne mogu sam, iako sam neko ko je dobio veliku podršku naroda, već je potrebno Vlada da to radi, a svakako će to raditi ona, koja bude imala puni legitimitet, a ne u tehničkom mandatu, snažnije i jače.

Moramo da se bavimo i novim sankcijama i novim čudima, u kojima opet možemo da budemo oštećeni pa ćemo morati da molimo naše evropske partnere da nam po tom pitanju pomognu, ali to je već pitanje za njih. Upravo u skladu sa tim, očekujem da nova Vlada Srbije bude formirana do kraja jula meseca, a ja ću sa radošću krenuti u intenzivne konsultacije sa predstavnicima svih političkih stranaka u zemlji koje su ušle u narodni parlament, čim bude formiran novi saziv Narodne skupštine Republike Srbije.

Želim da kažem da sam uveren da će nova Vlada prihvatiti neke od saveta i mojih molbi. Verujem da će mandatar doneti odluku da Vlada bude manjinski inkluzivna, da uključimo što je moguće više pripadnika ne samo srpskog naroda, već da u toj Vladi budu i Mađari, i Bošnjaci, da budu u njoj i Hrvati, i Romi, i predstavnici svih nacionalnosti koji žele dobro ovoj zemlji i koji imaju samo jednu otadžbinu ili jednu domovinu, a to je Srbija, koju beskrajno vole baš onako kako je volimo mi i koji ovde planiraju da žive, i oni i njihova deca, baš kao što to planiramo i mi.

Hoću upravo na tome da se zahvalim svim predstavnicima, ja čak ne volim ni da izgovaram u formalno – pravnom smislu, znam da se to tako kaže, predstavnicima nacionalnih manjina, ali rekao bih ljudima, divnim građanima, narodima koji ne pripadaju većinskom narodu, a koji su uvek bili uz Srbiju, pomagali Srbiji i zajedno sa nama delili dobro i zlo i zajedno sa nama rešavali sve muke i probleme sa kojima smo bili suočeni.
 
Ono što očekujem od naredne Vlade, ali čemu ću se i kao predsednik Republike posebno posvetiti, jeste pod jedan – naš evropski put. I sad izvinite, pošto znam da za tako nešto neću dobiti aplauz, upravo ću zbog toga tome najviše prostora da posvetim. Volim ponekad da se inatim, da budem džangrizav, ponekad kočoperan, ali ne zbog sebe ili zato što mi je to zbog bilo kakvih poena potrebno, naprotiv, na tome se poeni gube, već zato što mislim da činim dobru stvar za Srbiju.

Mi, kada govorimo o Evropi, ona nam služi kao poštapalica, ona nam je postala negde obavezni deo usputnog pominjanja, ali i nešto što najlakše možemo svakoga dana da kritikujemo, napadamo, ali da opet, kada dođe popodne ili veče, razmišljamo kako i koliko ćemo sutra podrške i pomoći da tražimo. Ma koliko da sa pravom kažemo da oni nisu uvek fer prema nama, a ne mislim da su uvek fer prema nama, posebno kada je reč o političkim zahtevima, isto tako ni mi nismo fer prema njima. Lako nam je i lepo da uzimamo novac poreskih obveznika iz Evropske unije i mnogo se dobro osećamo ako ni hvala na to ne kažemo. Lako nam je, lepo, da prihvatamo ono što nam odgovara, ono što nam se dopada, ali nam nije lako i lepo da čujemo reči kritike kada nam se nešto ne sviđa.

Evropska unija ne sme da bude sintagma poštapalica, ona ne sme da bude nešto što je ušlo u rečnik tek onako, već mora da bude naše opredeljenje. Upravo zbog i trgovinske razmene, investicija, ali i zbog toga što želimo da pripadamo tom tipu društva, moraćemo mnogo toga da uradimo i u oblasti vladavine prava, dalje demokratizacije našeg društva, medijskih sloboda i svega drugog. Naravno da preteruju kada govore da ne može da se čuje drugačije mišljenje, naravno da ponekad to koriste za svoje političke potrebe, ali je takođe tačno da i mi uvek možemo bolje, i to ne zbog njih, već zbog nas.
 
U skladu sa tim, dolazimo do onoga na šta sam se danas zakleo, na Ustav Republike Srbije, dolazimo do ključnog političkog pitanja za nas, a to je pitanje Kosova i Metohije. Povezano sa ukrajinskom krizom pitanje Kosova i Metohije biće još istaknutije i još teže za nas za rešavanje. Šta god vam govorili, sa bilo koje strane, šta god vam rekao bilo ko sa zapada, Kosovo i Metohija biće veća i važnija tema upravo i zbog onoga o čemu je nedavno govorio predsednik Putin.

Oni će vam reći da to nije tako i da Kosovo nije ni slično kao neki drugi primeri u svetu, to će vam ponavljati besomučno. Što vam više to ponavljaju, vi vidite da ih to više muči. Upravo zbog toga ćemo se suočavati. Izvinjavam se što govorim istinu svima, i vama u sali, i njima koji ovo slušaju. Da li stvarno mislite da sam toliko naivan kad mi deset puta kažete da vas se to ne tiče i da vam to nije problem, da meni, političkom veteranu, to pokušate da prodate? Vidim koliko vas to boli. Možete da mislite koliko to onda boli nas, koliko to boli ovu zemlju, koliko to boli srpskog čoveka, koliko to boli svakoga u ovoj zemlji. Svakog dana moramo da slušamo pritiske da biste vi zadovoljili svoje interese, ni jednog sekunda ne razmišljajući o našim interesima. Tu imamo problem i što nemamo baš ni sa kim da razgovaramo u želji da dođemo do kompromisa, u želji da tražimo kompromis.

Takođe, znam da ovo niko ne želi da sluša u Srbiji, ali mi moramo da tražimo kompromis. Mi moramo da se borimo za kompromis. Mi moramo da čuvamo naš narod na Kosovu i Metohiji. Mi moramo da brinemo o životima naših ljudi, naših staraca, njihove dece i njihove dece koji i dalje žive na Kosovu i Metohiji, koji i dalje vole srpsku zastavu, koji i dalje govore srpskim jezikom. Zbog toga moramo da tragamo za kompromisom.

Danas, kada o tome govorimo, i danas ne izvršavaju presude svojih organa da Visokim Dečanima vrate ono što Visokim Dečanima pripada i niko se zbog toga mnogo ne sekira. Imali smo prvi put saopštenje Kvinte koja je iskreno kritikovala stav albanskih vlastodržaca u Prištini da ne dozvole Srbima da se izjasne na izborima za predsednika i za parlament Srbije. To je trajalo pola dana. Dan posle toga mogli su da nastave da rade sve isto što su radili, jer uvek će imati njihovu podršku i niko ne treba da ima bilo kakvih iluzija po tom pitanju.
 
Onda dolazimo do pitanja koje je sa tim povezano. Na koliko razumevanja mi možemo da naiđemo i na koliko racionalnog prihvatanja naših argumenata možemo da naiđemo kada kažemo - pa, čekajte, vi očekujete od nas da se jednako snažno opredeljujemo protiv Ruske Federacije? Sada, ostavite po strani sve naše tradicionalne odnose, ostavite po strani i sve drugo, što mi nemamo problema u snabdevanju gasom, sigurnosti snabdevanja, što imamo dobre odnose, sve to po strani ostavite, pa kako mislite, ljudi, da, s jedne strane, svakoga dana govorite o teritorijalnom integritetu, o zaštiti teritorijalnog integriteta kao vrhovnom principu međunarodnog javnog prava, a da onda nama kažete – vi, Srbi, zaboravite poštovanje vrhovnog principa međunarodnog javnog prava, ali gledajte da se još gore nego mi, a zbog svega što se u svetu zbiva, odnosite prema Ruskoj Federaciji. I nema problema što oni neće da budu za vas u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija po pitanju vašeg teritorijalnog integriteta, jer dobro je za vas da zaboravite na svoj teritorijalni integritet.

Ja molim samo predstavnike tih zemalja da budu bar malo fer prema Srbiji, pa da kažu – razumemo vašu tešku poziciju, ali, nema problema, mi vas teramo u to. To je jezik koji možemo da razumemo. Ne znači da ćemo da poslušamo, ali to je jezik koji je mnogo manje licemeran nego ovaj koji nam govori o tome da je to pravda, da je to pravično i da je to pošteno, jer da je to pravično, pošteno i da je to pravda, ne biste tako lako razorili teritorijalni integritet i razarali teritorijalni integritet Srbije kao što ste to činili.

Znam ja, na sreću ili žalost, šta je to što se ljudima dopada i opet se vraćam i opet vam ponavljam, ovo sam izgovorio da spasem dušu, da znate da je imam, pošto znam da mnogi misle da je nemam, i da znam ove stvari, uglavnom bolje od većine, da ne kažem slučajno od svih, ali sutra mi moramo da imamo dovoljno goriva, moramo da imamo i dovoljno hrane, moramo da imamo i nove bolnice, moramo da imamo i nove fabrike i moramo da držimo najbolje odnose sa našim zapadnim partnerima i da budemo tvrdo, čvrsto, istrajno i snažno na evropskom putu.

Nova Vlada mora brzo da se formira i zbog toga što je neophodno da se hitno, hitno bavimo predstojećom zimom i snabdevanjem Srbije, pre svega, energentima. Situacija je alarmantna i zato je važno da u najkraćem mogućem roku Vladu formiramo, da bismo mogli da se posvetimo tome, da bismo mogli da izdvojimo veliki novac i da obezbedimo sigurnost za građane Srbije tokom predstojeće zime.
 
Mi imamo stabilne javne finansije zahvaljujući celoj Vladi, Ministarstvu finansija, Narodnoj banci Srbije, zahvaljujući dobrom radu, stabilnosti, koju smo čuvali sve vreme. Za nas je od velikog značaja da tu stabilnost sačuvamo.

Hrana. Imamo je dovoljno i imaćemo je dovoljno. Svi pokušaji destabilizacije srpskog tržišta propašće zato što mi nikoga ne obmanjujemo. Mi nikoga ne lažemo kada kažemo da imamo dovoljno šećera, ulja, pšenice, suncokreta, kukuruza i svega drugog što je neophodno za normalan i pristojan život.

Veliki su i ključni, suštinski, reformski zadaci pred Srbijom, koji će da bole mnoge - od nove i mnogo ozbiljnije i odgovornije energetske politike, obrazovanja i nauke, koja mora da bude suština, stub napretka Srbije u budućnosti. Tu bih posebno zamolio Vladu da se ne plaši reakcija oko šireg, sveobuhvatnijeg i ubedljivijeg, uverljivijeg uvođenja dualnog obrazovanja u naš obrazovni sistem, jer su svi bežali od toga. Najlakše je čekati samo kada će sledeća plata i koliko Ministarstvo finansija može da obezbedi para, a da pri tome ne vidimo koliko zaostajemo za Nemačkom, Austrijom, Švajcarskom i koliko, u stvari, nismo spremni sebe da menjamo, ali smo spremni sve druge da menjamo.

Nastavićemo, jer država mora da nastavi sa ulaganjem u zdravstvo, jer zdravstvo postaje jedan od stubova kako razvoja, tako i opstanka naše nacije. Dalja digitalizacija, razvoj robotike, veštačke inteligencije, ali i briga o klimatskim promenama i zaštiti životne sredine. Imamo mnogo partnera, od Norvežana do EU, do SAD, sa kojima smo ušli u značajne projekte iz pitanja energetske sigurnosti, bezbednosti, kao i zaštite životne sredine, a koje treba produbiti.

Što se tiče pitanja naše vojske, kao vrhovni komandant trudiću se da naša vojska, svojim uticajem, bude snažnija, da bude garant bezbednosti, mira, sigurnosti i stabilnosti. Slušali smo prethodnih meseci bezbroj puta kako će Srbija, tobože, nekoga da napadne, kako će srpska vojska nekoga da ugrožava. Lagali su danima, nedeljama, koliko već traje ova kriza u Ukrajini, devedeset šest dana. Devedeset šest dana, svakoga dana ste po stotinu puta i na stotinu mesta mogli da pročitate te laži. I posle devedeset šest dana niko nam još nije rekao izvinite. Niko nam još nije rekao - izvinite što smo lagali od prvog dana. I hvala Srbiji što se ponaša kao stub stabilnosti i što nikada nikoga nije ugrozila, i što nikada ništa ni od koga nije tražila, osim što je tražila da bude svoja na svome, da ima pravo da čuva svoju slobodu, svoje nebo i svoju zemlju, sama, bez ičije pomoći.

Srbija će, uveren sam, dragi prijatelji, čuvati ljubomorno svoju vojnu neutralnost. Mi nismo politički neutralni. Mi se nalazimo na evropskom putu i znamo svoje obaveze, ali svoju vojnu neutralnost mi moramo da čuvamo. Svuda oko nas su ili NATO zemlje ili teritorije na kojima se nalazi NATO. Ne postoji ni jedna teritorija, entitet, zemlja do Srbije, pored Srbije, koja nije u NATO.

Srbija je kao malo ostrvo i neki obično to govore ili navode kao problem. Ali da  vam kažem, šta je problem u tome što verujete svom narodu, što verujete junačkom genu svojih građana da smo bili i da ćemo biti u stanju da čuvamo svoju zemlju i da ne želimo da pripadamo bilo kojem vojnom bloku, da želimo samo da imamo pravo da čuvamo svoje granice, da čuvamo svoju zemlju, da imamo svoje vojnike i da štitimo svoje nebo? I Srbija ima danas i finansijski više snage da sačuva svoju zemlju nego što je imala ranije. I Srbija danas više nikome ne bi bila lak plen kao što smo, nažalost, uprkos našem velikom srcu, bili lak plen 1999. godine.

I to je nešto na šta sam ponosan. Dakle, nikoga ne napadamo, nikoga ne ugrožavamo, ali vam garantujem jednu stvar, a to je da se niko neće drznuti i niko, onako lako kako je nekada krenuo, zadovoljavajući svoje geopolitičke interese, više neće smeti da krene na Srbiju, ne zato što nas neko voli ili ne voli i ne samo zato što danas nema takve interese, kao što je imao nekada, već zato što je Srbija snažnija. A snažnija je zahvaljujući narodu i građanima Srbije koji su ulagali u svoju vojsku, koji su verovali u svoju vojsku i koji znaju da je put neutralnosti, put u budućnost za Republiku Srbiju i za naše građane.

Ono što je takođe važno, to je da plate i penzije će da rastu, inflacija ne sme da pojede. Uvezena inflacija, najvećim delom uvezena inflacija, ne sme da pojede njihova primanja, jer smo se borili za bolji životni standard građana i Vlada će po tom pitanju morati naporno da radi i penzije da prate plate.

I ono što je takođe važno, i bez čega nama nema budućnosti, a o čemu svi pričamo, da se malo našalim na naš račun. Mi, svi, kada odemo na televiziju, svi, svi mi predsednici, premijeri, ministri,  svi analitičari, svi kritičari, svi, ko god se pojavi negde, uvek ode pa kaže: „Eto, selo nam je pusto“. Hajde, vrati se u selo. Hajde, otiđi u selo. Na kraju shvatite da nam je mnogo lepo u gradovima. Živimo u gradovima, normalno. U celoj Evropi, u celom svetu je takav trend i neće se promeniti. I nisu ljudi koji žive u gradu lošiji od onih koji žive u selu i obrnuto, nisu ljudi koji žive u selu lošiji od onih koji žive u gradu. I uz sve naše napore, i uz sve to što smo učinili, teško ćemo uspeti da promenimo taj trend.

A onda sa iste strane slušate o tome kako i koliko dece imamo, nedovoljno je dece, nemamo kome da ostavimo zemlju. A onda, šta god da kažete po tom pitanju, bićete predmet kritike, jer će vam reći da ste nekoga uvredili zato što želite da podstičete natalitetnu ili pronatalitetnu politiku, zato što ste nekom neko pravo uskratili. Ne ljutite se. Mi danas imamo mnogo više i popularnije su nam i televizijske emisije i novinski članci o kućnim ljubimcima, nego o deci.

Izvinite što ovo moram ja da vam kažem kao predsednik Srbije, izvinite što niko drugi nema hrabrosti da to kaže, jer zna da će da bude linčovan. Ja sam stotinama puta linčovan i nemam problem sa tim. Divini su kućni ljubimci. I pas, i mačka, i papagaj, i konji, ko ih ima na selu, divni, svakog od njih volite na svoj način, ali ljudi mi ne možemo da preživimo, nama budućnosti nema ako ne budemo imali više dece. Nema nam budućnosti, možete da govorite šta hoćete, neće nam opstati zemlja.

Zato, očekujem od Vlade da nastavi sa merama podsticanja nataliteta. I to nije uvreda za bilo koga. Postoje ljudi koji ne mogu da imaju decu, postoje ljudi čiji je izbor da ne žele da imaju decu, ali mi, kao društvo i država, moramo da se pobrinemo da imamo one koji će da produže život državi. Država bez građana ne može da postoji.

I vraćam se ponovo, još ću nekoliko reči o komšijama i o onome što nam je činiti.

Za nas je veoma važno to što smo postigli u prethodnom periodu. Sa našim mađarskim prijateljima imamo najbliže i najbolje moguće odnose, govorim sa mađarskom državom, najbliže, istorijski najbliže odnose, i to je nešto što moramo da čuvamo i da gajimo. Imamo veoma dobre odnose i sa Rumunijom i Bugarskom, u širem regionu i sa Grčkom i Turskom. Imamo, zahvaljujući inicijativi Otvoreni Balkan, za koju ću se svim srcem zalagati i boriti, verovatno najbolje u istoriji odnose sa Severnom Makedonijom i Albanijom.

Posebno bih se zahvalio i Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Njegovoj svetosti patrijarhu Porfiriju na izuzetnom mudrim odlukama koje je doneo i time dodatno doprineo prijateljstvu i bratstvu koje imamo sa makedonskim narodom. To je nešto o čemu će istorija, Vaša svetosti, da sudi, a ne dnevni izveštaj.

Zahvaljujući Vama i zahvaljujući politici koju smo vodili, danas je Srbija najpopularnija zemlja u Severnoj Makedoniji, kod njihovog stanovništva, mi danas ih osećamo kao braću i nemamo ni jedan problem u tim odnosima i to je velika stvar koju smo uspeli da napravimo.

Sa Albanijom odnosi su nam sve bolji, sve snažniji, sve jači. Ono gde ćemo morati mnogo pažnje da posvetimo, to su naši odnosi sa Zagrebom, sa Hrvatskom, da pokušamo da mnogo toga izmenimo, da se saglasimo konačno da ni na šta iz prošlosti ne gledamo na isti način, da su nam pogledi u prošlost drugačiji, različiti, ali da pokušamo da pronađemo iste naočare i iste dvoglede za budućnost, i da vidimo šta je to što možemo zajednički da uradimo. Vrata Beograda i kapije, i vrata Predsedništva, biće uvek otvorena za dobar dijalog i razgovor sa Zagrebom.
 
Isto očekujem i sa političkim Sarajevom, ali oni moraju da znaju da ćemo mi uvek štititi interese međunarodnog javnog prava, to su interesi Srbije, poštovanje Dejtonskog sporazuma, poštovanje Ustava BiH, integriteta BiH, ali da ćemo uvek tražiti da nema menjanja Dejtonskog sporazuma bez saglasnosti sva tri naroda i da ćemo, razumljivo, biti uz Republiku Srpsku, dalje razvijati naše odnose, kad god možemo i ako možemo pomagati Republici Srpskoj i toga se ne stidimo, i nikoga zbog toga ne ugrožavamo, jer ćemo se truditi da svima uvek i u svakom trenutku pružimo ruku podrške, ruku zajedništva i ruku pomoći.

Nekada se govorilo, moj otac je poreklom sa druge strane Drine, ja sam nekako slučajno u Beogradu rođen, pa Srbi sa one strane Drine su uvek govorili da nikada ljudi u Srbiji ne mogu da razumeju koliko Republika Srpska voli Srbiju. Ja bih danas rekao, posebno našim gostima iz Republike Srpske, da oni ne treba da sumnjaju koliko ljudi u Srbiji voli Republiku Srpsku i da to nije ništa manje od onoga koliko Republika Srpska voli Srbiju.

Ono što je za nas važno, to je da sa Bošnjacima, uprkos svim političkim razlikama, uprkos tome da neko ponekad i ne želi da prihvati ispruženu ruku, da gradimo dobre, prijateljske i bliske odnose. To moramo da radimo i zbog velikog broja Bošnjaka koji žive u našoj zemlji. Događaji iz Priboja više nikada ne smeju da se ponove.

Reći ću vam samo jednu stvar iz koje najbolje vidite koliko ti ljudi vole svoju zemlju. Mi smo posle 37 godina, kao što smo uspeli posle mnogo decenija da izgradimo mreže autoputeva, pruga, bolnica, fabrika, mi smo posle 37 godina uspeli da donesemo dve zlatne medalje sa Evropskog prvenstva u boksu, ali jednu medalju nismo uspeli da donesemo.

Reč je o jednom Prijepoljcu, Mamić ili Memić, neće se naljutiti, Bošnjak je, koji se tako žestoko borio za Srbiju, tako svim srcem, u Jerevanu je bilo to takmičenje, da bih voleo da ste to mogli da vidite. I kad god bi donosio medalju, ogrnuo bi zastavu Srbije sa ponosom. Mi treba da budemo ponosni na našu bošnjačku braću i na sve one koji se bore za ovu zemlju i da zajedno sa njima gradimo tu budućnost. Sad bih ja, onako srpski dodao, da začinim, jer mi bez toga ne možemo, bez teorija zavere kod nas Srba ne može, opljačkale ga sudije u borbi za medalju, preglasavanjem doneli odluku da je izgubio taj meč.

Mi ne možemo da menjamo čitav svet, možemo samo da ga prihvatimo takvog kakav jeste i da tražimo svoje mesto u njemu. Ono što možemo, ono što hoćemo da nastavimo, jeste da menjamo sebe, da gradimo svoju zemlju, u svakom smislu da je gradimo, u svakoj oblasti nauke, obrazovanja, zdravlja, ekonomije, infrastrukture, sporta, kulture.

Dizaćemo i građevine, jer one, po Ivi Andriću, ne menjaju samo izgled i značaj kraja u kome se nalaze, nego imaju duboke biološke veze sa narodom koji se njima služi. Između građevina i ljudskog naselja postoji prisna i nevidljiva veza, jedna složena i nejasna, ali stalna razmena međusobnih uticaja. Narod preko podviga svojih pojedinaca stvara građevine na sliku i priliku svojih najdubljih, često nesvesnih težnji i osobina, a te građevine polako i stalno utiču na karakter i navike naroda. Postajemo bolji, rekao nam je veliki pisac, gradeći sebe i svoju zemlju. To se ne odnosi samo na strukturalne građevine, već na sve ono što smo gradili i na sve ono što te tek treba da izgradimo.

To je onaj ključni cilj kojem ću posvetiti ovaj mandat, moj poslednji, da kada odem sa ovog mesta, znam da je Srbija bolja zemlja nego što je bila kada sam na njega došao. Nema žrtve koju neću zarad tog cilja da podnesem i nema stvari koju neću da uradim, truda na koji neću biti spreman. Zato što sa idealima nema kompromisa i to je jedina stvar sa kojom kompromisa nema. Sve ostalo je kompromisima podležno i kompromis je jedna lepa, a ne ružna reč. Na kraju, to je upravo zato što je i moj jedini ideal Srbija.

Stavljajući ruku na Ustav Republike Srbije i Miroslavljevo jevanđelje, preuzimam na sebe breme velike odgovornosti. To nije samo odgovornost prema ovoj generaciji građana Srbije, već i prema svojim velikim prethodnicima, a posebno prema pokolenjima koja tek slede. Veliki Njegoš kaže: pokolenja dela sude.

Živim u uverenju da će naša politika odoleti sudu vremena i da će buduća pokolenja, lišena emocija koje direktni učesnici i savremenici uvek i neizbežno imaju, sa bezbedne istorijske distance naše vreme objektivno oceniti kao vreme stabilizacije i uzleta Srbije.

Pre nego što završim, dragi prijatelji, hoću da se zahvalim svima. Hoću i vama ovde, iz ovog saziva parlamenta ili starog saziva parlamenta, jer vi ste doneli velike i važne promene za Srbiju. Vi ste ti koji ste se usudili da kažete – nećemo svu vlast u svojim rukama, hoćemo nezavisno pravosuđe. Bili ste jedini koji ste to smeli da kažete i napravite. Vi ste donosili najvažnije zakone, da spasavamo narod u vreme Kovida. Vi ste donosili najvažnije mere kada je trebalo Srbiju finansijski zaštiti i sačuvati. Mnogo toga dobrog uradili ste za naš narod i građane. Istorija je ta koja će da sudi, a ne neko na dnevnom nivou.
 
Hoću da se zahvalim svim bivšim predsednicima Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, koji su pružili ogroman doprinos napretku naše zemlje, koji znaju šta je država, koji svojim prisustvom i danas pokazuju da onaj ko zna jednom šta je država, nikada ne zaboravlja šta mu je dužnost i ne zaboravlja šta je država i uvek se drži osnovnih principa, da država i interesi države moraju da budu važniji od ličnih interesa. Zato hvala vama svima što ste danas ovde i beskrajno poštovanje moje imate za sve ono što ste činili za našu zemlju.

Hoću vama, poštovani prijatelji iz Republike Srpske da se zahvalim. Sa vama sam, Željka, Mile, mnogo toga radio u prethodnih pet godina, mnogo toga dobrog, čini mi se, učinili smo za naš narod. Sigurno je da smo pravili i greške. Hvala vam na tome što ste trpeli ponekad i moje drugačije stavove, što ste bili u stanju da razumete da ne moramo po svakom pitanju da imamo isto mišljenje, ali smo znali šta nam je cilj, a to je dobro za naš srpski narod i to uvek dobro za Republiku Srbiju i Republiku Srpsku. Hvala vam što ste me trpeli.

Vama hvala, Vaša svetosti, što ste uvek uz naš narod, što ste uvek tu da podelimo i dobro i zlo.

Hoću da iskoristim priliku da se zahvalim mojoj porodici kojoj nije bilo lako u prethodnih pet godina. Ne želim da kukumavčim, jer joj neće biti lakše ni u narednih pet godina, samo hoću da kažem Danilu, Milici i Vukanu da ih beskrajno volim i da tata ništa bez njih ne bi mogao.
        
Zbog svega navedenog, moliću se Bogu na isti način kako je to činila predivna Rebeka Vest dok su nacističke bombe padale na njenu domovinu: Gospode, dopusti mi da se držim srpski! Neka živi Srbija!"

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

 

25.05.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić boravio je u švajcarskom gradu Davosu, gde je prisustvovao godišnjem sastanku Svetskog ekonomskog foruma. Tokom dvodnevnog boravka u Davosu, predsednik Vučić učestvovao je na sesiji Diplomatski dijalog na temu Zapadnog Balkana, kao i u diskusiji na temu Uspostavljanje mira, obnavljanje rasta i ostvarivanje održivosti.

Predsednik Vučić je preneo da je dominantna tema skupa u Davosu bila Ukrajina, kao i da su važne teme bile predstojeća zima i pitanja energenata, hrane i održivosti.

„Važno je čuti šta su planovi, do kada će se povećavati referentne stope, na koji način će igrati igru između rasta i spasavanja Evrope od inflacije, kao i šta je ono što Srbija može da učini i sačuva stopu rasta iznad proseka“, rekao je predsednik Vučić i dodao da se tema ukrajinske krize nadvila nad sve druge teme, da je primetna ogromna podrška Ukrajini, bez mogućnosti da se čuje bilo šta drugo.
 
"Nekada ste ovde mogli da čujete različite, drugačije stvari, dolazili su i Si Đinping i Angela Merkel, a sada je Davos postao mesto dominantno, isključivo zapadne orijentacije. O svemu ostalom je moguće razgovarati, ali u zadatim okvirima", naveo je predsednik Vučić. On je istakao da je u Davosu imao niz dobrih sastanaka sa brojnim evropskim i svetskim zvaničnicima, dodajući da je iskreno i otvoreno govorio o problemima.
 
Predsednik  Vučić je učestvovao na sesiji Diplomatski dijalog o Zapadnom Balkanu i preneo je novinarima da je Srbija na putu ka EU i da je zahvalna na podršci koju od nje dobija, ali da je potrebno da se razume i naša pozicija, a ne samo da se ponavlja šta se od Srbije očekuje.

"Suština je u tome da sam bio iskren, otvoren, govorio o problemima, ukazao na drugačije viđenje situacije u BiH od većine pristunih, kao i različite stavove u odnosu na Kurtija", rekao je predsednik Vučić i dodajući da ne može da otkriva detalje, ukazao je da su na skupu izneli potpuno različite vizije budućnosti Balkana. On je istakao da postoji poverenje između Beograda, Skoplja i Tirane, da raste ekonomska saradnja i sve, kako je rekao, ide u dobrom smeru.
 
Predsednik Vučić je naveo da je na marginama skupa razgovarao i sa predsednikom Republike Severne Makedonije Stevom Pendarovskim, a nakratko i sa premijerom Republike Hrvatske Andrejem Plenkovićem.

Predsednik se u Davosu sastao i sa predsednikom Vlade Crne Gore Dritanom Abazovićem i pozvao ga da se pridruži sastanku inicijative "Otvoreni Balkan" na Ohridu.
 
Na ovogodišnjem forumu predsednik Vučić imao je i niz bilateralnih susreta sa svetskim zvaničnicima, predstavnicima finansijskih institucija i vodećih kompanija u svetu.

"Mnogo sam razgovarao o tome kako možemo da se postavimo danas u svetu, a razgovarao sam i sa šeficom američke Eksim banke, o velikom zajmu u budućnosti za značajne energetske projekte, za solarne, a kasnije i hidroprojekte. To je bio odličan sastanak, kratak, ali konkretan. Verujem da ćemo uskoro izaći sa konkretnim planovima", rekao je predsednik Vučić.
 
Tokom boravka u Davosu, predsednik Srbije Vučić sastao se i sa osnivačem i izvršnim direktorom Svetskog ekonomskog foruma Klausom Švabom, premijerom Republike Grčke Kirjakosom Micotakisom i predsednikom Republike Jermenije Vaganom Hačaturjanom, sa kojim je razgovarao o bilateralnim odnosima i globalnoj situaciji.

Davos, 25. maj 2022. godine

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

Obaveštavamo da su na Portalu digitalnih projekata iz oblasti kulture dostupni novi sadržaji. Na raspolaganju su  sadržaji koji obuhvataju projekte podržane kroz Konkurs za sufinansiranje projekata za promovisanje kulture i umetnosti Republike Srbije u inostranstvu u digitalnom formatu i projekte republičkih ustanova kulture.

Pristup Portalu je moguć uz kredencijale u nastavku:

E mail: digitalnopredstavljanje@kultura.gov.rs
Šifra:  Kulturarazmena2020

Kod spomenika 12 beba na Novom groblju u Banjaluci 24.5.2022.godine služen je parastos i položeni su venci povodom 30 godina od smrti dvanaest beba u Univerzitetskom kliničkom centru usled nedostatka kiseonika koji nije mogao da bude dopremljen zbog ratnih dejstava.

Nakon parastosa položeno je cveća na Spomen-obeležje "Život", pored zgrade "Pošta Srpske" gde su prisustvovali i predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović i srpski član Predsedništva Milorad Dodik.

Tom prilikom srpski član Predsedništva Milorad Dodik je rekao da su dvanaest beba simbol kršenja ljudskih prava i neljudskosti međunarodne zajednice.

Polaganju venaca i cveća ispred GK RS Banja Luka prisustvovao je generalni konzul Miloš Vujić.

Dana 12. maja 2022.godine, parastosom i polaganjem cveća, kao i centralnom svečanošću u kasarni "Kozara" obeleženo je 30 godina od formiranja Vojske Republike Srpske i 17 godina postojanja Trećeg pešadijskog /Republika Srpska/ puka.

Centralnoj svečanosti prisustvovala je predsednica R. Srpske Željka Cvijanović, srpski član Presedništva BiH Milorad Dodik, premijer Radovan Višković, ministri u Vladi R. Srpske , delegacija Narodne skupštine, zamenik ministra odbrane u Savetu ministara Mirko Okolić, pripadnici Trećeg pešadijskog /Republika Srpska/ puka Oružanih snaga BiH, prestavnici Boračke organizacije Republike Srpske i nevladinih organizacija proisteklih iz Odbrambeno-otadžbinskog rata, nekadašnji pripadnici Vojske Republike Srpske, porodice poginulih boraca kao i najviši predstavnici javnog i verskog života R. Srpske.

Nakon pomena položeni su venci za više od 23.000 boraca. Centralna svečanost održana je na stadionu kasarne Kozara.

Ispred Generalnog konzulata Srbije u Banjaluci, parastosu i svečanoj ceremoniji prisustvovao je generalni konzul Miloš Vujić.

Na Trgu palih boraca NOR-a u Banjaluci su položeni venci na spomenik žrtvama fašizma povodom obeležavanja 9. maja - Dana pobede nad fašizmom.

Najviši zvaničnici Republike Srpske i predstavnici Srpske u institucijama BiH, su u Banjaluci, povodom 9. maja - Dana pobede nad fašizmom, položili vence na Spomenik poginulim borcima NOR-a.

U ime institucija vence su položili predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović, delegacija Narodne skupštine Republike Srpske, srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik,  predsednik Vlade R. Srpske Radovan Višković i ministar rada i boračko-invalidske zaštite Duško Milunović.

Vence su položili i predstavnici grada Banjaluka, SUBNOR-a, organizacija proisteklih iz odbrambeno-oslobodiačkog rata, Trećeg pešadijskog R. Srpska puka i ruski ambasador u BiH Igor Kalabuhov.

U ime R. Srbije Generalnog konzulata Srbije u Banjaluci, venac je položio generalni konzul Miloš Vujić.

Predsednik Republike Srbije gospodin Aleksandar Vučić predvodio je delegaciju R. Srbije, koja je 1. maja o.g, prisustvovala obeležavanju godišnjice i Dana sećanja na stradale u Donjoj Gradini, gde je obeležen dan sećanja na srpske, jevrejske i romske žrtve ustaškog logora Jasenovac.

Predsednika A. Vučića su dočekali srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik i ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u Vladi R. Srbije, gospođa Darija Kisić Tepavčević. U delegaciji R. Srbije, pored predsednika A. Vučića, bili su i predsednik NS RS Ivica Dačić i ministar unutrašnjih poslova u Vladi R. Srbije Aleksandar Vulin.

Polaganjem venaca i cveća i svetom arhijerejskom liturgijom u Crkvi svetih apostola Petra i Pavla u Kozarskoj Dubici, obeležen je Dan sećanja na žrtve ustaškog zločina u koncetracionom logoru Jasenovac i njegovom najvećem stratištu Donjoj Gradini. Cveće su položili ambasador R. Srbije Aleksandar Đorđević i generalni konzul Miloš Vujić.

Nakon toga, održan je molitveni pomen srpskim žrtvama u Jasenovcu, koji je služio Njegovo preosveštenstvo episkop banjalučki Jefrem, a potom su pročitane molitve jevrejskim i romskim žrtvama. Molitveni pomeni upriličeni su na grobnom polju ”Hrastovi” u Spomen području “Donja Gradina”. Nakon toga, pročitano je i pismo predsednika Izraela Isaka Hercoga, u kom je naveo da su nacisti i njihovi saradnici počinili stravične zločine nad Srbima, Jevrejima i Romima i da mu je dužnost kao predsednika, da osveži pamćenje na one koji su ubijani tokom Holokausta i istakao važnost očuvanja sećanja na ubijene.

Obraćanjem zvaničnika R. Srpske i R. Srbije, okončano je obeležavanje Dana sećanja na žrtve ustaškog zločina – genocida u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, u koncetracionom logoru Jasenovac.

Predsednica R. Srpske Željka Cvijanović istakla je da je Donja Gradina mesto na kojem je najteže govoriti i da ništa u bližoj i daljoj istoriji srpskog, a ni ljudskog roda,  nije uporedivo sa onim što se u mračnom periodu NDH dešavalo na tom prostoru. “Ovo je mesto bola i tišine, na kojem su se umesto reči čuli krici nedužnih žrtava, beznadežna vriska žena, plač i jecaji nevine dece. Niko nije mogao da računa na samilost, niti na saosećanje. Ubijanje nije bilo industrijsko, kao u nacističkim logorima smrti, već sadističko i divljačko. Svaka žrtva bila je suočena sa ličnom, patološkom mržnjom svog krvnika”, naglasila je Cvijanović.

U svom obraćanju, predsednica Cvijanović je ukazala da činjenica, da su jedino u NDH postojali logori za decu, dovoljno govori o izopačenosti tog sistema i svireposti ideologije koja je iza njega stajala. “Metodologija ustaških egzekucija jedinstven je primer u istoriji da su učenici, po zlu i izopačenosti, prevazišli svoje mentore i učitelje. Zbog toga u ovom slučaju nije moguće pronaći odgovarajuće reči, jer ni moralna, ni pravna terminologija, ne mogu opisati monstruoznost dželata, niti bol i patnju njihovih žrtava. A one za nas, nikada ne smeju postati broj, niti hladna statistika”, istakla je Cvijanović.

Ona je dodala i da je zahvalna predsedniku R. Srbije A. Vučiću što je u Donjoj Gradini i što je, zajedno sa srpskim članom Predsedništva BiH Miloradom Dodikom, ustanovio praksu zajedničkog obeležavanja istorijskih datuma. “Okupljamo se i okupljaćemo se da bi nam sadašnjost i budućnost bile svetlije i manje bremenite od prošlosti. Zbog toga smo i danas ovde, na ovom svetom mestu. Da se u miru pomolimo za naše nevino postradale mučenike.  Da ih nikada ne zaboravimo. Da se Jasenovac nikada i nikome ne ponovi. Neka je večan pomen svim žrtvama”, zaključila je predsednica R. Srpske Željka Cvijanović.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić na početku svog obraćanja je istakao da svaki put kad dođe u Donju Gradinu, “grad mrtvih”, pokušava da pronađe odgovore o zlu i uzrocima, zašto bi bilo ko uradio nešto tako strašno, ali da nikada nije uspeo da ih nađe. “Pred nas je istorija uvek postavljala ključno pitanje “zašto?”. Ako je to pokušaj uništiti celi jedan narod, taj poduhvat, ma koliko uspešan, ipak je propao, jer svi smo mi deca tih nevinih žrtava, njihovi rođaci, braća i sestre. Niko od nas nema celo porodično stablo i po tome smo uz našu braću Jevreje, jedinstveni”, istakao je predsednik Vučić. On je dodao da su u logoru osam, u Donjoj Gradini, na mestu na kome se danas stoji, stoji bukvalno na kostima i da su sve teorije koje su mudri ljudi postavljali, pale u vodu. “Stavljali su u plitke jame 15 do 20 ljudi, da stoje uspravno i onda ih ubijali maljem zbog imena, nacije i vere. Ništa taj čin ne može racionalno objasniti”, poručio je Vučić. 

Predsednik R. Srbije je dodao moramo sačuvati naš narod od daljih sukoba, da moraju da se sačuvaju mir i naša deca. “Moramo da sačuvamo život i Srbije i Srpske. Nemamo nikog drugog, imamo samo jedni druge. Zato moramo da sačuvamo svoj srpski rod i da se njime ponosimo. Da drugima oprostimo, da pokažemo da smo ljudi, ali da nikada ne gazimo po našim žrtvama i da nikada ne zaboravimo naša stradanja”, zaključio je predsednik Vučić.

“Donja Gradina danas je dolina tišine, ogromne tuge prema onome šta se ovde desilo”, rekao je srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik. On je poručio da će u Donju Gradinu dolaziti dok je živ i napomenuo da je o stravičnim zločinima  u ustaškom logoru Jasenovac slušao kao dete, a među tim pričama je i stravična priča kako su ustaše u džak, gde su stavljali decu, gurali i mačke, vezivali džak i bacali u Savu. Potom se upitao zar je moguće da to postoji? “Naravno i nastavićemo da se toga sećamo”, poručio je. Dodik je istakao da se srpski narod odvaja od drugih jer nikada nije hteo da izgubi slobodu, a nje nema bez države. “Zato je nastala Republika Srpska i drago nam je da vidimo sve moćniju i snažniju Srbiju, koja je centar bezbednosti, mira i razvoja na Balkanu”, istakao je Milorad Dodik.

Ambasador Aleksandar Đorđević, generalni konzul Miloš Vujić, konzul Vesna Marinković i vicekonzul Perica Nikolić, prisustvovali su kako dočeku, tako i ispraćaju predsednika R. Srbije A. Vučića.

Povodom Dana grada Banja Luke i dana kada je pre 77. godine Banja Luka oslobođena od fašizma u Drugom svetskom ratu, položeni su venci na spomenik palim borcima Narodnooslobodilačkog rata u centru grada.

Vence su položile brojne delegacije, među kojima su bile delegacije SUBNOR-a, predsednica R. Srpske Željka Cvijanović, gradonačelnik Banja Luke Draško Stanivuković, gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević, gradonačelnica Sremske Mitrovice Svetlana Milovanović, predstavnici izraelskog grada Modin, dok je u ime srpskog člana Predsedništva BiH Milorada Dodika venac položio general Dragan Vuković. Vence su položili i predstavnici političkih partija koje deluju u republičkom i gradskom parlamentu.

Nakon polaganja venaca, predsednica R. Srpske Ž. Cvijanović čestitala je svim građanima Dan grada i poručila da Banja Luka obeležava veliku pobedu izvojevanu pre 77. godina, kada je oslobođena od fašizma. “To je dan kada smo počeli da živimo novi život, pun slobode koju smo nakon toga počeli sve više da cenimo. Slaveći određene važne stvari iz prošlosti, ali isto tako obeležavajući ovako važne datume i povezujući ih sa onim što želimo raditi u budućnosti, pokazujemo puni kapacitet i Banja Luke, ali i svih drugih lokalnih zajednica”, rekla je Cvijanovićeva.

Ispred Generalnog konzulata Republike Srbije, venac na Trg palih boraca su položili konzul Vesna Marinković i vicekonzul Perica Nikolić.

Povodom 22. aprila, Dana grada Banja Luka (zbog vaskršnjih praznika obeleževanje pomereno za jučerašnji dan), u Kulturnom centru Banski Dvor održana je svečana akademija, kojoj su pored srpskog člana Predsedništva BiH Milorada Dodika, prisustvovali gradonačelnik Banja Luke Draško Stanivuković, predsednik Skupštine grada Mladen Ilić, ministri u Vladi R. Srpske, ministar unutrašnjih poslova R. Srbije Aleksandar Vulin, predstavnici institucija, lokalnih zajednica, zvanice iz javnog i društvenog života, kao i delegacije iz gradova Modin, Novog Sada, Beograda, Kumanova, Kranja i Herceg Novog.

Na akademiji su uručene nagrade zaslužnim pojedincima i kolektivima, a najznačajniju nagradu “Ključ grada”, sa poveljom Počasni građanin, dobio je odbornik Marinko Umičević, koji je i tehnički direktor fabrike obuće “Bema”.

“Banja Luka u svojoj prošlosti važi za jedan od centara antifašizma na ovim prostorima, danas je glavni grad Republike Srpske i jedan od najbezbednijih u regionu”, rekao je nakon svečanosti srpski član Predsedništva BiH M. Dodik. Čestitajući gradonačelniku i Banjalučanima Dan grada, Dodik je rekao da Banja Luka proslavlja datum kada je oslobođena u Drugom svetskom ratu.

“Mi BiH poštujemo, a Republiku Srpsku iskreno volimo. Lepo je znati da je R. Srpska uspešna, snažna, a da je Banja Luka grad koji se razvija i jedan od najlepših srpskih gradova”, rekao je ministar unutrašnjih poslova R. Srbije Aleksandar Vulin. On je istakao da nije zaboravljeno šta je bilo u proteklom periodu, ali je naglasio da su svi ponosni na slobodarstvo, kao i da je Banja Luka puno puta morala da se oslobađa, ali nikada nije bila neslobodna, pa čak i kada je bila okupirana.

Svečanoj akademiji, kao i dočeku i ispraćaju ministra unutrašnjih poslova R. Srbije Aleksandra Vulina, sa delegacijom, prisustvovao je generalni konzul Miloš Vujić.

Obaveštavamo da je Vlada Republike Srbije raspisala konkurs za dodelu stipendija u okviru Projekta "Srbija za Srbe iz regiona" za školsku 2021/2022. godinu.

Kandidati zainteresovani za dobijanje stipendije prijavu podnose preko diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Srbije u Bosni i Hercegovini.

Rok za prijavu je 20. maj 2022. godine.

Sve potrebne informacije , tekst konkursa i prijavni formular možete preuzeti na linku:

https://mpn.gov.rs/vesti/konkurs-za-stipendije-za-mlade-pripadnike-srpske-nacionalne-zajednice-iz-drzava-u-regionu/

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković doneo je Odluku o sufinansiranju projekata koji doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, broj: 52-229/30-2022/01 od 11. aprila 2022. godine kao i Odluku o sufinansiranju projekata koji doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu, broj: 51-366/30-2022/01 od 11. aprila 2022. godine, a po konkursima koji su bili otvoreni od 23. februara do 9. marta 2022. godine. Uvid u donete odluke možete izvršiti na zvaničnom internet sajtu Ministarstva spoljnih poslova i Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu: http://www.mfa.gov.rs i http://www.dijaspora.gov.rs .

Obaveštavamo da je  ministar spoljnih poslova Nikola Selaković doneo odluke o raspisivanju konkursa za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu i matične države i dijaspore.
Uvid u raspisane konkurse za sufinansiranje projekata možete izvršiti na sledećim linkovima:

https://www.mfa.gov.rs

https://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/

15.02.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić uručio je danas, povodom Dana državnosti Srbije, odlikovanja zaslužnim pojedincima i institucijama i tom prilikom poručio da slaveći Sretenje, činimo posvetu našim velikim prethodnicima i šaljemo poruku da želimo slobodnu, jaku, i modernu Srbiju.

Predsednik Aleksandar Vučić je istakao da Sretenjski ustav potvrđuje Karađorđevu i Miloševu doktrinu da je Srbija država slobodnih seljaka, čije je pravo na imovinu potvrđeno najvišim pravnim aktom Kneževine.

„Nemamo pravo da se pred senima predaka ne prisetimo da su u to vreme najveće sile sveta baštinile viševekovnu tradiciju robovlasništva, kmetstva, te surovog kolonijalizma. I nismo mi slučajno danas jedna od najbrže i najviše rastućih ekonomija Evrope, kao što nismo slučajno zemlja gradilišta i novih investicija. Ni najmanje slučajno nije ni to što smo uspeli da se izborimo sa svim krizama, od poplava, do pandemije. Na kraju, nismo tek pukom slučajnošću nezavisna zemlja, koja sama odlučuje o svojoj sudbini. To je bila obaveza koju smo dobili tog 15. februara 1835. godine od okupljenih na poljani naše slobode i naše budućnosti“, poručio je predsednik.

Predsednik Republike podsetio je da se današnja Srbija temelji na dva događaja, koja su se odigrala na isti dan, u različitim vremenskim intervalima, te da svakodnevnim naporima, koje ulažemo u boljitak i jačanje naše zemlje, otplaćujemo dug, koji su nam ostavili Karađorđe, Čarapić, Veljko, Glavaš, Sinđelić i svi drugi ustanici.

„Prvi događaj je, po istoričarima, najznačajniji u našoj modernoj istoriji, jer su njime otpočeli ratovi za slobodu, nezavisnost i ujedinjenje. I tog 15. februara 1804. godine, u Marićevića jaruzi, u Orašcu, narodne vođe su podigle prvi slobodarski ustanak na Balkanu, ustanak koji će stvoriti nezavisnu Srbiju, i koji će, na ovim prostorima, ustoličiti tu svetu reč sloboda, kao najvažniji izraz, kao obavezu i zavet. Zahvaljujući njima, Srbija je uspela da izdrži stotine godina borbe za svoju, ali i tuđu slobodu i nezavisnost. Srbija danas predstavlja bastion slobode i nezavisnosti i garant mira na ovim prostorima“, rekao je predsednik Vučić.

„Svaki naš novi put, svaka bolnica, pruga, fabrika koju podižemo, svojevrsna je otplata na snove i žrtvu ustanika, koji su, ne traživši ništa ni od koga, krenuli na taj strašni i lepi put slobode. Uprkos slomu kao krajnjem rezultatu, Prvi srpski ustanak dokazao je da Srbija, oslonjena sama na sebe, može biti slobodna i potpuno funkcionalna kao država.  Želja ustanika da osvoje pravo na "Srpsko Pravlenije", metaforički je začetak buduće srpske države“, poručio je predsednik.

Predsednik Republike potom je istakao da Srbija pre tačno 187 godina, na verski praznik Sretenje, nije dobila samo prvi Ustav, već da je zahvaljujući njemu postala država.

„Tako je odlučeno na najvećoj Skupštini ikada održanoj, u Kragujevcu, u porti Pridvorske crkve. Na toj poljani pod otvorenim nebom, Srbija je dobila svoju zastavu, svoj grb, svoje institucije i ozvaničila svoju slobodu. Jedan narod, ponosan, seljački i istrajan je odlučio da, posle vekova ropstva, zakonski zbaci razne okove, i da od te poljane napravi modernu državu, državu bez robova, u kojoj će svi biti jednaki pred zakonom, svi imati prava i slobode, a svaka vlast biti ograničena“, naglasio je predsednik dodajući da je tog dana Srbija, po svom uređenju, stala rame uz rame sa Francuskom i Belgijom i postala jedna od najmodernijih evropskih država.

Tokom obraćanja, predsednik je rekao da zahvaljujući junačkim precima Srbija danas živi kao slobodna, nezavisna, stabilna, dostojanstvena država, koja je u miru sa svima. Zatim je poručio da uručuje ordenja, kao znak zahvalnosti svima onima, koji su svojim radom i zalaganjem doprineli upravo takvoj Srbiji.

„Ostaće večno upamćeni, zabeleženi na stranicama te velike i divne knjige, koju su naši preci počeli da pišu, bez reči, ali sa jasnom mišlju, koju mi danas nastavljamo, vredno i pažljivo, znajući da ona nema kraj“,  zaključio je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

Republika Srbija 15. februara 2022. godine proslavlja Dan državnosti  https://drive.google.com/file/d/1-IZNdQw5-IatJWLh_XUBZr-9N-xrsOgT/view?usp=sharing

Ministar prosvete i kulture Natalija Trivić primila je danas novoimenovanog generalnog konzula Republike Srbije Miloša Vujića sa kojim je razgovarala o dosadašnjoj saradnji R. Srpske i R. Srbije u oblastima obrazovanja i kulture, te planovima za njihovo unapređenje u narednom periodu.

Ministar Natalija Trivić upoznala je generalnog konzula Vujića sa pojedinostima uspostavljene saradnje resornih ministarstava R. Srpske i R. Srbije u okviru reforme obrazovanja i uspostavljenog zajedničkog okvira za nacionalnu grupu predmeta, čiju je važnost posebno naglasila. Takođe, tema razgovora je bila i dobra saradnja u oblasti kulture koja je dodatno osnažena potpisanim Memorandumom o saradnji između resornih ministarstava te posebno potpisane Povelje o srpskom kulturnom prostoru, koja naglašava činjenicu da ovaj prostor ne poznaje granice te da je svaka kulturno-prosvetna politika zajednička. Sagovornici su izrazili uverenje da će institucionalne saradnje kako one ranije uspostavljene tako i one predstojeće biti u korist unapređenja zajedničkog kulturnog i obrazovnog prostora, kao i u korist svih građana R. Srpske i R. Srbije.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić prisustvovala je danas u Ženevi potpisivanju Sporazuma o uspostavljanju centra Svetskog ekonomskog foruma za četvrtu industrijsku revoluciju u Srbiji, prvog takvog u regionu Zapadnog Balkana.

Sporazum su u sedištu tog foruma potpisali direktor Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade Srbije Mihailo Jovanović i izvršni direktor zadužen za centre Svetskog ekonomskog foruma za četvrtu industrijsku revoluciju Džeremi Jurgens.

Pomenuti centar u Srbiji biće 16. u mreži centara Svetskog ekonomskog foruma u svetu i prvi u regionu Zapadnog Balkana.

Novi centar počeće sa radom 1. marta, a funkcionisaće kao neprofitna organizacija i platforma za javno-privatno partnerstvo i saradnju za četvrtu industrijsku revoluciju, dok će fokus rada biti na veštačkoj inteligenciji i bioinženjeringu.

Potpisivanju ovog dokumenta prisustvovali su i osnivač i izvršni direktor Svetskog ekonomskog foruma Klaus Švab i predsednik tog foruma Borge Brende, sa kojima se Brnabić prethodno sastala.

Brnabić je u obraćanju novinarima istakla da je ovaj sporazum rezultat dugogodišnjeg zajedničkog rada Srbije i Svetskog ekonomskog foruma (WEF).

Počeli smo da razgovaramo još 2018. godine, potpisali Memorandum o razumevanju, zatim nas je 2020. godina malo sputala, ali nastavili smo 2021. godine da planiramo i evo nas danas ovde, navela je ona.

Prema njenim rečima, centar će biti usmeren na oblast razvoja veštačke inteligencije, biomedicine i biotehnologije, te na načine na koje digitalizacija može da podigne produktivnost preduzeća i čitave ekonomije.

To je ono što dalje vodi ka većim platama, boljem životnom standardu, kao i prema ekonomiji koja je, pre svega, zasnovana na znanju, kreativnosti i inovacijama, naglasila je Brnabić.

Danas, kako je podvukla, imamo ogromno priznanje za sve što je Srbija uradila u oblasti digitalizacije, razvoja visokih tehnologija i promene paradigme – sa ekonomije koja je bila zasnovana na radno intenzivnim investicijama, ka digitalnom razvoju.

Zato ovaj sporazum pokazuje i da je Srbija prepoznata kao jedan od lidera u ekonomiji i IT industriji u poslednjih šest godina, ukazala je premijerka i ocenila da je ovo najava početka još bliže saradnje Srbije i Svetskog ekonomskog foruma.

Ona je dodala da će sa 16 centara WEF-a za četvrtu industrijsku revoluciju u svetu na svakih mesec dana imati zajednički sastanak, na kojem će se govoriti o tome šta svaki od njih radi, budući da svaki ima različit fokus.

Tako ćemo na svakih mesec dana čuti šta ko radi, učiti jedni od drugih i sigurna sam u to da će centar u Beogradu biti jedan od najboljih, poručila je predsednica Vlade.

Prema njenim rečima, ovim dobijamo vidljivost, mogućnost da se Srbija dodatno etablira kao investiciona destinacija, zemlja dobra za život, investiranje u nove tehnologije i znanje.

Jovanović je objasnio da će centar za četvrtu industrijsku revoluciju u Srbiji raditi u okviru Kancelarije za IT i eUpravu.

On je rekao da će ovaj centar blisko sarađivati sa drugim značajnim nacionalnim institucijama, pre svega sa Istraživačko-razvojnim institutom za veštačku inteligenciju i Institutom za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, sa drugim državnim ustanovama, naučnim institutima i privatnim sektorom.

Prema njegovim rečima, ekosistem formiran oko centra koristiće infrastrukturu Nacionalne platforme za razvoj veštačke inteligencije, Centra za sekvenciranje genoma i budućeg bioekonomskog centra – BIO4 Kampus.

Potpisivanje Sporazuma o osnivanju centra za četvrtu industrijsku revoluciju sa Svetskim ekonomskim forumom predstavlja potvrdu rezultata Vlade Srbije u projektima digitalizacije, razvoju IT sektora i eUprave, inovacijama i ulaganju u obrazovanje i znanje.

Osnivanje srpskog centra predstavlja još jedan snažan podsticaj daljem razvoju i IT sektora i inovacijama, tehnološkom preporodu i liderstvu Srbije u ovom delu Evrope.

U eri četvrte industrijske revolucije Srbija koristi svoju šansu i postaje regionalni tehnološki i naučni lider.

Na inicijativu premijerke Brnabić, Vlada Srbije je vizionarski 2019. godine donela Strategiju razvoja veštačke inteligencije, kao jedna od samo 26 zemalja u čitavom svetu koja je takvu strategiju imala, pri čemu je cilj uspostavljanje Nacionalne platforme za razvoj veštačke inteligencije.

Samo dve i po godine pošto je u Kragujevcu postavljen kamen temeljac za izgradnju Data centra, u okviru njega su pušteni u rad i platforma za veštačku inteligenciju i superkompjuter.

Platforma je na raspolaganju našim inovativnim startap kompanijama i naučnicima kako bi brzo razvijali nove proizvode veštačke inteligencije.

Izvor/Foto: Tanjug

Novoimenovani generalni konzul Republike Srbije Miloš Vujić sastao se danas sa Predsednicom Republike Srpske Željkom Cvijanović i srpskim članom Predsedništva BiH Miloradom  Dodikom .

Na sastanku u Palati Republike razmenjena su mišljenja o aktuelnoj političkoj i ekonomskoj situaciji u Republici Srpskoj i BiH, kao i o drugim važnim temama u BiH i regionu.

Zajednički je ocenjeno da su odnosi i institucionalne veze Republike Srpske i Republike Srbije na izuzetno visokom nivou i zasnovani na velikom političkom razumevanju i ekonomskoj podršci.

Predsednica Republike i srpski član Predsedništva BiH izrazili su zahvalnost rukovodstvu i institucijama Republike Srbije za nesebičnu pomoć koju pružaju Republici Srpskoj kroz brojne projekte u skoro svim lokalnim zajednicama.

Sagovornici su izrazili uverenje da će institucionalne, prijateljske i bratske veze Srpske i Srbije u budućnosti biti još sveobuhvatnije i sadržajnije, na dobrobit i zadovoljstvo njenih građana.

Ovom prilikom, predsednica Republike i srpski član Predsedništva BiH poželeli su dobrodošlicu generalnom konzulu Vujiću i  uspeh u daljem radu.

Predsednik Vlade Republike Srpske Radovan Višković primio je danas u kurtoaznu posetu novoimenovanog generalnog konzula Republike Srbije Miloša Vujića.

Na sastanku je istaknuta izuzetno dobra saradnja između Republike Srpske i Srbije u svim oblastima, te razgovarano o mogućnostima njenog daljeg proširenja i unapređenja.

Predsednik Vlade Republike Srske Radovan Višković i generalni konzul Republike Srbije Miloš Vujić razmenili su mišljenja i o aktuelnoj situaciji u Republici Srpskoj, BiH i regionu, kao i o drugim značajnim temama.

Premijer Višković poželeo je dobrodošlicu generalnom konzulu Republike Srbije Milošu Vujiću, i uspeh u daljem radu.

31.01.2022

 

U srednjoškolskom centru u Mrkonjić gradu, u kojem rade Mašinska škola i Gimnazija, dana 27. januara 2022. godine proslavljena je školska slava Sveti Sava i ujedno je ozvaničen završetak rekonstrukcije objekta u koju je uloženo oko milion konvertibilnih maraka.

Vlada Republike Srbije je za ovu rekonstrukciju obezbedila 300.000 EUR, a ostala sredstva predsednik Republike Srpske Željka Cvijanović, Opština Mrkonjić Grad i UNDP.

Prilikom obraćanja generalni konzul Miloš Vujić je istakao da je ovo dokaz spremnosti i želje Srbije i njenog rukovodstva da pomogne svojim sunarodnicima i Republici Srpskoj. „ Ovo je manji deo onoga što smo uložili  u Srpsku i što će tek biti uloženo u narednom periodu radi kvalitenijeg života ovdašnjeg stanovništva i njihovog opstanka na ovim prostorima“, istakao je Vujić.

Načelinik opštine Mrkonjić Grad Dragan Vođević je istakao da je ovo značajan dan za školu i čestitao je prosvetnim radnicima i učenicima slavu i zahvalio svima koji su  pomogli da se škola renovira.

Direktor Mašinske škole Predrag Đuza je istakao da je Vlada Republike Srbije donirala 300.000 evra, koji su utrošeni za nabavku CNC mašina i rekonstrukciju unutrašnjosti objekta.

14.01.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se sa srpskim članom Predsedništva Bosne i Hercegovine Miloradom Dodikom. Dvojica sagovornika ocenili su da su mir i stabilnost od ključnog značaja za ceo region.

Predsednik Dodik je istakao da se protiv Republike Srpske i srpskog  naroda u BiH vodi besprizorna politička i medijska kampanja, ne samo u Sarajevu, već i u brojnim zapadnim centrima moći. Kao primer za to, Milorad Dodik je ukazao na obeležavanje Dana Republike Srpske i najbrutalnije uvrede koje su tim povodom usledile iz Sarajeva i iz usta mnogih zapadnih političara, a koji su običan događaj na kome su prisustvovale regularne i legalne policijske snage Republike Srpske predstavili kao pretnju miru, dok stvarno ugrožavanje mira od strane muslimanskih paravojnih jedinica, Zelenih beretki, i njihovo okupljanje u Sarajevu i Bužimu, nisu ni pomenuli.

Predsednik Dodik je naglasio da je srpskom narodu gotovo nemoguće da se izbori za pravdu i dosledno provođenje Dejtonskog sporazuma zbog jednostranog i pristrasnog pristupa, pre svega Sjedinjenih Američkih Država.

Predsednik Vučić je ocenio da su sankcije SAD protiv Milorada Dodika i drugih zvaničnika Republike Srpske užasan presedan, te da jedino mogu da donesu katastrofalne posledice po razvoj odnosa između tri naroda i dva entiteta u BiH, ali i šire, u celom regionu.

“Sankcije su uvek donosile samo problem, a nikada rešenje”, dodao je predsednik Vučić.

Imajući u vidu težinu pozicije celokupnog srpskog naroda, a posebno neprimerene i nepravedne pritiske koji se provode protiv Republike Srpske i njenog rukovodstva, predsednik Vučić je zamolio predsednika Dodika i sve političke snage u Republici Srpskoj da učestvuju u radu zajedničkih institucija u BiH i na najbolji način štite interese srpskog naroda i RS.

Predsednik Vučić je istakao da je svaka odluka na rukovodstvu RS, ali da i predsednika Dodika i sve političke predstavnike u RS moli da razmotre njegov predlog, jer je jasno da neki politički činioci koji suštinski ugrožavaju stabilnost celog regiona, neistinama i insinuacijama, krivicu pokušavaju da prebace na srpski narod i RS.

“Moja molba predsedniku Dodiku i svim političkim faktorima u RS nije zahtev da se sa bilo čim saglase, ili za bilo šta glasaju, naprotiv, moja molba je da sto gde treba da sede predstavnici RS ne bude prazan i da se na najbolji mogući način bore za interese entiteta i srpskog naroda”, naglasio je Vučić.

Predsednik Vučić je ponudio da predsedniku Dodiku i svim institucijama i političkim predstavnicima u Banja Luci obrazloži svoj predlog.

Predsednik Vučić i predsednik Dodik razgovarali su i o tome da Republika Srbija priprema značajnu finansijsku podršku Republici Srpskoj, te da će o tome timovi dvojice predsednika i dveju vlada ubrzati razgovore i u najskorijem roku obavestiti javnost.

Vučić i Dodik dogovorili su i održavanje velikog sabora Republike Srbije i Republike Srpske, uključujući i zajednički sastanak dveju vlada, za 27.januar, kada će se odlučivati o strateškim ekonomskim projektima i daljem unapređenju saradnje u svim oblastima između Republike Srbije i Republike Srpske.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

Brojnim aktivnostima u Republici Srpskoj obeležen je 8. i 9. januara 2022. godine Dan Republike Srpske.

Program proslave 30 godina postojanja Republike Srpske počeo je 8. januara polaganjem venaca na Spomenik palim borcima Vojske Republike Srpske na banjalučkom Groblju "Sveti Pantelija" i na Spomenik palim borcima Vojske Republike Srpske na Trgu palih boraca NOR-a,

gde su vence položili predsednica R. Srpske Željka Cvijanović, srpski član Predsedništva BiH  Milorad Dodik, premijer R. Srpske Radovan Višković, predsednik Narodne skupštine R. Srpske Nedeljko Čubrilović, predsednik  Narodne Skupštine R. Srbije Ivica Dačić, kao i ministri u Vladi R. Srpske, srpski predstavnici u Parlamentarnoj skupštini BiH, delegacije Veća Naroda Republike Srpske i Saveza opština i gradova.

Istog dana, odvojenim sastancima predsednik Narodne skupštine Republike Srbije Ivica Dačić sastao se sa predsednicom Željkom Cvijanović i predsednikom Narodne skupštine Republike Srpske Nedeljkom Čubrilovićem.

Povodom proslave Dana Republike, predsednica Željka Cvijanović uručila je odlikovanja i priznanja zaslužnim institucijama i pojedincima i to :
- Ordenom Republike Srpske na lenti za rad i izvanredne zasluge u međunarodnoj saradnji i učvršćenju mira, lične rezultate i dostignuća, kao i za doprinos u razvoju sveukupnih odnosa između Republike Srbije i Republike Srpske Nj.E. Ivicu Dačića, predsednika Narodne skupštine Republike Srbije.

- Ordenom Njegoša I reda za priznati javni rad i lične rezultate, zasluge u međunarodnoj saradnji, kao i doprinos u razvoju i jačanju sveukupnih odnosa između Republike Srbije i Republike Srpske odlikovani su  Bratislav Gašić, direktor Bezbednosno – informativne agencije Republike Srbije, i Đorđević Zoran, vd direktor Javnog preduzeća „Pošte Srbije“.               

                   
- Ordenom Njegoša III reda odlikovan je Nj. E. gospodin Marko Đurić, ambasador R. Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama.

- Ordenom časti sa zlatnim zracima, posthumno odlikovan je prof. dr Stanković Zoran, general – major, patolog, predsednika Koordinacionog tela Vlade R. Srbije za Bujanovac, Preševo i Medveđu i bivši ministar zdravlja i odbrane Republike Srbije.

Svečana akademija povodom Dana R. Srpske 9. januara i tri decenije postojanja Repulike Srpske, održana je u večernjim satima u Banjaluci intoniranjem himni RS i Srbije – „Moja Republika“ i „Bože pravde“.

Svečanoj akademiji prisustvovala je premijerka Ana Brnabić koja je predvodila delegaciju R. Srbije u čijem sastavu su bili ministri u Vladi R. Srbije: ministar unutrašnjih poslova Republike Srbije Aleksandar Vulin, ministar finansija Siniša Mali, ministarka pravde Maja Popović, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja prof. dr Darija Kisić Tepavčević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Branko Ružić, ministarka pravde Maja Popović,  ministarka privrede Anđelka Atanasković, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić.

Svečanoj akademiji prisustvovao je i  predsednik Narodne Skupštine R. Srbije Ivica Dačić, predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović, predsednik Odbora za dijasporu i Srbe u regionu NSRS Milimir Vujadinović, direktor Bezbednosno-obaveštajne agencije Srbije (BIA) Branislav Gašić, načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Milan Mojsilović ,  Zoran Đorđević, vd direktor Javnog preduzeća „Pošte Srbije“, Nj.E. gospodin Marko Đurić, ambasador R. Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama,  Nj.E. gospodin Aleksandar Đorđević, ambasador R. Srbije u BiH, kao i članovi kraljevske porodice Karađorđević predsednici  političkih partija iz RS, predstavnici javnog i kulturnog života.

Predsenica Vlade R. Srbije Ana Brnabić izjavila je da je Republika Srpska stvorena na genocidu, ali na genocidu nad srpskim narodom koji je planski osmišljen i detaljno sprovođen 1940-ih godina prošlog veka, sa jasnom namerom da se nastavi i završi 50 godina kasnije. Premijerka je istakla da, da nije bilo stradanja srpskog naroda od 1941. do 1945. godine i da nije bilo pokliča ''Za dom spremni'' ponovo 1991. godine, ne bi bilo ni RS.„Verujem da bi oni dovršili 'posao' koji je započet 50 godina ranije i dovršili 'posao' istrebljenja srpskog naroda i pravoslavne vere“ naglasila je A. Brnabić. Ona je istakla da joj je izuzetna čast što je danas u Banjaluci, što učestvuje u obeležavanju značajnog datuma kakav je Dan RS i što je u prilici da prenese čestitke i pozdrave u ime predsednika Srbije Aleksandra Vučića i građana Srbije.

Njegova svetost patrijarh srpski g. Porfirije je u održanom govoru između ostalog rekao da je došao u Republiku Srpsku da ohrabri srpski narod u čuvanju i izgrađivanju jedinstva, bez obzira na sve razlike, u nastojanju izgradnje svega što je dobro i korisno svima. "Ovde sam sa vama i uviek ću biti za razumevanje onoga što vi smatrate da je važno za vas, za vaša neotuđiva prava. Siguran sam da to isto čine drugi narodi koji žive sa vama u Srpskoj i BiH u celini, da imaju svoje poglede na svoja prava. Ali, važno je da svi znamo da briga o svojim pravima nikada ne otima i ne ugrožava tuđa prava", poručio je srpski patrijarh

Obeležavanje Dana Republike Srpke , nastavljeno je 9. januara o.g., Svečanim defileom na Trgu Krajine u Banjaluci, gde se okupilo više hiljada građana.

Svečanom defileu na Trgu Krajine u Banja Luci prisustvovale su  visoke zvanice iz R. Srbije, ministar unutrašnjih poslova Republike Srbije Aleksandar Vulin, ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja prof. dr Darija Kisić Tepavčević ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović, Daria Kisić Tepavčević, načelniki Generalštaba Vojske Srbije general Milan Mojsilović,  državni sekretar ministarsva spoljnih poslova R. Srbije gospodin Nemanja Starović, Nj. E. gospodin Marko Đurić, ambasador R. Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama, član kraljevske porodice Filip Karađorđević, predstavnici političkih partija iz RS, javnog i kulturnog života.

Ambasador Aleksandar Đorđević, generalni kozul Miloš Vujić, konzul i vicekonzul u GK Banja Luka Vesna Marinković i Perica Nikolić prisustvovali su kako dočeku i ispraćaju delegacija iz R. Srbije tako i svim aktivnostima koje su pratile obeležavanje Dana R. Srpske u Banja Luci.

8. januar 2022.

Srbija nastavlja da radi na jačanju veza sa RS

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je danas da je Republika Srpska stvorena na genocidu, ali na genocidu nad srpskim narodom koji je planski osmišljen i detaljno sprovođen 1940-ih godina prošlog veka, sa jasnom namerom da se nastavi i završi 50 godina kasnije.

Da nije bilo stradanja srpskog naroda od 1941. do 1945. godine i da nije bilo pokliča ''Za dom spremni'' ponovo 1991. godine, ne bi bilo ni RS, istakla je  Brnabić govoreći na Svečanoj akademiji povodom Dana RS u Sportskoj dvorani "Borik" u Banjaluci.

Verujem da bi oni dovršili ''posao'' koji je započet 50 godina ranije i dovršili ''posao'' istrebljenja srpskog naroda i pravoslavne vere, naglasila je premijerka i dodala da je RS, više od svega, pokazatelj toga koliko je srpski narod bio odlučan u tome da spreči ponavljanje zločina iz Drugog svetskog rata.

RS je plod želje za mirom, za slobodom, za bezbednim odrastanjem dece, želje da se zločini nad srpskim narodom ne nastavljaju i ne ponavljaju. I mi Srbi, i mi u Srbiji, prvi to moramo da znamo i prvi moramo Srpsku da branimo, poručila je Brnabić.

Ona je istakla da joj je izuzetna čast što je danas u Banjaluci, što učestvuje u obeležavanju značajnog datuma kakav je Dan RS i što je u prilici da prenese čestitke i pozdrave u ime predsednika Srbije Aleksandra Vučića i građana Srbije.
Premijerka je rekla da je, kao predsednicu Vlade zemlje koja je garant Dejtonskog sporazuma, izuzetno brinu izazovi i problemi sa kojima se suočava RS, njeno rukovodstvo i predstavnici srpskog naroda u BiH.

Duboko me zabrinjava odluka SAD, kao i način i obrazloženje o uvođenju sankcija Miloradu Dodiku. To zahteva od nas racionalno, odgovorno i ozbiljno ponašanje, bez donošenja ishitrenih odluka, ukazala je ona.
Činjenica je da sankcije nikada nisu bile rešenje za bilo kakve probleme. Upravo zato, ponovo želim da poručim ono što je predsednik Vučić rekao: Srbija nikada neće sprovoditi sankcije protiv pripadnika svog naroda i predstavnika srpskog naroda u BiH i RS, naglasila je Brnabić.

Ona je poručila da je politika Srbije ”Otvoreni Balkan” i saradnja, a ne sukobi.
To je politika koja želi da se na Balkanu stvore uslovi za drugačiju budućnost od prošlosti o kojoj sam pričala. Politika ekonomskog i infrastrukturnog povezivanja, produbljene saradnje, prosperiteta i ekonomskog preporoda svih naroda na Balkanu. Ne granice i ograničenja, već slobodan protok ljudi, robe, kapitala i usluga, objasnila je premijerka i ponovila da je Srbija okrenuta budućnosti.

Ona je istakla da će Srbija nastaviti da radi na jačanju veza sa RS, na unapređenju ekonomskog položaja i razvoju kulturnog života srpskog naroda i da joj to niko ne može zabraniti.

Od 2014. godine uložili smo više od 88 miliona evra za pomoć RS. Ponosna sam na naše učešće u humanitarnim akcijama, izgradnju škola, vrtića, ambulanti, puteva, komunalne infrastrukture, domova kulture - na sve projekte čiji je cilj bolji kvalitet života svih građana, naglasila je premijerka.

Srpski narod ostaje posvećen očuvanju slobode, jednakosti i pravde i to su istinske vrline koje čuvamo i prenosimo budućim generacijama. Živela Republika Srpska, poručila je Brnabić.

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs/Tanjug

 

21. decembar 2021. godine

Predsednik Vučić na sastanku u okviru regionalne inicijative za saradnju "Otvoreni Balkan"

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić boravio je u Tirani, gde je sa predsednikom Vlade Republike Albanije Edijem Ramom i predsednikom Vlade Republike Severne Makedonije Zoranom Zaevom učestvovao na sastanku u okviru regionalne inicijative za saradnju "Otvoreni Balkan". Predsednik je naglasio da su sporazumi koji su potpisani danas u Tirani jako važni, da će olakšati protok ljudi, roba i radne snage i učiniti zemlje učesnice privlačnijim za strane investitore i ponovo pozvao druge države u regionu da se pridruže.

Predsednik Vučić poručio je danas, tokom obraćanja na plenarnoj sednici u Tirani, da je inicijativa "Otvoreni Balkan" veća od svakoga pojedinačno i da stvara osnovu za budućnost naše dece i za bolji ekonomski razvoj tri zemlje, koji neće moći više da se zaustavi.

"Verujem da je ovo jedna od najvećih ideja u današnjoj Evropi. Sada sam 100 odsto siguran da niko ne može da zaustavi ovu inicijativu", rekao je predsednik Vučić i izrazio zahvalnost svima koji su učestvovali u pripremi sporazuma koji su danas potpisani, a odnose se na lakši protok ljudi i roba između tri zemlje. On je istakao da su to veliki rezultati za dobrobit svih.

"Jedna rečenica Frenklina Ruzvelta kaže: Možda nismo spremni da pripremimo budućnost za našu decu, ali možemo da pripremimo našu decu za budućnost. Zaista mislim da je ova inicijativa veća od svakog od nas i nešto je što će kreirati osnovu za budućnost naše dece. Šta god da budemo radili, najvažniji cilj je povezivanje ljudi", istakao je predsednik Vučić i dodao da je sinoć razgovarao sa privrednicima iz Albanije i u razgovoru, kaže, prepoznao iskrenu želju za investiranje u Srbiju i Severnu Makedoniju. On je naveo i da je sve više turista iz Srbije koji putuju u Albaniju i Severnu Makedoniju, te da veruje da će više ljudi iz Severne Makedonije i Albanije doći u Srbiju.

Predsednik Vučić je naglasio da je "Otvoreni Balkan" prava osnova za bolji ekonomski razvoj tri zemlje u budućnosti.

"Proširenjem tržišta rada privući ćemo više kompanija sa zapada i istoka, jer ćemo moći da ponudimo bolju, obrazovanu radnu snagu iz sve tri zemlje. Garantujem da ćemo u godinama koje dolaze videti značajno veće privlačenje direktnih stranih investicija kod nas", istakao je predsednik Vučić i dodao da se mora brzo i efikasno raditi na daljem povezivanju. On je izrazio uverenje da građani treba da vide rezultate i da se, na primer, narednih meseci može razgovarati i o popustima za građane "Otvorenog Balkana" kroz umanjenje putarine, ili popuste u radnjama.

Predsednik Vučić je ponovio da se radi o inkluzivnom procesu koji je otvoren za sve koji žele da se pridruže.

"Ovo je najkrupniji korak u našoj saradnji koji će donositi mnogo olakšica našim privrednicima", rekao je predsednik Vučić i izrazio želju da se i ostale zemlje regiona pridruže ovoj inicijativi. On je dodao da se mora govoriti i o energetskom povezivanju u regionu, ukoliko naše zemlje žele da opstanu u budućnosti, dok je posebno naglasio da ovakvo povezivanje, za koje postoji podrška i međunarodnih predstavnika i pre svega Atlantskog saveza, ne menja posvećenost evropskom putu.

"Ljudi će se mnogo više kretati, imati priliku za biznis i saradnju", podvukao je predsednik Vučić i dodao da je sa albanskim partnerima razgovarao o ovlašćenim ekonomskim operaterima, što je sporazum koji Srbija već ima sa Severnom Makedonijom.

Nakon plenarnog sastanka delegacija Srbije, Severne Makedonije i Albanije, potpisano je čak šest sporazuma: Sporazum o uslovima za slobodan pristup tržištu rada na Zapadnom Balkanu, Sporazum o povezivanju sistema elektronske identifikacije građana Zapadnog Balkana, Sporazum o saradnji u veterinarskoj, fitosanitarnoj i oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje na ZB i Sporazum izmedu Vlade Srbije i Saveta ministara Albanije o uzajamnom priznavanju odobrenja ovlašćenih privrednih subjekata za sigurnost i bezbednosti (AEOS). Takođe, potpisan je i Sporazum između Vlade Severne Makedonije i Saveta ministara Albanije o uzajamnom priznavanju odobrenja ovlašćenih privrednih subjekata za sigurnost i bezbednosti (AEOS), kao i Sporazum o saradnji akreditacionih tela.

Predsednik Vučić je izrazio zadovoljstvo potpisanim sporazumima, istakavši da se na njima radilo dve godine.

"Zahvaljujući odlučnosti svih nas i naših timova, uspeli smo stvari da pokrenemo sa mrtve tačke i da uradimo važne stvari od kojih će ljudi, obični građani naših zemalja, imati koristi. Ovde je priča o tome kako možemo da uredimo našu zajedničku budućnost na neuporedivo bolji način i kako možemo da živimo i radimo zajedno", naglasio je predsednik Vučić.

Predsednik Vlade Republike Albanije Edi Rama je, na početku plenarne sednice inicijative "Otvoreni Balkan", istakao da potpisivanjem sporazuma počinje nova era koja će učiniti dinamičnijom saradnju tri zemlje - Albanije, Srbije i Severne Makedonije.

"Potpisivanjem sporazuma danas šaljemo jasnu i konkretnu poruku građanima, ali posebno privrednicima koji već posluju na ovom zajedničkom prostoru, da će 2022. godina biti nova era, početak nečeg novog za njih, jer će ubrzati kretanje roba, usluga, kapitala i građana", rekao je albanski premijer Edi Rama i naglasio da će sporazumi, na čijoj će se brzoj primeni raditi, ukinuti duga čekanja na granici.

Predsednik Vlade Republike Severne Makedonije Zoran Zaev poručio je da je "Otvoreni Balkan" autentičan, zajednički proces Severne Makedonije, Albanije i Srbije, ali da je inicijativa otvorena za sve zemlje u regionu i dodao da je dogovor o jedinstvenom tržištu rada u regionu od velikog značaja za građane.

Komesar Evropske unije za susedsku politiku i proširenje Oliver Varheji poručio je danas na sastanaku "Otvorenog Balkana", putem video linka, da je veoma važno da se u tu regionalnu inicijativu uključe i preostala tri partnera - Crna Gora, BiH i Priština. On je istakao da je realnost da jedino Balkan zajedno može da poveća BDP celog regiona i da bi samo kroz zajedničko tržište BDP regiona mogao da se poveća za čak trećinu. Podsetio je da je pokrenut Berlinski proces za veću regionalnu saradnju, pa tzv. mini Šengen, kao i da je sada "Otvoreni Balkan" naslednik tih inicijativa za regionalnu saradnju. Komesar Varheji je dodao da je svaka regionalna integracija na bazi EU vrednosti dobra i za Balkan i za EU.

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: Dimitrije Goll

11. decembar 2021. godine

Selaković i Gujon uručili pomoć za 35 srpskih domaćinstava u Bosanskom Petrovcu 

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković i direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon posetili su danas opštinu Bosanski Petrovac, gde su, u okviru Projekta ekonomskog osnaživanja povratničkih domaćinstava u Federaciji BiH, uručili pomoć za 35 srpskih domaćinstava koja se bave poljoprivredom.

Ministar Selaković i direktor Gujon su uručili ugovore o donaciji 35 steonih junica, a šef srpske diplomatije je poručio da danas šaljemo poruku ljubavi, mira i solidarnosti i da tom pomoći pokazujemo da možemo da uradimo nešto dobro za običnog čoveka.

„Budite uvereni da će Srbija i u Federaciji i u Republici Srpskoj, u čitavoj BiH, poštujući njen teritorijalni integritet, ali voleći Srpsku, nastaviti da šalje takve poruke“, naveo je ministar Selaković u obraćanju porodicama koje su dobile pomoć.

Ministar Selaković je naglasio da je uveren da će ta pomoć biti prva u nizu pomoći koju dodeljuju Ministarstvo spoljnih poslova i Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu.

Kako je napomenuo, pomoć koja je danas uručena bila bi nemoguća da još 2014. predsednik Srbije Aleksandar Vučić, tadašnji premijer, nije u Srbiji pokrenuo zamajac ozbiljnih, važnih reformi koje daju rezultate u stvaranju nove vrednosti i većeg društvenog bogatstva, koje su pokrenule Srbiju iz stanja učmalosti, dezorganizacije i društvenog i ekonomskog haosa i koje su dovele Srbiju u situaciju da je već drugu godinu zaredom jedna od najbrže rastućih ekonomija u Evropi.

„To ne bi bilo moguće da naša politika u regionu nije bila i ostala politika ispružene ruke, jer nije dobro ako je samo vama dobro, a komšiji loše, nema tu dobra i politika naše države i politika predsednika Aleksandra Vučića jeste kad je nama dobro da učinimo da i drugima bude dobro“, podvukao je ministar Selaković.

Šef srpske diplomatije je rekao da mu je puno srce što danas vidi marljive, vredne i hrabre ljude koji se bave stočarstvom.

„Ovde sede i Srbi i Bošnjaci. Nije dobro samo kad je jedinima dobro, nema tu dobra. Moramo svi zajedno da radimo mnogo više da nam svima bude bolje, a ako budemo radili svi zajedno, onda su šanse da nam bude bolje mnogo veće“, poručio je ministar Selaković.

Šef srpske diplomatije je naveo da je ponosan što je realizovan prvi projekat uz ozbiljnu podršku predsednika Aleksandra Vučića i premijerke Ane Brnabić, a da su se na konkurs za pomoć prijavile ukupno 62 porodice koje su ispunile uslove.

„Još je 27 porodica koje nisu dobile junicu. Dogovorili smo se danas da u naredna tri meseca i tih 27 porodica dobije svoju junicu. Dobre i vredne ljude treba podržati. Dogovorili smo se da pokušamo da ovako nešto uradimo ne samo u Petrovcu, nego i u Sanskom Mostu, Drvaru, Grahovu, Glamoču“, rekao je ministar Selaković.

Direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon rekao je da je da je Uprava pokrenula projekte ekonomskog osnaživanja srpskih povratničkih porodica u Federaciji BiH u ukupnoj vrednosti 9.162.000 dinara.

„To smo raspodelili na tri projekta na teritoriji Bosanskog Petrovca, Grahova i Posavine. Radi se o pilot projektima, prvim ove vrste koje je Uprava sa lokalnim srpskim nevladinim organizacijama pokrenula ove godine. Podrška srpskim domaćinstvima koja se bave stočarstvom i poljoprivredom ima za cilj stvaranje samoodrživih porodičnih ekonomija. Prvi cilj je da njihovi kapaciteti u potpunosti ispunjavaju potrebe porodice, a drugi cilj je da se višak plasira na tržište“, rekao je Gujon.

Prema njegovim rečima, juče su u Posavini uručene freze, motokultivatori, trimeri i motorne testere Srbima koji se bave poljoprivredom u tom delu Federacije BiH.

„Naš konačni cilj je da bude formirana zadruga koja bi okupila sve te ljude, sve te srpske poljoprivrednike i olakšala im rad. U ovaj projekat uloženo je dva miliona dinara, a obuhvaćeno je 40 domaćinstava sa više od 140 članova“, naveo je Gujon.

Prema njegovim rečima, u Grahovu je iz sredstava Republike Srbije obezbeđena pčelarska oprema u iznosu od milion dinara, kao pomoć povratnicima čija egzistencija zavisi od proizvodnje meda, a za treći projekat koji se realizuje preko Centra za podršku povratnicima iz Bosanskog Petrovca izdvojeno je 6.162.000 dinara za kupovinu steonih junica.

Gujon je naglasio da je danas uručena donacija hrabrim i odlučnim ljudima koji svojim optimizmom dokazuju da veruju u bolje sutra, a da će pomoć koju su dobili biti podstrek i motiv da se još energičnije i uspešnije posvete svom poslu.

„Ta pomoć je jasan znak da njihova matica, njihova, naša Srbija misli i brine o njima, o njihovoj sudbini i dobrobiti“, naglasio je Gujon koji je sa ministrom Selakovićem posetio i neka od domaćinstava koja su dobila pomoći.

Selaković i Gujon obišli domaćinstva u Bosanskom Petrovcu

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković i direktor Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon, obišli su danas domaćinstva u Bosanskom Petrovcu u FBiH koja su dobila po jednu steonu junicu, u okviru projekata koje sufinansira Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu pri Ministarstvu spoljnih poslova.

Reč je o petočlanim povratničkim porodicama sa po troje dece kojima, kako kažu, ova pomoć mnogo znači.

Jedna od njih je porodica Steve Lončara koji se prvenstveno bavi poljoprivredom, ali i šumarstvom, pčelarstvom i lovom.

On je naveo je da ima povratka u Bosanski Petrovac i da bi se još više ljudi vraćalo, kada bi im se omogućilo da mogu da rade.

"Da se to malo podstakne, da se napravi nešto da se može raditi. Imamo sve osnovno potrebno za život - vodu, puteve, telefone, struju samo što mladi zbog posla odlaze u inistranstvo", rekao je Lončar.

Da je pomoć značajna kaže i Snežana Jeličić, koja ima troje dece, a suprug joj je preminuo.

"Ja sam samohrana majka sa troje dece i ova junica nam mnogo znači jer su nam primanja mala, a sva deca mi idu u školu", rekla je Snežana koja skromno, kao i njen 11. godišnji sin Miloš, kaže da im više ništa nije potrebno.

Sa ovom pomoći, domaćinstvo Jeličić u štali sada ima ukupno dve krave zahvaljujući kojima će, kaže Snežana, biti više mleka, sira i kajmaka za prodaju.

Ranije danas, srpskim i bošnjačkim povratničkim porodicama u Bosanskom Petrovcu uručeni su ugovori o donaciji ukupno 35 steonih junica.

Osim junica za stočare u Bosanskom Petrovcu, za šta je namenjeno više od šest miliona dinara, pomoć u vidu poljoprivredne mehanizacije dobile su srpske porodice u Posavini, za šta je opredeljeno dva miliona dinara.

Reč je o 43 domaćinstva kojima su u Mesnoj zajednici Novi Grad u opštini Odžak, na teritoriji kantona Posavina, dodeljeni multikultivatori, trimeri, motorne testere i prskalice za voće.

U okviru projekata koji sufinansira Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, opredeljeno je i milion dinara za pomoć pčelarima u Bosanskom Grahovu.

Selaković: Nastavićemo da pomažemo Srbima u BiH i njihovim komšijama Bošnjacima

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković izjavio je danas, nakon što je uručio pomoć za 35 porodica u Bosanskom Petrovcu, da će Srbija nastaviti da pomaže Srbima u Bosanskom Petrovcu, Drvaru, Grahovu i Glamoču, ali i njihovim komšijama Bošnjacima.

„Ne može samo jednima da bude dobro, a drugima da bude loše. To je ono što je naša politika, naša regionalna politika. Kao što je predsednik Aleksandar Vučić početkom ove godine pokrenuo upravo tu politiku doniranja vakcina i Federaciji i Republici Srpskoj, Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori, a Srbija otvorila granice za sve građane susednih država koji žele da se vakcinišu, tako danas pomažemo našim sunarodnicima u Bosanskoj krajini. Nastavićemo to da radimo, jer samo ekonomski jaka i uspešna Srbija dobar je oslonac Republici Srpskoj, ali i svim Srbima koji žive u okruženju“, rekao je ministar Selaković.   

Šef srpske diplomatije je rekao da je Srbija u poslednje četiri godine Drvaru pružila pomoć od 2.915.000 evra za konkretne projekte, a Bosanskom Petrovcu oko 250.000 evra za nekoliko komunalnih projekata.

„Ovoga puta je Ministarstvo spoljnih poslova, Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu zajedno sa Centrom za podršku i pomoć povratnicima koji vodi Nemanja Davidović u Bosanskom Petrovcu izašla u susret za 35 povratničkih porodica, ne samo srpskih, već i bošnjačkih, koje su dobile po steonu junicu“, rekao je ministar Selaković.

Prema njegovim rečima, predsednik Aleksandar Vučić je svojevremeno pokrenuo bolne reforme koje daju rezultate i Srbija je počela svake godine sve više da pomaže i Srbima u Bosanskoj krajini.

Direktor Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon rekao je da je ove godine Uprava prvi put podržala i finansirala tri samoodrživa projekta u Posavini, Bosanskom Petrovcu i Grahovu.

„Juče smo u Posavini podelili poljoprivrednu mehanizaciju, danas u Bosanskom Petrovcu 35 junica, u Grahovu opremu za pčele. Ukupna vrednost je devet miliona dinara. Ovim želimo da pošaljemo poruku da je matica, naša Srbija uz svoj narod, uz povratnike, uz druge ljude koji dele sudbinu povratnika i srpskog naroda, da im pokažemo brigu i solodarnost. U narednom periodu nastavljamo slične projekte za dobrobit svih koji žive u ovim krajevima“, naveo je Gujon.

Nemanja Davidović iz Centra za podršku i pomoć povratnicima u Bosanskom Petrovcu rekao je da danas uručena pomoć mnogo znači Bosanskom Petrovcu i naveo da je to drugo najveće ulaganje Republike Srbije u tu opštinu.

„I najteža muka je lakša kada imate prijatelje, naši prijatelji su država Srbija, ministar Selaković i Arno Gujon

 

07. decembar 2021. godine

Selaković: Srbija podržava razvoj i napredak Republike Srpske

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković sastao se danas sa ministrom za evropske integracije i međunarodnu saradnju Republike Srpske Zlatanom Klokićem i poručio da Srbija poštuje i podržava teritorijalni integritet BiH, ali da podržava i Republiku Srpsku u njenim nastojanjima da se kao ravnopravni entitet u okviru BiH razvija i napreduje.

Ministar Selaković je posle sastanka sa ministrom Klokićem rekao da Srbija želi da sa BiH gradi najbolje dobrosusedske odnose u budućnosti, ali i podsetio da Srbija ima Sporazum o specijalnim i paralelnim vezama sa Republikom Srpskom.

„Srbija vredno i posvećeno radi na njegovom sprovođenju. Republika Srbija voli Republiku Srpsku i podržava je u njenim nastojanjima da kao ravnopravni entitet u okviru BiH se razvija i napreduje”, rekao je šef srpske diplomatije.

Prema njegovim rečima, doprinos takvom razvoju i napredovanju vidljiv je na svakom koraku u aktivnostima državnih organa Srbije, od predsednika Srbije Aleksandra Vučića, Vlade Srbije i svih resornih ministarstava, kroz veliki broj projekata sa kojima je Srbija prisutna u Republici Srpskoj.

Ministar Selaković je rekao da ne postoji lokalna samouprava u Republici Srpskoj koja nije dobila određenu pomoć od Srbije u cilju doprinosa podizanju kvaliteta života u Srpskoj.

Kako je naveo, Srbija je opredeljena za saradnju sa Republikom Srpskom u različitim oblastima, na prvom mestu u infrastrukturnom povezivanju, i u tom kontekstu napomenuo je zajednički rad na realizaciji velikog projekta izgradnje auto-puta od Beograda do Sarajeva.

Nakon sastanka, dvojica ministara su potpisali Memorandum o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Srpske u oblasti diplomatskog obrazovanja, a šef srpske diplomatije je naveo da je memorandum pravna osnova da ubuduće jedan broj mladih, talentovanih ljudi iz Republike Srpske u toku visokog obrazovanja pohađa obuku na Diplomatsku akademiju u okviru Ministarstva spoljnih poslova Srbije, a čija primena bi trebalo da počne od naredne akademske godine.

Ministar Selaković je najavio da će sa direktorom Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Arnoom Gujonom u petak i subotu posetiti Bosanski Petovac, gde će sunarodnicima koji se bave poljoprivredom uručiti vrednu pomoć.

Ministar Klokić izrazio je zahvalnost na podršci koju Republika Srpska dobija od Srbije i naveo da ona nikada nije bila konkretnija nego u poslednih sedam godina preko različitih projekata, zahvaljujući predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i srpskom članu Predsedništva BiH Miloradu Dodiku.

„Nema nijedne opštine i grada u Republici Srpskoj da Srbija nije realizovala neki projekat koji znači bolji život građana”, rekao je Klokić i zahvalio ministru Selakoviću na najiskrenijoj i najotvorenijoj podršci

 

28. decembar 2021. godine

Selaković: Država ulaže u obnovu Smederevske Palanke i pomaže u zbrinjavanju izbeglih 

Ministar spoljnih poslova Srbije i predsednik Komisije za koordinaciju procesa trajne integracije izbeglica Nikola Selaković prisustvovao je danas u Smederevskoj Palanci uručivanju ključeva stanova namenjenih izbeglicama.

Stanovi za 15 izbegličkih porodica iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske dodeljeni su u okviru potprojekta devet Regionalnog stambenog programa.

Selaković je, obraćajući se porodicama koje su dobile stanove, poželeo sreću i zdravlje i da im se u novim stanovima dešavaju samo lepe i dobre stvari.

Ministar je naveo da su 15 porodica koje su dobile stanove, a koje su izbegle i raseljene iz BiH i Hrvatske, oplemenile opštinu Smederevska Palanka u koju su došle tokom nemilih ratnih dešavanja u svojoj muci i nesreći tražeći spas, utočište i krov nad glavom upravo u majci Srbiji.

Prema njegovim rečima, zgrada u kojoj će biti smeštene te porodice podignuta je i opremljena za svega godinu dana, što pokazuje da se sve može kada se braća slože.

Ministar Selaković je rekao da država ulaže u obnovu Smederevske Palanke, i kada je reč o zbrinjavanju izbeglih, ali i kada je reč o dovođenju investitora, otvaranju novih radnih mesta, rekonstrukciji javnih objekata i obnovi manastira Pinosava.

„Kao neko ko je tri i po godine radio uz Aleksandra Vučića, kao njegov generalni sekretar, znam koliko je pažnje posvećivao Smederevskoj Palanci i koliko je energije i želje bilo u tome da Palanka počne da staje na noge“, rekao je šef srpske diplomatije i izrazio uverenje da će veoma brzo u godinama koje dolaze kroz opštinu Smederevska Palanka proći i auto-put koji će nositi ime vožda Karađorđa.

Regionalni stambeni program je zajednička inicijativa Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Crne Gore, a cilj Programa je davanje sveobuhvatnog doprinosa rešavanju problema izbeglih i raseljenih lica pružanjem trajnih i održivih rešenja za stambeno zbrinjavanje.

Uručivanju ključeva stanova prisustvovali su, između ostalih, komesar za izbeglice i migracije Republike Srbije Vladimir Cucić, šef Političkog odeljenja Delegacije EU u Srbiji Dirk Lorenc i predsednik opštine Smederevska Palanka Nikola Vučen.

28.11.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas u Beogradu sa  srpskim članom Predsedništva Bosne i Hercegovine Miloradom Dodikom.  

Predsednik Vučić obavestio je Dodika o razgovorima koje je vodio sa predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom, ali i o razgovorima sa specijalnim izaslanikom SAD za Zapadni Balkan Gabrijelom Eskobarom.

Teme razgovora bile su i izgradnja gasovoda između Srbije i Republike Srpske, izgradnja auto-puta Sremska Rača - Kuzmin - Bijeljina, i drugih infrastrukturnih projekata.

Predsednik Dodik upoznao je predsednika Vučića sa situacijom u Bosni i Hercegovini i daljim planovima ”političkog Sarajeva” da ubrza proces preuzimanja prerogativa i kompetencija vlasti Republici Srpskoj.

Milorad Dodik je dodao da Republika Srpska želi mir, ali da neće dozvoliti bilo kome da ukida ili uništava pravo Republike Srpske i srpskog naroda na opstanak. 

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

 

Na osnovu  ovlašćenja MSP br. 1514-1/12 od 8. septembra 2021. godine, državni sekretar N. Starović je 29. oktobra 2021. godine doneo  odluku o dodeli nacionalnih priznanja za izuzetan doprinos, razultate i zasluge u oblasti ostvarivanja saradnje i jačanja veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu.

Uvid u objavljenu odluku kao i spisak pristiglih prijava za dodelu nacionalnih priznanja možete ostvariti na sledećim linkovima:

https://www.mfa.rs

https://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/

15.11.2021.

Sastanak sa srpskim članom Predsedništva Bosne i Hercegovine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa srpskim članom Predsedništva Bosne i Hercegovine, Miloradom Dodikom, sa kojim je razmenio stavove o svim aktuelnim pitanjima u regionu i svim zajedničkim projektima u kojima učestvuju Republika Srbija i Republika Srpska.

Predsednik Vučić je obećao da će Srbija da nastavi sa još značajnijom podrškom opštinama Nevesinje, Kostajnica, Dubica i Drvar, ali i daljim ulaganjima u prosvetnu i zdravstvenu infrastrukturu u svim delovima Srpske.

Predsednik Vučić je potvrdio opredeljenje Republike Srbije da sa velikim finansijskim sredstvima učestvuje u izgradnji auto-puta Sremska Rača-Bijeljina.

Srpski član Predsedništva Bosne i Hercegovine Dodik istakao je da je to projekat od strateškog značaja za Republiku Srpsku i ne samo za njen istočni deo i zahvalio Republici Srbiji na velikoj pomoći i podršci.

Predsednik Vučić je naglasio da će Srbija uvek podržavati Dejtonski mirovni sporazum i njegov Ustav, kao i njihovu punu primenu, dok je Dodik istakao da su Republici Srpskoj godinama otimane nadležnosti koje joj po Dejtonskom sporazumu pripadaju i da će se Republika Srpska, mirnim putem, zalagati za vraćanje prava i pravde predviđene Ustavom Bosne i Hercegovine.

Izvor/foto: www.predsednik.rs

 

15. novembar 2021.

Selaković: Reforme i regionalna saradnja za bolju budućnost

Ministar spoljnih poslova Srbije, Nikola Selaković kaže da je Srbija posvećena EU integracijama, a da tu posvećenost pokazuje prvenstveno kroz unutrašnje reforme i regionalnu saradnju.

Selaković je na Konferenciji ”Razgovori o budućnosti Evrope-perspektiva i uloga Zapadnog Balkana”, u organizaciji Koledža Evrope iz Briža naglasio važnost sveobuhvatnosti debate koja se trenutno vodi o budućnosti Evrope i pozvao na jačanje opipljivih veza između ljudi i institucija EU i Srbije.

„Posvećenost Srbije EU integracijama je vidljiva kroz reformski proces gde nam je fokus na vladavini prava. Ponosni smo što smo u poslednjih godinu dana uradili odličan posao što je prepoznato u izveštaju Evropske komisije”, izjavio je Selaković.

Šef diplomatije Srbije kaže da je za Srbiju od posebnog značaja angažman u EU regionalnim inicijativama kao i sama saradnja među susedima na Zapadnom Balkanu.
„Srbija ima osam suseda, a regionalna politika i saradnja su najviši prioritet naše spoljne politike. Moramo da nađemo način da produbimo tu saradnju. Ne radi su samo o učešću u postojećim inicijativama, već i o promociji novih inicijativa, kao što je Otvoreni Balkan, čemu su veoma posvećeni i Vlada Srbije i predsednik Aleksandar Vučić”, poručio je Selaković.

Selaković konstatuje da su regionalne inicijative važne kako iz ugla ekonomske saradnje tako iz perspektive demografije kao jednog od, prema njegovim rečima, najvažnijih pitanja za evropski kontinent.
On navodi da ceo region Zapadnog Balkana ima oko 17, 5 miliona ljudi, što je manje od jedne članice kao što je Rumunija, pri čemu je BDP celog regiona 0,6 procenata BDP-a EU.
„Ako naša uloga i pozicija ne budu dobro prepoznate onda će ovi procenti da budu još manji, a tada će sve naše bilateralne razlike da budu besmislene. Hajde zato da sarađujemo tamo gde nemamo problema i da naš prvi prioritet bude ekonomska saradnja”, naglasio je Selaković.

Selaković je tokom svog obraćanja drugim šefovima diplomatija iz regiona koji su učestvovali na Konferenciji u Brižu, zaključio da je međusobni dijalog najbolji način za unapređenje regionalne saradnje, ali i doprinos Zapadnog Balkana budućnosti Evrope.

Izvor: Tanjug

12. novembar 2021. godine

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je danas da su teški primeri ugrožavanja srpskog kulturnog, istorijskog i duhovnog nasleđa na Kosovu i Metohiji dokaz koliko je bitna uloga Uneska u zaštiti i očuvanju baštine.

Brnabić je, na 41. zasedanju Generalne konferencije Uneska u Parizu, naglasila da su četiri dragulja srpske srednjovekovne kulturne baštine na Kosmetu – Visoki Dečani, Pećka patrijaršija, Gračanica i Bogorodica Ljeviška, očuvani zahvaljujući tome što su upisani na listu ugrožene svetske baštine, ali da je još stotine lokaliteta i spomenika ugroženo.

Srpska baština na Kosovu i Metohiji je od nemerljive važnosti ne samo za nacionalni identitet Srbije, već i kao deo cenjene evropske i svetske baštine, podvukla je ona.

Premijerka je ukazala na privrženost Srbije osnovnim principima Uneska – dijalogu i konsenzusu, utemeljenim u Povelji UN i Ustavu Uneska, zbog čega se mi kontinuirano zalažemo za depolitizaciju ove organizacije.

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs

4. novembar 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, predsednik Vlade Republike Albanije Edi Rama i zamenik predsednika Vlade Republike Severne Makedonije zadužen za evropska pitanja Nikola Dimitrov, potpisali su danas Zajedničku izjavu „Budućnost proširenja – pogled iz regiona“, u okviru inicijative za saradnju Otvoreni Balkan. Tekst Zajedničke izjave prenosimo u celosti:

„Evropska unija i njene države članice, zajedno sa partnerima iz regiona, potvrdile su nedvosmislenu podršku evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana na Samitu na Brdu 6. oktobra.

Zapadni Balkan je ponovio svoju i posvećenost regiona evropskim vrednostima i demokratskim principima, vladavini demokratije, osnovnim pravima i vladavini prava.

Međutim, upitni kapacitet Evropske unije da integriše nove članice, unutrašnje debate među državama članicama EU i bilateralni odnosi, ometali su stvarni napredak regiona ka EU.

Na papiru, politika proširenja ostaje aktivna. U praksi, međutim, postoji rastuće razočarenje među građanima regiona u pogledu EU perspektive.

Pored toga, kašnjenja u EU perspektivi isuviše su koštala region u političkom smislu.

Severna Makedonija je odličan primer neostvarenih obećanja Evropske unije. Njena Vlada se potrudila da ispuni uslove Brisela, samo da bi se našla izolovana i prepuštena da se nosi sa posledicama odluka EU. Ova oslabljena perspektiva evropskih integracija preti da nas ostavi više dezintegrisanima nego ikad. Osećaj je zajednički širom regiona.

Dok Evropska unija razvija nove i dalekosežne strategije, region očajnički pokušava da realizuje postojeće. I dok je naš put ka Evropskoj uniji iskliznuo iz koloseka, mi ostajemo posvećeni dostizanju standarda EU.

Ne možemo da dozvolimo da ova negativna spirala ugrozi samu osnovu budućnosti i prosperiteta regiona.

Evropska unija ide napred, dok je region zaglavljen u dilemama same EU. Evropska unija treba i mora da istraži sve puteve za bržu integraciju Zapadnog Balkana u periodu koji prethodi pristupanju, zajedno sa svojim obavezama za fazno pristupanje kako je definisano u novoj metodologiji.

U skladu sa time, bilo bi korisno uključiti region u razvoj trgovinske i poreske politike Evropske unije, kao što su mehanizam za prilagođavanje granice emisije ugljen-dioksida i zaštitne privremene mere ograničenja na uvoz čelika, da nabrojimo tek nekoliko.

Takođe bismo mogli da istražimo mogućnost da Zapadni Balkan bude izuzet od različitih mera trgovinske politike erga omnes.

Naši univerziteti mogli bi da budu uključeni u oblast visokog obrazovanja i istraživanja Evropske unije, čime bi se pružila jednaka šansa za učešće u prilagođenim programima, istraživanju i inovacijama EU. Istovremeno, naša poljoprivreda vapi za dodatnim sredstvima, pri čemu ima ogroman potencijal za širenje i isporuku visokokvalitetnih proizvoda na tržište Evropske unije.

Ovo bi moglo da spreči negativan uticaj na stabilizaciju i privredni učinak regiona. Verujemo da je u interesu Evropske unije da pomogne izgradnju i promociju sigurnog i prosperitetnog regiona.

I više od toga - mogli bismo zajedno da istražimo učešće u Šengenu i postepenu integraciju u jedinstveno tržište Evropske unije.

Današnji svet se brzo menja. Vreme je da se deluje i to odlučno. Ne možemo sebi da priuštimo niti će nam biti oproštene propuštene prilike, popustljivost i nedostatak odlučnosti da ostvarimo ovu stratešku viziju.

Potrebno je da se bolje razumemo, ako želimo da postignemo najbolje rezultate. Ako neko misli da moramo da delujemo sada, to je već bilo juče.

U tom cilju, danas smo ponovo potvrdili odlučnost da produbljujemo našu ekonomsku saradnju u okviru inicijative Otvoreni Balkan, nadograđujući se na agendu Berlinskog procesa i uz fokus na brzu i prilagođenu realizaciju.

U ovom poduhvatu angažovali smo naše privredne komore i zadužili ih da pripreme detaljne smernice za realizaciju Memoranduma o razumevanju i saradnji na olakšanju uvoza i izvoza, koji je potpisan u Skoplju 29. jula.

Danas smo odobrili detaljan plan sprovođenja mera o olakšavanju trgovine i zatražili od Regionalne privredne komore Zapadnog Balkana da dalje prati proces implementacije. Takođe smo odlučili da formiramo Međuministarski savet, koji će blisko sarađivati sa privrednim komorama na sprovođenju ovih mera.

Zapadni Balkan je spreman da se pokrene ubrzanim tempom. Treba ići napred. Tako i Evropska unija treba da se pokrene – prema Zapadnom Balkanu. Ostanak u praznom hodu nije opcija.

Pozivamo sve ostale strane u regionu da nam se pridruže i želimo im dobrodošlicu. Otvoreni Balkan je otvoren“, navodi se u integralnom tekstu Zajedničke izjave.

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: Dimitrije Goll

 

2. novembar 2021. godine

Obraćanje predsednika Republike Srbije na konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama COP26 održanoj u Glazgovu

"Vaše Ekselencije,
uvaženi delegati,
draga Sara,

Na samom početku, osećam obavezu da se zahvalim premijeru Borisu Džonsonu i Vladi Njenog Veličanstva na izuzetnom gostoprimstvu.

Imam privilegiju da predstavljam Republiku Srbiju na ovom važnom mestu i na najvišem svetskom forumu koji se bavi najvažnijom temom današnjice – unapređenjem klimatske svesti.

Svi smo saglasni da moramo da ulažemo u klimu i životnu sredinu.

Isto tako, svi se slažemo da buduće generacije moraju da se obrazuju kako ne bi ponovile greške koje smo mi napravili, uništavajući jedinu planetu koja život čini mogućim.

Izuzetno sam počastvovan time što Republika Srbija kopredsedava ovogodišnjom Konferencijom kao predstavnik Istočnoevropske Grupe zemalja koje nisu članice Evropske unije.

U konkretnom smislu, poseban doprinos našeg ekspertskog tima vidimo u završetku pregovora na operacionalizaciji člana 6. Sporazuma iz Pariza, koji se odnosi na uspostavljanje globalnih tržišnih i netržišnih mehanizama smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte, kao i na preostale odredbe koje se tiču unapređenog okvira transparentnosti i zajedničke vremenske rokove za Nacionalno utvrđene doprinose, što su ključne odredbe Sporazuma za koje još nije postignuta odluka koju treba da usvoji Konferencija, odnosno sve države članice.

Stoga smatramo da je ovo izuzetna prilika da Srbija da svoj puni doprinos finalizaciji pregovora, koji će, nadamo se, obezbediti punu primenu Pariskog sporazuma.

Kao rezultat snažnog ekonomskog razvoja modelovanog za Srbiju do 2050. godine, uticaj sprovođenja ekoloških mera na zaposlenost će biti optimalan, kroz stvaranje novih radnih mesta i stvaranje novih, do sada nepostojećih industrija.

Na prvoj aukciji zelenih obveznica u Srbiji prikupljeno je milijardu evra, što jasno potvrđuje poverenje međunarodnih investitora u našu zelenu agendu, ali i ekonomsku i političku stabilnost naše države.

Prihode ostvarene izdavanjem zelenih obveznica koristićemo za finansiranje obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti, održivog upravljanja vodama, sprečavanja zagađenja i razvoja cirkularne ekonomije i očuvanje biodiverziteta.

I kao što vidite, dragi prijatelji, moji ljudi su mi pripremili sjajan govor, ali ja ću dodati još nekoliko reči i postaviti još nekoliko pitanja za one koji dolaze iz velikih sila i koji još nisu odgovorili na nekoliko pitanja:

Broj jedan je: kako ćemo finansirati sve ove aktivnosti?

Čuli smo priču o trilionima dolara koji su nam na raspolaganju. Moje pitanje bi bilo: kolika bi bila kamatna stopa, koji bi bili uslovi za dobijanje tog novca i kako ćemo se, zapravo, pozabaviti tim pitanjem?

Broj dva: kako ćemo tretirati nuklearne elektrane? Hoćemo li ih sve zatvoriti ili ćemo ih dodatno graditi?

Takođe, kako ćemo da gradimo više obnovljivih izvora ako smo već počeli da podržavamo populističke pokrete protiv vetroparkova, novih hidroelektrana, i da li ćemo ugroziti nivo našeg javnog duga u odnosu na BDP ako uzmemo ogromne količine novca?

Kako ćemo se odnositi prema prirodnom gasu i kako ćemo da obezbedimo pristojne cene prirodnog gasa i električne energije?

Takođe, ovde sam došao električnim automobilom od Edinburga do Glazgova. Ali, kako ćemo vršiti iskopavanje i preradu litijuma, nikla, kobalta i mnogih drugih veoma važnih minerala?

I na kraju, svi znamo šta je naš krajnji, konačni cilj. Ali, to nije bajka – moraćemo mnogo da radimo, moraćemo da budemo 100 odsto posvećeni i moraćemo da budemo iskreniji jedni prema drugima.

Zdravlje ljudi koji žive u Srbiji direktno zavisi od sprovođenja ove agende, kao što zdravlje i život svakog živog bića na Zemlji zavisi od dogovora koji će se ovde postići i od sprovođenja tih dogovora na nacionalnom nivou.

Možda je pravo vreme da oslušnemo i čujemo vapaj Majke Zemlje, jer ako izgubimo ovu trku sa vremenom, naša deca će naslediti bespovratno zagađenu planetu.

Hvala vam što ste me saslušali."

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: Dimitrije Goll

25. oktobar 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković prisustvovao je večeras u Starom dvoru uručenju ugovora za 14 stanova namenjenih izbegličkim porodicama iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske, koji su kupljeni u okviru potprojekta 9 Regionalnog stambenog programa Srbije.

„Veliko mi je zadovoljstvo i čast da u ime Vlade Srbije, u ime države Srbije večeras sve vas pozdravim, da zahvalim svim donatorima naročito EU, koja je okupila najveći broj donatora koji jesu države članice EU, ali i posebno Kraljevini Norveškoj, kao jednom od najvećih donatora van teritorije EU, na uspešno okončanoj devetoj podfazi Regionalnog stambenog programa”, naveo je šef srpske diplomatije.

Ministar Selaković je naglasio da je Regionalni stambeni program do sada omogućio da više od 6.000 porodica koje su izbegle i raseljene sa prostora bivše Jugoslavije, najviše sa teritorije današnje Republike Hrvatske i Bosne i Hercegovine, dobiju svoj krov nad glavom.

Kako je dodao, te porodice su u Srbiji našle spas i utočište posle onih životnih momenata koje nikada verovatno ne mogu da izbrišu iz svog sećanja kada su u jednom danu izgubili sve ono što su generacije njihovih roditelja i predaka sticale.

Šef srpske diplomatije je naveo da su se oni našli u Srbiji i odavde krenuli od nule.  

Ministar Selaković je rekao da su donatori koji su pomogli da se formira sam fond i da on profunkcioniše, i Komesarijat za izbegla i raseljena lica i migracije, a uz pomoć Banke Saveta Evrope, UNHCR-a kao partnera, OEBS-a, omogućili mnogima među raseljenima da dobiju svoj krov nad glavom.

„Izbeglih lica u Srbiji se u jednom trenutku obrelo oko 650.000 i po podacima koje je republički komesar za izbeglice i migracije naveo, do sada je preko Komesarijata, preko države Srbije, Vlade Srbije, krov nad glavom dobilo blizu 100.000 porodica, naših sunarodnika“, rekao je ministar Selaković i podsetio da su ranije danas na Ubu svečano uručeni ugovori o stanovima za 21 porodicu.

Šef srpske diplomatije je naveo da predsednik Aleksandar Vučić, Vlada Srbije na čelu sa premijerkom Anom Brnabić i on lično kao ministar spoljnih poslova ulažu maksimalne napore da se ovo pitanje u Srbiji rešava na najbolji mogući način.

„Večeras je ovde 14 porodica za koje je grad Beograd postao bogatiji. Najbolji deo našeg naroda jesu naši ljudi koji su došli iz Krajine, bilo iz one na teritoriji današnje Hrvatske ili BiH, vredni, čestiti, dobri ljudi. Srećan sam što večeras imamo priliku i mogućnost da 14 takvih porodica trajno stambeno obezbedimo ovde u Beogradu“, poručio je šef srpske diplomatije.

Ministar Selaković je zahvalio donatorima na nesebičnoj pomoći i naporima koje su ulagali, UNHCR-u i OEBS, kao i Gradu Beogradu na predusretljivosti.

„Do pre svega nekoliko godina Grad Beograd nije pokazivao interesovanja za ovu aktivnost, do tog interesovanja dolazi pre nešto više od sedam godina i od tada Grad Beograd u partnerskom odnosu sa Komesarijatom i donatorima radi na realizaciji ovog projekta“, rekao je šef srpske diplomatije.

Ministar Selaković je porodicama koje su dobile stanove poželeo da u svojim novim domovima beleže i broje samo lepe i dobre sate i trenutke, a da ono što je teško u njihovim životima ostave iza sebe.

Poželeo je starijima da u tim stanovima dočekuju svoju decu i unučad i mirnu starost u zdravlju, a da oni mlađi u tim stanovima grade i podižu svoje porodice i svoju decu i da se raduju svakom novom velikom uspehu.

„Hvala vam na strpljenju što ste dočekali ovaj trenutak i želim vam da ubuduće sve u vašim domovima ide mnogo lakše i mnogo bolje nego što je to bilo do sada. Živela Srbija“, poručio je ministar Selaković.

25. oktobar 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković prisustvovao je u Ubu svečanoj dodeli ugovora o kupovini 21 stana izbegličkim porodicama iz Bosne i Hercegovine i Republike Hrvatske u okviru realizacije Regionalnog stambenog projekta.

Selaković je izrazio zadovoljstvo što 21 porodica rešava svoje stambeno pitanje i što će kasnije danas i 14 porodica u Beogradu dobiti ugovor o kupovini stana, istakavši da se polako približavamo cifri od procenjenih 7.500 stanova i kuća koliko je potrebno da se stambeno obezbede naši sunarodnici koji su '90-tih godina ostavili svoja ognjišta.

„Od danas će svako od vas imati svoj dom, koji nije velelepan i raskošan, ali je vaš“, rekao je ministar i dodao da je Ub jedna od najlepšhih opština i opština koja se najbrže razvija.

Dodao je da svi iz državnog rukovodstva slede politiku Vlade i predsednika Vučića sa ciljem da Srbija bude bolja, uređenija i razvijenija.

Selaković je zahvalio svim donatorima pojedinačno, predstavniku delegacije EU, UNHCR, Banci za razvoj SE, Komesarijatu za izbeglice i migracije sa kojima je ostvarena izuzetna saradnja.

„Želim da od danas u vašim stanovima počne novo životno poglavlje da u njima beležite samo lepe trenutke“, zaključio je ministar.

 

23. oktobar 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se večeras sa srpskim članom Predsedništva Bosne i Hercegovine Miloradom Dodikom, sa kojim je razgovarao o političkom razvoju situacije u BiH, ekonomskoj situaciji, ali i energetskoj krizi u regionu.

„Imali smo opsežne pripreme za današnji sastanak, o svim važnim temama u odnosima Srbije i Bosne i Hercegovine. Razgovarali smo i o Vojsci Republike Srpske i ja sam preneo važne poruke ljudi iz Evrope i sveta. Zahvalan sam što je izrazio spremnost da sasluša druga mišljenja. Važno je da sačuvamo mir i pokažemo da nije Republika Srpska izvor problema, već da smo svi u regionu spremni da razgovaramo. Naš stav je jasan i čvrst. Neću reći da upozoravamo, ali molim sve da razgovaramo i rešavamo probleme dijalogom. Srbija se neće pridružiti sankcijama. Dok sam ja predsednik, neće biti blokade na Drini“, poručio je predsednik Vučić nakon sastanka i dodao da je srpski član Predsedništva BiH nedvosmisleno rekao da ne postoji nikakav hir Republike Srpske da pravi probleme, već da su njihovi potezi reakcija na to što se pravo na korišćenje šuma oduzima od RS i predaje u ruke Sarajevu.

Predsednik Vučić je istakao da razgovor nema alternativu i da mora da se razgovara sa Bošnjacima, ali i da svi treba da napustimo snove o pobedi nad onim drugim.

„Razgovarali smo o razvoju infrastrukture i o spajanju Srbije i Republike Srpske i Srbije i Bosne i Hercegovine. U skladu sa tim, očekujemo do kraja godine potpisivanje komercijalnog ugovora o izgradnji auto-puta od Sremske Rače do Bijeljine. To je velika stvar, kako za Republiku Srpsku, tako i za Bosnu i Hercegovinu. Važno je i da se od Višegrada do Sarajeva uradi put što pre. Spajamo Pazar i Tutin sa Beogradom i Sarajevom. Za razvoj ekonomskih odnosa važno je spajanje bošnjačkog i sprskog naroda. Kada uradimo auto-put Ruma-Šabac i brzu saobraćajnicu Šabac-Loznica, koju ćemo produžiti do Malog Zvornika, dodatno ćemo povećati snagu i kontinuitet komunikacije sa BiH i Republikom Srpskom“, naveo je predsednik Vučić i dodao da je sa srpskim članom Predsedništva BiH razgovarao i o ekonomskoj situaciji, a pogotovo o nestašicama električne energije.

„Kriza preti velikom broju zemalja u regionu. Razgovarali smo i o tome da pripremimo zajedničku platformu za razgovore sa svim partnerima oko izgradnje kraka gasovoda sa teritorije Srbije do Banjaluke“, naglasio je predsednik Vučić. On je rekao i da su sredstva za izgradnju aerodroma u Trebinju obezbeđena i da će plansko-projektna dokumentacija za izgradnju ovog aerodroma biti gotova u martu sledeće godine.

Srpski član Predsedništva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik je istakao da je situacija u BiH složena i da je do toga dovela kombinacija raznih događaja u prošlosti.

„Predsednika Vučića izvestio sam o situaciji u BiH, kao i o kulminaciji nepovoljnih situacija po srpski narod u Republici Srpskoj. Republika Srpska se razvlašćuje, potpuno je konfuzna situacija, u kojoj niko ne želi da sedne i pregovora, a sukobi nisu potrebni. Nisam spreman da za Republiku Srpsku žrtvujem mir, ali sve ostalo sam za Republiku Srpsku spreman da žrtvujem. Mir nema cenu i alternativu i zahvalan sam predsedniku Vučiću na izdvojenom vremenu da me sasluša“, poručio je večeras Milorad Dodik i ocenio da se Republika Srpska razvlašćuje upornom silom međunarodnog faktora.

„Ne možemo da popustimo, u smislu da dozvolimo da nam oduzmu zemljište i šume“, rekao je srpski član Predsedništva BiH, komentarišući nedavne odluke Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, i ocenio da je danas Republika Srpska kao potpisnica Dejtonskog sporazuma „razvlašćena“, za razliku od Federacije BiH i distrikta Brčko.

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: Dimitrije Goll

15. oktobar 2021. godine

Selaković pred SBUN: Dijalog i primena postignutih dogovora jedini pravi put za rešavanje otvorenih pitanja

Poštovani predsedniče Saveta bezbednosti,

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Poštovani specijalni predstavniče,

Želim da zahvalim generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Guterešu i specijalnom predstavniku generalnog sekretara i šefu UNMIK Taninu na podnetom izveštaju i naporima koji se ulažu u sprovođenje mandata UNMIK. Zahvaljujem i članovima Saveta bezbednosti na kontinuiranoj pažnji koju posvećuju pitanju Kosova i Metohije. Republika Srbija visoko uvažava aktivnosti Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji i zalaže se za njen što delotvorniji rad u skladu sa rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 u nesmanjenom obimu, s ciljem izgradnje i očuvanja trajnog mira, stabilnosti i bezbednosti u Pokrajini.

Gospodine Tanin,

Primite izraze naše zahvalnosti i na angažmanu i saradnji ostvarenoj tokom Vašeg mandata.

Gospodine predsedniče,

Veliko žaljenje i zabrinutost izazivaju činjenice da je bezbednosnu situaciju na Kosovu i Metohiji u proteklom periodu obeležio povećan broj različitih etnički motivisanih napada i incidenata usmerenih protiv Srba, što je konstatovano i u Izveštaju; da privremene institucije samouprave (PIS) u Prištini nastavljaju da preduzimaju jednostrane poteze i odbijaju da implementiraju dogovore postignute u okviru briselskog dijaloga; da se nastavlja sa institucionalnom diskriminacijom Srba, napadima na objekte Srpske pravoslavne crkve i podrivanjem ekonomske održivosti srpskih sredina u Pokrajini.

Svedoci smo da se svakodnevno, ubrzanim tempom, nižu opasne provokacije Prištine kojima se ozbiljno ugrožava bezbednost Srba na Kosovu i Metohiji i direktno krše sporazumi i dogovori postignuti u okviru briselskog dijaloga.

Najnoviji nasilni upad jedinica tzv. ROSU u severni deo Kosovske Mitrovice, 13. oktobra, je deveti upad te vrste. Suzavci, šok bombe i neobuzdano nasilje postaju svakodnevica Srba na severu KiM, i to se mora odmah zaustaviti.

U poslednjem napadu vatrenim oružjem i hemijskim sredstvima, korišćenim od strane prištinskih specijalnih snaga, od posledica hemikalija korišćenih u intervenciji preminula je 71-ogodišnja Verica Đelić, ranjeno je 10 nenaoružanih civila, među kojima je i 36-ogodišnji Srećko Sofronijević, ranjen kritično, s leđa iz automatske puške. Na meti pucnjave našla se i tromesečna beba koja je čudom ostala nepovređena.

Lažni izgovor za poslednju unilateralnu akciju, kako ju je nazvao i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj, bio je borba protiv organizovanog kriminala i šverca. Dame i gospodo, Srbija je snažno protiv organizovanog kriminala i šverca, ali članice SBUN treba da znaju da je jedan ovako važan i opšti globalni cilj, koji delimo svi, cinično iskorišćen za oružani napad na nenaoružane civile, koji je počeo upadom sa automatskim puškama u apoteke u kojima se vitalno značajnim lekovima snabdevaju pacijenti srpske ali i drugih nacionalnosti. Četiri dana pred lokalne izbore na Kosovu i Metohiji, kako bi na neodgovoran i nehuman način došao do glasova, do kraja motivisan separatističkim ciljevima, aktuelni režim PIS je na lekovima od kojih zavise životi ljudi krenuo da dokaže svoj stav o statusu suprotan Rezoluciji 1244 SBUN.

Samo nekoliko dana pre toga još jedna provokacija od strane Prištine dovela je do opasne krize, kada su pripadnici takozvane jedinice ROSU, naoružani dugim cevima i pojačani oklopnim vozilima, raspoređeni na administrativne prelaze između centralne Srbije i Kosova i Metohije - Brnjak i Jarinje - kako bi uklanjali srpske tablice i zamenjivali ih privremenim, čime je na nasilan način onemogućeno slobodno kretanje građana.

Ovi događaji ne ulaze u izveštajni period najnovijeg Izveštaja generalnog sekretara UN o radu UNMIK, ali na njih ovom prilikom moramo da se osvrnemo kako bi svima bilo jasno koliko je situacija na terenu dramatična i koliko ozbiljne mogu biti posledice unilateralnog delovanja Prištine.

Upadi teško naoružanih formacija prištinske policije sastavljenih isključivo od Albanaca na sever Kosova i Metohije, pod različitim izgovorima i motivima, uz korišćenje prekomerne sile, predstavljaju provokacije koje imaju izuzetno opasan potencijal za destabilizaciju ionako osetljive bezbednosne situacije na terenu. Cilj poslednjih upada prištinskih specijalaca na sever pokrajine bio je da se Srbi isprovociraju i dodatno zaplaše demonstracijom sile, a Beograd isprovocira na neku vrstu ishitrene reakcije.

Očigledno je da Priština ovakvim potezima želi da izbriše 10 godina dijaloga, koji je jedini način za rešavanje otvorenih pitanja. Ove provokacije još jednom potvrđuju da privremene institucije samouprave u Prištini, ne samo da nemaju nameru da sprovedu sve dogovoreno u Briselskom dijalogu, već da je njihov cilj potpuno negiranje dijaloga kao sredstva za rešavanje problema. Na nekredibilnost Prištine i opasno poigravanje vatrom, koje može dovesti do nesagledivih posledica, ne može se efikasno reagovati pozivanjem „obe strane“ na konstruktivnost i uzdržanost, što je već duže vreme manir u javnoj komunikaciji nekih važnih činilaca u međunarodnoj zajednici. Izvor destabilizacije je samo jedan, on ima ime - zove se privremene institucije samouprave u Prištini - i posle događanja od 13. oktobra jasno je da se on može i mora zaustaviti hitnim i odlučnim delovanjem međunarodne zajednice. Sada je sasvim očigledno da se više ne radi o sporadičnim i izolovanim provokacijama Prištine, već da je reč o organizovanoj kampanji etnički motivisanog nasilja i diskriminacije protiv Srba.

Izražavamo zabrinutost i zbog najnovijeg uvođenja taksi Prištine na pojedine proizvode iz centralne Srbije, koje je obznanjeno 8. oktobra. Podsećamo da je jednostrana odluka Prištine da uvede carine na proizvode iz centralne Srbije u novembru 2018. godine za posledicu imala de fakto potpunu trgovinsku blokadu i dugotrajan zastoj u dijalogu Beograda i Prištine. Nasuprot Prištini, koja uporno jednostranim aktima nastoji da uspostavi barijere prema centralnoj Srbiji, Beograd uporno i dosledno radi na liberalizaciji protoka ljudi, robe, usluga i kapitala, što je osnovna intencija naše inicijative „Otvoreni Balkan“.

Poštovane članice Saveta bezbednosti,

U periodu od marta do septembra ove godine, na koji se odnosi najnoviji Izveštaj, izvršeno je blizu 100 etnički motivisanih napada na Srbe, njihovu privatnu imovinu, objekte verske i kulturne baštine. Povećanje učestalosti napada praćeno je jačanjem intenziteta etnički motivisanog nasilja, na čijoj meti su sve češće deca, stari, žene, malobrojni povratnici, kao i hramovi i drugi objekti Srpske pravoslavne crkve.

Time se sistematično pojačava sveprisutan osećaj nesigurnosti preostalih Srba, ali i odvraćaju potencijalni povratnici, kojima se zapravo poručuje da lokalne albanske zajednice nekažnjeno mogu da ih napadaju i onemogućavaju im da se vrate da žive u sopstvenim kućama.

Najupečatljiviji primer položaja Srba na Kosovu i Metohiji jeste slučaj raseljenog lica Dragice Gašić, koja se početkom juna ponovo uselila u svoj stan u opštini Đakovica. U tom gradu – koji lokalni Albanci sa ponosom zovu mestom zabranjenim za Srbe – gospođa Gašić se po povratku najpre suočila sa fizičkim i verbalnim nasrtajima sugrađana albanske nacionalnosti. Umesto zaštite, ta teško bolesna žena je potom postala žrtva i institucionalnog progona, koji su nad njom pokrenuli organi lokalne samouprave i policije. Pošto se u ovom slučaju radi o osobi koja je prvi i jedini srpski povratnik u Đakovici nakon više od dvadeset godina, za očekivati je bilo da će u tom trenutku u zaštitu njenih prava stati barem organizacije civilnog društva. Međutim, postupcima usmerenim na progon gospođe Gašić ubrzo potom su se priključile i NVO iz Đakovice, među kojima i one koje od međunarodnih donatora dobijaju sredstva za projekte povezane sa jačanjem demokratije i vladavine prava.

Moram da pomenem i najnoviji napad na kuću jedine preostale Srpkinje u centru Peći, profesorke u penziji Rumene Ljubić, kojoj su 13. oktobra, dva puta u samo 24 sata, kamenovani prozori.

Dragičina i Rumenina sudbina je zastrašujuća slika stvarnog stanja ljudskih prava, koja na KiM čeka gotovo svakog od preko 200.000 raseljenih Srba i nealbanaca – pod uslovom da skupe hrabrosti da se posle više od dvadeset godina vrate svojim domovima u Pokrajini. Ponovo podsećam da je od 1999. godine održivi povratak na Kosovo i Metohiju ostvarilo tek oko 1,9% interno raseljenih Srba i drugih nealbanaca.

Otuda verujem da će opisana podstaći članice Saveta bezbednosti i međunarodno prisustvo na terenu da pitanju povratka raseljenih, koje je važan deo mandata UNMIK, predviđenog Rezolucijom SB UN 1244, ubuduće posvete prioritetnu pažnju.

Zbog toga posebno zahvaljujem generalnom sekretaru što ovo izuzetno važno pitanje ipak održava u fokusu i što je u okviru zaključaka svog Izveštaja ponovo apelovao na stvaranje uslova za održiv povratak interno raseljenih lica i održivu reintegraciju povratnika.

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Srpski srednjovekovni spomenici na Kosovu i Metohiji – među kojima su i spomenici koji su zbog izuzetne vrednosti, ali i konstantne ugroženosti, na Uneskovoj Listi svetske baštine u opasnosti – još uvek spadaju u najugroženije kulturno nasleđe u Evropi.

Podsećam da se na prostoru Kosova i Metohije nalazi preko 1.300 srpskih crkava i manastira. Napadi na srpsku kulturnu i versku baštinu istovremeno su napadi i na identitet Srba u Pokrajini i direktno utiču na njihov osećaj sigurnosti.

Upečatljiv primer odnosa nepoštovanja prema srpskim kulturnim i verskim spomenicima u Pokrajini je i slučaj manastira Visoki Dečani. Manastir, koji je od 2000. godine više puta bio meta napada i granatiranja, i danas zbog ugroženosti obezbeđuju snage KFOR-a. Suočen je sa nizom neprijateljskih delovanja, pri čemu počinioce ne odvraća ni činjenica da je reč o dobru svetske baštine. Uprkos čestim deklarativnim navodima, čak ni odluka takozvanog „ustavnog suda“ PIS u Prištini doneta pre pet godina o potvrdi vlasništva manastira Visoki Dečani nad 24 hektara zemlje. Pozdravljamo ocenu generalnog sekretara UN po ovom pitanju.

Poštovani gospodine predsedniče,

Republika Srbija ostaje posvećena iznalaženju kompromisnog političkog rešenja, kao što je predviđeno Rezolucijom 1244, koje će obezbediti trajni mir i stabilnost. Čvrsto smo uvereni da su dijalog i primena postignutih dogovora jedini pravi put za rešavanje svih otvorenih pitanja.

Kao država posvećena poštovanju međunarodnog prava i članica Ujedinjenih nacija, Srbija se protivi svakom pokušaju uspostavljanja veštačke ravnoteže između strana u dijalogu, kao i relativizaciji odgovornosti za jednostrane akte.

Sa zabrinutošću konstatujemo da ni više od osam godina nakon postizanja Briselskog sporazuma, nije pokrenuto osnivanje Zajednice srpskih opština, iako je Beograd ispunio sve svoje obaveze iz tog sporazuma.

Brojni su i redovni primeri kršenja ili opstrukcije od strane Prištine dogovora postignutih u okviru dijaloga, u oblastima energetike, pravosuđa, slobode kretanja i poseta zvaničnika.

Jedan od takvih primera je i presuda kojom se Ivan Todosijević osuđuje na dve godine zatvora, a na koju se ukazuje i u Izveštaju generalnog sekretara. Direktno je prekršen Briselski sporazum, što su konstatovali i predstavnici Evropske unije. Ovim postupkom Priština je nanela nesagledivu štetu procesu pomirenja na Kosovu i Metohiji.

Uprkos tome što je i iz Evropske komisije stiglo tumačenje da je reč o kršenju Briselskog sporazuma, jer Todosijeviću je presudu morao da izrekne panel u kojem većinu čine sudije srpske nacionalnosti, Priština i dalje ne preduzima ništa tim povodom.

Priština je nastavila i sa praksom zabrane ulaska srpskim zvaničnicima na teritoriju AP KiM.

Smatramo da je važno da međunarodna zajednica, a posebno Evropska unija, kao garant sporazuma, čvrsto insistira na tome da privremene institucije samouprave u Prištini pristupe implementaciji svih postignutih dogovora.

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Kao i do sada Republika Srbija ostaje u punoj meri posvećena rešavanju pitanja nestalih, što potvrđuje i kroz punu saradnju sa relevantnim međunarodnim mehanizmima, kao i učešćem u radu Radne grupe za nestale. Očekujemo da i predstavnici privremenih institucija samouprave u Prištini ispune svoje obaveze.

Imajući u vidu sve o čemu sam govorio, smatramo da je međunarodno prisustvo na Kosovu i Metohiji u skladu sa rezolucijom SB UN 1244 i dalje neophodno. Pored UNMIK, važno je i prisustvo KFOR kao glavnog garanta bezbednosti i EULEKS zbog angažmana u oblasti vladavine prava. Želim još jednom da naglasim da Srbija pruža punu podršku poštovanju međunarodnog prava, sveobuhvatnom ispunjavanju rezolucije SB UN 1244 i aktivnostima UNMIK u nesmanjenom obimu i sa adekvatnim finansijskim sredstvima, kako bi Misija ispunila mandat koji joj je poveren Rezolucijom.

Hvala.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić učestvovao je danas u svojsvtvu ko-domaćina na Sastanku na visokom nivou, posvećenom obeležavanju 60. godišnjice Pokreta nesvrstanih zemalja, i tom prilikom istakao da je ovo jedinstvena prilika da se razgovara o svim pitanjima od zajedničkog interesa, kao i da se grade novi mostovi prijatenjstva i saradnje.

Sastanak na visokom nivou posvećen obeležavanju 60. godišnjice Pokreta nesvrstanih zemalja

"Dragi prijatelji, dobro došli kući! Beograd je bio, jeste i biće ponosni domaćin svakom ljudskom biću koje u sebi nosi dušu mira. Osnovna ideja, oko koje su se naši prethodnici okupili kada su osnovali ovaj pokret, jeste mir", rekao je predsednik Vučić u svom obraćanju, u svojstvu ko-domaćina Komemorativnog skupa, i dodao da je mir osnova razvoja političke, kulturne i privredne saradnje. On je zahvalio šefovima delegacija na prisustvu i tome što su ukazali izuzetnu čast Srbiji, kao domaćinu.

"Velika mi je privilegija i čast da smo se danas svi okupili u Beogradu, gde ćete se, nadam se, u narednim danima, osećati kao kod kuće.", uputio je reči pozdrava predsednik Vučić i naglasio da je uveren da je svet dijaloga, mira i kompromisa dostižan i moguć. On je poručio učesnicima da je ovo izuzetna prilika da se razgovara o budućnosti i da je međunarodna saradnja jedini put ka sveukupnom blagostanju i prosperitetu celog čovečanstva.

"Uprkos brojnim usponima i padovima, istorija Pokreta nesvrstanih zemalja je, uveren sam, uspešna priča", kazao je predsednik Vučić i istakao da Agenda 2030 Ujedinjenih nacija ističe i promoviše tri velika cilja – mir i bezbednost, razvoj i ljudska prava.

"Imajući u vidu pomenutu agendu, UN su uspostavile Međunarodni dan multilateralizma i diplomatije za mir, a 24. aprila 2019. godine smo prvi put proslavili taj dan. Srbija, kao pravni naslednik Jugoslavije, zemlje osnivača UN i Pokreta nesvrstanih zemalja, ponosni je promoter politike multilateralizma i poštovanja međunarodnih pravnih normi", ukazao je predsednik Vučić i dodao da je uveren da Beograd, kao viševekovni simbol raskrsnica civilizacija, tačka kontakta i susreta između Istoka i Zapada, gde se različite civilizacije, kulture i religije oduvek susreću, može da podstakne na dijalog i izgradnju novih mostova saradnje.

Predsednik Vučić je naveo da je želja da se ovim događajem oda počast prvoj konferenciji Nesvrstanih u Beogradu, koja je održana 1961. godine, u vreme blokovskih podela, a koja je dala veliki istorijski značaj stvaranju različite vizije sveta.

"Ta vizija je zasnovana na uzajamnoj saradnji i poštovanju država i naroda i nije bilo mesta u njoj za dominaciju jedne države nad drugima. Nadam se, međutim, da nećemo samo da razgovaramo o prošlosti, već i o budućnosti koju želimo zajedno da izgradimo, jer sam uveren da svet dijaloga, kompromisa i svet mira i dalje jeste moguć i dostižan", rekao je predsednik Vučić i podsetio da je veliki broj lidera 1961. godine, u vreme globalnih previranja i nesigurnosti, imao hrabrosti da artikuliše alternativni put u tadašnjem bipolarnom svetu, uprkos činjenici da se Pokret tada sastojao od država različitih identiteta, kultura, religija i političkih i ekonomskih sistema.

"Ne bi trebalo da zaboravimo suštinsku ulogu koju je Pokret odigrao u očuvanju mira i bezbednosti u svetu i procesu dekolonizacije koji je promovisao jednak društveni i ekonomski razvoj svih zemalja", podvukao je predsednik Vučić.

"Budućnost jednakih, gde se ista prava primenjuju na sve, to je pravac kojim je ovaj Pokret krenuo od početka, to je ideja kojoj većina zemalja u svetu i danas stremi. To što ovo zagovaramo, nije samo pitanje interesa svake pojedinačne zemlje, već jedan od najvećih civilizacijskih koraka napred, koji ovaj svet mora da preduzme ukoliko želi da preživi kao svet, a ne kao neka vrsta kampa u kojem nema mesta za sve, čije ključeve drže samo oni koji su bogati, a oni koji pristanu da budu eksploatisani, biće oslobođeni", istakao je predsednik Vučić i dodao da pravo da se odluči o sopstvenoj sudbini nije greh, već da je to pravo koje treba da pripada svima, bez obzira na njihovu veličinu i bogatstvo, snagu ili moć kojom raspolažu.

"Smatram da ćemo se saglasiti da je današnji svet na mnoge načine različit od onoga iz 1961. godine. Globalizacija, povećana međuzavisnost i razvoj novih tehnologija bez sumnje su učinili planetu manjom, ali takođe su uticali i na našu svakodnevicu. Istovremeno, nije samo reč o broju izazova sa kojima se suočavamo, koji takođe ne znaju za granice, već je priroda svega toga daleko složenija. Zbog toga je danas, možda više nego ikada pre, neophodno da radimo na jačanju multilateralizma i multilateralnog svetskog poretka", naveo je predsednik Vučić i naglasio da nas svaki novi izazov podseća da nijedna država nije izolovana i samodovoljno ostrvo, te da su saradnja i solidarnost jedini put ka individualnom i kolektivnom prosperitetu.

"Mislim da je ovo osnova na kojoj su članice Pokreta stajale ujedinjeno uprkos svojim razlikama. Pokret nesvrstanih zemalja je bio i uvek ostaje simbol slobodoljubivog dela sveta koji je spreman da se bori za svoju nezavisnost, autonomiju i suverenitet i duboko sam uveren da bi trebalo da nastavi da se bori za ove ciljeve, zato što je to nešto za šta se treba boriti", kazao je predsednik Vučić i poručio okupljenima da Srbija zna koliko je ta borba teška.

"Od svih naših borbi, najbolnija je ona usmerena ka očuvanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta, to jest, rešavanje pitanja Kosova i Metohije. Boreći se za svoj suverenitet i teritorijalni intergitet, Srbija istovremeno brani univerzalne principe Povelje UN i međunarodnog prava, ali i neke od ključnih principa na kojima je osnovan Pokret nesvrstanih zemalja", zaključio je predsednik Vučić i posebno naglasio da Srbija, uprkos svim izazovima, snažno ostaje posvećena pronalaženju kompromisnog rešenja koje bi zagarantovalo trajni mir i stabilnost.

Beograd,
11. oktobar 2021. godine

 

06. oktobar 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić učestvovao je na Samitu lidera Evropske Unije i Zapadnog Balkana, na kom je usvojena Deklaracija u kojoj lideri EU daju nedvosmislenu podršku evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana i potvrđuju posvećenost procesu proširenja zasnovanog na „kredibilnim reformama partnera“, uz naglasak na važnosti „jačanja integracija i kapaciteta apsorbcije novih članica“ od strane same EU.

Predsednik Vučić je nakon Samita EU-Zapadni Balkan izjavio da postoji perspektiva proširenja EU, ali da nemaju sve zemlje članice „isti apetit“ za proširenje.

„U ime Republike Srbije, zadovoljan sam činjenicom da su predsednici i premijeri zemalja EU, četiri sata sa nama razgovarali o budućnosti Zapadnog Balkana. U ime Srbije zahvalio sam na pomoći i podršci, investicijama i novcu koji poreski obveznici EU ulažu u našu zemlju. Govorili smo o tome da postoji perspektiva proširenja i jasno je da postoje strateški interesi EU na tom evropskom prostoru“, istakao je predsednik Vučić i dodao da je na Samitu vladala pozitivna atmosfera i da se domaćin, predsednik Vlade Republike Slovenije Janez Janša, sve vreme borio za jasniju evropsku perspektivu zemalja Zapadnog Balkana.

„Čini mi se da smo odgovornom i ozbiljnom politikom sebe predstavili na dobar način i verujem da u narednom periodu poziciju u EU možemo da popravimo“, rekao je predsednik Vučić i preneo da je imao mnogo bilateralnih razgovora: sa grčkim premijerom  Kirjakosom Micotakisom, koji je rekao da će Atina nastaviti da podržava teritorijalni integritet Srbije, sa predsednikom Republike Francuske, mađarskim premijerom, španskim premijerom, premijerom Republike Slovačke, predsednikom Rumunije, predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom i mnogim drugim evropskim liderima.

Predsednik Vučić je naveo da je i sa predsednikom Vlade Republike Hrvatske razgovarao o odnosima naše dve zemlje, kao sa premijerima Republike Albanije i Republike Severne Makedonije, Edijem Ramom i Zoranom Zaevim.

Predsednik Vučić boravio je u dvodnevnoj poseti Republici Sloveniji, gde je prvog dana prisustvovao Samitu šefova država i vlada iz redova Evropske narodne partije i ocenio da je, posle gubitka nemačke Demohrišćanske unije na izborima, snaga Evropske narodne partije koncentrisana u centralnoj i istočnoj Evropi.

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: Dimitrije Goll

Obaveštavamo da je po osnovu ovlašćenja MSP br 1514-1/12 od 08. septembra 2021. godine, državni sekretar N. Starović, 4. oktobra 2021. godine doneo odluke br. 324-308/30-2021/01 i 325-170/30-2021/01 o sufinansiranju projekata koji svojim kvaltitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu i matične države i dijaspore.

Uvid u objavljene odluke o sufinansiranju projekata možete ostvariti na sledećim linkovima:

https://www.mfa.rs i https://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/

26. septembar 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas telefonom sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom povodom, kako je generalni sekretar rekao, zabrinjavajuće situacije na severu Kosova i Metohije. Predsednik Vučić je istakao da Srbija apsolutno ničim, ni jednim jedinim svojim potezom, nije prekršila ni Briselski sporazum, ni Rezoluciju 1244, niti je na bilo koji način ugrozila očuvanje mira. „Sedam dana traje potpuna okupacija oklopnim vozilima severa Kosova i Metohije koje sprovodi Priština i svi u međunarodnoj zajednici „gromoglasno ćute“, naglasio je predsednik Srbije. „Ipak, svi su iznenada zabrinuti kada na teritoriji centralne Srbije ugledaju srpske helikoptere i avione, jer valjda ne bi trebalo da postoje, ili ne bi smeli da polete dok im Kurti ili neko iz međunarodne zajednice to ne odobri“, ističe predsednik Vučić.

Srbija poštuje sve međunarodne sporazume koje je potpisala, Srbija će se uvek ponašati odgovorno i ozbiljno, ali Srbija i dalje pita kad kreće formiranje ZSO i kada će Kurtijeve oklopne jedinice biti povučene sa severa Kosova i Metohije. Na kraju, uz zahvalnost generalnom sekretaru Stoltenbergu na korektnom odnosu i želji da sasluša srpsku stranu, predsednik Vučić je postavio pitanje koju je to normu i međunarodni propis Srbija prekršila? Danas, juče ili bilo kada? Dvojica sagovornika dogovorili su da ostanu u stalnom kontaktu zbog neophodnosti očuvanja mira i stabilnosti u celom regionu.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

25. septembar 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković izjavio je da je u Njujorku šefove diplomatije 28 država upoznao sa ekonomskim uspesima Srbije, ali i sa situacijom na Kosovu i Metohiji, o čemu je razgovarao i sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom, koji mu je rekao da možemo da računamo na podršku Ruske Federacije kada je reč o interesima Srbije na KiM.

Sumirajući rezultate posete Njujorku u okviru zasedanja Generalne skupštine UN, ministar Selaković je rekao da je jedan od poslednjih sastanaka bio sa ministrom Lavrovom, što je bio treći njihov susret u poslednjih devet meseci. Šef srpske diplomatije kaže da je naravno iskoristio i tu priliku da upozna ministra Lavrova sa poslednjim dešavanjima na severu Kosova i Metohije, sa situcijom u dijalogu Beograda i Prištine i sa vrlo jasnim i nedvosmislenim stavom predsednika Aleksandra Vučića po pitanju nastavka dijaloga i daljih dešavanja na KiM. „Govorili smo o principijelnoj podršci Ruske Federacije koja je stalno prisutna ne samo u Moskvi, Beogradu, na terenu, nego i ovde na Ist riveru, od strane delegacije Ruske Federacije kao stalne članice Saveta bezbednosti UN. Naravno da ćemo tu vrstu dijaloga nastaviti i dalje da održavamo. Ono što je ministar Lavrov rekao jeste da možemo da računamo na podršku Ruske Federacije i dalje kada su u pitanju naši interesi na KiM“, naglasio je ministar Selaković. Naveo je da je u Njujorku imao prilike da održi 33 sastanka, od čega 28 sa ministrima spoljnih poslova, koje je upoznao i sa aktuelnostima vezanim za poslednja dešavanja na Kosovu i Metohiji, ali i o našoj principijelnoj poziciji po pitanju poštovanja međunarodnog javnog prava, teritorijalnog integriteta i suvereniteta. Ministar Selaković je rekao da su njegove kolege na sastancima pozdravile ozbiljan i fantastičan uspeh Srbije u konsolidovanju ekonomske scene i u transformisanju onoga što je pre sedam godina bilo ivica ambisa i ekonomske propasti do najbrže rastuće ekonomije u Evropi, što Srbija jeste u poslednje dve godine. Preneo je da je većina sagovornika podržala naše reforme i iskazala veliko poštovanje prema onome što su predsednik Aleksandar Vučić i Srbija uradili u prethodnom periodu. Mnogi su, kaže šef srpske diplomatije, iskazali veliko interesovanje za način na koji je Srbija organizovala borbu protiv Kovida-19. „Bilo je pravo zadovoljstvo i ponos predstavljati Republiku Srbiju na svim tim sastancima.

Veliki broj kolega je potvrdio dolazak u Beograd na Konferenciju 11. i 12 oktobra koja je posvećena 60. godišnjici osnivanja Pokreta nesvrstanih zemalja“, rekao je ministar Selaković. Naglasio je da to govori ne samo o tome koliko im je stalo da dođu u Beograd na konferenciju, nego i da vide i posvedoče tu Srbiju koja se posle nekoliko decenija pokušaja da se izbori sa različitim izazovima ponovo podiže na noge, ekonomski je konsolidovana i okrenuta ka tradicionalnim prijateljima. „To je velika stvar i naša zemlja će sigurno tokom oktobra biti jedna od tačaka na zemljaskoj kugli koja će biti najznačajnija za multilaterizam, za saradnju među državama koje dele iste vrednosti, one vrednosti koje su upisane u Povelji UN, a koje se zasnivaju na promociji i borbi za mir, ravnopravnost, poštovanje međunarodnog javnog prava i prava svake države da u skladu sa željama svoga stanovništva traži svoj put ka sreći i boljem i uređenijem društvu“, rekao je ministar Selaković. Naveo je da će u Beograd na konferenciju povodom godišnjice Pokreta nesvrstanih zemalja doći i ministar spoljnih poslova Azerbejdžana Džejhun Bajramov, te naglasio da sa Azerbejdžanom imamo stratešku saradnju i učestale kontakte. „Dogovorili smo se da nakon konferencije u Beogradu što pre realizujemo njegovu bilateralnu posetu Srbiji“, rekao je ministar Selaković. Preneo je da je dogovoreno da se saradnja intenzivira i da se finalizuju oni dogovori koji treba da budu potpisani, a nakon toga realizovani kada dođe do susreta predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva. Ministar Selaković kaže da je Ministarstvo spoljnih poslova nedavno dobilo i svoj sektor za ekonomsku diplomatiju, od koga su velika očekivanja, a jedan od zadataka je i produbljivanje saradnje sa Azerbejdžanom.

25. septembar 2021. godine

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić upozorila je danas na to da je Priština ozbiljno ugrozila lokalnu i regionalnu stabilnost nakon što je poslala na sever Kosmeta teško naoružane specijalne jedinice koje demonstriraju brutalnost prema mirnom srpskom stanovništvu

Brnabić je govorila na generalnoj debati svetskih lidera, u okviru 76. zasedanja Generalne skupštine UN u Njujorku. Govor premijerke prenosimo u celini: G. Predsedniče, G. Generalni sekretaru, Ekselencije, Dame i gospodo, Velika mi je čast da vam se danas obratim u ime građana Republike Srbije. Uvažene Ekselencije, g. Abdula Šahid, g. Volkan Bozkir i g. Antonio Gutereš, želim da vam zahvalim na aktivnom angažovanju, posvećenosti i liderstvu koje pokazujete tokom ovih teških vremena za Ujedinjene Nacije i celokupno čovečanstvo. Srbija deli vaše ubeđenje i u potpunosti smo opredeljeni da pružamo podršku vašim naporima. Ove se godine sastajemo u odlučujućem trenutku u našoj istoriji. Kovid-19 je uzdrmao naše temelje do srži. Istovremeno, sve više smo svedoci i osećamo efekte promene klime. I, konačno, vidimo značajna pomeranja u globalnim partnerstvima i savezima, trgovinske ratove između tradicionalnih partnera i saveznika, protekcionizam umesto otvorenosti i slobodnog tržišta i sveukupnu neizvesnost koja je bez presedana. Neki od problema koji pritiskaju i koji su krajnje emotivni, koje mi imamo lokalno, na Balkanu, još uvek su nerešeni i dok mi pokušavamo – a Srbija je posebno ovome posvećena – da promenimo budućnost zajedničkim radom i stvaranjem saveza, kroz inicijative kao što su Berlinski proces ili Otvoren Balkan, drugi pokušavaju da naruše ove procese i umesto da se fokusiraju na budućnost, žele da ponovo stvore prošlost – bez obzira kolika bi cena toga mogla biti. Ali, dozvolite da krenem sa temom Kovida: Pandemija Kovid-19 je iznela na videlo kritične slabosti u arhitekturi globalnog upravljanja.

Zapretila je da izbriše progres mnogih naroda postignut zadnjih godina. Dovela je narode na raskrsnicu između izolacije i saradnje, između panike i nade, između haosa i reda. Pandemija je dovela u pitanje neke od osnovnih principa otvorenog i kooperativnog međunarodnog poretka. Globalne razmene, međunarodna komunikacija, prekogranična trgovina, svi su oni zabeleželi ogroman pad. Policijski čas, ograničenja slobode i zaključavanja čitavih društava stvorili su neizvesnost u mnogim segmentima individualnih života naših građana ili – isto tako – naše sopstveno individualno viđenje onoga šta sloboda u današnjem svetu uopšte znači. Kada se radi o Srbiji, ova pandemija je zapretila da uruši sve što smo radili i što radimo proteklih 7 godina, da uništi sve rezultate i dostignuća teških reformi koje smo počeli u 2014. godini, i da nas ponovo baci u vremena visoke stope nezaposlenosti, rastućeg javnog duga, deficita koji se nije mogao kontrolisati i sveukupnog očaja. Umnogome, kao i u bilo kojoj drugoj zemlji, Kovid-19 je isprobao žilavost naših naroda i, ovog puta, za razliku od vremena globalne finansijske krize – koja je bila mnogo ograničenija u obuhvatu i neuporediva sa pandemijom Kovid-19 u smislu posledica – Srbija se držala snažno. Reforme koje smo preduzele u vreme pre Kovid-19 učinile su nas da budemo otporniji nego ikada ranije. Fiskalna konsolidacija, budžetski suficit koji smo imali, efikasno i predvidivo investiciono okruženje postali su životna linija koja nas je spasla od recesije za vreme pandemije i koja nam je obezbedila da smo mogli da pružimo podršku našim građanima i našoj privredi tokom ovih najtežih vremena. Uprkos efektima krize, Srbija je uspela da očuva finansijsku i ekonomsku stabilnost. U 2020. godini smo zabeležili pad BDP od samo 0.9 odsto – što je bio jedan od najboljih rezultata u Evropi. Naš javni dug je ostao ispod 60 odsto od našeg BDP, prosečna zarada je nastavila da raste za skoro 10 odsto, dok je uprkos pandemiji broj zaposlenih porastao za preko 3 odsto. Oporavak je u ovoj godini snažniji od očekivanog – rast našeg BDP će biti približno 7 odsto, a možda čak i veći. Pre pandemije smo otvorili naše granice ulaganju, tehnologiji i idejama, i uspeli smo da stvorimo mirno i stabilno okruženje koje nam je omogućilo da sprovodimo brzu domaću transformaciju, čiji je temelj ekonomija zasnovana na inovacijama i znanju.

Inovativna napredovanja koja smo učinili omogućila su nam da diverzifikujemo svoje sposobnosti kada nas je pogodio virus – preko e-Uprave, onlajn obrazovanja i digitalnih udžbenika ili centralnog softver sistema za uspešno uvođenje vakcinacije. Mnogo smo uložili u zdravstvenu infrastrukturu i osnažili zdravstveni sistem da bismo odgovorili na tekuću krizu, večno zahvalni zdravstvenim radnicima za njihovu požrtvovanu borbu. Naša odluka da ostavimo geopolitiku po strani, a da u centar naših mera stavimo ljude, jeste razlog zbog koga smo mogli da nabavimo vakcine brže od većine drugih zemalja. Nismo vršili diskriminaciju između proizvođača, nismo marili da li su vakcine sa istoka ili zapada, već smo izabrali da pregovaramo sa svim proizvođačima vakcina za koje su regulatorni organi smatrali da su bezbedne. Ova otvorenost nam je pružila mogućnost da kupujemo vakcine iz celog sveta, dajući našim građanima jedinstvenu slobodu da biraju vakcinu koju prvenstveno žele. Ekselencije, Srbija veruje u solidarnost između naroda, multilateralizam i u pružanje pomoći drugima kada im je potrebna. Od početka ove godine sprovodimo misiju za koju smo se opredelili – podrška našim susedima, kao i svima kojima je to potrebno, sa vakcinama protiv Kovid-19, a dozvolili smo i stranim državljanima da dođu u Srbiju da prime vakcinu koja će im spasiti život. Ukupno, Srbija je donirala ili izdvojila preko milion doza vakcina – od koji je 230.000 doza bilo za region; 300.000 doza za strane državljane koji su došli u Srbiju da se vakcinišu; i dodatnih 570.000 doza za zemlje Afrike i Azije. Mi ćemo i dalje to da činimo, u najvećoj mogućoj meri, i sve dok Kovid-19 ne bude iza svih nas.

Zbog toga smo takođe preduzeli korake da nabavimo tehnologiju za proizvodnju najmanje dva tipa vakcina protiv Kovid-19 da bismo pomogli poboljšanju globalnog pristupa tako da možemo svi da budemo bezbedni i da se osećamo pobednički. Međutim, kao što su izjavili zvaničnici nekih od najvećih nacija tokom ove Generalne skupštine, postoje i druga goruća pitanja koja svi mi treba da rešimo bez odlaganja i hrabro – a to je promena klime. Srbija je udvostručila svoje napore da učini našu zemlju bezbednijom i čistijom za sve njene građane i da tako radeći doprinese borbi protiv promene klime i borbi za zaštitu životne sredine.

Snažno smo posvećeni sprovođenju održivih razvojnih ciljeva i Pariskog sporazuma o promeni klime. Posvećeni smo globalnim naporima i nastavićemo aktivno da radimo na ispunjavanju naših obaveza po osnovu Okvirne konvencije UN o promeni klime. Upravo treba da podnesemo naše revidirane Nacionalno utvrđene doprinose ovom kritičnom globalnom naporu. Već smo najavili nameru da smanjimo gasove staklene bašte za najmanje 33.3 odsto u poređenju sa 1990. godinom i za 13.2 odsto u poređenju sa 2010, koju u ovom trenutku ugrađujemo u naša energetska i klimatska strateška dokumenta. Strateški radimo na planiranju i na ulaganju u ovaj sektor. Ova su ulaganja ekstremno skupa, potrebne su godine i decenije posvećenosti i sistematskog pristupa - ali mi smo jasno već na putu ove transformacije. Dame i gospodo, Od svih izazova sa kojima se suočavamo, onaj koji Srbiju najviše zabrinjava jeste održavanje mira i stabilnosti u južnoj srpskoj pokrajini Kosovu i Metohiji. Već više od dve decenije neprestano skrećemo pažnju međunarodnoj zajednici na probleme sa kojima se suočava nealbansko stanovništvo na Kosovu i Metohiji. Fizička bezbednost, poštovanje i zaštita ljudskih prava, posebno manjinskih zajednica, daleko su od zadovoljavajućih. Svedoci smo stalnog povećanja broja napada uperenih na Srbe, njihovu imovinu i versko nasleđe na Kosovu i Metohiji. Za ilustraciju, bilo je 55 ovakvih incidenata u 2014, 62 u 2016, 71 u 2020, i 100 od početka ove godine. Ukupan broj napada u 2020 je bio prevaziđen već do juna ove godine. Prema podacima UN, Kosovo i Metohija je još uvek teritorija sa najmanjim brojem povratnika (interno raseljenih Srba) od svih post-konfliktnih područja u celom svetu! Daću vam samo nekoliko primera da bih dočarala kako izgleda život Srba na Kosovu i Metohiji. 11. maja je napadnuta kuća Pumpalović Radoja, starog 81 godinu, povratnika na Kosovo i Metohiju u selo Dubrava, opština Istok. Ovo je bio 5. napad na njega u istoj godini. Ponavljam … on ima 81 godinu.

Od juna 2021. godine izvedeno je više napada na Dragicu Gašić, ženu koja ima 59 godina, prvu Srpkinju povratnicu u Đakovicu posle 22 godine od završetka sukoba. Napadi uključuju kamenovanje njenog stana, zabranu da kupuje hranu u lokalnoj prodavnici i peticije organizacije civilnog društva kojima se zahteva njeno iseljenje iz grada. Na dan 2. jula, u selu Gojbulji blizu Vučitrna, grupa Albanaca je napala Perić Nikolu starog 13 godina. Napad se dogodio kada se on vraćao kući iz školskog igrališta sa tri druga. Napadi na srpske srednjovekovne crkve, manastire i spomenike na Kosovu i Metohiji čine da su oni neki od najugroženijih lokaliteta kulturne baštine u Evropi. Manastir Visoki Dečani se nedavno našao na spisku „Europa Nostra“ kao jedan od 7 najugroženijih lokaliteta baštine u Evropi u 2021. Savetodavni panel „Europa Nostra“ je konstatovao da su Dečani jedini spomenik u Evropi pod snažnom vojnom zaštitom neprestano u periodu od 20 godina, iako predstavlja spomenik od najvećeg istorijskog i kulturnog značaja za Evropu i svet. Ova spirala nasilja koja se dešava na Kosovu i Metohiji kulminirala je početkom ove nedelje. Pod izgovorom sprovođenja novih pravila za registarske tablice na kolima, Priština je rasporedila teško naoružane specijalne jedinice na severu pokrajine. Ovo je još jedno brutalno kršenje Briselskog sporazuma i ovo iracionalno demonstriranje sile je zapalilo veću krizu. Poremetilo je isporuku hrane i lekova srpskim zajednicama na severu pokrajine. Lokalni Srbi koji su se mirno okupili da protestuju protiv ove mere sačekani su sa suzavcem i brutalnošću policije, tako da to ozbiljno preti lokalnoj i regionalnoj stabilnosti. Uprkos svim izazovima i dnevnim provokacijama, Srbija ostaje snažno opredeljena iznalaženju rešenja na bazi kompromisa, koje će obezbediti trajan mir i stalnost. Dijalog i sprovođenje postignutih dogovora – jedini su pravi put za rešavanje svih otvorenih problema. Međutim, skoro 9 godina od postizanja Briselskog sporazuma, kao prvog sporazuma o normalizaciji između Beograda i Prištine, osnivanje Zajednice srpskih opština – kičme ovog sporazuma – još uvek nije čak ni počelo.

Želela bih da apelujem, još jedanput, na međunarodnu zajednicu, i posebno Evropsku uniju kao garanta Briselskog sporazuma, da čvrsto insistira da Privremene institucije samoproglašene Vlade u Prištini počnu da sprovode sve postignute dogovore. Republika Srbija, braneći svoj suverenitet i teritorijalnu celovitost, istovremeno brani međunarodno pravo, Povelju UN, pravno obavezujuću Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN, i vrhovno ovlašćenje Saveta bezbednosti kada se radi o očuvanju međunarodnog mira i bezbednosti. Posebnu pažnju pridajemo značaju aktivnosti misije UN na Kosovu i Metohiji i od nje očekujemo da nastavi sa sprovođenjem svog mandata u Pokrajini u skladu sa ovom rezolucijom. Poštovani prijatelji, Naša generacija deli zajedničku sudbinu savremenog sveta, koja postaje sve složenija u smislu geopolitike, tehnologije, zdravlja, klime. Suočena sa takvim izazovima Srbija će nastaviti da neguje partnerske odnose na predvidljivoj i transparentnoj osnovi. Nastavićemo da sprovodiimo reforme vladavine prava na našem putu u EU, što je naš strateški spoljnopolitički cilj. Ovaj cilj vidimo kao neodvojiv od postizanja održivog mira, stabilnosti i prosperiteta. Mi ćemo biti domaćin, zajedno sa Republikom Azerbejdžan koja u ovom trenutku predsedava Pokretom nesvrstanih, komemorativnog dotađaja na visokom nivou kojim se obeležava 60. godišnjica Prve konferencije Pokreta nesvrstanih zemalja koja je održana u Beogradu 1961. godine. Unapred se radujemo što ćemo biti domaćini našim prijateljima iz svih delova sveta u Beogradu, u oktobru ove godine. Dalje ćemo jačati saradnju na celom Balkanu, preko inicijative Otvoren Balkan i Berlinskog procesa, otvaranjem granica, usaglašavanjem razlika i daljim integrisanjem našeg regiona. U zaključku, Tokom proteklih 7 godina Srbija se transformisala: pokrenuli smo ekonomski oporavak, stvorili šanse za mlade ljude, podstakli smo tehnološki bum i poboljšali poziciju Srbije u inostranstvu. Progres koji smo učinili omogućio je Srbiji da se snažnije suoči i preživi pandemiju. Svet se sada suočava sa prekretnicom. Oporavak od Kovid-19 i održiva obnova neće biti mogući ako se problemi, stari i novi, ne budu rešavali zajedničkim snagama i kolaborativnim međunarodnim akcijama. Naučili smo jednu važnu lekciju iz ove pandemije: ukoliko nismo svi bezbedni, niko nije bezbedan – prema tome, ili svi možemo zajedno da pobedimo, svi mi – bez obzira koliko bili bogati ili siromašni, veliki ili mali, iz Evrope, Azije, Afrike, Amerike, Australije, ili da zajedno propadnemo. Ali, ako ništa drugo, pandemija Kovid-19, kao i problem promene klime, trebalo je da nas nauče da se držimo jedni drugih. Hvala vam.

Izvor: www.srbija.gov.rs

Doneta je Odluka o sufinansiranju projekata koji doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore - podrška osnivanju novih škola i odeljenja dopunske nastave srpskog jezika u dijaspori, broj 326-16/30-2021/01 od 15. septembra 2021. godine, a po konkursu koji je bio otvoren od 22. jula do 06. avgusta o.g. Uvid u donetu odluku možete izvršiti na zvaničnom internet sajtu Ministarstva spoljnih poslova i Uprave za saradnju s dijasporom i Srbijima u regionu: http://www.mfa.gov.rs i http://www.dijaspora.gov.rs

22. septembar 2021. godine

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić učestvovala je danas video-porukom na Globalnom Kovid-19 samitu u organizaciji Bele kuće, koji je otvorio predsednik SAD Džozef Bajden. Na samitu video-porukama učestvuje veliki broj svetskih lidera i zvaničnika međunarodnih organizacija, između ostalih i generalni sekretar UN Antonio Gutereš, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen, britanski i kanadski premijer Boris Džonson i Džastin Trudo, nemačka kancelarka Angela Merkel i mnogi drugi.

Premijerka je u poruci istakla da je Srbija bila među prvim evropskim zemljama koja je nabavila kovid vakcine, a da je ona bila prvi evropski premijer koji je primio vakcinu. Zahvaljujući godinama ulaganja u digitalizaciju i razvoja eUprave, uspeli smo da organizujemo komplikovani i složeni proces vakcinacije veoma efikasno i to na način da bude fokusiran na građane, objasnila je ona. Međutim, kako je dodala, od samog početka bili smo svesni da ovo nije samo stvar naših građana i samo naša borba. U borbi protiv pandemije Kovid-19 ili smo svi bezbedni ili niko nije bezbedan. Upravo zato, pored nabavke vakcine za naše građane, donirali smo vakcine i građanima regiona zapadnog Balkana, ali i drugim zemljama, podsetila je ona i precizirala da je Srbija donirala 230.000 doza vakcina regionu, vakcinisali smo strane državljane u Srbiji sa približno 300.000 doza i izdvojili smo 570.000 doza vakcina za zemlje Afrike i Azije.

Brnabić je napomenula da je Srbija već započela sa proizvodnjom kovid vakcine od jednog proizvođača, a da će do kraja godine započeti proizvodnju i od drugog, jer na taj način želimo da pomognemo i podržimo sve ljude i zemlje kojima su vakcine potrebne. Ovo je pandemija u kojoj ili ćemo pobediti zajedno ili ćemo izgubiti zajedno, ali moramo da se borimo zajedno, ponovila je premijerka. Zato Srbija podržava ciljeve ovog globalnog samita, naglasila je ona i islazala zahvalnost Sjedinjenim Američkim Državama i predsedniku Bajdenu što su organizovali samit i podržali zajedničke napore u borbi protiv pandemije Kovid-19. Vakcine su jedini izlaz u borbi protiv pandemije, zaključila je Brnabić.

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs

15.09.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je danas centralnoj manifestaciji posvećenoj obeležavanju Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave na Savskom trgu. "Vaša Svetosti,poštovani člane predsedništva Bosne i Hercegovine gospodine Dodik,uvažena predsednice Republike Srpske gospođo Cvijanović, uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije gospodine Dačiću, uvažena predsednice Vlade Republike Srbije gospođo Brnabić, Vaše ekselencije, časni oci, dragi prijatelji, Kralj Petar Prvi Karađorđević, uručio je juna i novembra 1911. godine 51 pukovsku zastavu svojoj vojsci

Nijedna, ponavljam nijedna, od tih zastava nije zarobljena, što je presedan u istoriji modernog ratovanja. Junaci kojima je poveren zadatak da se staraju o tim zastavama, prošli su sve bitke balkanskih i Prvog svetskog rata, da bi baš na današnji dan 1918. godine, jurišajući ispod tih barjaka, pobedonosno krenuli u proboj Solunskog fronta. Slava našim velikim, srpskim junacima! Našim precima, junacima Kolubare, Cera, Kumanova, nosiocima Karađorđeve zvezde i Albanske spomenice, srpska trobojka, crveno-plavo-bela, bila je i veća i važnija i preča od života, jer ih je opominjala da sloboda Srbije nema ni cenu, ni alternativu. Zato su barjaktari ginuli, ali su zastave preživele.

Zbog njih, zbog svih drugih koji su pod tom zastavom, pod tim imenom, za tu slavu, dali živote, danas obeležavamo Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, možda i najvažniji naš praznik, koji nam jasno govori ko smo, odakle dolazimo, i gde idemo. To je praznik našeg identiteta, onog u kojem se sjedinjuju jezik, kultura, tradicija, vera, ali i vrednosti na kojima počiva čitavo društvo, vrednosti koje jednu državu čine civilizovanom, uređenom, sposobnom da pamti, ali i da zna šta joj je i zašto činiti. Datum koji smo izabrali, 15. septembar, je datum proboja Solunskog fronta, onaj dan u kojem, zajedno, leže i naš bol i naša slava, koji čine prvi deo one Renanove definicije nacije, po kojoj je ona zasnovana na zajedničkoj patnji, slavi u prošlosti, ali i zajedničkom planu za budućnost. Tog 15. septembra, 1918. godine, jedini plan je bila sloboda, ka kojoj su srpske trupe jurnule uz čuvenu naredbu Živojina Mišića: U smrt, samo ne stajte! Napred, u otadžbinu! Taj dan je bio prvi u nizu istih takvih plebiscita, na kojima smo, bez obzira na krvavu cenu, birali, nanovo i nanovo, Srbiju i njenu slobodu. I danas je, baš zato, važno, da slaveći sve žrtve, svaku kap krvi koju su prolili, svaku kost koju su posejali, na još jednom plebiscitu usvojimo svoj novi plan za budućnost. Onu, u kojoj ćemo stajati pod istom zastavom, znajući da je ona zastava slobode, i zastava mira, ali i zastava budućnosti. Zastava našeg jedinstva u nameri da sačuvamo identitet i pravo da budemo to što jesmo, jedan te isti narod, koji ne želi da bilo šta od bilo koga uzme, da bilo koga ugrozi, nego samo da za sebe izdejstvuje isto ono pravo koje priznaje drugima. Pravo na ime, na istoriju, kulturu, jezik, veru, tradiciju i pravo na postojanje.

To je pravo na dostojanstvo, pravo na sećanje, ali i pravo na ono na šta inače niko ne može da nas natera, a mnogi i dalje pokušavaju, bezuspešno - pravo da sami odlučimo i kada ćemo i šta da zaboravimo. I sebi, i drugima. Nije uvek sve bilo sasvim svetlo tokom istorije, i najčešće prema nama samima, ponekad i prema drugima, ali, bar na ovim prostorima, ne postoji nacija koja je prošla kroz toliku tamu, i onu grobnu, nacija koja je podnela toliku žrtvu da bi ugledala svetlo i postala nacija, slobodna. Šta ćemo od svega toga da zaboravimo, a mnoge stvari moramo, tek da ne bismo večno živeli u prošlosti, može da bude isključivo naš izbor, a ne odluka bilo koga sa strane. I odmah da bude jasno, ovu zastavu, sve one koji pod njom i zbog nje leže, zastavu našeg stradanja, zastavu naših kostiju, naših jama, logora, dece koju su nam uzeli, sasvim sigurno nikada nećemo zaboraviti i sa ponosom ćemo je nositi. U njoj, i to je još jedna važna lekcija koju moramo da naučimo, jesu i sve naše besmislene podele, svi propali snovi koje smo sanjali, svaka greška koju smo napravili, ali ono što u tome jeste bitno je to da, i takva, ta zastava naša, predstavlja ono jedinstvo koje se zasniva na činjenici da nismo savršeni, da jesmo različiti, ali i da znamo da je lepota zajedništva, lepota zastave, upravo i u tome. Baš zato, naša crveno-plavo-bela trobojka nije nikakav poziv na jednoumlje, već potpuno suprotno suprotno, na čuvanje svih naših razlika pod jednom, istom zastavom. Pod simbolom slobode, identiteta, postojanja, prava na život, jer to jesu uslovi za različitost. Robovi su svi isti, porobljeni. Slobodni ljudi se razlikuju, zato što su slobodni. I to je nešto što mora da važi za sve ljude na Balkanu, bez obzira na to gde žive. Da budu slobodni, u istoj meri, sa istim pravima, sa svojim jezikom, verom, kulturom i tradicijom.

I nije to nikakav poseban srpski svet, za koji nas optužuju, to je, jednostavno, svet slobodnih, svet onih sa svojim imenom, sa pravom da glasno i bez posledica mogu da ga izgovore, uvek, i na svakom mestu. Nikada više za srpsku trobojku nikome nećemo da se izvinjavamo. Nosićemo je sa ponosom uvek, i svugde. Za nas ne postoji ništa važnije i preče od jedinstva našeg naroda. I to, po nama, mora da važi za sve narode na Balkanu, bez ikakvih izuzetaka, a pogotovo bez stalnih pokušaja da se nekome, Srbima, pre svega, dozvoli ponekad ime, ali i da se, uz to ime, doda i žig krivice. Ovaj naš praznik jedinstva i slobode, ova naša zastava,imaju i tu ulogu, oni su dokaz da to, biti Srbin, ne znači i biti kriv, ne znači nositi teret osude, već, upravo suprotno, oni govore da uz to ime ide ponos. Ponos zbog Mišara, Deligrada, Ćele kule, i Takova, Kumanova, Miloša, Đorđa, Mihajla, ponos zbog Kolubare, Cera, Kajmakčalana, ponos zbog Petra i Aleksandra, svih života datih za jedan lep, najlepši pokušaj svih antifašista da sačuvamo slobodu i u to najteže vreme, ali i zbog mučenika iz Prebilovaca, Jadovna, Jasenovca, koje nikada više ne smemo da zaboravimo, kao što smo zaboravljali 70 godina. I to smo mi. To je Srbija.

To je nova Srbija, drugačija Srbija, ponosna Srbija, koja ni od koga ništa ne traži i koja nikoga neće da moli, koja samo hoće da ima prava, baš kao što imaju svi ostali, i ništa više, ali i ništa manje. To je jezik, naš srpski jezik, jezik i Meše Selimovića, i Ive Andrića, i Miloša Crnjanskog. To je kultura koju smo stvarali, to je vera bez mržnje, to je naše biće, to nas određuje i čini dostojnim narodom. To nam, na kraju, daje snagu, nauk, da u ovom veku, čiji temelji su nam danas u rukama, tražimo mir i da svoju snagu, veličinu, otkrijemo u životu, u onome što ga čini boljim, u radu, u velikim poduhvatima pravljenja puteva i mostova, u povezivanju, u fabrikama, novim bolnicama, u znanju i veri da umemo, možemo, jednako, ili više od svih drugih. I kao što se mi ponosimo precima koji su za slobodu davali živote, tako sutra naši potomci treba da se ponose nama, koji ih učimo kako se za slobodu živi i kako se, u slobodi, živi. I treba da ih naučimo kako se pamti, i kako se, samo svojom voljom, zaboravlja. Kako se zaslužuje dostojanstvo i kako se poštuje temelj. A temelj jeste to ime, Srbija, pod kojim su toliki nepoznati sahranjeni. I ta naša zastava, u koju su utkali svoje živote, da ostanu prepoznati. I slava, Otadžbina, koja svoju decu vidi, čuje, i pomaže, ma gde ona bila. Temelj je i ovaj praznik, praznik našeg identiteta, naše istorije, ali i naših različitosti koje, opet, daju i slavu i bol u prošlosti, i jasan plan za budućnost. I hoću da kažem veliko hvala našem narodu u Republici Srpskoj, hoću da kažem i veliko hvala njegovim predstavnicima, koji su ovde, hoću da kažem veliko hvala i našem narodu u Crnoj Gori i njegovim predstavnicima, onima koji se ne stide da kažu da su Srbi, hoću da kažem i veliko hvala našem mučeničkom narodu na Kosovu i Metohiji, njihovim predstavnicima, koji su večeras ovde, sa nama, ali i da kažem veliko hvala svima onima koji danas nisu smeli da istaknu svoju, srpsku zastavu zbog pretnji njihovih režima u regionu, da im kažem hvala, jer znam da su njihova srca večeras ovde, sa nama i da kucaju za naš, za svoj srpski narod.

I dozvolite mi, na kraju, da kažem da ono što ću da radim, koliko god budem mogao, svom snagom, svim srcem, svom dušom, onoliko vremena koliko je ostalo, vodiću Srbiju da bude još jača, snažnija, da može da pomogne Republici Srpskoj, nikada ne dirajući u prava Bosne i Hercegovine, da pomognemo našem narodu i u Crnoj Gori, i na svakom mestu, i da zaštitimo svakog srpskog čoveka od progona, da nam se nikada više ne ponove ni Jasenovac, ni Jadovno, ni Prebilovci, ni Oluja, ni Bljesak, ni pogromi iz 2004. godine. I to je naš zavet! Neka živi srpsko jedinstvo, sloboda naša i naša crveno-plavo-bela trobojka! Neka živi Republika Srpska!

Živela Srbija!"

Izvor/Foto: Predsedništvo/Dimitrije Goll

11. septembar 2021.

Direktor Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon najavio je danas kampanju za zaštitu imovninskih prava Srba u Federaciji BIH jer postoji rizik da zbog usklađivanja podataka o neporketnostima katastra i zemljišnjih knjiga, ostanu bez imovine.

"U toku je značajna, bitna i pomalo zabrinjavajuća harmonizacija podataka i postoji rizik da Srbi iz Federacije BiH ostanu bez imovine", rekao je Gujon na konferenciji za novinare koju je održao sa šefom predstavništva Republike Srpske u Beogradu Mlađenom Cicovićem, a koji je precizirao da oko 400.000 Srba polaže i dalje prava na nepokretnosti u Federaciji.

Prema rečima Gujona, postoji opasnost da Srbi iz Federacije ostanu bez imovine, da ne budu upisani u knjige, a ni obavešteni o tome jer se informacije objavljuju u Službenom glasniku Federacije i lokalnim medijima nedostupnim Srbima koji žive po celom svetu.
"U odsustvu vlasnika, kada se vodi usklađivanje, pravi nosilac prava bude izbrisan, a njegova imovina se prepisuje na državu, kanton, opštinu", rekao je Gujon.

Kampanja informisanja biće sprovođena u pet koraka preko ambasada i konzularnih predstavništava, urduženja sa kojima Uprava sarađuje, eparhija SPC, društvenih mreža i medija.
Dodao je da će u narednih 30 dana na RTS-u biti emitovan spot sa brojevima telefona Kancelarije za pravnu pomoć RS +387 55490940 ili viber  i whatsup brojevima +387 65 090-040, kao i mejlom: pravnapomoc.banjaluka@rgurs.org.
Gujon je naglasio da je oduzimanje imovine u FBiH rizik koji je moguće sprečiti jednostavno i lako. Potrebno je, kaže, samo da se zainteresovani jave kancelarijama za pravnu pomoć koje će umesto njih pratiti sve što treba.

Cicović je naglasio da zajednička kampanja ima za cilj da obavesti što više sunarodnika širom sveta o postupku usklađivanja podataka o nepokretnostima katastra i zemljišnih knjiga u Federaciji.
"Kampanja je pre svega važna jer je sam postupak usklađivanja podataka netransparentan", rekao je Cicović.

Republička uprava za geodetske i imovinsko pravne poslove otvorila je, kako je dodao, kancelarije u Banjaluci, Bijeljini, Mrkonjić Gradu, Nevesinju, Istočnom Sarajevu i Zvorniku u kojima građani mogu da dobiju besplatnu stručnu i pravnu pomoć.

Ove kancelarije postupale su po zahtevima građana i do 10. avgusta rešeno je ukupno 4.447 zahteva.

09.09.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa visokim predstavnikom međunarodne zajednice za Bosnu i Hercegovinu, Kristijanom Šmitom.

Predsednik Vučić je istakao da su neretko predstavnici međunarodne zajednice jednostrano posmatrali stvari u Bosni i Hercegovini i regionu, te da očekuje od Kristijana Šmita nepristrasan i izbalansiran pristup. Vučić je dodao da Srbija poštuje integritet i celovitost BiH, baš kao i celokupnost i integritet Republike Srpske u okviru BiH.

Vučić je iskazao stav da narodi u BiH bi trebalo da odlučuju o svojoj sudbini uz što manje pritisaka i mešanja sa strane, izrazivši uverenje da Srbija i BiH u budućnosti mogu neuporedivo brže da razvijaju svoje ekonomske veze i odnose.
Vučić i  Šmit su  razmenili mišljenja o trenutnoj političkoj situaciji u regionu sa naglaskom na napretku Bosne i Hercegovine i drugih zemalja Zapadnog Balkana prema Evropskoj uniji.

Šmit je naveo da je funkcionalnost države Bosne i Hercegovine neophodan faktor kako bi se dosegao stepen na kojem joj više neće trebati međunarodna supervizija, kao i za napredak ka EU integracijama.

Kristijan Šmit je takođe izrazio podršku inicijativama usmerenim ka regionalnoj integraciji svih zemalja na Zapadnom Balkanu, koja treba da bude inkluzivna i da predstavlja korak napred ka evropskoj integraciji.


Izvor/Foto: Predsedništvo Srbije / Dimitrije Goll

U Federaciji BiH je u toku usklađivanje podataka o nekretninama katastra i zemljišnih knjiga, tzv. harmonizacija podataka. Prilikom ovog procesa pripadnici srpskog naroda mogu da izgube pravo na imovinu, koja je u njihovom vlasništvu ili posedu.

Prepreku za upis vlasničkih i drugih prava na imovinu u Federacji BiH predstavlja činjenica da se pozivi nosiocima imovinskih prava ne šalju lično, a u mnogim slučajevima se kao vlasnik upisuje država, entitet, kanton ili opština, ili  lice koje neovlašćeno koristi srpsku imovinu.

U Federaciji BiH javni poziv za zamenu i uspostavljanje novih zemljišnih knjiga se objavljuje samo u Službenom listu Federacije BiH i u dnevnim novinama koje su dostupne samo  u Federaciji BiH i to pojedinačno za svaku katastarsku opštinu, tako da izbegli i raseljeni Srbi i njihovi naslednici nemaju saznanja da je njihovo zemljište ili zemljište predaka predmet postupka, te se njihovo pravo ne uzima u obzir.

Odbor za zaštitu prava Srba u  FBiH je saopštio da je veliki broj Srba ostao bez prava u novim ili zamenjenim zemljišnim knjigama i da postoji realna mogućnost da izbegli i raseljeni Srbi i njihovi naslednici ostanu bez prava na zemljištu i zbog institucije održaja. Na osnovu člana 58. Zakona o stvarnim pravima Federacije BiH drugo lice kao samostalni posednik stiče pravo vlasništva na zemlji nakon perioda od 10 ili 20 godine neprekidnog posedovanja.

Oko 400.000 lica srpske nacionalnosti i dalje polažu prava na nepokretnosti u FBiH (u vlasništvu ili u posedu). Ukoliko se građanin izjasni da nije imao saznanja o raspisu moguće je rok za prijavu produžiti do godinu dana. Napominjemo da vlasnička tužbe kod imovine ne zastareva i da je moguće, preko sudskog procesa, naknadno prijaviti pogrešan upis !

Obaveštavamo sve pripadnike srpskog naroda poreklom iz Federacije BiH koji se nalaze u dijaspori da se jave

Kancelariji za stručnu pravnu pomoć Republike Srpske :
 

Telefon: +387 55 490- 940
Viber i WhatsApp: +387 65 090- 040
Email adresa: pravnapomoc.banjaluka@rgurs.org
Facebook i Instragam @kancelarijeza pravnu pomoc

Kontakt Odbora za zaštitu prava Srba u Federaciji BiH
E-mail adresa: odborzazastitupravasrbaufbih@gmail.com
Facebook @srbiufederacijibih
Twitter @OdborF

U mestu Donja Previja, opština Ribnik, dana 01.09.2021. godine svečano je otvorena novoizgrađena  Javna predškolska ustanova „Srbija“, prva predškolska ustanova na području opštine Ribnik.

Vrtić je izgrađen zajedničkim sredstvima Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Srpske. Vrednost projekta je 350.000 KM, a Vlada Srbije je donirala 97.000 KM odnosno oko 50.000 eura.

Svečanom otvaranju prisustvovao je srpski član Predsedništva  BiH Milorad Dodik i načelnik opštine Ribnik Nebojša Karać.

Tim povodom srpski član Predsedništva  BiH Milorad Dodik, izrazio je zadovoljstvo i zahvalnost Vladi  Republike Srbije, a posebno predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću, što je deo sredstava usmeren u izgradnju predškolske ustanove. Istakao je da će sa opštinskim rukovodstvom biti realizovani novi projekti sa akcentom na one infrastrukturne, čime će biti poboljšani uslovi života za sve građane ove lokalne zajednice.

Svečanom otvaranju izgrađene predškolske ustanove, ispred Generalnog konzulata Republike Srbije Banja Luka, prisustvovao je konzul Dragan Protić.

Grad Doboj je, dana 19.8.2021. godine, obeležio krsnu slavu – Preobraženje gospodnje. U jutarnjim časovima održana je Sveta arhijereska liturgija, koju je služio Njegova Svetost patrijarh srpski Porfirije, nakon čega je održana litija i upriličen slavski obred.

Obeležavanju krsne slave grada, prisustvovali su predsednica R. Srpske Željka Cvijanović, predsednik Vlade R. Srpske Radovan Višković, srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik, ministar u Vladi R. Srpske za naučno-tehnološki razvoj, visoko obrazovanje i informaciono društvo Srđan Rajčević, ministar privrede i preduzetništva Vjekoslav Petričević, potpredsednik Narodne skupštine R. Srpske Milan Petković, narodni poslanici, predstavnici Srpske u zajedničkim institucijama BiH, načelnici i gradonačelnici lokalnih zajednica u R. Srpskoj, kao i crkveni velikodostojnici SPC. Poseta Doboju je prva poseta srpskog patrijarha Porfirija R. Srpskoj nakon ustoličenja, a ujedno i prva poseta jednog patrijarha Doboju, nakon 83. godine.

U obraćanju prisutnim građanima, gradonačelnik Doboja Boris Jerinić rekao je, da se na Dan obeležavanja krsne slave grada, zbog posete srpskog patrijarha raduje čitav Doboj, ali i R. Srpska. “Svi kažu da je Doboj grad ljudi sa velikim srcem. Dolazak patrijarha Porfirija to veliko srce ispunjava ljubavlju”, istakao je Jerinić i zahvalio patrijarhu na poseti.

Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik čestitajući slavu rukovodstvu grada i građanima Doboja, poručio je da je Doboj strateški važan za R. Srpsku i da zato predstavlja veliko gradilište. Dodik je dodao da je Srpska pravoslavna crkva danas jedan od najvažnijih stubova identiteta srpskog naroda, te da bi, da nije bilo SPC, taj identitet bio izgubljen kroz vekovne okupacije.”Samo čvrsta vera mogla je da očuva narod i zato ovaj narod veruje crkvi, poštuje svoju veru, svoju krsnu slavu, zato i piše ćirilicom”, rekao je srpski član Predsedništva i istakao da poseta patrijarha Porfirija Doboju, predstavlja veliku čast za sve građane R. Srpske.

Patrijarh srpski Porfirije istakao je u obraćanju da je velika radost ispunila njegovu dušu, zbog toga što je prva poseta R. Srpskoj i BiH, upravo poseta Doboju. On je pozvao na očuvanje mira, ističući da moramo da poštujemo i uvažavamo jedni druge. Ukazao je na potrebu jedinstva i smirenost, nasuprot neslaganju, da bi Srbi sačuvali svoje ime i identitet. “Ja ću se moliti za mir na ovim prostorima i učiniću sve, zajedno sa svojom braćom arhijerejima, da mi budemo ono što jesmo i da svoje srpsko ime nosimo sa ponosom”, rekao je. Patrijarh Porfirije je naglasio da R. Srpska predstavlja garant mira i postojanja srpskog naroda u BiH, ali i garant suživota svih naroda u BiH i dodao da je na ovim područjima bilo dosta nesporazuma, krvi i patnje, poručivši da obično ljudi imaju potrebu za razumevanjem, za mirom i suživotom, bez obzira na verovanje i da tu postoji prostor za jedinstvo, uprkos onima koji imaju drugačije interese.

Konzul Dragan Protić i vice konzul Perica Nikolić, prisustvovali su Svetoj arhijereskoj liturgiji, litiji i svečanom prijemu koji je upriličen nakon slavskog obreda.

05. avgust 2021. godine

Obeležavanje Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u oružanoj akciji „Oluja“

Predsednik Repulike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je obeležavanju Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u oružanoj akciji „Oluja“ i poručio da Srbija pamti!

„Danas, kada ponovo podsećamo sebe na ono što se dogodilo avgusta 1995. godine, na užasan pogrom, proterivanje više od 250 hiljada Srba, na egzodus i etničko čišćenje, mi, istovremeno, i konačno, podsećamo sebe na to ko smo, šta smo, odakle smo i kuda idemo. Hvala vam svima što smo večeras svi zajedno i što pokazujemo koliko volimo svoj narod“, rekao je predsednik Vučić i dodao da nećemo zaboraviti sve ono kroz šta su Krajišnici morali da prođu.

„Za nas to nisu samo strašne brojke stradalih“, poručio je predsednik Vučić i naglasio da Srbija neće zaboraviti.

„Nikada kao danas se nije prekrajala istorija. Zato hoću da sve nas podsetim ne samo na ono šta su drugi nama činili, ne želeći da postojimo, već i na ono što smo sami sebi činili, baš kao da ne želimo da postojimo“, kazao je predsednik i napomenuo da nikada više ne sme da se ponovi da Srbija zaboravi svoje tihe heroje.

Predsednik Vučić je naglasio da nikada više ne smemo da pokrivamo oči, i uši, i usta, pred nečim što jeste bio pogrom i sunovrat svake ljudskosti.

„Praviti se da to nije tačno, izbegavajući da kažemo, zločin je ne samo prema žrtvama, nego i prema nama samima, svakom živom Srbinu, Krajišniku, prema Srbiji i njenoj budućnosti“, rekao je predsednik Vučić i podvukao da ljudi samo ako pamte mogu da se usprave i žive i sa sobom i sa drugima bez zazora, straha i sumnje.

Predsednik Vučić je istakao da Srbija mora da se bori za mir i za kolevke sa decom, kao i da nas zaborav poništava i briše i iz istorije i iz budućnosti, oduzimajući nam pravo na svako sutra.

„Naša misija je srećna budućnost za nas i za novo pokolenje! Današnja Srbija počiva na jasnom identitetu i na kulturi sećanja“, ukazao je predsednik Vučić i podsetio da je urađeno sve ono što je decenijama zapostavljano, kao i da je snažna Srbija postala gospodar svoje sudbine.

„Neka je večna slava srpskim mučenicima koji su stradali u „Oluji“ i u svim pogromima. Vaša deca su u svojoj Srbiji, zbrinuta, voljena i uspešna. Mirno spavajte sokolovi srpski, budućnost vaše dece je naš zavet“, zaključio je predsednik Vučić i zahvalio svima koji su pokazali večeras kako se voli svoja zemlja i da Srbija pamti.

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: www.predsednik.rs

04. avgust 2021. godine

Sastanak sa srpskim članom Predsedništva Bosne i Hercegovine i predstavnicima Republike Srpske

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa srpskim članom Predsedništva Bosne i Hercegovine Miloradom Dodikom, predsednicom Republike Srpske Željkom Cvijanović, predsednikom Narodne skupštine Republike Srpske Nedeljkom Čubrilovićem i predsednikom Vlade Republike Srpske Radovanom Viškovićem sa kojima je razgovarao o aspektima ekonomske saradnje Srbije i Srpske, problemima sa kojima se srpski narod suočava, kao i o unapređenju sveukupne regionalne saradnje.

„Usled svih obaveza danas, Srbija i Srpska večeras će zajedno u Busijama obeležiti 26 godina od počinjanja zločinačke akcije Oluja, masovnih ubistava Srba i najvećeg etničkog progona na tlu savremene Evrope“, rekao je predsednih Vučić uoči početka sastanka sa srpskim članom Predsedništva Bosne i Hercegovine Miloradom Dodikom i predstavnicima Republike Srpske.

Predsednik Vučić je istakao da je pažljivo saslušao predstavnike Republike Srpske i da se na sastanku razgovaralo o svim važnim temama koje se odnose na situaciju u regionu, Bosni i Hercegovini, kao i Republici Srpskoj, naglasivši da odluke moraju da se donose u skladu sa interesima i uz saglasje tri naroda i da je to suština i duh Dejtonskog sporazuma.

„Stav Republike Srbije je da nametnute odluke nikada nisu dobre. Srbija je izrazila želju da se poštuje Dejtonski mirovni sporazum i da se sačuva mir i stabilnost u celom regionu“, kazao je predsednik Vučić i dodao da Srbija poštuje teritorijalni integritet BiH, ali i Republike Srpske u okviru BiH.

Predsednik Vučić je preneo da je na sastanku bilo reči i o svim ekonomskim projektima koji su od suštinske važnosti, kao i da će Srbija preuzeti zajedno sa konzorcijumom srpskih kompanija, ne samo da izgradi, već i plati 80 odsto puta od Rače do Bjeljine.

„Izgradićemo i most na Savi - to će biti doprinos prijateljstvu i bratstvu sa srpskim narodom i sa svim narodima u BiH“, naveo je predsednik i dodao da je bilo reči i o energetskim projektima i auto-putu Beograd - Sarajevo, kao i daljoj podršci u oblasti zdravstva i socijalne politike koju će Srbija nastaviti da pruža Republici Srpskoj.

„Za nas je veoma važno da do Dana jedinstva donesemo nacrte Zakona o zaštiti i upotrebi našeg srpskog jezika i ćiriličnog pisma, da imamo istu normativu po tom pitanju“, rekao je predsednik Vučić i podvukao da su svi veliki evropski narodi svoj identitet čuvali kroz jezik i pismo.

„Svaki razgovor je dobar i uvek ćemo imati svu pažnju i vreme ovoga sveta da čujemo predstavnike našeg naroda, jer mi Srbi, istom rodu pripadamo i nikom nažao ne činimo ako čuvamo svoj srpski jezik, osim što hoćemo da sačuvamo svoje ime i prezime, svoj identitet i pravo na budućnost za svoju decu“, zaključio je predsednik Vučić i naglasio da će Srpska u budućnosti uvek moći da računa samo na još veću podršku Srbije.

Predsednik Vučić nakon sastanka sa predstavnicima Republike Srpske sastao se i sa predstavnicima vanparlamentarnih stranaka koje ne žele učešće stranih predstavnika u međustranačkom dijalogu, kao i predstavnicima vladajućih i opozicionih stranaka u Narodnoj skupštini Republike Srpske.

Izvor: www.predsednik.rs 
Foto: Tanjug/Zoran Žestić

 

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković, doneo je odluku broj 334/30-2021/01, kojom se raspisuje javni poziv za podnošenje predloga za dodelu nacionalnih priznanja za izuzetan doprinos, rezultate i zasluge u oblasti ostvarivanja saradnje i jačanja veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu, koji će trajati od 3. avgusta do 12.avgusta  2021. godine.

Predlog za dodelu nacionalnog priznanja može podneti:
- organizacija dijaspore i organizacija Srba u regionu,
- udruženja čije su delatnosti ili deo delatnosti, usmerene na oblast za koju se predlaže dodela nacionalnog priznanja,
- diplomatsko-konzularna predstavništva Republike Srbije,
- crkve i verske zajednice,
- predlog za dodelu nacionalnog priznanja „Majka Srbija“ mogu podneti o jedinice lokalne samouprave u Republici Srbiji.

Uvid u raspisani javni poziv možete izvršiti na sledećim linkovima:

https://www,mfa.gov.rs  i https://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi

2. avgust 2021. godine

Uručeno 75 stanova u Nišu izbegličkim porodicama iz Hrvatske i BiH

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković prisustvovao je danas u Nišu svečanom uručenju ključeva 75 stanova namenjenih izbegličkim porodicama iz Hrvatske i BiH u okviru realizacije Regionalnog stambenog projekta (RSP) u Srbiji.

U svom obraćanju Selaković je izrazio zadovoljstvo što je u prilici da podeli radost sa 75 porodica koje će, nakon 25 godina, dobiti svoj krov nad glavom, poželevši im puno sreće, radosti i lepih momenata u novim domovima.

„Grad Niš je postao bogatiji za 75 divnih, vrednih, marljivih, čestitih porodica, naših ljudi koji nisu svojom voljom, već su iz puke želje da zaštite goli život pobegli u Srbiju“, istakao je Selaković i zahvalio gradu Nišu na svoj pomoći u realizaciji ovog projekta.

Ministar Selaković, koji je i predsednik Komisije Vlade Srbije za koordinaciju procesa trajne integracije izbeglica, rekao je da je do sada u okviru realizacije RSP dodeljeno 5.825 stambenih rešenja. Naveo je da je dodeljeno 2.004 paketa građevinskog materijala, 305 montažnih kuća, 1.575 seoskih kuća sa okućnicom i 1.941 stambena jedinica.

Ministar je kazao da su stanovi koji se danas useljavaju izgrađeni u okviru potprojekta 9 RSP, naglasivši da je njegova ukupna vrednost oko 1.500.000 evra

„Ovim projektom Niš rešava pitanje stambenog zbrinjavanja naših ljudi koji su sa prostora BiH i Hrvatske izbegli u Srbiju“, rekao je ministar i dodao da je potrebno naći adekvatno rešenje i za pitanje interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije.

Ministar je zahvalio EU, najvećem donatoru RSP, i drugim bilateralnim donatorima koji učestvuju u navedenom programu. Takođe, istakao je značaj Banke za razvoj Saveta Evrope i posebno zahvalio Komeserijatu za izbeglice i migracije na angažmanu u sprovođenju ovog programa.

23. jul 2021. godine

Selaković razgovarao sa Željkom Cvijanović

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković sastao se danas u Beogradu sa predsednicom Republike Srpske Željkom Cvijanović, sa kojom je razgovarao o nizu tema od značaja za specijalne i paralelne veze između Srbije i RS.

Specijalne i paralelne veze između Srbije i RS se, prema rečima ministra Selakovića, razvijaju, i u ovom trenutku su na istorijskom maksimumu, odnosno na najvišem nivou otkad je sporazum zaključen i otkad Srbija i RS zajedno postoje i deluju.

„Sa jedne strane, poštujući teritorijalni integritet BiH, Srbija se trudi da sa svim svojim susedima razvija najbolje moguće političke, ekonomske i svake druge odnose, ali sa druge strane, poštujući i rukovodeći se Sporazumom o specijalnim i paralelnim vezama Srbije i RS, Srbija ne zaboravlja svoj narod i RS kao entitet ustanovljen i potvrđen Dejtonskim sporazumom“, kazao je Selaković posle sastanka.

Jedna od tema je, kako je dodao, bila i funkcionisanje zajedničke srpske dijaspore i aktivnosti na polju očuvanja srpskog nacionalnog, kulturnog i verskog identiteta.

Selaković je sagovornicu informisao o planovima za otvaranje dopunskih škola srpskog jezika za dijasporu, izrazivši očekivanje da će se u taj program uključiti i nastavnici iz RS.

Na sastanku je, kako je dodao, bilo reči i o zajedničkoj proslavi Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave 15. septembra.

„Dogovorili smo se da srpska dijaspora zajednički proslavlja našu trobojku i 15. septembar kao dan kada su Srbi iz svih krajeva združeni probili Solunski front“, kazao je Selaković.

Predsednica Cvijanović je posle sastanka rekla da je važno raditi na jačanju institucionalnih veza Srbije i RS, i da je za građane RS važno da Srbija bude stabilna i jaka.

Prema njenim rečima, današnji dogovor o zajedničkom odnosu prema dijaspori je od velike važnosti za očuvanje nacionalnog identiteta Srba izvan Srbije i RS.

Cvijanović je zahvalila na ekonomskoj pomoći Srbije tokom prethodnih godina, izrazivši očekivanje da će zajednički infrastrukturni projekti nastaviti da se realizuju u interesu građana Srbije i RS.

Sagovornici su se, između ostalog, osvrnuli i na najnoviju o odluku odlazećeg visokog predstavnika u BiH.

„Naš stav je vrlo jasan: nametnute odluke i stavovi, u ovom slučaju nametnuti zakoni, nikome ništa dobro nisu doneli i nisu doveli ni do kakvog prosperiteta. Kao ministar spoljnih poslova države koja se apsolutno zalaže za promociju mira i stabilnosti u regionu, jer bez toga nema prosperiteta, imam i o ovoj nametnutoj odluci baš ovakav stav kakav sam izneo“, rekao je Selaković.

„Želim da verujem da će stabilnost moći da se očuva, ali veliko je pitanje šta će se u budućnosti dešavati“, poručio je šef srpske diplomatije.

Cvijanović je ocenila da je današnja nametnuta odluka visokog predstavnika neadekvatna, neprimerena demokratiji i nazadna, i da može vratiti BiH dve ili tri decenije unazad.

„Neprihvatljivo je da u 21. veku imate nekoga ko je neizabrani stranac i nameće nešto demokratski izabranim institucijama ili pojedincima. Mislim da je ovo početak jedne teške ere… Moja poruka građanima i institucijama u RS je da znamo šta radimo, jačamo RS, jačamo našu svest o sebi, jačamo naše veze sa Srbijom“, izjavila je Cvijanović.

Prema njenim rečima, Valentin Incko je doprineo da BiH postane dodatno neprijateljsko okruženje i da bude dodatno neraspoložena prema svojim građanima.

„Smatram da je ovo korak unazad koji je pokazao svo licemerstvo međunarodne zajednice oličene u visokom predstavniku“, rekla je Cvijanović, dodajući da se danas otišlo mnogo koraka unazad od suštinskog pomirenja u BiH.

„Ambasade reaguju i govore kako je ovo korak ka pomirenju, ja moram da kažem da je ovo veliki raskorak u odnosu na ono što bi trebalo da bude normalno funkcionisanje u jednoj višenacionalnoj zajednici kakva je BiH“, rekla je Cvijanović.

 

Obaveštavamo da je ministar spoljnih poslova Nikola Selaković 19.jula 2021. godine doneo odluke broj 324/30-2021/01, 325/30-2021/01 i 326/30-2021/01 o raspisivanju konkursa za sufinansiranje projekata koji doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu.

Konkursi  za sufinansiranje projekata mogu se preuzeti na sledećim linkovima:https://www.mfa.gov.rs i https://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/

22. jul 2021. godine

Predsednik Vučić: Odlučili smo - naš cilj je EU, ali je Kina važan partner

Mi smo se odlučili - naš cilj jeste i ostaje EU, istakao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u intervjuu nemačkom dnevniku „Handelsblatu“ i da za Srbiju ne postoji nikakva alternativa, ali naglasio i da je Kina važan partner Srbiji, a zadatak države da vodi brigu o interesu svojih građana.

On je tako odgovorio na pitanje šta će Srbija izabrati kada jednom bude morala da bira između tesnih odnosa sa Pekingom ili EU. Vučić je naglasio da Srbija želi da postane punopravna članica EU

„Nas povezuje istorija, zajednička kultura, članice EU su bez premca već sada naši najvažniji partneri“, objasnio je i dodao da je trgovinska razmena Nemačke i Kine 3.000 puta veća nego Srbije i Kine, a, primetio je, i pored toga se poslovi Srbije sa Kinom prikazuju kao problem.

Na konstataciju da nemačka kancelarka Angela Merkel nije čestitala stotu godišnjicu KP Kine, a da je on to učinio, odgovorio je da Srbija nije Nemačka, već mala zemlja. Na dodatno insistiranje šta će uraditi Srbija ako mora da bira između EU i Kine podvukao je da se Srbija već odlučila, da joj je bio i ostao cilj članstvo u EU.

„Naši najveći investitori su iz EU. Na EU otpada 67 odsto naše trgovine. Plus 17 odsto sa zemljama regiona koje se sve nalaze na putu ka EU. Bez EU ne možemo preživeti“, dodao je on.

„Ali možemo li mnogo toga dobrog sprovesti sa Kinom - naravno. I to činimo, kao i Nemačka“, istakao je Vučić, a na primedbu da se kritikuje kvalitet projekata Puta svile, pre svega zbog kineskih radnika, odgovorio da je kvalitet puteva ili mostova, koju Srbija gradi sa Kinom, odličan.

„Dajemo posao onima koji nam podnesu najbolju ponudu. Zbog toga kažem Evropljanima koji kritikuju kineske projekte u našoj zemlji - ponudite nam projekat za jedan evro više i dobićete ga“, naglasio je on.

S tim u vezi je ukazao da Srbija sa 600 miliona evra pomoći EU gradi železničku prugu ka Severnoj Makedoniji, navodeći da je ponuda bila bolja od kineske.

„Često se govori o pruzi prema Budimpešti sa 180 kilometara kroz teritoriju Srbije koju finansira Kina. Ali pruga koja se gradi uz pomoć EU od Beograda do severnomakedonske granice je duplo duža i niko ne govori o tome. Sve je suviše politički“, konstatovao je on.

Upitan da li pozdravlja planove EU i SAD o alternativnoj inicijativi Putu svile, Vučić je rekao da podržava sve što donosi prednosti našem regionu.

„Kinezi žele da prošire svuda svoje prisustvo, ali mnogi procesi na Zapadu, iskreno rečeno, su efikasniji i bez problema. Moramo još mnogo da učimo od Zapada, ali pristižemo“, kazao je Vučić.

On je ukazao da je Kina važan partner Srbiji i dodao da kada je počela konsolidacija državnih finansija 2014. naša država je dobila dobre uslove od Kine za razvojne projekte.

On je naveo i da je na istoku Srbije, na molbu EU raspisan konkurs za rudnik bakra, da šest meseci nijedno evropsko preduzeće nije dalo ponudu, te da su ga preuzeli Kinezi.

„Naš posao je da brinemo o ljudima“, poručio je on.

Podsetio je da je srpska privreda u osam i po godina porasla za 52 odsto, što za EU znači da bi Srbija mogla biti snažna članica i motor za ceo region.

Objašnjavajući kako se Srbija tako dobro ekonomski razvija on je ukazao da Srbija ima odličnu radnu snagu, koja govori engleski, da su društvo i administracija digitalizovani, i da ima i najfleksibilniji zakon o radu u Evropi, kao i konsolidovane javne finansije.

Podsetio je da je ranije javni dug bio na 78 odsto BDP, a danas je smanjen, zahvaljujući snažnim rastom privrede, na 52 odsto.

„Možemo sebi priuštiti da investitorima damo podsticaj za dolazak“, dodao je on i istakao da Srbija nudi pomoć investicijama, ali da na primer za dolazak Centra za razvoj „Kontinental“ motiv nisu bile subvencije.

Ukazao je da je samo Srbija u ovom regionu pre pet, šest godina pokrenula dualni obrazovni sistem, koji imaju Nemačka, Švajcarska i Austrija, da je na desetine hiljada ljudi u dualnom obrazovanju, a da to cene strani investitori, koji, uz to, mogu tesno sarađivati i sa univerzitetima.

Nemačka, naveo je, je najvažniji trgovinski partner i najveći investitor.

Počeli smo dolaskom malih tekstilnih preduzeća iz Turske, a sada dolaze pre svega velike nemačke firme. Danas u nemačkim kompanijama u Srbiji radi 71.000 ljudi“, objasnio je on.

Vučić je kazao da je veoma važna evropska perspektiva za investitore, navodeći da „Nikek“, „Toji Tajers“ ili „Micubiši“ dolaze iz Japana u Srbiju jer je naša država na stabilnom evropskom putu.

Upitan da li veruje da će Srbija u dogledno vreme postati članica EU, kazao je da se on ne žali.

„Sigurno je da smo dobili 45 milijardi evra pomoći EU, da bismo ekonomski bili mnogo dalje. Umesto toga smo dobili od EU 1,6 milijardi evra. Navikli smo da naše uspehe sami ostvarujemo“, rekao je Vučić.

Predsednik Srbije je podsetio da su u Hrvatskoj ranije plate bile 2,2 puta veće nego u Srbiji, a danas su veće za svega 1,7 puta.

„Zatvaramo rupu sopstvenim snagama. Ako bi postali članica EU onda zasigurno ne bi tražili najveće subvencije“, uverava on.

Rekao je da srpski put sledi nemački put ka Evropi, i da Srbija želi fer šansu.

„Verujem rečima Merkelove. Ona je na kraju svog mandata i ne bi morao više da je hvalim. Ali ona nam je dala stabilnost, slobodu putovanja u EU, pomogla u migrantskoj krizi 2015. godine i ministra privrede Altmajera i druge zamolila da tesno sarađuju sa nama“, podsetio je on.

Na pitanje da li ima naznake da će i nova nemačka vlada podržavati tako Srbiju, Vučić je izrazio uverenje da će tako biti.

„Poznajem Armina Lašeta, razgovarao sam sa njim kao premijerom Severne Rajne Vestfalije. Veoma je pametan i razume situaciju na Balkanu, i zasigurno će kao novi kancelar nastaviti politiku Merkelove prema našem regionu“, dodao je on.

Vučić je, takođe, izrazio uverenje da Rusija, ako bi se konkretizovalo pristupanje Srbije EU, ne bi slično reagovala kao u slučaju Ukrajine i da je tu reč o suverenoj odluci Srbije.

Na dodatno pitanje s tim u vezi Vučić je ukazao da je uvek kada bi se sastajao sa Vladimirom Putinom, a bilo je 18 ili 19 sastanaka, govorio da je zahvalan za tradicionalno tesno prijateljstvo sa Rusijom, ali i da se Srbija nalazi na jasnom EU kursu.

„Upitao je da li je to naš izbor i ja sam odgovorio „da, članstvo u EU je naš cilj“, dodao je on.

Kada je reč o „Kosovu“ Vučić je naglasio da je potreban kompromis u vezi ovog pitanja.

„Samo tako može biti održivog mira. Srbija, a i ja želimo mir. Prestanimo sa ludostima prošlosti. Tada ceo region može postati motor novog rasta za Evropu“, rekao je Vučić.

Izvor: Tanjug

 

20. jul 2021. godine

Srbija ostvarila veliki uspeh u oblasti digitalizacije

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je na skupu posvećenom digitalizaciji i IT sektoru, koji je održan u Njujorku, da je, otkako je postala premijerka, najponosnija na uspeh Srbije u oblasti digitalizacije.

Brnabić, koja boravi u dvodnevnoj poseti SAD, rekla je da je, kada je u avgustu 2016. godine izabrana za ministarku državne uprave i lokalne samouprave, želela da učini sve da promeni javnu administraciju i ono što joj je kao građaninu smetalo.

Ona je navela da je, kada je stupila na dužnost premijera, znala šta su joj prioriteti i da najpre treba da se digitalizacija podigne na viši nivo, da počne reforma obrazovanja i da se radi na jačanju ekonomije. 

Verovala sam u zemlju koja veruje u narod, jer je srpski narod kreativan. Od 1. juna 2017. godine počeli smo da radimo kao e-Vlada, odnosno da razmenu podataka vršimo elektronskim putem, navela je predsednica Vlade.

Prema njenim rečima, naši građani nisu više morali da idu, recimo, u Poresku upravu, a od tada je javna administracija razmenila 50 miliona dokumenata, što znači da građani nisu morali da idu od kancelarije do kancelarije po 50 miliona papira.

Brnabić je istakla da je ponosna i na ono što je urađeno na polju obrazovanja otkako je na čelu Vlade, preciziravši da je u septembru 2017. godine uvedeno programiranje kao obavezan predmet u osnovnim školama.

Niko nije verovao da to možemo da uradimo, ali smo sarađivali sa privatnim sektorom i nekim društvenim organizacijama i uspeli smo u tome. Trenutno smo mnogo ispred brojnih zemalja u Evropi i svetu, rekla je premijerka.

Predsednica Vlade je ukazala na to da je ipak najponosnija bila kada je postavljen kamen temeljac za naučno-tehnološki park u južnoj Srbiji, napomenuvši da do sada naša zemlja ima četiri naučno-tehnološka parka.

Ona je istakla da je Srbija od tada postala jedna od najuspešnijih zemalja u svetu na tehnološkom polju, pri čemu je po nekim parametrima među deset država u svetu, a u nekim među pet, ocenivši da je to dokaz da se zemlja može brzo menjati.

Premijerka je, odgovarajući na pitanje o vakcinaciji, naglasila da naša država nikad to nije gledala kao geopolitičko pitanje, već kao zdravstveno.

Prema njenim rečima, Srbija je razgovarala sa proizvođačima i sa Istoka i Zapada i bila je među prvim evropskim zemljama koje su potpisale ugovore i sa kompanijom „Fajzer/Biontek“ i sa „Sinofarmom“.

Nažalost, mnoge zemlje su gledale na ovo pitanje kao geopolitičko. Nama to nije bilo bitno, dokle god su vakcine bezbedne, naglasila je predsednica Vlade i dodala da tu nije bio kraj uspehu Srbije, jer je potrebna i dobra organizacija.

Brnabić je objasnila da je organizacija druga važna stvar u vakcinaciji, jer je to logistički veoma težak proces, dodavši da je, uz pomoć digitalizacije, ostvaren uspeh i da se isplatilo sve što smo radili prethodnih godina.

Ona je navela da je Srbija brzo uspostavila sistem preko kojeg građani mogu da iskažu interesovanje za vakcinaciju protiv korona virusa i da izaberu koju vakcinu žele da prime, kao i da budu obavešteni porukom kada da se jave na vakcinaciju.

Sada mogu da se ulogujem na telefon, da vidim koliko je ljudi primilo vakcinu, koliko se još prijavilo, tako da se vide efekti digitalizacije. Sve smo napravili vrlo efikasnim i lakim za naše građane, objasnila je premijerka.

Brnabić je, odgovarajući na pitanje šta ostalim zemljama sveta može da poruči kako da brže napreduju, rekla da je važno da se što više ulaže u digitalizaciju i edukaciju.

Morate da naučite decu kako da razmišljaju, a ne šta da misle. Neće sva deca postati IT stručnjaci, ali ono što mogu da nauče jeste algoritamski način razmišljanja i kako da donose odluke, poručila je ona.

Premijerka je kao važnu stvar za napredak navela ulaganje u brz internet i obezbeđivanje infrastrukture za startap kompanije jer sve više i više ekonomija će biti zasnovano na startapovima i inovacijama, naglasivši da treba pomoći ljudima da pokrenu firme i sprovedu svoje ideje.

Ona je, govoreći o društvenim mrežama, ukazala na to da su lažne vesti postale najveći izazov ovih mreža i ostaće još neko vreme.

To je najveći izazov sa kojim se, kao premijer, susrećem, posebno tokom pandemije korona virusa, rekla je ona i dodala da su društvene mreže i velika prilika za političare da komuniciraju sa građanima.

Izvor: www.srbija.gov.rs
Foto: www.srbija.gov.rs

Na poziv gradonačelnika Banja Luke gospodina Draška Stanivukovića, konzul žeran Vesna Marinković, prisustvovala je sastanku vezano za  olakšice koje je grad Banja Luka obezbedio za građanje R.Srbije.

Odeljenje za saobraćaj i puteve Grada Banja Luka donelo Rešenje kojim se odobrava vozilima registarskih tablica R. Srbije, besplatno parkiranje na parkiralištima na kojima je uvedena naplata parkiranja na području Grada Banja Luka. Gradonačelnik je pojasnio da je donošenje navedenog akta u nadležnosti   Grada Banja Luka, da se odnosi na period od donošenja do kraja 2021. godine ali da će se svakako produžiti i na narednu godinu.

Gradonačelnik Draško Stanivuković je izrazio neizmernu zahvalnost Republici Srbiji i predsedniku Aleksandru Vučiću na nesebičnoj pomoći koju pruža gradu Banja Luka i Republici Srpskoj te da je donošenje pomenutog rešenja mali znak pažnje i zahvalnosti Republici Srbiji i njenim građanima. „Republika Srbija je mnogo uradila za naš grad, izdvojila je preko 5 miliona KM kao pomoć pri realizaciji nekoliko važnih projekata, od kojih izdvajam kao najznačajnije osnovnu školu u naselju Ada i višenamenski objekt u naselju Petrićevac“. Pored toga, Srbija je otvorila vrata svih vakcinalnih punktova u R. Srbiji našim građanima tokom pandemije, istakao je u razgovoru D. Stanivuković. 
       
U nastavku razgovora gradonačelnik je rekao da će Grad Banja Luka nastaviti, u skladu sa svojim mogućnostima, da nalazi načine kojim bi izrazili svu zahvalnost narodu Srbije za svu podršku koju imaju tokom prethodnih godina, te da će nastaviti i u budućnosti da neguju bratsku saradnju.

Vesna Marinković, konzul žeran, tom tom prilikom je rekla da su Grad Beograd i Banja Luka bratski gradovi kao i da je veza između dva grada dodatno osnažena činjenicom da je predsednik R. Srbije Aleksandar Vučić, počasni građanin Grada Banja Luke kao i da će građanima R. Srbije koji svojim vozilima dolaze u Banja Luku, značiti besplatno parkiranje na parkiralištima na kojima je uvedena naplata između ostalog i iz praktičnih razloga.

13. jul 2021. godine

Selaković pozvao predstavnike članica PNZ da se u oktobru okupe u Beogradu

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković obratio se danas na Ministarskoj konferenciji Pokreta nesvrstanih zemalja (PNZ) i tom prilikom je uputio poziv predstavnicima članica da se okupe u Beogradu, 11. i 12. oktobra, kada će biti obeležena 60. godišnjica od održavanja prve Konferencije Pokreta nesvrstanih u Beogradu 1961. godine.

Selaković je učesnike konferencije obavestio da će ovaj važan jubilej nesvrstanih Srbija organizovati zajedno sa Azerbejdžanom - aktuelnim predsedavajućim PNZ.

U svom obraćanju Selaković je podsetio da su nekadašnja Jugoslavija i predsednik Tito, kao koosnivači Pokreta, dali svoj doprinos stvaranju vizije drugačijeg sveta, a da je Srbija, kao jedna od naslednica Jugoslavije, ponosna na taj deo svoje istorije.

„Duh nesvrstanosti počiva na ravnopravnosti, slobodi, trajnom miru, suverenoj jednakosti država i miroljubivoj saradnji svih naroda, a to su vrednosti utkane i u državotvorne temelje Srbije“, poručio je ministar.

Selaković je rekao da je Pokret nesvrstanih kroz čitavu svoju istoriju bio svetionik slobode svima onima koji su tražili pravo na postojanje i prosperitet u svetu u kojem je često vladala, ne sila zakona, već zakon sile. Ocenio je da se i danas nalazimo u vremenima ozbiljnih globalnih izazova u kojima Pokret ima priliku da reafirmiše svoje slobodarske tradicije i zalaganje za svet jednakih.

„Srbija će, kao vojno neutralna i politički samostalna država, davati svoj najiskreniji doprinos takvim ciljevima Pokreta. Nadamo se da ćemo jačanjem međusobnih veza i saradnje, kao grupa država i naroda koje vezuju iste vrednosti i interesi, osnažiti i zajednički kapacitet da se suočimo sa izazovima sutrašnjice. A izazovi su već pred nama“, istakao je Selaković.

Ministar je naglasio da bi međunarodno pravo trebalo da bude stub političke i bezbednosne arhitekture sveta i dodao da Srbija poštuje zalaganje članica Pokreta za ciljeve i principe Povelje UN.

„Mnoge članice ovog pokreta svesne su da upravo insistiranjem na međunarodnom pravu rade u svoju korist i u korist očuvanja regionalne i globalne stabilnosti“, ukazao je ministar.

Selaković je rekao i da je pandemija Kovid-19 jasno pokazala da su nejednakost, nedostatak solidarnosti i empatije u svetu na najgrublji način postali jako očigledni.

„Srbija večno zahvalna svim zemljama među vama, poput Azerbejdžana, koje su nam pomogle u teškom vremenu. Mi smo kasnije produžili taj lanac solidarnosti tako što smo vakcine učinili dostupnim, ne samo svojim državljanima, već i drugima u regionu. Podržali smo svoje susede sa verom da je solidarnost najbolje ulaganje u zajedničku budućnost“, zaključio je ministar.

 

10. jul 2021. godine

Cilj da mladi ostanu u Srbiji

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je danas na otvaranju Samita srpske omladine i studenata Balkana da je cilj da mladi ostanu u Srbiji i u zemljama regiona i da se vraćaju iz inostranstva.

Brnabić je govoreći o obrazovanju ukazala na to da se 80 odsto učenika u dualnom obrazovanju zaposli u firmama u kojima je radilo praksu, a da se od ove školske godine uvodi dualno obrazovanje na fakultete.

Ona je dodala da je 15 miliona evra izdvojeno za program „Moja prva plata“, a da je 22 do 23 odsto mladih nezaposleno.

Nemamo više toliko problema sa odlivom mozgova, a od 2015. do 2019. godine imamo neto priliv visoko obrazovanih od 24 do 29 godina, rekla je Brnabić.

Premijerka je mlade na skupu pozvala da se vakcinišu.

Predsednica SKONUS Margareta Smiljanić pozvala je sve na samitu da se ujedine kako bi gradili zajedničku budućnost.

Samitu srpske omladine i studenata Balkana „Sinergija kao ključ uspeha“ prisustvovalo je oko 300 mladih iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore.

Skup je organizovao Centar za edukaciju i razvoj omladine Beograda.

Selaković: Obeležimo zajedno Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković pozvao je danas građane Srbije i Srbe u regionu i dijaspori da ove godine Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, koji se obeležava 15. septembra, proslave isticanjem srpske trobojke.

„Naša zastava je zajednička Srbima u Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori, ali nismo dovoljno radili na izgradnji i poštovanju kulta zastave, koji je ukorenjen kod mnogih naroda“, rekao je Selaković obraćajući se učesnicima Samita srpske omladine i studenata Balkana „Sinergija kao ključ uspeha“.

Selaković je podsetio da je 15. septembra probijen Solunski front, kada je otpisana Srbija uspela da se podigne, i da su u toj vojsci bili Srbi sa svih prostora nekadašnje Jugoslavije, pa i sa druge strane okeana.

Prema njegovim rečima, moramo da se mnogo više obrazujemo i da mnogo više učimo o temeljima naše nacionalne svesti.

Govoreći o potrebi negovanja zajedničkog srpskog identiteta, Selaković je ocenio da ćemo kao narod opstati ako budemo jedinstveni i spremni da se borimo za sopstvenu budućnost.

„Da je Srbin biti lako, ta Srbin bi bio svako. Ali mi smo narod koji je opstao na istorijskoj sceni zato što se borimo, a lakše ćemo se boriti zajedno sa zajedničkom svešću i identitetom“, rekao je Selaković.

Šef srpske diplomatije je naglasio značaj snažnijeg i masovnijeg uključivanja mladih u srpsku javnu i kulturnu diplomatiju, i predložio da, u okviru zajedničke borbe za promovisanje naše kulture kao obeležja nacionalnog identiteta, počnemo da masovno zajednički nastupamo na društvenim mrežama. 

„Mislim da je uloga mladih u toj borbi ključna, a za vas je to 30 sekundi i jedan klik. Potrudite se da na takav način upoznajete ceo svet sa onim čime se kao narod ponosimo… Umrežimo srpsku omladinu u regionu, dolazite u Beograd i upoznajte se jedni sa drugima. Viđajte se i sarađujte a mi smo tu da vam pomognemo kada ponudite ideju“, rekao je Selaković.

Selaković je zahvalio SKONUS-u i Centru za edukaciju i razvoj na organizaciji današnjeg skupa, najavljujući da će MSP od sledeće godine Samit srpske omladine i studenata Balkana finansirati, ne projektno, već kroz redovno budžetsko finansiranje.

08. jul 2021. godine

Srpska deca iz regiona u poseti Ministarstvu spoljnih poslova Srbije

Šef srpske diplomatije Nikola Selaković primio je danas u Ministarstvu spoljnih poslova učesnike Letnjeg kampa za srpsku decu iz regiona i tom prilikom je mlade goste upoznao sa svojim radom i načinom na koji funkcioniše Ministarstvo.

Selaković je izrazio zadovoljstvo što su učesnici Letnjeg kampa u poseti glavnom gradu Srbije i poručio da je Beograd prestonica svih Srba.

„Ovde na ovim zidovima možete da vidite kontinuitet naše državnosti u novom veku. Da vidite šta to iza nas stoji da bismo znali za šta se borimo i šta ćemo jednoga dana ostaviti svojoj deci. Ja imam dva sina i jednu ćerku, i sve što radim radim za njih i budućnost svakog deteta u Srbiji i svakog srpskog deteta“, rekao je Selaković.

Ministar je istakao da je Beograd grad koji se ubrzano menja i raste, grad u koji hrle svi sa Balkana, i poželeo srpskoj deci iz regiona da što češće dolaze i upoznaju Srbiju.

Govoreći o znamenitostima Beograda, Selaković je posebno izdvojio Hram Svetog Save i podvukao da smo svi veoma ponosni na najlepši pravoslavni hram u svetu.

„Želim da vidite i Novi Sad i Niš, Vrnjačku banju, Studenicu, Drvengrad, Zlatibor, Sombor, Vršac, da vidite kako lepa mesta ovde postoje i koliko je naša Srbija divna zemlja“, rekao je ministar.

Selaković se posebno osvrnuo na natpis na dečjim majicama „Učimo ćirilicu“, i poručio da je važno da uče i druge jezike, ali da ne zaborave naš srpski jezik i ćirilicu.

„Ako mi Srbi ne budemo čuvali ćirilicu, neće je niko sačuvati za nas“, rekao je ministar.

Konstatujući da su ovoj grupi učesnika Letnjeg kampa i deca iz dalmatinskog Kosova, Selaković je poručio da Srbi ne mogu da pobegnu od svog Kosova a ni Kosovo od njih.

„To je deo naše duše, našeg identiteta i genetskog koda, to je motiv naše borbe i života naše nacije“, naglasio je ministar.

Takođe, ministar je izrazio zadovoljstvo što je s učesnicima Letnjeg kampa i njihov sveštenik i naglasio da to upravo pokazuje da tamo gde opstaje srpska crkva, opstaje i naš narod.

Selaković je poželeo organizatorima Letnjeg kampa da što više dece dovode u Beograd, rekavši da će ih u Ministarstvu spoljnih poslova uvek čekati otvorena vrata.

„Vama želim da budete uzorni građani u državi u kojoj živite, ali da volite i čuvate svoj srpski rod, srpsko pravoslavno ime, ćirilicu i naš srpski jezik“, zaključio je Selaković.

Dobrodošlicu učesnicima Letnjeg kampa poželela je i supruga predsednika Srbije Tamara Vučić.

„Pored toga što ste dobri učenici i izvršavate svoje obaveze, svako od vas ima i neki hobi. Neko se bavi sportom, muzikom, pevate, bavite se folklorom, glumom. Ako danas treba da vam dam savet, onda je upravo to da zadržite svoje hobije. Oni će vam pomoći u periodu adolescencije da tu snažnu energiju usmerite u dobrom pravcu“, poručila je Tamara Vučić.

Takođe, poželela je da iz Srbije ponesu dobre emocije i lepa iskustva koja će ih uvek iznova vraćati ovde.

U grupi koja je posetila Ministarstvo bilo je 44 dece, uzrasta od 7 do 14 godina iz Uzdolja, Vira, Kule Atlagića, Islama Grčkog, Radučića, Nunića, Zadra, Bribira, Đevrsaka, Riđana, Odžaka, Bosanskog Grahova, Drvara, Bosanskog Petrovca i Glamoča.

Deca su danas imala priliku da posete i Muzej srpske diplomatije, koji se nalazi u zgradi Ministarstva spoljnih poslova, gde su upoznata sa delima velikih srpskih diplomata.

Letnji kamp za srpsku decu iz regiona se organizuje u periodu od 4. do 9. jula 2021. godine u Novom Sadu i Beogradu. Organizatori kampa su narodna poslanica Sanja Lakić i Duško Ćutilo, direktor Pokrajinskog fonda za izbegla, raseljena lica i za saradnju sa Srbima u regionu.

05. jul 2021. godine

Srbija snažno podržava Berlinski proces

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić učestvovala je danas na onlajn Samitu lidera Berlinskog procesa na kojem je bilo reči o konkretnim rezultatima postignutim u toku njegovog sedmogodišnjeg trajanja, planovima za naredni period i inicijativama čiji je cilj pružanje podrške Zapadnom Balkanu na njegovom putu ka Evropskoj uniji.

Fokus samita bio je na izgradnji zajedničkog regionalnog tržišta koji se odnosi na četiri temeljne slobode: slobodno kretanje ljudi, robe, usluga i kapitala, za koje je usvojen Akcioni plan u novembru prošle godine, a od kojeg bi region imao posebne benefite.

Na samitu je rečeno da je saobraćajna i energetska infrastruktura proširena tokom poslednjih godina i povezana sa saobraćajnicama Evropske unije, a pohvaljena je implementacija sporazuma o ukidanju naknada za roming na Zapadnom Balkanu, koja je počela sa primenom ovog meseca.

Kao važan projekat procesa izdvojena je Regionalna kancelarija za saradnju mladih (RYCO) u cilju povezivanja i izgradnje razumevanja i tolerancije u regionu.

Pohvaljene su i aktivnosti Veća za regionalnu saradnju (RCC) i Sekretarijata Srednjoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini (CEFTA) za napore u sprovođenju  Akcionog plana za zajedničko regionalno tržište.

Ocenjujući da se Berlinski proces, čvrsto zasniva na temeljnom uverenju da je ekonomija Zapadnog Balkana deo Evrope, nemačka kancelarka Angela Merkel je istakla, da on umnogome doprinosi stabilnosti i povezivanju regiona zapadnog Balkana što je i ujedno i interes Evropske unije.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić, u svom današnjem obraćanju, zahvalila je nemačkoj kancelarki Angeli Merkel na snažnoj podršci i aktivnom pristupu regionalnoj saradnji.

Zahvaljujući podršci Nemačke i kancelarke Merkel, ali i unutrašnjim inicijativama predstavnika Srbije, Albanije i Severne Makedonije, kako je objasnila premijerka, implementacija Akcionog plana omogućiće dalje širenje ekonomske i trgovinske saradnje regiona, što će ga ujedno učiniti privlačnijim za strane investitore i ubrzati ekonomski rast.

Brnabić je istakla da Srbija snažno podržava Berlinski proces, ne samo u cilju ekonomskog razvoja regiona, već i kao ideju povezivanja i ujedinjenja Zapadnog Balkana i njegovog približavanja Evropskoj uniji.

Ona je zaključila da je podrška u regionu bila naročito vidljiva kroz solidarnost sa susedima tokom pandemije i pomoć u vakcinama i medicinskoj opremi.

Na samitu, koji je otvorila nemačka kancelarka Angela Merkel, osim predstavnika regiona, učestvovali su i premijer predsedavajuće EU Slovenije Janez Janša, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, austrijski kancelar Sebastijan Kurc, predsednik Francuske Emanuel Makron, premijer Italije Mario Dragi, premijer Poljske Mateuš Jakub Moravjecki i generalna sekretarka Saveta za regionalnu saradnju (RCC) Majlinda Bregu.

Izvor: www.srbija.gov.rs
Foto: www.srbija.gov.rs

 

Na Mrakovici  dana 03. jula 2021 godine obeleženo je 79 godina od Bitke na Kozari. Program obeležavanja počeo je parastosom kod Spomen-krsta a nastavljen polaganjem venaca i umetničkim programom u spomeničkom kompleksu Mrakovica.

Skupu koji su zajednički organizovali resorni odbori Vlade Republike Srpske i Vlade Republike Srbije, prisustvovali su i vence položili predsedavajući i srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik, predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović, državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Republike Srbije Miodrag Kapor, delegacija Narodne Skupštine Republike Srpske, delegacija Vlade Republike Srpske, gradonačelnik Banja Luke, predstavnici SUBNOR-a.

Programu obeležavanja prisustvovali su i predstavnici političkog, javnog i kulturnog života Republike Srpske, nevladinih organizacija proisteklih iz odbrambeno-otadžbinskog rata.

Predsedavajući i srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik obraćajući se prisutnima je rekao da je srpski narod uvek bio na pravoj strani  istorije i da se na specifičan način vode borbe i danas. Istakao je da se mora obezbediti pamćenje zbog budućih generacija i da ne smemo zaboraviti svoje žrtve, srpski narod je svojom naivnošću svoje pobede podelio sa drugim narodima na ovom prostoru i sa tim moramo da raskinemo. Ponovio je očekivanje da će jednog dana Republika Srpska i Srbija biti jedna država.

Predsednica R. Srpske Željka Cvijanović izjavila je da je Kozara uvek bila simbol snage i stradanja i podsetila na strahote koje je narod morao da preživi, da je to zalog koji se mora nositi u budućnosti. Istakla je da nas istorija uči kako da se ponašamo u budućnosti i da je srećna što u teškim vremenima može da se osloni na Srbiju.

Bitka na Kozari počela je 10. juna 1942. godine i trajala je 27 dana. Simbol je  stradanja i otpora srpskog naroda u borbi protiv nacista i ustaša u kojoj je ubijeno 40 000 civila, a 68 000 je zarobljeno i odvedeno u logore.

Programu obeležavanja Bitke na Kozari, parastosu i polaganju venaca, prisustvovao je ambasador R. Srbije u BiH Aleksandar Đorđević i konzul Dragan Protić.

02. jul 2021. godine

Nastavak evropskih integracija uz saradnju zemalja regiona

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić poručila je danas da region zapadnog Balkana treba da nastavi sa evropskim integracijama, ali i da fokus treba da stavi na saradnju koja može da poboljša kvalitet života građana.

Brnabić je na Prespa forumu u Ohridu navela da je današnje ukidanje rominga jedna od konkretnih stvari od kojih građani imaju koristi, ukazavši na to da treba imati na umu i teška politička pitanja, kao što je dijalog između Beograda i Prištine, ali da ima i toliko drugih stvari koje mogu da se urade za građane.

To dugujemo budućim generacijama, poručila je premijerka i dodala da nastavak svađe u regionu nikome ne donosi dobro.

Ona je na panelu, čija je tema bila sinergija Evropske unije i SAD, ponovila da je Srbija zemlja koja je opredeljena za evropske, ali ne i atlantske integracije, dodavši da se u tome razlikuje od ostalih zemalja, osim Bosne i Hercegovine.

Mi želimo da uđemo u EU, ali ne u NATO. Mi smo vojno neutralna država koja ima sjajne bilateralne odnose sa SAD u svim oblastima, naglasila je Brnabić.

Premijerka se osvrnula i na konstataciju albanskog premijera Edija Rame da više nije isfrustriran i depresivan zbog dinamike evropskih integracija, rekavši da niko više nije isfrustriran i da to donosi neke nove stvari u pogledu regionalne saradnje.

Prema njenim rečima, sve zemlje moraju da nastave da rade ono što treba u pogledu nastavka evropskog puta, ali i da regionalno sarađuju, jer na to imaju uticaj.

Šta god da uradite svodi se na to da svaka država članica ponaosob odlučuje o tome da li je ostvaren napredak i to postaje sve kompleksniji i komplikovaniji proces iz dana u dan, konstatovala je premijerka.

Prema njenoj oceni, više se ne radi o evropskim vrednostima, napretku u ključnim oblastima i bilateralnim pitanjima, nego o pitanjima „lingvistike i istorije“.

Pored Brnabić, na panelu su učestvovali i albanski premijer Edi Rama, premijer privremenih institucija u Prištini Aljbin Kurti i drugi.

Premijerka je, odgovarajući na pitanja novinara na Prespa forumu, istakla da je u ovom trenutku teško govoriti o tome šta bi značio kompromis sa Prištinom, ali da smatra da dijalog nema alternativu.

Prema njenim rečima, prostora za kompromis mora biti zato što je potrebno da se okrenemo budućnosti, a da li će ga biti zavisi i od Beograda i od Prištine.

Brnabić je, upitana da li je pomoćnik državnog sekretara SAD za pitanja Evrope i Evroazije Filip Riker pomenuo međusobno priznanje, odgovorila da nije, te da veruje da zna kakav bi bio njen odgovor na to.

Razgovarali smo o dijalogu Beograda i Prištine i Briselskom sporazumu. Nije bilo pomena međusobnog priznanja, ja taj dijalog ne vidim kao dijalog na kome se priča o međusobnom priznanju, podvukla je ona.

Premijerka je prenela da je Rikeru skrenula pažnju na zabrinjavajuće trendove na Kosovu i Metohiji i na sve veći broj napada na Srbe, Srpsku pravoslavnu crkvu i imovinu.

Strašno je videti da je žena, koja je nakon 22 godine odlučila da se vrati u Đakovicu, doživela napade, uz peticiju da se ponovo izbaci iz ovog grada. To su zabrinjavajući trendovi, ocenila je Brnabić.

Ona je, odgovarajući na pitanje prištinskih medija o Vašingtonskom sporazumu i da li znači da Srbija ne poštuje taj sporazum ako ne premesti ambasadu u Jerusalim, istakla da je Srbija ozbiljna država koja poštuje sporazume, za razliku od predstavnika Prištine koji ne poštuju Briselski sporazum.

Izvor: www.srbija.gov.rs
Foto: www.srbija.gov.rs

 

Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar kulture i informisanja gospođa Maja Gojković otvorila je izložbu crteža srpskog slikara Milića od Mačve u Kulturnom centru Gradiška dana 23 juna 2021. godine, u Gradišci.

Svečanom otvaranju izložbe prisustvovali su pomoćnik ministra za kulturu Republike Srpske Tanja Đaković, princeza Jelisaveta Karađorđević, predstavnici grada Gradiška, sveštenstvo Srpske pravoslavne crkve i drugi gosti iz kulturnog i javnog života Republike Srpske. Izložbu čine crteži Milića od Mačve iz privatne zbirke Dušanke Subotić Homen, unuke gradiškog prote  Dušana Subotića koji je zajedno sa vladikom banjalučkim Platonom bio među prvim žrtvama ustaša u Drugom svetskom ratu.

Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar kulture i informisanja gospođa Maja Gojković se obratila gostima i  tom prilikom istakla da Srbija gaji posebne odnose  sa Republikom Srpskom u mnogim oblastima pa tako i u kulturi i umetnosti i da se svaki put odazove na poziv nekoj kulturnoj manifestaciji u Republici Srpskoj, kao što je otvaranje ove značajne izložbe u Gradišci. Zatim je naglasila da je Milić od Mačve obeležio 20. vek srpskog slikarstva zajedno sa grupom slikara koji su bili okupljeni u pokretu „Medijala“ i da je bio poseban jer se u vreme komunizma hrabro bavio temama koje su bile zabranjene prikazujući ih kroz neki svoj nadrealizam. Dodala je da su izloženi neki od crteža koje do sada ljubitelji umetnosti nisu imali priliku da vide jer se nalaze u privatnoj zbirci.

Dočeku i ispraćaju potpredsednika Vlade Republike Srbije i ministra kulture i informisanja gospođe Maja Gojković i otvaranju izložbe crteža srpskog slikara Milića od Mačve prisustvovali su konzul žeran Vesna Marinković i konzul Dragan Protić.

18. jun 2021

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je danas da su se predstavnici zemalja Zapadnog Balkana u Beču složili oko toga da se svi osećaju jednako frustrirano kada je reč o evropskim integracijama i odnosu EU prema zemljama regiona, dodajući da nisu uspeli da se dogovore i oko drugih pitanja, poput deklaracije i regionalnih sporazuma.

Brnabić je novinarima u Beču, gde je učestvovala na Samitu Austrija - Zapadni Balkan, koji je organizovao austrijski kancelar Sebastijan Kurc, prenela da su od svih problema koji postoje kada je reč o evrointegracijama dva najveća - to što postoje države članice Unije koje su apsolutno protiv proširenja i pitanje postavljanja novih presedana.

Jasno je svima da postoje države članice koje su apsolutno protiv proširenja i skeptični su prema tome, ali ne kažu to otvoreno, rekla je Brnabić i dodala da šta god uradi neka zemlja regiona koja stremi ka EU, ipak ostaje nešto što nije dovoljno.

Prema njenoj oceni, to je politička igra koja će biti kontraproduktivna jer će se ljudi umoriti.
Mislim da bi bilo iskrenije da te države članice kažu da za njih ne postoji proširenje, ali ne verujem da će se to desiti, naglasila je premijerka.

Drugi problem je, kako je istakla, postavljanje presedana, a najnoviji je taj da članice rešavaju bilateralna pitanja koristeći evropske integracije.

Na pitanje da li ima zajedničke deklaracije, Brnabić je odgovorila da je nema, nažalost, i da je prihvaćena deklaracija kancelara Kurca i predstavnika EU Miroslava Lajčaka.

Do poslednjeg trenutka smo se trudili da nađemo kompromis, Srbija je pristala na mnoge stvari, bila sam i „na ivici noža“ za neke stvari kako bismo pokazali konstruktivnost. Na neke stvari sam pristala tek kada je Kurc zamolio da prihvatimo, ali je nekako na kraju Kurti skinuo tu deklaraciju sa stola, objasnila je Brnabić.
Ona je napomenula da je to nova realnost i da neće biti lako i dodala da smatra da sada i sve više partnera u EU shvata koliko je to sve teško.

Predsednica Vlade je objasnila da su za samo dva dana iz Prištine stigla dva potpuno različita signala i u tom smislu navela da je juče Vjosa Osmani dozvolila usvajanje mnogo ozbiljnijih dokumenata, Strategije za Jugoistočnu Evropu, gde se „Kosovo“ spominje, ne samo sa zvezdicom, već i sa fusnotom i pozvala se na Briselski sporazum, dok danas imamo drugačiju poruku.

Na pitanje da li je došlo do nekih neprijatnih tonova sa premijerom privremenih prištinskih institucija Aljbinom Kurtijem, Brnabić je odgovorila da nije bilo prostora za razne konflikte.
Govoreći uopšteno o onome o čemu se razgovaralo tokom Samita u Beču, Brnabić je prenela da je bilo izazovno pričati na teme regionalne stabilnosti i čuti nešto novo, s obzirom na to da se za nekoliko dana već po treći put sastaju.

Ona je izrazila zahvalnost austrijskom kancelaru Sebastijanu Kurcu na organizaciji Samita, kao i na tome što uvek otvoreno pokazuje posvećenost stabilnosti regiona, ali i iskreno gura agendu proširenja EU.

Austrijski kancelar je rekao najlepše stvari o Srbiji, u smislu borbe sa pandemijom koronavirusa, ali i da je Austrija zavidno gledala na Srbiju početkom kampanje imunizacije, kao i u odnosu na ekonomske rezultate tokom 2020. godine i na prognozirani BDP za ovu godinu, istakla je predsednica Vlade.

Izvor/foto: www.srbija.gov.rs

17. jun 2021.

Sastanci u Antaliji bili uspešni za Srbiju

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je danas, nakon plenarnog sastanka Procesa saradnje JIE u Antaliji, da su na ovom skupu jednoglasno usvojeni Zajednička deklaracija, Strateški dokument za Jugoistočnu Evropu, kao i godišnji izveštaj Saveta za regionalnu saradnju.

Brnabić je u obraćanju novinarima istakla da su plenarni sastanak obeležile dve stvari – činjenica da je i Priština glasala za sve dokumente, iako je u njima Kosovo označeno sa zvezdicom, kao i to što se predsednica privremenih prištinskih institucija Vjosa Osmani u jednom trenutku pozvala na Briselski sporazum.

Ona je ukazala na to da je u Strateškom dokumentu za Jugoistočnu Evropu, na svakom mestu gde se pominje „Kosovo“, ono, pored zvezdice, označeno i fusnotom.
Pored toga, kako je prenela, zanimljivo je da se Osmani čak u jednom trenutku pozvala na Briselski sporazum i rekla da po njemu ne ide fusnota svaki put, već samo prvi, kad se pominje „Kosovo“.

Sada vidimo da se prištinska strana poziva na Briselski sporazum, a kada im ne odgovara, onda to ne postoji. Zbog toga se nadam da će se konačno vratiti Briselskom sporazumu, pre svega da formiraju Zajednicu srpskih opština, istakla je premijerka.
To je, kako je ocenila, danas bilo konstruktivno sa njihove strane, i potpuno suprotno svemu što se čulo u prištinskom parlamentu – da neće dopuštati usvajanje takvih dokumenata.

Brnabić je prenela da je sastanak sa predsednikom Turske Redžepom Tajipom Erdoganom bio jako dobar, i da je tom prilikom predsedniku Republike Aleksndru Vučiću još jednom upućen poziv da što pre poseti tu zemlju.
Ona je navela da je dogovorena skorašnja poseta ministra spoljnih poslova Turske Mevluta Čavušoglua Srbiji, koja će verovatno biti realizovana do kraja avgusta.

Premijerka je prenela da je na sastanku bilo reči o daljoj političkoj i ekonomskoj saradnji, navodeći da je trgovinska razmena Srbije i Turske 2020. godine dostigla rekordnih 1,320 milijardi evra.
Brnabić je istakla i da je Erdogan pričao o dodatnom interesovanju turskih investitora za Srbiju, ocenivši da su investitori iz te zemlje na mnogo načina bili posebni i specifični, jer su dolazili u najnerazvijenije delove Srbije, gde su bila najpotrebnija radna mesta.

Na tome sam posebno zahvalila Erdoganu. Oni su nam pokrivali oblasti koje nijedan drugi investitor nije, ali oni su i dalje zaineteresovani i verujem da će se i turske investicije menjati i da će ih biti još više, navela je ona.
Istovremeno, predsednica Vlade je saopštila da je poruka Srbije na samitu Procesa saradnje u Jugoistočnoj Evropi bila jasna, a to je da samo jaka regionalna saradnja i bolje povezivanje regiona može da pomogne da se brzo oporavimo od posledica krize izazvane pandemijom COVID-19.

Ona je navela da je Srbija posvećena regionalnim projektima, pre svega, infrastukturnim, za bolje putno i železničko povezivanje.
Ali apelujemo i na EU da se ''zeleni koridori'', uspostaljeni između zemalja i regiona Zapadnog Balkana, prošire na susede koji su članice EU, da imamo bolju usklađenost na graničnim prelazima, sa više elektronskih sertifikata, poručila je Brnabić.

Srbija će, kako je navela, uložiti dodatna sredstva u fizičko proširivanje graničnih prelaza da bismo bili efikasniji.
Prema njenoj oceni, dobro je da se inicijativa koju je pokrenuo predsednik Srbije Aleksandar Vučić – takozvani ''mini Šengen'', odnosno četiri slobode, proširi na čitav region Zapadnog Balkana, jer je potrebno da imamo što efikasniji protok robe, ljudi, usluga i kapitala, zato što od toga zavisi budućnost i naša konkurentnost.

Izvor i foto: www.srbija.gov.rs

17. jun 2021.

Selaković: Srbija posvećena miru i stabilnost regiona

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković izjavio danas, nakon sastanka ministara inostranih poslova učesnica Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi, da su, u godini kada se obeležava četvrt veka postojanja ove inicijative, više nego ikad potrebni dobrosusedski odnosi, zajednički nastup i objedinjavanje tržišta.

,,Sastanak učesnica PSuJIE je bio i prilika da govorimo o onome što su primeri naše izuzetno uspešne saradnje. Srbija je u periodu pandemije Kovid-19 pokazala šta su solidarnost i dobrosusedski odnosi. Činjenica da smo donirali preko 150 hiljada doza vakcina govori koliko je Srbija spremna da deli sa drugima za opšte dobro'' rekao je ministar Selaković.

Ministar je istakao da je Srbija posvećena evropskim integracijama i članstvu u EU, ali da ostaje pri svojoj vojnoj neutralnosti, iako sarađuje sa različitim vojnim organizacijama.

Selaković je ukazao da je NATO važan partner Srbiji, da su NATO snage pretežno u sastavu mirovnih jedinica Kfora na KiM, kao i da je veoma važna dobra komunikacija predsednika Aleksandra Vučića i generalnog sekretara Jensa Stoltenberga.

Takođe, Selaković je poručio da je dominantan stav i zajednička poruka našeg regiona razočaranje pristupom Brisela Zapadnom Balkanu i ,,zatvaranje vrata''.

Odgovarajući na pitanja novinara o pozivu koji je šef hrvatske diplomatije uputio državama EU koje ne priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost "Kosova" da promene stav, Selaković je ukazao da se na taj način ne grade dobrosusedski odnosi i da vređanje Srbije neće doprineti jačanju saradnje.

„Ima mnogo toga o čemu između sebe Beograd i Zagreb treba da razgovaraju. Ima otvorenih pitanja. Ako mislite da rešavamo ta pitanja, onda ih nećete otvoriti time što ćete nas vređati“, rekao je Selaković.

Selaković je poručio da će Srbija ostati posvećena miru i stabilnosti u regionu, da neće reagovati na svaku provokaciju, ali će reagovati na neistine.

Ministar je rekao da opterećenost otvorenim pitanjima i problemima dele svi u regionu, da je dobra strana današnjeg skupa što se otvoreno govori o problemima, ali i onome što treba da budu dobre inicijative, kao što je inicijativa "mini šengen“. 

Kada je reč o BiH, Selaković je podvukao da je pozicija Srbije jasna i nedvosmislena i da se ne menja.

Rekao je da poštujući teritorijalni integritet i Dejtonski poredak, poštujemo BiH koju čine dva entiteta i tri konstitutivna naroda.

„To je naša pozicija koje se ne menja od trenutka stavljanja potpisa na Dejtonski sporazum“, rekao je Selaković i ocenio da je "dejtonski recept" omogućio BiH da postoji i funkcioniše na određeni način, a da ukoliko je potrebno nešto menjati, treba postići konsenzus sva tri konstitutivna naroda i oba identiteta.

17. jun 2021.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković učestvovao je danas u Antaliji na Sastanku ministara inostranih poslova učesnica Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi.

Selaković je podvukao da je ključni spoljnopolitički i strateški cilj naše zemlje ostvarivanje punopravnog članstva u Evropskoj uniji. „Nadam se da će Evropska unija nastaviti da podržava proces integracije učesnica PSuJIE u EU, što će, uveren sam, doneti trajnu stabilnost i prosperitet regionu i pomoći konsolidaciju i razvoj Evrope u celini“, rekao je Selaković. Ministar je ukazao da mir i stabilnost nemaju alternative i predstavljaju zvezdu vodilju na putu našeg regiona ka Evropskoj uniji.

Takođe, posebno je naglasio da je Beograd odlučan da dijalogom i u dobroj veri rešava sva otvorena pitanja – kao odgovoran i predvidiv partner, i u skladu sa principima međunarodnog prava. „Moramo se pobrinuti da se ono o čemu se postigne dogovor kasnije poštuje i ispunjava na terenu, jer se naši dogovori tiču prvenstveno dobrobiti naših naroda, ali govore i o tome ko smo i kakvu budućnost želimo“, rekao je šef srpske diplomatije. Selaković je poručio da Srbija punu pažnju posvećuje unapređenju regionalne saradnje i dobrosusedskih odnosa, istakavši da se snaženjem ekonomskih veza unutar regiona doprinosi i relaksiranju postojećih političkih odnosa. „Obavezali smo se učešćem u različitim formatima da ćemo sprovesti potrebne reforme i promovisati regionalnu saradnju u brojnim oblastima, među kojima bih kao posebno važne i u opštem interesu čitavog regiona izdvojio - zajedničke infrastrukturne projekte u transportnom i energetskom sektoru“, rekao je Selaković. Kao konkretne pozitivne rezultate regionalne saradnje, ministar je izdvojio Centralnoevropski ugovor o slobodnoj trgovini (CEFTA), Fond za zapadni Balkan, Regionalnu kancelariju za saradnju mladih, Transportnu zajednicu u jugoistočnoj Evropi, Komorski investicioni forum zapadnog Balkana, te zaključivanje „Sporazuma o snižavanju cena rominga u regionu ZB“.

Selaković je posebno pohvalno govorio o uspostavljanju „Zelenih koridora“ u našem regionu tokom pandemije virusa korona, i ukazao da je sada potrebno omogućiti njihovo proširivanje i na granične prelaze sa susednim državama članicama EU. Ministar je rekao i da Srbija pozdravlja Akcioni plan za Zajedničko regionalno tržište i dodao da je taj dokument u značajnoj meri zasnovan na konkretnim predlozima proisteklim iz inicijative koju je predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokrenuo u saradnji sa premijerima Albanije i Severne Makedonije.

Takođe, Selaković je istakao da je Srbija svoje opredeljenje za unapređenje regionalne saradnje demonstrirala sa susedima u regionu - slanjem pošiljki vakcina i omogućavanjem vakcinacije u Srbiji. „Srbija je u region do sada poslala 120.000 vakcina i na svojoj teritoriji vakcinisala oko 65.000 građana zemalja iz regiona, što znači da smo ukupno obezbedili oko 200.000 vakcina za svoje susede“, kazao je ministar.

U svom izlaganju, šef srpske diplomatije se osvrnuo i na značaj Regionalnog saveta za saradnju koji kao stožerna regionalna inicijativa daje konkretne rezultate i doprinosi ostvarivanju ekonomskog napretka i produbljivanju saradnje i rekao da očekuje da će implementacija Strategije 2030 za jugoistočnu Evropu kada bude usvojena pružiti koristi našem regionu. Selaković je čestitao Turskoj na uspešnom predsedavanju i poželeo narednoj predsedavajućoj Grčkoj puno uspeha.

09. jun 2021. godine

Poštovani predsedniče, dame i gospodo, članovi delegacija,

U svom izlaganju ukazaću na nekoliko aktuelnih pitanja koja se tiču nadležnosti Mehanizma – naime, mogućnosti izdržavanja kazni izrečenih od strane Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove u Republici Srbiji, aktuelnom praksom onemogućavanja prevremenog puštanja na slobodu osuđenih, kao i obaveze Mehanizma u pogledu zaštite osuđenih lica. Drugi deo izlaganja biće posvećen pitanjima koja se pokreću šestomesečnim Izveštajem o radu Mehanizma – predsednika Mehanizma g. Ađijusa i Izveštaja glavnog tužioca g. Serža Bramerca, posebno po pitanju aktuelne saradnje Republike Srbije sa Mehanizmom. Treći deo mog govora, a to sam primetio i u mnogim vašim izjavama čak i danas, biće pogled Srbije na sve što se dešavalo u Haškom tribunalu i na to šta su presude donele ljudima na prostoru bivše Jugoslavije. Republika Srbija je više puta pred Savetom bezbednosti pokrenula pitanje mogućnosti izdržavanja kazni izrečenih od strane MKSJ i Mehanizma u Republici Srbiji. I pored napora da se ovo pitanje pokrene sa „mrtve tačke“, nije dobijen nijedan odgovor Saveta bezbednosti. Najveći broj osoba koje se nalaze na izdržavanju zatvorske kazne su državljani Republike Srbije i prirodno je da Republika Srbija bude zainteresovana da obezbedi izdržavanje kazne zatvora u Republici Srbiji. MKSJ i Mehanizam upućuju na Savet bezbednosti kao nadležnu instituciju da se pozabavi ovim pitanjem. Spreman sam ovde da ponovim spremnost Republike Srbije za preuzimanje obaveze i odgovornosti za izvršenje zatvorskih kazni koje je MKSJ ili Mehanizam izrekao državljanima Republike Srbije pod nadzorom Mehanizma i puno poštovanje autoriteta Mehanizma u pogledu prevremenog puštanja na slobodu.

Gospodine predsedniče, Poseban problem sa kojim se suočavamo je uznemiravanje koje vrše pravosudne institucije formirane na teritoriji Kosova i Metohije, koja je u sastavu Srbije, a koja se nalazi pod privremenom upravom UN. Svedoci smo pokušaja da se opet sudi dvojici državljana koji se nalaze na izdržavanju zatvorske kazne za dela za koja im je već suđeno pred MKSJ. Konkretno, u proteklom periodu učinjen je pokušaj da se izvrši saslušanje Nebojše Pavkovića i izdejstvuje izručenje Vlastimira Đorđevića. Apelujem na Mehanizam i Savet bezbednosti da spreče pokušaje kršenja načela ne bis in idem, civilizacijskog načela koje je potvrđeno i u Članu 7. (1) Statuta Mehanizma i da se onemoguće ponovna suđenja osobama koje je MKSJ već osudio, posebno da se postara da se to ne čini na teritoriji koja je pod privremenom upravom UN. Gospodine predsedniče, Predsednik Mehanizma (g. Karmel Ađijus), pored redovnog Izveštaja, dostavio je 11. maja 2021. godine i pismo predsedniku Saveta bezbednosti čiji je predmet navodni propust Srbije da uhapsi i preda Mehanizmu Petra Jojića i Vjericu Radetu, optužene za nepoštovanje suda, tvrdeći da na taj način Republika Srbija postupa suprotno svojim obavezama prema Rezoluciji Saveta bezbednosti 1966 (2010) i zatražio od Saveta bezbednosti da preduzme mere kako bi se obezbedilo da Srbija ispuni navodne obaveze prema Statutu Mehanizma i Rezoluciji 1966. Suština argumentacije predsednika Mehanizma svodi se na to da Republika Srbija ima obavezu da liši slobode i isporuči Mehanizmu svoje državljane optužene za nepoštovanje suda, bez obzira na prirodu optužbi, okolnosti pod kojima je takva naredba doneta i posledica koje mogu da uslede njenim sprovođenjem. Ovde je reč o optužbama koje se ne tiču teških povreda međunarodnog humanitarnog prava i koje se vezuju za predmet pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju koji je okončan 2018. (slučaj Vojislav Šešelj) i to u prvom stepenu oslobađanjem optuženog od optužbi, a po žalbi tužioca na presudu kojom se okrivljeni oglašava krivim i izriče mu se kazna u trajanju od 10 godina, kojom je pokriveno vreme koje je proveo u Pritvorskoj jedinici UN. Sudija Ađijus iznosi da Srbija ignoriše svoje obaveze prema Rezoluciji 1966 (2010).

Naprotiv, Republika Srbija ozbiljno shvata svoje obaveze saradnje sa Mehanizmom. Nakon što je donet nalog za hapšenje i predaju Mehanizmu dvoje optuženih za nepoštovanje suda, Viši sud u Beogradu je ustanovio da nisu ispunjene pretpostavke za njihovo hapšenje i isporučivanje Mehanizmu. Odluka se temelji na pravilima međunarodnog prava i unutrašnjeg prava Republike Srbije i obavezujuća je za nosioce izvršne vlasti u Republici Srbiji. Ovde bih podsetio da je prva odluka sudije pojedinca (Ajdin Sefa Akaja od 12. juna 2018. godine) koji je postupao u ovom predmetu, bila da se krivično gonjenje V. Radete i P. Jojića zbog navodnog nepoštovanja suda prosledi pravosudnim organima Republike Srbije. U narednim postupcima, prvi put je iznet argument navodne nevoljnosti svedoka da sarađuju sa pravosudnim organima Republike Srbije, koji nije potkrepljen bilo kakvom argumentacijom i na kome se temelji odluka o uskraćivanju prenošenja predmeta u nadležnost pravosudnih organa Republike Srbije. Republika Srbija je u više navrata izrazila spremnost da preuzme vođenje sudskog postupka protiv Petra Jojića i Vjerice Radete i pružila odgovarajuće garancije. Republika Srbija, takođe, u potpunosti priznaje i prihvata obavezu Mehanizma da nadzire suđenja koja su ustupljena nacionalnim sudovima uz pomoć međunarodnih i regionalnih organizacija, kao i da preduzima mere predviđene čl. 6 Statuta Mehanizma. Na ovom mestu bih podsetio da je Republika Srbija predala tribunalu sva lica koje je optužilo Tužilaštvo, među njima najviše političke, vojne i policijske zvaničnike, obezbedila prisustvo ogromnog broja svedoka, predala ogromnu dokumentaciju. Obaveza je Mehanizma, prema Rezoluciji ovog Saveta bezbednosti, da preduzima mere koje omogućavaju da se predmeti ustupe nacionalnom pravosuđu.

U ranijoj praksi, 13 slučajeva je prosleđeno Bosni i Hercegovini, 2 Hrvatskoj i samo 1 Srbiji. Na kraju, što ne znači i da je najmanje važno, podsetio bih vas sve ovde na činjenicu da je Francuska – razume se, kao suverena i nezavisna država – na zahtev za hapšenje i izručenje Florens Artman zbog objavljivanja dokumenata i nepoštovanje suda, odbila zahtev za izručenje, uz obrazloženje da ona ne izručuje svoje državljane. Za manji prekršaj, vi od nas tražite da izručimo svoje državljane Jojića i Radetu, pokazujući nepoverenje i prema srpskom pravosuđu i sudovima i prema državi Srbiji, kao i činjenicu da pravilo iz starog Rima i dalje važi – quod licet Iovi non licet bovi – što priliči bogu, ne priliči volu. Nije zgoreg napomenuti da za zločine nad Srbima nije suđeno oficirima i političarima višeg ranga i da su zločini izvršeni nad Srbima ostali nekažnjeni pred MKSJ i Mehanizmom. Podsetimo, primera radi, da je slučaj Ademi i Norac za stravične zločine prema srpskom civilnom stanovništvu u Medačkom džepu prepušten hrvatskim pravosudnim institucijama. Osvedočeni zločini nad Srbima, poput zločina Ramuša Haradinaja, Nasera Orića, zatim Ante Gotovine i drugih optuženih za vojnu operaciju „Oluja“ koja je dovela do potpunog etničkog čišćenja srpskog stanovništva sa velikog dela današnje Hrvatske, pred MKSJ rezultirali su oslobađajućim presudama. Mnogi stravični zločini nad civilnim stanovništvom srpske narodnosti koji su izvršeni na teritoriji Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Autonomne pokrajine KiM, a koji su rezultirali etničkim čišćenjem srpskog stanovništva, jednostavno nisu bili predmet interesovanja tužilaštva MKSJ. Ono što je veoma važno i da ništa ne ostavimo nerazjašnjeno, jeste to da je Srbija zemlja koja osuđuje svaki zločin i sve zločince koji su ih počinili na teritoriji bivše Jugoslavije.

Međutim, zanimljivo je da je, uprkos kritikama, Srbija jedina koja otvoreno govori i osuđuje zločine počinjene od strane pripadnika srpske nacionalnosti, dok druge zemlje regiona uopšte ne govore o zločinima koje su predstavnici tih naroda počinili nad srpskim narodom. I, želim da još jednom ovde naglasim pred vama, da Srbija osuđuje strašan zločin u Srebrenici i izražava svoje najdublje saučešće porodicama stradalih u tom masakru. I sa ovim u vezi nema nikakvog „ali“. Ipak, ovde smo da analiziramo rezultate i kaznenu politiku MKSJ i Mehanizma, a ona je bila takva da nikada nije zadobila poverenje kod srpskog naroda, ma gde on živeo. I ne zbog toga što mi Srbi ne priznajemo zločine koje su počinili neki od naših sunarodnika, već zato što je Haški tribunal, uz izuzetke, sudio samo Srbima na sve tri teritorije bivše Jugoslavije: Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Kosovu i Metohiji, koju neke od država članica Saveta bezbednosti vide i nazivaju, naravno suprotno pravu, pravnim normama i rezolucijama Ujedinjenih nacija, kao nezavisnu državu. Pokušaću plastično da vam dokažem kako je haška pravda krojena, čak iako znam da to neće naići na razumevanje mnogih od vas, ali za mene je to važno zbog istorije, činjenica i udžbenika koji će se pisati na osnovu činjenica. Naime, Srbi su osuđeni na ukupno 1138 godina zatvora, i na 8 doživotnih kazni zatvora. Istovremeno, Haški tribunal nije osudio nijednog Hrvata za zločine nad Srbima, ni u akcijama Medački džep, ni u „Bljesku“ niti u „Oluji“, kako je to politički lukavo urađeno u Tribunalu, a sve zavijeno u formu prava i pravde. Tužioci Haškog tribunala su namerno izabrali trojicu političkih i vojnih lidera Hrvata, bosanskih muslimana i Albanaca na sve tri pomenute teritorije, koji su činili zločine protiv Srba – Anta Gotovinu, Nasera Orića i Ramuša Haradinaja. Zanimljivo je da je, prateći isti šablon, dakle isti šablon, ova nepravda podeljena. Naime, svi oni su bili osuđeni u prvostepenom postupku, sa izuzetkom Ramuša Haradinaja, jer nijedan svedok nije preživeo. Gotovina je bio osuđen na 24 godine zatvora u prvostepenom postupku, dok je volšebnom odlukom drugostepenog veća i odnosom sudija 3:2, presuda promenjena u oslobađajuću. Naser Orić, za zločine protiv Srba, takođe je bio osuđen prvostepenom presudom, ali, volšebnom odlukom drugostepenog suda i ponovo odnosom sudija 3:2, odluka je bila oslobađajuća presuda i on je bio oslobođen svake odgovornosti.

Dozvolite mi da ponovim, svi svedoci u postupku protiv Ramuša Haradinaja su ili izvršili samoubistvo ili su bili ubijeni pod veoma, veoma čudnim okolnostima. Dozvolite mi da zaključim: ja ne želim da verujem da neko hoće da kaže da nije bilo zločina nad Srbima, ali, sudeći po presudama Haškog tribunala, niko – apsolutno niko - nije odgovoran za te zločine. Ipak, mi u Srbiji ćemo pokazati odgovornost i borićemo se za mir, stabilnost i pomirenje u regionu. Tražimo od država članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija da nam pomognu racionalnim i pragmatičnim pristupom i poštovanjem međunarodnog prava, a ne pokušajima daljeg ponižavanja Srbije. Srbija je mala zemlja, sa ponosnim i hrabrim narodom, koji je podneo najveće žrtve tokom Prvog i Drugog svetskog rata, narodom koji želi da živi u miru sa svojim komšijama. I kada vam ovo tražim, ne mislim da tražim previše.

Na samom kraju, Srbija je zemlja sa najvećim rastom u regionu Zapadnog Balkana i ne možemo da napredujemo ako odnosi sa našim komšijama, prijateljima i drugim zemljama nisu dobri, stabilni i bolji. Zbog toga, uprkos selektivnoj pravdi koja je primenjena u Haškom tribunalu, bićemo otvoreni za svaki dijalog, svaku vrstu saradnje i mi gledamo ka budućnosti, a ne ka prošlosti. I imam samo jednu poruku za građane Srbije i građane srpske nacionalnosti u celom regionu – glavu gore, ni Srbija ni srpski narod nisu osuđeni ni za šta i na nama je da radimo još marljivije, da otvaramo fabrike i borimo se za našu decu i našu budućnost.

Živela Srbija!

08. jun 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković učestvovao je danas na onlajn sastanku ministara spoljnih poslova učesnica „Berlinskog procesa“.

Selaković je istakao da Srbija pridaje veliki značaj ovoj inicijativi koja se pokazala kao dobar forum za jačanje regionalne saradnje, razvoja, promovisanje politike pomirenja i prevazilaženja nasleđenih problema iz prošlosti. „Srbija će uvek biti zagovornik politike mira i povezivanja, jer to je jedini način da se stvori stabilnost koja je preduslov ekonomskog rasta i progresa.

Nažalost neki još nisu shvatili pravo značenje i suštinu Berlinskog procesa, i da prvo treba da počnu da poštuju međunarodno preuzete obaveze kao što je Dogovor o regionalnom predstavljanju“, rekao je Selaković, reagujući na činjenicu da je predstavnica Prištine istakla zastavu samoproglašenog „Kosova“. Dodao je da „Berlinski proces“ pruža podršku EU integracijama Zapadnog Balkana kroz konkretne projekte i mere, posebno ukazujući da je okosnica regionalne saradnje usmerena na ekonomsko povezivanje, kao i da se to podudara sa spoljnopolitičkom orijentacijom Vlade Srbije. „Odgovornom i dobro osmišljenom ekonomskom politikom, Srbija je ostvarila najveći rast u regionu, a po stopi rasta BDP-a u prvom kvartalu 2021. godine od +1,7%, naša zemlja se nalazi na prvom mestu u Evropi“, naglasio je ministar. Ministar je kao najaktuelniji primer saradnje ove inicijative istakao uspostavljanje Zajedničkog regionalnog tržišta na Zapadnom Balkanu. „Srbija pozdravlja Akcioni plan za Zajedničko regionalno tržište.

Ovaj dokument je u značajnoj meri baziran na konkretnim predlozima proisteklim iz inicijative koju je predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokrenuo u saradnji sa premijerima Albanije i Severne Makedonije“, rekao je Selaković i dodao da će njegovom primenom biti proširene mogućnosti za unapređenje ekonomske saradnje u regionu. Takođe, osvrnuo se i na odluku o uspostavljanju „Zelenih koridora“ koji su omogućili da se u krizi izazvanoj pandemijom Kovid-19 medicinska oprema i hrana neometano transportuju kroz region, bez zastoja na graničnim i administrativnim prelazima. „Svoje opredeljenje za unapređenje regionalne saradnje, Srbija je demonstrirala i solidarnošću sa susedima u regionu, slanjem pošiljki vakcina i omogućavanjem vakcinacije u Srbiji, uključujući i za sekretarijate regionalnih inicijativa u kojima Srbija učestvuje“, naglasio je šef srpske diplomatije.

Selaković je ukazao i na druge konkretne rezultate regionalne saradnje u okviru ove inicijative kao što su: Regionalna kancelarija za saradnju mladih, Transportna zajednica u Jugoistočnoj Evropi, sa sedištem u Beogradu, Komorski investicioni forum Zapadnog Balkana i Sporazum o snižavanju cena rominga u regionu ZB. Selaković je ovom prilikom ponovio da je punopravno članstvo u EU ključni spoljno-politički i strateški cilj Srbije. Takođe, istakao je da je politika proširenja jedna od najuspešnijih politika EU, da treba ostati na tom kursu i zaključio da je Srbiji i čitavom regionu mesto u EU.

Sastanak je održan u okviru predsedavanja Nemačke ovoj inicijativi u formi video-konferencije. U svom izlaganju Selaković je zahvalio Nemačkoj i ministru Masu na snažnoj podršci koju pružaju čitavom Zapadnom Balkanu, poručivši da je upravo ta posvećenost doprinela povezivanju i produbljivanju saradnje regiona. „Vizija i podrška Nemačke, i kancelarke Merkel lično, iskazana pre gotovo sedam godina, kada je pokrenut Berlinski proces u značajnoj meri je doprinela stvaranju neophodnih uslova za bliže povezivanje u našem regionu, rekao je Selaković i dodao da su podrška i aktivan pristup nemačkih partnera od neprocenjivog značaja. Takođe, šef srpske diplomatije rekao je da je veoma značajno što su i druge članice Evropske unije prepoznale značaj „Berlinskog procesa“.

02. jun 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa delegacijom Republike Srpske, koju su predvodili predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik i predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović. Zvaničnici su razgovarali o aspektima saradnje Srbije i Srpske, realizaciji dogovorenih projekata, situaciji na Kosovu i Metohiji, kao i drugim važnim temama.

Tokom susreta predsednik Vučić je pažljivo saslušao članove delegacije RS i rekao da svi dobro razumeju težinu pozicije Republike Srpske i celog srpskog naroda.

„Ovo nisu laki i jednostavni dani za srpski narod. Pažljivo sam saslušao naše goste i zahvalio na podršci i jedinstvu koje pokazujemo u ovim trenucima“, rekao je predsednik Vučić i dodao da Srbiju očekuju važni i teški dani po pitanju Kosova i Metohije. On je istakao da će Republika Srbija uvek pomagati i podržavati Republiku Srpsku, poštujući integritet Bosne i Hercegovine, ali i integritet RS u okviru BiH.

„Sve radimo u skladu sa međunarodnopravnim normama, poštujući naše komšije i prijatelje Bošnjake, ali i pokazujući ljubav i pažnju prema Republici Srpskoj“, rekao je predsednik Vučić i dodao da će Srbija po prvi put tražiti izveštaj od visokog predstavnika, u skladu sa Aneksom 10 Dejtonskog sporazuma.

Predsednik Vučić je naglasio da je za Srbiju, a uveren je i za Republiku Srpsku, očuvanje mira i stabilnosti od suštinskog značaja.

Razgovarajući o ekonomskoj saradnji, predsednik Vučić je ukazao na važnost nastavka realizacije ekonomskih projekata, među kojima je i izgradnja modernog aerodroma u Trebinju.

Ukazavši na to da Srbija ima dovoljno vakcina za ceo region, predsednik Vučić je pozvao građane BiH da se vakcinišu.

„Doneli smo odluku o vakcinaciji svih građana BiH u Srbiji potpuno besplatno. Mogu da budu vakcinisani gde god požele – u Beogradu, Kragujevcu, pograničnim delovima“, rekao je predsednik Vučić.

Predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik je, nakon sastanka, preneo zahvalnost predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću što je saslušao delegaciju Republike Srpske.

„Zamolili smo predsednika Vučića da nam pomogne u razumevanju ove situacije, jer nam je potrebno jedinstvo“, naveo je on i dodao da je posebna tema razgovora bila imenovanje visokog predstavnika, koje mora biti u skladu sa relevantnom rezolucijom Saveta bezbednosti UN, kao i da sve treba da se vrati u tokove legalnosti uz primenu Ustava BiH i poštovanje međunarodnog prava.

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: Dimitrije Goll

Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu poziva predstavnike i članove udruženja iz regiona i dijaspore na online konferenciju na kojoj će predstaviti novi, digitalizovani način konkurisanja za sufinansiranje projekata. Konferencija će se organizovati u petak, 28. maja, u 10 časova.

AGENDA:

– 10:00 – Uvodno obraćanje – Arno Gujon – direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu

– 10:15 – Predstavljanje onlajn konkursa za sufinansiranje projekata – Vladimir Koturović samostalni savetnik u Upravi za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu

– 11:00 – Pitanja učesnika konferencije

Nakon što se prijavite klikom na https://forms.gle/Q3EDgQBVs2hS7Lx97, pristupni link dobićete na imejl.

20. maj 2021. godine

U Beogradu je danas predstavljena nova usluga Ministarstva spoljnih poslova „e-Konzulat”, namenjena stranim državljanima koji apliciraju za vizu i žele da dođu u Srbiju da rade.

Tom prilikom, ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković rekao je da je ta usluga jedan od pokazatelja dobrog razvoja naše države, koja, kako je istakao, postaje magnet za ozbiljne strane kompanije, koje dovode veliki broj radnika iz drugih zemalja da bi radili u Srbiji.

„Da ne budem pretenciozan, nego potpuno realan, ova usluga predstavlja prekretnicu u funkcionisanju našeg sistema. E- Konzulat i digitalizacija postupka izdavanja radnih viza za strane državljane koji žele da rade u Srbiji, jeste prva elektronska usluga MSP-a, a mogu da vam obećam da to jeste prva, ali nikako i poslednja e-usluga”, naglasio je Selaković.

Šef srpske diplomatije ukazao je da „e-Konzulat” predstavlja modernizaciju izuzetno važnog segmenta delatnosti diplomatsko-konzularnih predstavništava Srbije i da se ovde zapravo govori o nečemu što je od suštinske važnosti za dalje procese razvoja naše države.

Ministar je podsetio da, kada je predsednik Republike posećivao gradilište Moravskog koridora, rečeno mu je da se sa nekim radovima kasni u izvođenju zato što firmi Behtel na vreme nisu izdate radne vize.

„Istog momenta kada smo to pratili i čuli predsednika, ja sam alarmirao službe u okviru Ministarstva. Čudili smo se, znamo da izdavanje viza u Turskoj ide dobrom dinamikom, a onda smo utvrdili da su to u stvari bili radnici iz Bangladeša koji su vizu tražili preko naše ambasade u Indiji, a u kojoj imamo problem manjka zaposlenih”, objasnio je ministar.

Kako je dodao, reč je o izuzetnom i velikom poslu, svaki naš službenik morao je da primi dokumentaciju na papiru, da je proveri, da onda zahteva dopunu, pa tek tada da prosleđuje.

„Danas je to fantastično usavršeno i tom našem konzularnom radniku, sva ta dokumentacija dolazi u elektronskom obliku. Ranije smo imali dva filtera za proveru dokumentacije, sada ih faktički imamo tri. A posao je značajno efikasniji”, ukazao je Selaković.

Kako je istakao, to je usluga za koju je obećano da će biti završena pre manje od četiri meseca i da je ona od ponedeljka dostupna u 95 diplomatsko-konzularnih predstavništava Srbije, odnosno u svim našim ambasadama i generalnim konzulatima.

Najveći rezultat tog poduhvata, istakao je ministar, osim prednosti koju će doneti u budućem funkcionisanju, jeste činjenica da to nije projekat jednog državnog organa, već zajednički poduhvat Ministarstva spoljnih poslova, Kancelarije za IT i eUpravu, Generalnog sekretarijata Vlade, MUP-a, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nacionalne službe za zapošljavanje.

„U rekordnom roku uradili smo izuzetno dobar posao. Ovo je na ponos našeg ministarstva, na ponos čitave države. Uveren sam da ćemo u periodu pred nama osavremenjivati dodatno ono što jesu naši poslovi i učiniti Srbiju jednom od retkih država koja poseduje ovakve mehanizme i ovakve najsavremenije načine obavljanja naših konzularnih poslova”, rekao je Selaković.

Govoreći o samom portalu „e-Konzulat”, ministar je objasnio da postoji karikatura na kojoj je predstavljen Nikola Tesla i zgrada stare železničke stanice sa jednim kranom, koja u stvari simbolizuje istorijsku činjenicu – kada je Tesla boravio u Beogradu u godini kada je ona izgrađena.

„Danas je to mesto iza koga nastaje Beograd budućnosti, a ovo što smo uspeli zajedničkim snagama da uradimo jeste pokazatelj nečega što je budućnost Srbije, razvoj veštačke inteligencije, IT i stvaranje uslova da u Srbiji u budućnosti sve više ljudi živi i dolazi da bi ovde dobro živeli i radili”, zaključio je ministar.

Direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović rekao je da je ovo prvi put da su e-usluge okrenute ka stranim državljanima, i da je do sada to bio slučaj sa našim državljanima.

U periodu od 1. januara 2019. do 17. maja ove godine, najviše zahteva za srpsku vizu podneto je u ambasadi u Pekingu i to 6.766 zahteva, zatim u Nju Delhiju – 2.973, Šangaju 2.115, Tokiju 1.798, Kairu 1.756.

U Alžiru je u tom periodu podneto 1.270 zahteva, u Džakarti 1.095, a u Bejrutu 1.077.

Sa aspekta državljanstva, srpsku vizu D za zapošljavanje traže najviše državljani Kine – 9.516 zahteva, zatim Indije 1.955, te Ukrajine – 673.

17. maj 2021. godine

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić poručila je danas u Foči, prilikom polaganja kamena temeljca za izgradnju hidrocentrale „Buk Bijela“, da je ovaj događaj novi početak u odnosima Srbije i Republike Srpske, ali i celog regiona.

Brnabić je ocenila da je „Buk Bijela“' samo jedan element u mozaiku naših odnosa i projekat koji otvara mnogo drugih vrata.

U pitanju je strateški projekat koji nam daje energiju i hrabrost da snivamo i mnogo veće snove. Ovo je novi početak u odnosima Srbije i Srpske, ali i celog regiona. Da pokažemo kako se radi u interesu budućih generacija koje će koristiti ovu hidroelektranu, koji neće poznavati granice za ljude, kapital i projekte, koje će ostati ovde da žive, rekla je Brnabić.

Ona je istakla da se odnos Srbije prema Republici Srpskoj promenio sa Vladom na čijem je čelu bio Aleksandar Vučić, sa željom da budemo prisutniji, da imamo zajedničke projekte i viziju povezanih regiona koji imaju bolju budućnost.

Predsednik Vlade Republike Srpske Radovan Višković rekao je da projekat „Buk-Bijela“  doživljava kao najznačajniji za Srbiju i RS.

Čekali smo više od 60 godina da počnemo realizaciju i ponosni smo na to što ga radimo zajedno sa Srbijom i što ćemo na ponos građana obe države projekat završiti za četiri godine. Ovo je projekat koji znači život, povezivanje, opstanak i prosperitet, rekao je Višković.

Potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović izjavila je da je plan da HE bude gotova za četiri godine i da to nije jedini projekat koji će Srbije i RS zajednički realizovati.

Želimo da pokažemo da je regionalno povezivanje dobro zbog svih građanki i građana celog regiona. Drina je reka koja nas spaja i da nas nikad više ne razdvaja. Ovo je istorijski dan, jer se decenijama govorilo o „Buk Bijeloj“, rekla je Mihajlović.

Ona je istakla da će ta hidroelektrana biti završena pre roka, čime će se pokazati šta znače zajednički rad i efikasnost.

Duboko verujem u to da ovo neće biti jedina hidroelektrana koju ćemo zajedno raditi, poručila je potpredsednica Vlade.

Ministar energetike i rudarstva u Vladi RS Petar Đokić rekao je da na ovaj događaj Republika Srpska i stanovnici Foče već dugo čekaju i da RS ovim projektom otvara novo poglavlje života, rada i saradnje sa Srbijom i kompanijama sa obe strane granice, čime će se doprineti ekonomskom rastu i razvoju Srbije i RS.

Izvor: www.srbija.gov.rs
Foto: www.srbija.gov.rs

 

17. maj 2021. godine

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je danas u Istočnom Sarajevu, nakon sednice vlada Srbije i Republike Srpske, da će naša zemlja, u narednih nekoliko godina, investirati 787 miliona evra u Republiku Srpsku.

Brnabić je, na zajedničkoj konferenciji za novinare sa predsednikom Vlade Republike Srpske Radovanom Viškovićem, istakla da se u ovom trenutku pokreće izgradnja Hidroelektrane Buk Bijela, auto-puta Beograd–Sarajevo, deonice Rača–Bijeljina, i aerodroma Trebinje.

Svi ti projekti će biti pokrenuti – što sada, što tokom prvog kvartala 2022. godine, i kroz njih Srbija u RS ulaže oko 500 miliona evra, u šta je uključena i posebna podrška naše zemlje za četiri opštine – Nevesinje, Drvar, Dubica i Kostajnica, koja iznosi između 10 i 12 miliona evra, naglasila je ona.

Prema njenim rečima, ako se uključe i ostale dve hidroelektrane Foča i Paunci, u okviru većeg projekta HE Gornja Drina, onda je to ukupna investicija Srbije od 787 miliona evra u narednih nekoliko godina.

Ona je podsetila na to da je Srbija donirala i za različite projekte u prosveti, zdravstvu, životnoj sredini, infrastrukturi u lokalnim sredinama u Republici Srpskoj.

Od 2014. godine do danas vrednost donacija je preko 82 miliona evra i sa time će se nastaviti, istakla je predsednica Vlade i dodala da to sve zajedno iznosi preko milijardu evra koje Srbija kroz investicije i u manjoj meri donacije ulaže u projekte u RS.

Ona je čestitala Republici Srpskoj izlazak na berzu i na odličnim rezultatima u oblasti privrednog rasta.

Premijerka je, na pitanje novinara zašto se o projektu hidroelektrana nije razgovaralo sa centralnim vlastima BiH u Sarajevu, objasnila da je Srbija u projektu izgradnje Hidroelektrane „Buk Bijela” nastupila kao strani investitor i sve uradila kako bi investicija bila pravno zaštićena.

Ona je podsetila na to da je u poslednjih 20 godina na teritoriji BiH izdato oko 280 različitih koncesija, navodeći da su to činili ili entiteti ili kantoni.

Ni u jednoj od ovih koncesija nije postojao nijedan problem, rekla je Brnabić i dodala da, ukoliko bi se ispostavilo da je investicija iz Srbije problematična onda bi i sve prethodne bile problematične, što bi dovelo do pravne nesigurnosti.

Višković je odbacio primedbe iz BiH da se hiodroelektrane grade „iza leđa“ zvaničnog Sarajeva.

To nije nadležnost državnog nivoa. Granica između Srbije, Crne Gore i BiH nije Drina u Brodu na Drini, nego je to isključivo teritorija RS, i koncesije na tom prostoru su isključivo u nadležnosti Komisije za koncesije RS. Iz te činjenice apsolutno Vlada Srbije nije imala potrebu da razgovara ni sa kim drugim osim s Vladom RS, objasnio je on.

Višković je ocenio da su prethodnih 10 godina saradnje vlada Srbije i Republike Srpske dovele do značajnih infrastrukturnih projekata, čija će vrednost u narednom periodu biti veća od 1,6 milijardi maraka.

Danas ćemo položiti kamen temeljac za tri hidroelektrane – Buk Bijela, Foča i Paunci, čija je vrednost preko 1,1 milijarda maraka. Razgovarali smo i o tome da vrlo brzo krenemo u izgradnju auto-puta Sremska Rača–Bijeljina, što Srbija pomaže sa 100 miliona evra, najavio je on.

Prema njegovim rečima, projekat izgradnje aerodroma u Trebinju, što je takođe investicija od 100 miliona evra, od velikog je značaja jer treba da omogući u narednim godinama da Hercegovina ima puno brži razvoj.

On je naveo da će Srbija i RS zajednički graditi i spomen-kompleks Gradina–Jasenovac, ali i sprovoditi zajedničke projekte u oblasti obrazovanja, da nastavni planovi i udžbenici iz nacionalne grupe predmeta budu identični i da se obrazovni sistem približi što je moguće više.

Višković je izrazio očekivanje da će se uskoro i most „Bratoljub“ u Bratuncu konačno staviti u funkciju, podsetivši na to da je Srbija iz svojih sredstava pre dve godine izgradila most, ali, nažalost, institucije BiH treba da završe granični prelaz, a građani na to čekaju više od dve godine.

Nadam se da će do kraja juna to biti završeno i da se u julu ili avgustu okupimo i most i granični prelaz stavimo u upotrebu, rekao je premijer RS.

Višković je naglasio da će u narednom periodu Republika Srpska sa Srbijom sprovesti još mnogo projekata, od izgradnje „pametnih gradova“ do određenih projekata u oblasti zdravstva.

Izvor: www.srbija.gov.rs
Foto: www.srbija.gov.rs

 

11. maj 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković učestvovao je danas na Jadransko-jonskom savetu Jadransko jonske inicijative i Ministarskom sastanku Strategije EU za Jadransko-jonski region i poručio da je neophodno sve dostupne resurse ove inicijative direktnije uključiti u pronalaženje zajedničkih odgovora na izazove pandemije virusa korona.

Šef srpske diplomatije ukazao je da se pandemija može pobediti samo zajedničkim snagama, a kao ključnu reč u ovim izazovnim vremenima istakao je solidarnost.

„Privržena principima solidarnosti, Srbija je vakcinisala veliki broj stranih državljana, pre svega iz regiona. Jedan broj doza vakcina donirali smo susednim državama, kao i sekretarijatima regionalnih inicijativa u kojima Srbija učestvuje. Srbija je želela da na taj način, iako nije jedna od ekonomski najsnažnijih zemalja ove inicijative, pokaže da solidarnost ne mora biti isključivo privilegija bogatih“, rekao je ministar Selaković. 

Ministar je istakao da je Srbija u proces imunizacije građana protiv Kovida-19 ušla krajem prošle godine, i podvukao da je Srbija jedna od zemalja koja se na najefikasniji način suočila kako sa epidemijom, tako i sa procesom vakcinacije.

Selaković je izrazio zadovoljstvo činjenicom što „Izolska deklaracija“ prepoznaje važnost zajedničkog evropskog odgovora na pandemiju i potrebu revizije delovanja, posebno u okviru Strategije EU za Jadransko-jonski region, kao i zbog potvrde evropske perspektive Zapadnog Balkana u ovoj deklaraciji.

„Nedvosmislena je posvećenost Srbije izgradnji dalje evropske perspektive i jačanju regionalne saradnje“, rekao je Selaković i dodao da Srbija posebnu pažnju posvećuje „Zelenoj i digitalnoj tranziciji“ u skladu sa „Evropskim zelenim sporazumom“, uz podršku iz relevantnih programskih fondova EU.

Sastanak je održan u video formatu, u okviru predsedavanja Slovenije ovoj inicijativi.

Na Trgu palih boraca NOR-a u Banjaluci su položeni venci na spomenik žrtvama fašizma povodom obeležavanja 9. maja - Dana pobede nad fašizmom.

Najviši zvaničnici Republike Srpske i predstavnici Srpske u institucijama BiH, su u Banjaluci, povodom 9. maja - Dana pobede nad fašizmom, položili vence na Spomenik poginulim borcima NOR-a.

U ime institucija vence su položili predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović, predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Nedeljko Čubrilović, srpski član i predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik, te ministar rada i boračko-invalidske zaštite Duško Milunović. Vence su položili i predstavnici grada Banjaluka, SUBNOR-a, organizacija proisteklih iz odbrambeno-oslobodiačkog rata, Trećeg pešadijskog R. Srpska puka i ruski ambasador u BiH Igor Kalabuhov.

U ime R. Srbije Generalnog konzulata Srbije u Banjaluci, cveće su položili konzul žeran  Vesna Marinković i vicekonzul Perica Nikolić.
  

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić posetio je 8. maja 2020. godine, Donju Gradinu povodom obeležavanja godišnjice i Dana sećanja na stradale u Donjoj Gradini.

Predsednika A. Vučića su dočekali predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik, predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović. i premijer R. Srpske Radovan Višković. Predsednik A. Vučić je predvodio delegaciju iz R.Srbije u kojoj su bili ministar odbrane Aleksandar Vulin i ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja R. Srbije, gospođa Darija Kisić Tepavčević.

Predsednik A. Vučić je nakon dolaska održao sastanak u Kozarskoj Dubici sa načelnicima opština Kozarska Dubica, Kostajnica, Nevesinje i Drvar. Glavna tema sastanka bile su investicije Srbije i R. Srpske u ove četiri opštine, koje spadaju među nerazvijene, kao i pomoć u sanaciji štete od nedavnog zemljotresa u Dubici i Kostajnici.

Predsednik A.Vučić je nakon održanog sastanka rekao da će R. Srbija pomoći Republici Srpskoj.  “ Srbija će izdvojiti više od 10 miliona evra pomoći za četiri male opštine u Republici Srpskoj, odnosno tri u Republici Srpskoj i jednu u Federaciji BiH - izjavio je A. Vučić. Deo te pomoći će biti u novcu, a deo u projektima.

“Srbija će na svaki način pomoći da ljudi mogu da žive bolje,  da mogu da vide svoju budućnost na svojim ognjištima. Zahvalan sam Republici Srpskoj što uvek i bez sujete i taštine razgovara sa nama i što dovoljno mudro i pametno traže. A mi, ukoliko smo u mogućnosti, da privučemo strane direktne investicije - zaključio je predsednik R.Srbije.

Polaganjem venaca i cveća i svetom liturgijom u Crkvi Svetih apostola Petra i Pavla obeležen je Dan sećanja na žrtve ustaškog zločina u koncentracionom logoru Jasenovac i njegovom najvećem stratištu Donjoj Gradini.

Nakon polaganja venaca, na grobnom polju Topole u okviru Spomen - područja Donja Gradina, prisutnima se obratio predsednik A. Vučić i između ostalog izjavio  da nikada više ne smemo sebe od sveta da odstranimo,  "Jer to je zalog za budućnost dece, da nemamo više humke i nova stradanja. Novi Jasenovci i nove ‘Oluje‘ neće se više dogoditi našem narodu. Sećanje, jedinu prepreku ovim zločinima ne smemo više nikada da izgubimo", istako je A. Vučić.

Predsednik R. Srbije rekao je da danas svi imamo obavezu da govorimo. Ovakav zločin, navodi Vučić, može i sutra da se dogodi nekom drugom i "mi moramo da ga sprečimo na vreme, ovako govoreći, ne štedeći ni sebe govoreći i kada smo mi činili zločine, jer to mora da pravi razliku između nas i drugih".

"Svet u kome nečije ime od kolevke do groba ne sme da bude spomenuto, svet klanja, više ne sme nikada da postane moguć. Mi takav svet danas sprečavamo. Danas podsećajući na strahotu koja nas je snašla podsećamo i na zločin koji je u naše ime počinjen spremni da ga nikada ne zaboravimo, jer je razum jedini odgovor na ovoliku nesreću", istakao je predsednik A. Vučić.

Predsednik R. Srbije A. Vučić rekao je u daljem obraćanju u Donjoj Gradini da je teško ne ostati nem nad ovim kostima nabijenim u plitku zemlju. "Teško je ne osetiti nemoć nad ovim zločinom nad čitavim jednim narodom, zločinom istrebljenja konačnim koji je smišljen zbog teorije zla i krvi, zbog uverenja da neko ima pravo na život, a neko drugi ne", rekao je A. Vučić.

"Ovde kada dođem setim se reči Simona Vizentala koji je ubeđen da se istorija ponavlja, a sa njom i zločin. Upozoravao je da su informacija i priča o tom zločinu način da se ne ponovi. Ovde smo da ukažemo poštovanje onima koji su stradali, ali i da se ne ponovi nikada više", kazao je predsednik Vučić.

Predsednik R. Srbije Aleksandar Vučić najavio je izgradnju velikog memorijalnog kompleksa u Donjoj Gradini. Za srpski narod je veoma važna kultura sećanja, jer ko je nema nema snagu ni u budućnosti, istakao je predsednik A. Vučić.

Ambasador R. Srbije u BiH Aleksandar Đorđević prisustvovao je na sastanku koji je predsednik Vučić imao sa zvaničnicima R. Srpske.

Ambasador Aleksandar Đorđević i konzul žeran u GK Banja Luka Vesna Marinković prisustvovali su dočeku i ispraćaju predsednika R. Srbije A. Vučića.

Na osnovu člana 23. stav 2. Zakona o državnoj upravi ( „Sl.glasnik RS“, br.79/2005, 101/2007, 95/2010, 99/2014, 30/2018 i 47/2018 i –dr.zakon) kao i u skladu sa Projektom „Srbija za Srbe iz regiona“ usvojenog Zaključkom Vlade 05 broj:67-8412/2020 od 27.10.2020,  Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja donelo je Odluku o dodeli stipendija sledećim kandidatima (iz BiH)

- Botić Igor
- Botić Marija
- Grahovac Zoran
- Grubor Luka
- Grubor Nikola
- Rodić Teodora
- Bošković Miloš
- Radanović Jelena
- Skopljak Mladen
- Nikolić Srna

Izabrani kandidati za dalja uputstva mogu se obratiti Sektoru za visoko obrazovanje Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja na broj telefona  00 381 11 3616-577 ili putem mejla aleksandar.zivkovic@mpn.gov.rs

21. april 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas putem video linka sa predstavnicima delegacije Međunarodnog monetarnog fonda koju predvodi šef Misije, Jan Kejs Martejn. Sagovornici su zaključili da osnovni cilj Srbije ostaje da sačuva teško stečenu reputaciju fiskalno sigurne zemlje, kao i da nadstavi sa odgovornom fiskalnom politikom kako javni dug ne bi prešao nivo od 60 odsto BDP-a, čime Srbija odlučno nastavlja da radi na daljem rastu ekonomije.

Tokom razgovora, predsednik Vučić i Jan Kejs Martejn posebno su se osvrnuli na mere podsticaja i usvojena tri paketa mera za pomoć privredi i građanima, kojima je očuvana makroekonomska stabilnost i čak postignuta veća stopa zaposlenosti. Martejn je pozdravio odgovornu ekonomsku politiku Srbije i uspešno upravljanje krizom tokom pandemije.

„Srbija je ostvarila jedan od najboljih rezultata u prošloj godini uprkos izazovima pandemije“, izjavio je Martejn, posebno istakavši da je Srbija bila jedna od retkih zemalja kojoj MMF nije korigovao početnu projekciju stope rasta od 5% koju je dao prošle godine.

Predsednik Vučić je dodao da je Srbija već posle prvog kvartala 2021. godine na dobrom putu da ostvari planirani rast od 6% kako je i predviđeno, budući da je jedan od glavnih fokusa Vlade Srbije ulaganje u velike infrastrukturne projekte i intenziviranje rada na privlačenju direktnih stranih investicija.

„Srbija je 2020. godine bila u samom vrhu po privednom rastu u Evropi i uveren sam da i ove godine možemo da uđemo u prve tri ili četiri zemlje po rastu“, rekao je predsednik Vučić i dodao da je zadovoljan time što Srbija i dalje, uprkos situaciji vezanoj za pandemiju, ima izuzetno jak priliv investicija.

Predsednik Vučić i Jan Kejs Martejn razgovarali su i o novom aranžmanu savetodavnog karaktera, koji je od posebnog značaja u svetlu unapređenja opšte investicione klime u Srbiji, kao i u kontekstu još većeg poverenja investitora.

„Imajući u vidu ogroman napredak Srbije u proteklih osam godina, prioritetni cilj ovog aranžmana biće da očuva postignute rezultate, ali i da obezbedi podršku u daljem sprovođenju strukturnih reformi usmerenih na još brži, snažniji i održiviji rast“, rekao je predsednik Vučić i zahvalio MMF-u i ličnom angažovanju Jana Kejsa Martejna na profesionalnoj i stručnoj podršci na koju Srbija umnogome računa.

Predsednik Vučić je istakao da će Srbija posebnu pažnju posvetiti reformama u javnim preduzećima, te da će prioriteti i dalje biti ulaganja u infrastrukturu, stvaranje još bolje klime za investicije, veća ulaganja u životnu sredinu, nauku i kapitalne projekte, što će dodatno i dugoročno doprineti stabilnom finansijskom rastu u narednim godinama.

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: www.predsednik.rs

 

20. april 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je danas regionalnog direktora Svetske zdravstvene organizacije za Evropu dr Hansa Klugea, sa kojim je razgovarao o saradnji u borbi protiv pandemije Kovid-19, kao i o saradnji na unapređenju zdravstvene zaštite u našoj zemlji i drugim zajedničkim aktivnostima.

Predsednik Vučić je zahvalio dr Klugeu na ličnom angažovanju i podršci tokom aktuelne pandemije, posebno na tehničkoj pomoći i ekspertizi. Ovom prilikom upoznao je zvaničnika SZO sa rezultatima imunizacije u Srbiji i planovima kako da se vakcina obezbedi svim građanima koji budu želeli da je prime.

Dr Kluge je čestitao predsedniku Vučiću na liderstvu i ličnom zalaganju da obezbedi vakcine. On je naglasio da se Srbija dobrom strategijom imunizacije svrstala među globalne lidere, postavši pritom i primer humanosti i solidarnosti omogućavanjem vakcinacije starijima u ruralnim sredinama, stranim državljanima i doniranjem vakcina drugim zemljama.

„Srbija je vakcinu prihvatila kao proizvod koji spasava život i nije na to gledala geopolitički”, rekao je dr Kluge.

Dvojica sagovornika su se saglasili da bi svet trebalo da poveća proizvodne kapacitete za vakcine, kao i da razvije nove adekvatne terapije za borbu protiv Kovid-19, i, s tim u vezi, radi na povećanju stepena poverenja građana u nauku.

Predsednik Vučić je upoznao dr Klugea sa planovima za unapređenje rada Instituta za virusologiju, vakcine i serume „Torlak”.

„Hoćemo da od „Torlaka” napravimo jednu od najboljih fabrika vakcina u Evropi”, rekao je predsednik Vučić.

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: www.predsednik.rs

19. april 2021. godine

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas sa regionalnim direktorom Svetske zdravstvene organizacije za Evropu Hansom Klugeom o epidemiološkoj situaciji i toku imunizacije građana u Srbiji.

Brnabić je iskazala zahvalnost na saradnji u borbi protiv pandemije, tehničkoj pomoći i ekspertizi, ističući da je za našu zemlju veoma značajna podrška ove organizacije.

Ona je obavestila direktora SZO za Evropu o toku imunizacije građana u Srbiji, izrazivši uverenje da ćemo, zahvaljujući velikom broju vakcinisanih, uspeti da stvorimo kolektivni imunitet i vratimo se u normalne tokove života.

Kluge je proces imunizacije u Srbiji ocenio kao impresivan, i dodao da je Srbija donela dobru odluku da građanima ponudi sve dostupne vakcine koje se koriste u borbi protiv virusa korona.

On je, izražavajući zabrinutost zbog pojave novih sojeva virusa, naglasio da je neophodno ubrzati proces imunizacije i pokazati međusobnu solidarnost.

Direktor Svetske zdravstvene organizacije za Evropu je pohvalio Srbiju na humanosti koju je pokazala donirajući vakcine zemljama regiona i omogućavajući vakcinaciju onima koji nemaju dovoljan broj cepiva za svoje građane.

Predsednica Vlade je poručila da će Srbija i dalje sarađivati sa zemljama regiona i pomagati u skladu sa svojim mogućnostima.

Kada je u pitanju projekat „Mapa puta za zdravlje na zapadnom Balkanu 2021–2025“, izneto je i da će, ukoliko to epidemiološki uslovi dozvole, krajem godine u Beogradu biti održan regionalni sastanak, značajan za buduće unapređenje saradnje država regiona u oblasti zdravstvenih izazova.

Izvor: www.srbija.gov.rs
Foto: www.srbija.gov.rs

13. april 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković večeras je konstatovao da Priština uporno istrajava u kampanji mržnje protiv srpskog naroda, što se najdrastičnije vidi u neargumentovanim optužbama za masovna silovanja i genocid. 

Selaković je, na sednici Saveta bezbednosti UN na kojoj je razmatran Izveštaj generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a, istakao da su očigledni napori privremenih institucija na KiM da stvore narativ o masovnim silovanjima Albanki, te da se za tu svrhu koriste propagandni metodi i laži.

„Jasno je da je žrtava bilo na svim stranama u sukobu, kao i da naša strana raspolaže dokazima o brojnim srpskim žrtvama. Ali preduslov za ostvarivanje zaštite prava koje ima svaka pojedinačna žrtva jeste racionalan i argumentovan pristup“, kazao je Selaković, odgovarajući na klevete predstavnice Prištine.

Selaković je istakao da, naspram tvrdnji političara iz Prištine o 20.000 silovanih Albanki, stoje podaci Komisije za verifikaciju i priznavanje statusa žrtava seksualnog nasilja na Kosovu i Metohiji, koje imaju informacije o 912 silovanih osoba, među koje, međutim, nisu ubrojane Srpkinje žrtve nasilja.

„Dozvolite da istaknem da Srbija osuđuje svaki akt seksualnog nasilja u konfliktima i zalaže se za ostvarivanje pravde za sve žrtve. Broj žrtava svakako ne umanjuje stravičan efekat ovakvog vida nasilja na svaku žrtvu pojedinačno, ali isto tako, spekulisanje brojevima ne doprinosi ostvarivanju pravde i vodi politizaciji i usporavanju procesa pomirenja“, kazao je Selaković.

Kada je reč o optužbama za genocid, ministar Selaković je konstatovao da one samo dokazuju da Priština uporno istrajava u kampanji mržnje, propagandi i otvorenom neprijateljstvu prema srpskom narodu.

„Svakodnevnim izjavama žele da prikažu da je Srbija kriva za sve i da je nad Albancima izvršen genocid, a sve kako bi sakrili sopstvenu odgovornost za počinjene zločine“, rekao je šef srpske diplomatije.

Kako je istakao, svako ko zna šta definicija genocida podrazumeva, shvatiće da nije Srbija nešto učinila, već da je upravo srpski narod žrtva „državotvornog“ projekta kosovskih Albanaca, zasnovanog na opasnoj ideji etnički čistih teritorija, o čemu svedoči i više od 200.000 proteranih Srba sa KiM.

„Uvereni smo da civilizovan svet neće biti spreman da saučestvuje u prikrivanju i zataškavanju njihovih zločina i da će im biti upućena jasna poruka da moraju preuzeti odgovornost za svoja dela“, kazao je Selaković.

On je podsetio da je u Prištini do 1999. godine živelo oko 40.000 Srba, a da ih je danas samo dvadesetak, da je u Peći živelo oko 17.000 Srba, a da su danas tamo samo srpske monahinje u Pećkoj Patrijaršiji, da je u Prizrenu pre rata živelo oko 12.000 Srba a danas samo 17 porodica, a da je u Uroševcu od 10.000 Srba koji su tamo živeli pre rata ostala samo porodica srpskog sveštenika.

 

13. april 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković upozorio je, na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, da politički ekstremizam među Albancima na KiM ne gubi na snazi, već da naprotiv, postaje sve jači.

Selaković je, na sednici na kojoj je razmatran Izveštaj generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a, podsetio da obaveza formiranja Zajednice srpskih opština nije ispunjena već 2.917 dana i da se zapravo, 19. aprila navršava punih osam godina otkako je postignut dogovor u Briselu, a da Priština i dalje odbija da ispuni svoju obavezu i omogući formiranje ZSO.

Ministar je podsetio i da je sadašnji predsednik vlade privremenih institucija samouprave u Prištini više puta pretio ujedinjenjem samoproglašenog Kosova i Albanije, kao i da mu je dijalog sa Beogradom nisko na listi prioriteta.

Kako je ukazao, krajnje je vreme da albanski lideri u Prištini pokažu odgovornost u ispunjavanju preuzetih obaveza, ali i iskrenu posvećenost postizanju kompromisnog rešenja i izgradnji međusobnog poverenja.

„Srbija je odlučna i neće odustati od iznalaženja kompromisnog rešenja, koje će biti održivo i za buduće generacije. Rad na izgradnji poverenja i insistiranje na pozitivnim političkim agendama je jedini način za izgradnju trajnog mira i stabilnosti u našem regionu“, zaključio je Selaković.

Trajan mir i stabilnost, prema njegovim rečima, mogu biti ostvareni samo ukoliko niko od učesnika u dijalogu ne bude nastupao sa maksimalističkim zahtevima i insistirao na potpunom poniženju onog drugog.

Kako je istakao, srpski i albanski narod, kao dva najbrojnija naroda na Zapadnom Balkanu, treba da pronađu način da dođu do pomirenja i osnova za saradnju, kako na planu ekonomije, tako i u ostvarivanju zajedničkih perspektiva za članstvo u Evropskoj uniji.  

„Beograd je učinio iskrene iskorake u tom smeru, tako što je jedan od inicijatora ideje o relaksiranju protoka ljudi, robe, kapitala i usluga, popularno nazvane mini šengen“, istakao je ministar.

Ukazujući da je Srbija nebrojeno puta pokazala da je opredeljena za dijalog kao jedino sredstvo za mirno, političko rešavanje problema na Kosovu i Metohiji, Selaković je istakao da su nedavni izbori u Pokrajini potvrdili da politički ekstremizam među Albancima ne gubi na snazi, već da jača, što se moglo videti tokom nedavnog predizbornog procesa.

Ministar je ukazao da su politički pritisci na Srbe nastavljeni i nakon okončanja izbornog procesa, jer im je uskraćena pravična zastupljenost u privremenim institucijama odlukom nove takozvane vlade u Prištini da srpskoj zajednici dodeli samo jedno ministarstvo.

„Posebno ugrožena kategorija su Srbi povratnici koji svakodnevno žive u strahu od napada. Podsećam vas da je južna srpska pokrajina i dalje oblast sa najmanjom stopom povratka raseljenih na svetu”, rekao je ministar i istakao da se samo prošle godine u našoj južnoj pokrajini dogodilo više od 80 napada i incidenata čije su mete bili Srbi, njihova imovina i verski objekti.

Posebno zabrinjavajuće za srpski narod na KiM, napomenuo je Selaković, jeste što je u proteklom periodu, a posebno tokom marta ove godine, došlo do učestalih fizičkih napada na objekte Srpske pravoslavne crkve.

„Upečatljiv primer odnosa nepoštovanja prema srpskim kulturnim i verskim spomenicima u Pokrajini, čiju je izuzetnu univerzalnu vrednost potvrdio Unesko stavljanjem na Listu svetske baštine, jeste i slučaj manastira Visoki Dečani“, istakao je ministar.

Takođe, šef srpske diplomatije zabrinjavajućim je ocenio i upad inspektora i policajaca u Dom zdravlja u Štrpcu januara ove godine i pretres s namerom da se pronađu vakcine protiv Kovida-19 iz centralne Srbije.

„Iako to smatramo upadom u zdravstvene institucije, naša reakcija je i ovog puta bila uzdržana. Nismo želeli da svojim odlukama izazivamo eskalaciju i da politizujemo aktivnosti koje su usmerene isključivo na zaštitu javnog zdravlja. Organizovali smo vakcinaciju građana sa KiM na tri punkta u centralnoj Srbiji i time jasno pokazali da je za nas život ljudi na prvom mestu“, naglasio je ministar.

Ministar Selaković poručio da Srbija visoko uvažava aktivnosti misije UNMIK na KiM i da se zalaže za njen što delotvorniji rad u nesmanjenom obimu, s ciljem izgradnje i očuvanja bezbednosti u Pokrajini.

Selaković je naveo da međunarodne misije na KiM – UNMIK, Kfor, Euleks i OMIK pod okriljem UN i u skladu sa Rezolucijom 1244, imaju ključnu ulogu u očuvanju mira i zaštiti stanovništva.

„Podržavamo i uvažavamo njihovo angažovanje i napore koje ulažu u oviru svojih mandata, u zajedničkom cilju stvaranja uslova za miran i bezbedan suživot stanovnika Kosova i Metohije. Srpsko i drugo nealbansko stanovništvo na KiM ima najviše poverenje u međunarodno prisustvo i smatra ga garantom bezbednosti i branom od samovolje privremenih insitucija u Prištini“, naglasio je ministar.

To, kako je ukazao, potvrđuje da međunarodne misije moraju ostati angažovane u nesmanjenom obimu kako bi dosledno sprovodile Rezoluciju SBUN 1244.

Selaković je dodatno istakao važnost međunarodnih snaga Kfora i ukazao da svaki jednostrani pokušaj da se nekom drugom dodeli, ili da neko preuzme deo mandata i obaveza Kfora - predstavlja kršenje Rezolucije SBUN 1244.

Takođe, ministar je napomenuo da je neprihvatljivo donošenje jednostranih odluka o formiranju prištinskog „Ministarstva odbrane“ i otpočinjanju procesa transformacije, tzv. „Kosovskih bezbednosnih snaga“ u tzv. „Vojsku Kosova“.

Ministar Selaković je na početku obraćanja uložio protest zbog zloupotrebe video formata sednice od strane predstavnice Prištine, iza koje je bila istaknuta zastava samoproglašenog „Kosova“, što je učinio i predstavnik Rusije.

U nastavku, integralna verzija govora ministra spoljnih poslova Nikole Selakovića:

Poštovani predsedniče Saveta bezbednosti,

Poštovani specijalni predstavniče,

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Na početku, želim da uložim protest zbog zloupotrebe video formata ove sednice od strane predstavnika Prištine za isticanje simbola tzv. državnosti Kosova. Uprkos tome što su predstavnici Prištine u više navrata bili upozoreni, na prethodnoj sednici i od strane predsednika Saveta bezbednosti, da su ovakve zloupotrebe sednica Saveta bezbednosti apsolutno neprihvatljive i da predstavljaju flagrantno kršenje pravila SB o učešću predstavnika PIS u Prištini, na osnovu člana 39 Pravila procedure SB UN, ponovo se suočavamo sa njihovim besprizornim nepoštovanjem pravila ovog uvaženog tela.  Dozvolite da ponovim naš poziv da se preduzmu neophodni koraci kako bi se sprečile ovakve zloupotrebe.

Izuzetno mi je zadovoljstvo što se obraćam ovom cenjenom telu na sednici posvećenoj radu Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji. Na početku želim da zahvalim generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Guterešu i specijalnom predstavniku generalnog sekretara i šefu UNMIK Taninu na podnetom izveštaju i naporima koji se ulažu u primenu mandata UNMIK, kao i članovima Saveta bezbednosti na kontinuiranoj pažnji koju posvećuju pitanju Kosova i Metohije. Republika Srbija visoko uvažava aktivnosti Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji i zalaže se za njen što delotvorniji rad u nesmanjenom obimu, s ciljem izgradnje i očuvanja bezbednosti u Pokrajini.

Gospodine predsedniče,

U proteklom periodu suočeni smo sa političkom nestabilnošću na Kosovu i Metohiji. Nedavno smo imali izbore u Pokrajini koji su nažalost potvrdili da politički ekstremizam među Albancima ne gubi na snazi, već naprotiv, postaje sve jači. Bili smo svedoci takmičenja među albanskim političkim liderima u tome koji je bolji način da se isprovocira incident u srpskim sredinama, kako bi se dobili dodatni politički poeni albanskog biračkog tela. Pod izgovorom izmena biračkog spiska velikom broju Srba na Kosovu i Metohiji uskraćeno je jedno od osnovnih političkih prava - mogućnost da biraju svoje političke predstavnike. Od približno 140.000 građana Kosova i Metohije koji su izbrisani sa biračkog spiska tokom poslednjeg izbornog procesa, 85% njih su Srbi.

Uprkos brojnim izazovima i problemima, srpski narod na Kosovu i Metohiji je visokom izlaznošću i ubedljivom pobedom Srpske liste, koja je osvojila svih deset poslaničkih mesta opredeljenih za srpske predstavnike, pokazao da ga ništa ne može sprečiti da odlučno stane u odbranu svog položaja. Politički pritisci na Srbe nastavljeni su i nakon okončanja izbornog procesa, jer je Srbima uskraćena pravična zastupljenost u privremenim institucijama odlukom nove takozvane vlade u Prištini da srpskoj zajednici dodeli samo jedno ministarstvo.

Poštovani članovi Saveta bezbednosti,

Nažalost, nismo samo tokom izbornih aktivnosti bili svedoci nerazumne antisrpske politike privremenih institucija u Prištini. Ona ide toliko daleko da su u januaru ove godine inspektori i policajaci iz Prištine upali u Dom zdravlja u Štrpcu, na jugu Kosova i Metohije i izvršili pretres s namerom da pronađu vakcine protiv Kovida-19 iz centralne Srbije, koje nisu pronašli. To je učinjeno uz demonstraciju sile, pretnje hapšenjem direktoru Doma zdravlja, medicinskom osoblju i lekarima. U trenutku kada se ceo svet bori protiv pandemije i kada su vakcine jedino sredstvo da se stane na put izazovu, a Srbija pokazuje podršku i solidarnost doniranjem vakcina i medicinske opreme svima u regionu kojima su one neophodne, Priština želi da uništi vakcine samo zato što su iz centralne Srbije. Dok se čitav svet zahvaljuje lekarima, koji su podneli velike i herojske žrtve u borbi protiv virusa, privremene institucije u Prištini napadaju srpske lekare zbog toga što rade svoj posao.

Iako smatramo da su upadi u zdravstvene institucije, naša reakcija je i ovog puta bila uzdržana. Nismo želeli da svojim odlukama izazivamo eskalaciju i da politizujemo aktivnosti koje su usmerene isključivo na zaštitu javnog zdravlja. Organizovali smo vakcinaciju građana sa Kosova i Metohije na tri punkta u centralnoj Srbiji i time jasno pokazali da je za nas život ljudi na prvom mestu. Srbija je i dalje spremna da pomogne svima kojima je pomoć neophodna i apelujemo na razum i odgovornost, posebno u ovako teškim vremenima.

Gospodine predsedniče,

Napadi usmereni na Srbe i njihovu imovinu su sve brojniji. Samo prošle godine u našoj južnoj pokrajini dogodilo se više od 80 napada i incidenata čije su mete bili Srbi, njihova imovina i verski objekti. Prema podacima Misije OEBS na Kosovu i Metohiji u drugoj polovini prošle godine broj incidenata povećan je za više od 30% u odnosu na 2019. godinu. Zato se ne možemo složiti sa ocenom da je „bezbednosna situacija na Kosovu stabilna, sa nekoliko incidenata čija su meta bile nevećinske zajednice“. Prošlog vikenda se, recimo, dogodio ničim izazvan fizički napad grupe Albanaca na dva srpska mladića u severnom delu Kosovske Mitrovice.        

Posebno ugrožena kategorija su Srbi povratnici koji svakodnevno žive u strahu od napada. Činjenica da je jedna povratnička porodica sedam puta bila meta napada, jasno pokazuje koliko su oni koji ne žele Srbe na Kosovu i Metohiji uporni u zastrašivanju i proterivanju ionako malog broja povratnika. U Prištini apsolutno ne postoji ni tračak političke volje da se 212.995 raseljenih Srba koji 22 godine žive van Kosova i Metohije vrate u svoje domove. Od 1999. godine stopa održivog povratka interno raseljenih lica na Kosovu i Metohiji je samo 1.9%, što prema podacima UN zvanično predstavlja najmanji procenat povratka prognanog stanovništva nakon nekog konflikta bilo gde u svetu.   

Istovremeno, dok hapse interno raseljena lica, prištinske vlasti vrše najsnažnije pritiske na Specijalizovana veća u Hagu. Cilj je potpuno onemogućavanje daljeg procesuiranja niza slučajeva protiv pripadnika terorističke OVK za teške zločine počinjene tokom sukoba na Kosovu i Metohiji, kako prema Srbima, tako i prema pripadnicima drugih nacionalnosti. Nedavno je i predsednica Specijalizovanih veća Trendafilova upozorila da će, ukoliko se pritisci nastave, to imati vrlo dramatične posledice po procese koji se vode. Predsednica Trendafilova kao veoma problematičnu pojavu izdvaja i zastrašivanje svedoka, koji su ključni za uspešno vođenje postupaka i donošenje odgovarajuće presude.

Iako se predugo čekalo sa podizanjem optužnica, smatramo pohvalnim to što su konačno preduzeti napori da se kazne brojni teški zločini počinjeni tokom ratnih sukoba pre nešto više od dve decenije, ali i po dolasku međunarodnih snaga na Kosovo i Metohiju. Do danas, recimo, niko nije odgovarao za ubistva i otmice 17 novinara, što je u ovom trenutku najveći broj nerešenih slučajeva ubijenih i kidnapovanih novinara u Evropi. Takođe, nisu se pred licem pravde našli počinioci nijednog od masovnih zločina počinjenih nad srpskim civilima posle 1999. godine. Podsetiću vas na samo nekoliko njih: u selu Staro Gracko ubijeno je 14 srpskih žetelaca, u napadu na autobus „Niš ekspresa“ u Livadicama kod Podujeva poginulo je 12 i ranjeno 43 raseljenih Srba, a u Goraždevcu kod Peći nepoznate osobe su iz automatskog oružja pucale na decu koja su se kupala u reci Bistrici. Tada je ubijeno dvoje srpske dece, a četvoro je teško ranjeno.         

Očekujemo nastavak podrške misije Euleks Specijalizovanim većima i Specijalizovanom tužilaštvu, kao i njeno dodatno angažovanje u oblasti vladavine prava. Posebnu pažnju treba posvetiti zaštiti svedoka, kao i utvrđivanju sudbine nestalih lica.

Međunarodne misije na Kosovu i Metohiji – UNMIK, Kfor, Euleks i OMIK, koje pod okriljem Ujedinjenih nacija i u skladu sa Rezolucijom 1244 (1999), čine sastavni deo međunarodnog civilnog i bezbednosnog prisustva u našoj južnoj pokrajini imaju ključnu ulogu i izuzetan doprinos očuvanju mira i zaštiti stanovništva. Podržavamo i uvažavamo njihovo angažovanje i napore koje ulažu u oviru svojih mandata, u zajedničkom cilju stvaranja uslova za miran i bezbedan suživot stanovnika Kosova i Metohije. Srpsko i drugo nealbansko stanovništvo na Kosovu i Metohiji ima najviše poverenje u međunarodno prisustvo i smatra ga garantom bezbednosti i branom od samovolje privremenih insitucija u Prištini. To dodatno potvrđuje da međunarodne misije moraju ostati angažovane u nesmanjenom obimu kako bi dosledno sprovodile Rezoluciju SBUN 1244.

Želim dodatno da istaknem važnost međunarodnih snaga Kfor i ukažem da svaki jednostrani pokušaj da se nekom drugom dodeli, ili da neko preuzme deo mandata i obaveza Kfora predstavlja kršenje Rezolucije SBUN 1244 i potencijalni je izvor nestabilnosti i tenzija. Podsetiću vas da Priština, protivno međunarodnom pravu, uz potpuno ignorisanje interesa i stavova srpske zajednice u Pokrajini, ne odustaje od planova da na prostoru Kosova i Metohije instalira novog bezbednosnog aktera. Neprihvatljivo je donošnje jednostranih odluka o formiranju „Ministarstva odbrane“ i otpočinjanju procesa transformacije, tzv. „Kosovskih bezbednosnih snaga“ (KBS) u tzv. „Vojsku Kosova“. Želim ponovo da istaknem da ovakvi jednostrani potezi Prištine predstavljaju grubo kršenje Rezolucije SBUN 1244 i Vojno-tehničkog sporazuma, po kojima isključivo Međunarodne bezbednosne snage, odnosno Kfor, imaju mandat za sve vojne aspekte bezbednosti na prostoru Kosova i Metohije.        

U tom smislu dodatni razlog za zabrinutost izaziva i najava izgradnje najveće baze „Kosovskih bezbednosnih snaga“ u južnom delu Kosovske Mitrovice, što Srbi na severu Kosova i Metohije doživljavaju kao najotvoreniju provokaciju i pretnju njihovoj fizičkoj bezbednosti.

Poštovane članice Saveta bezbednosti,

Za srpski narod na Kosovu i Metohiji je posebno zabrinjavajuće što je u proteklom periodu, a posebno tokom marta ove godine, došlo do učestalih fizičkih napada na objekte Srpske pravoslavne crkve. Samo u toku dve nedelje čak sedam pravoslavnih objekata u Pokrajini našlo se na meti vandala i to u trenutku kada se svi prisećamo martovskog pogroma iz 2004. godine nad Srbima i srpskim svetinjama na Kosovu i Metohiji. Ponižavajuće je stanje u kojem se nalazi srpska kulturna i duhovna baština na prostoru Kosova i Metohije, uključujući i četiri spomenika koji su uvršteni na Listu svetske baštine Uneska (Visoki Dečani, Bogorodica Ljeviška, Gračanica i Pećka Patrijaršija). Sveštenicima i monaškim zajednicama se nameću brojne administrativne i tehničke barijere, čime se otežava, pa čak i onemogućava njihov opstanak na crkvenim imanjima.

Upečatljiv primer odnosa nepoštovanja prema srpskim kulturnim i verskim spomenicima u Pokrajini, čiju je izuzetnu univerzalnu vrednost potvrdio Unesko stavljanjem na Listu svetske baštine, jeste i slučaj manastira Visoki Dečani.

Cenjene članice Saveta bezbednosti,     

Sasvim je jasna nervoza Prištine, jer projekat takozvane nezavisnosti danas ne priznaje više od polovine članica Ujedinjenih nacija, uključujući i pet članica Evropske unije. Međutim, krajnje je vreme da albanski lideri u Prištini pokažu odgovornost u ispunjavanju preuzetih obaveza, ali i iskrenu posvećenost postizanju kompromisnog rešenja i izgradnji međusobnog poverenja. Upravo je nedostatak poverenja jedan od osnovnih problema u dijalogu Beograda i Prištine. Dogovor se ne postiže zapaljivom retorikom i provokacijama, kao što su najave o ujedinjenju i stvaranju velike Albanije ili o planovima izgradnje najveće baze tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga na severu Pokrajine.

Podsetiću da je sadašnji predsednik vlade privremenih institucija samouprave u Prištini u prošlosti više puta pretio ujedinjenjem samoproglašenog Kosova i Albanije. Član njegove stranke je prošlog vikenda javno poručio da će se samoproglašeno Kosovo i Albanija ujediniti, citiram, „puškom i barutom ili referendumskim kutijama“.

Ne moram da objašnjavam zašto ovakve opasne ideje predstavljaju direktnu pretnju miru i stabilnosti. Njima se krši Rezolucija 1244, kontinuirano destabilizuje ne samo naša južna pokrajina, već i čitav region, a ni u čemu ne doprinose procesu dijaloga, već ga iznova onemogućavaju.

Nebrojeno puta smo pokazali da smo opredeljeni za dijalog kao jedino sredstvo za mirno, političko rešavanje problema na Kosovu i Metohiji. I danas, nakon višegodišnjih pregovora, ali i neispunjavanja dogovorenog i stalnih jednostranih poteza i provokacija od strane privremenih institucija u Prištini, mi smo i dalje spremni da sednemo za sto i razgovaramo.

Spremni smo za dijalog, ali ne i za ucene i pretnje, a posebno ne za ultimatume koje je i nedavno izneo predsednik vlade privremenih institucija samouprave u Prištini. Podsetiću vas na njegove izjave da će dijalog biti nisko na listi prioriteta vlasti u Prištini. Zapanjujuće je kako Priština ultimatume, koji u potpunosti podrivaju svaku šansu za dijalog, na šta je ukazala i Evropska unija, naziva „principima“ i kako uporno insistira na tome da Beograd prizna jednostrano proglašenu nezavisnost „Kosova“, nakon čega bi, smatraju oni, sve ostalo bilo rešeno. U čemu je onda svrha dijaloga ako se samo očekuje da Beograd prizna tzv. Kosovo? Da li dijalog znači da jedna strana treba da odustane od svega, a druga da dobije sve? I da li dijalog, po mišljenju Prištine, pretpostavlja da se ne ispunjava ono što je dogovoreno?        

Podsetiću vas da Priština i dalje odbija da ispuni svoje obaveze iz do sada postignutih sporazuma i ne pristaje da se o njihovoj primeni razgovara u okviru dijaloga. A situacija je vrlo jednostavna - u aprilu 2013. godine potpisan je prvi sporazum u Briselu koji je predviđao četiri obaveze: jednu za Prištinu i tri za Beograd. Beograd je ispunio sve obaveze, dok je jedina obaveza koju su imale privremene institucije u Prištini - formiranje Zajednice srpskih opština - nije ispunjena već 2.917 dana. Zapravo, 19. aprila se navršava punih osam godina otkako je postignut dogovor u Briselu, a Priština odbija da ispuni obavezu formiranja Zajednice srpskih opština.

Poštovani gospodine predsedniče,

Bez obzira na obeshrabrujuće poruke iz Prištine i činjenicu da dijalog traje već dugi niz godina, Srbija je odlučna i neće odustati od iznalaženja kompromisnog rešenja, koje će biti održivo i za buduće generacije. Trajan mir i stabilnost mogu biti ostvareni samo ukoliko niko od učesnika u dijalogu ne bude nastupao sa maksimalističkim zahtevima i insistirao na potpunom poniženju onog drugog. Srpski i albanski narod, kao dva najbrojnija naroda na Zapadnom Balkanu, treba da pronađu način da dođu do pomirenja i osnova za saradnju, kako na planu ekonomije, tako i u ostvarivanju zajedničkih perspektiva za članstvo u Evropskoj uniji.  

Beograd je učinio iskrene iskorake u tom smeru, tako što je jedan od inicijatora ideje o relaksiranju protoka ljudi, robe, kapitala i usluga, popularno nazvane „mini šengen“.

Što se Srbije tiče, uvereni smo da je rad na izgradnji poverenja i insistiranje na pozitivnim političkim agendama jedini način za izgradnju trajnog mira i stabilnosti u našem regionu. Žitelji Kosova i Metohije, bilo koje nacionalnosti, bilo da su Srbi ili Albanci, ne zaslužuju ništa manje od toga.

Hvala na pažnji.

 

Predsednik Odbora za pomoć Srbima na Kosovu i Metohiji Milorad Arlov uručio je 10.04. o.g., konzulu-žeranu Srbije u Banjaluci Vesni Marinković knjigu "Humano srce Srpske", autora Slavka Basare, o čemu je pisala medijska kuća RTRS.

Tom prilokom g. Arlov je upoznao konzula sa dugodišnjim radom Odbora i velikoj pomoći za naše Kosovo i Metohiju. „Odbor je dugi niz godina imao veoma dobru saradnju sa ovoim institucijom naše matice Srbije i dogovorili smo da ćemo to i nastaviti“ - rekao je Arlov nakon sastanka u Banjaluci, saopšteno je iz Odbora.

M. Arlov je upoznao konzula i sa izgradnjom Dnevnog centra "Podrži me - 9.januar" u Kosovskoj Mitrovici za decu i mlade sa poteškoćama u razvoju, kao i projektom "Spojimo djecu Kosova i Metohije i Republike Srpske".

V. Marinković je rekla da je upoznata sa humanim radom i aktivnostima Odbora, izrazla podršku realizaciji humanih projekata, te zahvalila g. Arlovu na poklonu i rekla da će knjiga "Humano srce Srpske", krasiti biblioteku konzulata. M. Arlov je nedavno u Beogradu poklonio knjigu "Humano srce Srpske" i ministru spoljnih poslova Srbije Nikoli Selakoviću.

Knjiga "Humano srce Srpske" predstavlja svedočanstvo o humanosti koju su građani Republike Srpske posredstvom banjalučkog Odbora za pomoć Srbima na Kosovu i Metohiji iskazali prema svojim sunarodnicima na Kosmetu. U knjizi su kroz 1.500 fotografija i 150 stranica teksta prikazane aktivnosti Odbora za pomoć Srbima na Kosovu i Metohiji i kako su humana srca građana Srpske godinama kucala, pomagala i bila uz svoje sunarodnike u južnoj sprskoj pokrajini.

Obaveštavamo da se planira primena aplikacija za on line podnošenje zahteva za vizu D, po osnovu zapošljavanja u kompanijama koje su angažovane na infrastrukturnim državnim projektima u Republici Srbiji.

Podnosioci zahteva će moći da pristupe aplikaciji elektronskim putem, popune zahtev, prilože skenirana dokumenta potrebna za podnošenje zahteva za vizu i dokaz o uplati propisane takse.

Obaveštenje o datumu početka primene aplikacije biće objavljeno na internet stranici Generalnog konzulata Republike Srbije Banja Luka.

 

Obaveštavamo sve zainteresovane da sve informacije i upustva vezano za iskazivanje interesovanja za vakcinisanje protiv COVID-19, možete naći na internet stranici E Uprave Republike Srbije https://euprava.gov.rs/usluge/6224  ili na internet stranici Ministarstva zdravlja Republike Srbije https://covid19.rs

Vlada Republike Srbije je od ponedeljka 05.04.2021. godine  omogućila prijavu za vakcinaciju, informacije i praćenje uputstava u vezi sa pandemijom bolesti COVID-19 i posredstvom servisa mreže Viber „COVID-19 Info Srbija“

Obaveštavamo da sve neophodne informacije vezano za ulazak u Republiku Srbiju možete naći na sajtu Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije, u rubrici Covid - 19- Uslovi za ulazak u Republiku Srbiju https://mfa.gov.rs/lat/gradjani/ulazak-u-srbiju/covid-19-uslovi-za-ulazak

24. mart 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić obratio se povodom obeležavanja Dana sećanja na stradale u NATO agresiji. „Vaša svetosti, poštovani predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine, poštovani predsednici Narodnih skupština Republike Srbije i Republike Srpske, poštovani predsednici vlada Republike Srbije i Republike Srpske, uvaženi ministri obeju vlada, dragi gosti i prijatelji, predstavnici srpskog naroda iz Crne Gore, Severne Makedonije, Hrvatske, hvala vam što smo i večeras svi zajedno i što je srpski duh nesalomiv i nepobediv. Jedno dete dnevno i malo više od toga. To je ona najteža, namučnija i najbolnija brojka NATO agresije iz 1999. godine. Ubijeno, zaustavljeno, bez ikakve svoje krivice, nikakav greh nisu počinili, bez prava na odbranu, i bez prava na pravdu, bez prava na život. Niko nikada nije odgovarao za ovaj zločin, zločin veći od zločina. Niko za 2500 ubijenih civila, ali i vojnika i policajaca koji su krivi samo zato što su čuvali, štitili sebe i svoja ognjišta.

Niko nikada nije odgovarao za više od 6000 ranjenih. Objasniti to, ni danas, 22 godine posle agresije, nije moguće, ne postoji, i pored sveg truda, univerzalno opravdanje, nema razloga, nema smisla, a ostala su samo, kao večni greh, imena. Miljana Milić, petnaest godina, Vladimir Milić, dvanaest godina, Miomir Mladenović, četrnaest godina, Dragan Dimić, tri godine, Julijana Brudar, deset godina, Olivera Maksimović, dvanaest godina, Miroslav Knežević, trinaest godina, Dajana Pavlović, pet godina, Stevan Pavlović, osam godina, Marko Simić, dve godine, Milica Rakić, tri godine, Ivan Ivančić, sedam godina, Marko Ivanović, tri godine... I tako, osamdeset devet imena, i to ne samo srpskih. Besmisao pukog ubistva nije birao. Šesnaestoro dece, od dve do sedamnaest godina, iz porodica Ahmetaj i Hasani, ubijeno je u koloni koja se vraćala kući, u Prizren. To je, u jednom naslovu, na Zapadu, jednostavno objašnjeno kao "tragična greška". Smrt koja je stigla Marka Roglića, Milana Ignjatovića, Gordanu Nikolić, Irenu Mitić, Milicu Stojanović, Bojanu Tošović, Branimira Stanijanovića, našu Sanju Milenković... nije mogla da računa, niti da dobije čak i takvo objašnjenje. Te smrti nisu, za one koji su ih posejali, bile ni tragične, a još manje greška. To je bio samo izgovor, bedni izgovor. Bile su namera, bile su jasna odluka, preki sud nad jednom zemljom, nad njenim ljudima, nad njenom decom. I zato danas nećemo da licitiramo oko imenovanja svega što se, tokom proleća 1999. godine dogodilo. Jer dogodio se zločin, težak i strašan. I dogodila se agresija, ne ni bombardovanje, ni intervencija, ni kampanja, ni operacija. Dogodila se agresija.

Napad na suverenu zemlju, bez odluke Ujedinjenih nacija, bez onog dovoljnog razloga koji bi predstavljao napad tadašnje Jugoslavije na neku susednu, ili NATO državu. Nikoga Srbija odnosno Savezna Republika Jugoslavija tada nije napala. Napali su nas, sa jednim ciljem. Da nas poraze, da nas ubijaju, i na kraju da nam oduzmu deo teritorije. I koliko god danas analizirali stvari, kako god i koliko god oštri i kritični bili prema sebi, našoj tadašnjoj politici, našem tadašnjem rukovodstvu, jasno je da su Savezna Republika Jugoslavija i Srbija tada ostavljene gotovo bez izbora. Izbor je bio jeziv, ili gubitak teritorije i ljudi sa jedne strane ili potpuni nestanak srpske države, morala, časti, srpskog duha, imena i prezimena. I nismo mogli da ne izgubimo. Devetnaest velikih napalo je jednu malu zemlju, Saveznu Republiku Jugoslaviju. Napali su Srbiju i Crnu Goru. I čak i kad ne govore danas, u jednoj od dve nezavisne zemlje o tome, to su činjenice. A ta mala zemlja, i taj mali narod, svima njima, njih devetnaest velikih i moćnih, održala je čas iz onog najvažnijeg, časti, morala i ljubavi prema slobodi koju jedan narod može da ima. Da, pravdu, pravdu da ne zaboravimo. Svih tih devetnaest velikih i danas će nemušto govoriti o svom vojničkom uspehu, izbegavati odgovore na pitanja, a zamislite, jedan mali, samo brojčano mali srpski narod, taj mali ali veličanstveni narod, sa tugom, suzom u oku ponosno se priseća svog otpora i borbe protiv devetnaest okrutnih i bahatih. Izgubili smo mnogo, izgubili smo očeve, braću, supružnike, decu, ali obraz i srpsko srce još su tu, da čuvaju Srbiju koja je večna i neuništiva.

Izgubili smo decu, izgubili smo ljude, izgubili smo kontrolu nad velikim delom teritorije, izgubili smo milijarde zbog uništene infrastrukture i privrede. I sve što nam je ostalo bilo je telo jedne izmučene, uništene zemlje, zemlje u raspadanju, izmrcvarene, opljačkane, izranavljene, puste, i krive, osuđene za sve što se ne samo devedesetih, nego i tokom čitave istorije, događalo. Zemlje, koja ni deset godina posle agresije nije imala snage da se uspravi, podigne, i radi bilo šta drugo nego da ćuti, ili da sagne glavu i pokorno se izvinjava, za sve, čak i za svoje mrtve, čak i za svoju ubijenu decu. Danas, to više nije ta propala, izmučena, razorena, izmrcvarena Srbija. Danas, to je Srbija, koja je ponovo pronašla i svoju snagu i svoj ponos. Srbija koja stvari naziva pravim imenom. Srbija koja je okrenula leđa ratu i porazima, i krenula da radi. Srbija koja je ustala, stala na svoje noge i dobila svoj glas. Srbija koju, čak i kad joj ne veruju, slušaju. Koja je sposobna, koja raste, i više nije deo problema. Srbija koja jeste i biće, bar ćemo mi dati sve od sebe, baš ono rešenje koje omogućava čitavom regionu život u miru i razumevanju. I ta Srbija, danas, kada je u svetu i dalje mnogo više bombi, nego vakcina, u region šalje, ne bombe, već baš te vakcine. Danas je spremna i da ih proizvodi, i za samo nekoliko meseci to ćemo da učinimo, ali ne samo za sebe, već i za druge, za ceo Balkan. Spremni smo, i hoćemo da pomognemo. Nismo spremni, i nećemo da ćutimo, niti da budemo, ponovo poniženi. Pravo na to ne crpimo samo iz žrtava koje smo imali, nego i iz činjenice da smo odavno prestali da gledamo samo druge i tražimo grešku i krivicu samo u njima, a ne ponekad i u sebi.

Pogledali smo se i priznali. I svaki gubitak, i svaki poraz, i svaki zločin koji je neko u naše ime počinio, svaki promašaj i svaku pogrešnu politiku. I ne radimo više ništa što bi bilo koga moglo da ugrozi. Radimo, radimo, radimo sve više i rastemo, jačamo sa samo jednim ciljem da budemo najbolji u ekonomiji i obrazovanju, zdravstvu, u kulturi, nauci, sportu... I hoćemo da budemo bezbedni, na svom. Hoćemo da nam vojska bude mnogo jača nego što je bila te devedeset devete. Da nikada više ne dođemo u situaciju da nam neko ubija decu, ruši zemlju, ili naš narod proteruje. Hoćemo da ostanemo slobodni, da sami odlučujemo o svojoj sudbini, i da nam niko više ne oduzme sve, a da nam ne da ništa. A ništa je danas, i to ću da ponavljam koliko god bude potrebno, ideja, nekih velikih, moćnih, ali i onih koji im služe, ideja da nas „Kosovo“ prizna, ne bismo li mi priznali „Kosovo“. Nije nam potrebno to priznanje. I nećete od Srbije dobiti gaženje ni po našim žrtvama, gaženje po našoj istoriji, gaženje po našoj prošlosti, ali i gaženje po našoj budućnosti. Dobićete odgovor razumnih, i dobrih i odgovornih ljudi. Potreban nam je kompromis. Potrebno nam je ispunjavanje svih onih obaveza koje smo preuzeli i mi i Priština, a samo ih mi ispunili. I nije to naš kapric. Nije to ni fantazmagorija o nekom srpskom svetu koji hoćemo da stvorimo. I danas kada nam prete formiranjem Velike Albanije, kada kažu da nema ništa od Zajednice srpskih opština, naše je da budemo mirni, da brinemo o našem narodu na Kosovu i Metohiji, ali da svim tim velikim, moćnim jasno poručimo da nismo slabi kao što smo bili, da ćemo umeti da sačuvamo svoje, ne dirajući ni u šta tuđe.

Uostalom, Srbija nije i neće biti šaka zobi za svaku belosvetsku vranu koja bi da je pozoba. I one koji su iskoristili snagu i silu devetnaest bahatih i okrutnih samo molim da nam ne prete. Molim, molim ih, da nam ne prete. Da ne misle da je Srbija slomljena i da neće imati snage da odgovori. Molimo vas, vas molimo, naše albanske komšije, da nam ne pretite. I molimo sve druge, koji su svoju okrutnost prema Srbiji pokazali, da vam u tome ne pomažu. Samo to molimo i ništa više. A odgovaraćemo pozivima na mir, pozivima na kompromis, i uvek dobrom voljom, jer ne želimo da imamo ponovo decu ubijanu. I ne želimo da tuđa deca ponovo stradaju. Ali ne potcenjujte Srbiju, i ne gledajte Srbiju onakvim očima kao što ste to činili 99. godine. Srbija danas je mnogo snažnija, mnogo jača.

Srbija danas je jedinstvena i ujedinjena, a ne podeljena. Srbija danas ima sve neuporedivo snažnije i bolje nego 99. od ekonomije do naše vojske. I nikada nikome nećemo da pretimo, već samo vas molimo i tražimo da nas poštujete i ništa više. Mi danas gradimo puteve, koji će da nas povežu, i sa sobom, i sa regionom i sa svetom. I do kraja godine radićemo na osam auto-puteva, na osam vena čitavog Balkana, ne samo Srbije, osam puteva mira i saradnje. Samo lud čovek bi to menjao za rat, za mrtvu decu, za rušenje i novi gubitak. I da, hoćemo da imamo najbliže odnose sa svima koji su u agresiji na lepu Srbiju učestvovali, oprostili smo odavno, ali ne, i baš nikada nećemo zaboraviti. I ne tražite to od nas.

Tog jednog dana, svake godine, podsećaćemo i sebe i vas. Vas devetnaest najmoćnijih, najsnažnijih, najvećih po sili i snazi, ne baš po časti i moralu. Podsećaćemo i vas i nas, baš zato da se nikada ne bi ponovilo. Ne nama, već ni jednom drugom slobodoljubivom narodu na svetu. I ako imamo neku ponudu, ona danas glasi: spremni smo da od celog Balkana napravimo pobednika, da svako na njemu dobije, sve dok niko ne pokušava da samo Srbi budu gubitnici. I uopšte nije težak put do toga. Potrebno je samo da se poštujemo, razumemo i ne pokušavamo jedni druge da ponizimo. Da ne diramo u ono što je svako najteže i najkrvavije platio. Slobodu.

A mi, Srbi, znamo kolika je cena slobode. U pravo da je imamo, da je čuvamo i da se setimo svih žrtava koje su u nju ugrađene. A u našu su ugrađena i naši porazi, naši životi i naša deca. I životi naših herojskih pilota, i naših divova sa Košara i Paštrika, i naše dece, nevine, potpuno nevine, a krive samo zato što su živela u Srbiji. Prevelika je to cena da bismo o njoj ćutali. Zato što bi to značilo da smo spremni na još jedan poraz, na još jedno poniženje. A nismo. I kada svi budu ćutali, mi ćemo da ponavljamo. Jedno dete dnevno, i malo više od toga. Toliko ste nam ubijali.

Tokom agresije koju ni sami niste razumeli zašto ste je provodili. I ponavljaćemo to, baš da nam se ne bi dogodilo ponovo. Sa posebnim pijetetom ispunjavamo našu obavezu da odamo počast svim nevinim srpskim žrtvama koje su položile svoj život na oltar otadžbine, kako civilima, tako i našim junačnim vojnicima i policajcima, herojima Košara, Prizrena, Mitrovice. Danas za nas Srbe, život na Kosovu i Metohiji liči na Put suza (Via Dolorosa), na uspinjanje poslednjim snagama na Golgotu, ali mi ne bismo ni bili Srbi da nismo kadri, i „na strašnom mestu postojati“. I danas, i večeras mogu da zaključim uz jednu važnu rečenicu. Na tlu Evrope postojala je, a danas snažnija nego ikada, postoji nesalomiva, nepokolobljiva, nepokoriva i nikada pokorena Srbija. Neka je večna slava svim žrtvama NATO agresije i svi zajedno uskliknimo živela slobodna i ponosna Srbija“, rekao je predsednik Vučić.

Izvor: www.predsednik.rs

Foto: www.predsednik.rs

18. mart 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković sastao se danas u Drvaru sa načelnicima opština Glamoč, Bosansko Grahovo, Drvar i Istočni Drvar, kao i sa predsednikom Skupštine Opštine Bosanski Petrovac, sa kojima je razgovarao o rešavanju kapitalnih, ali i svakodnevnih problema građana.

Tom prilikom, šef srpske diplomatije istakao je da će Republika Srbija pomoći budžetsku, odnosno fiskalnu konsolidaciju opštine Drvar sa 530.000 evra i da će taj novac namenski biti utrošen. „To je jedna lepa vest, naročito za ljude koji žive u Drvaru. Na taj način još jednom pokazujemo da danas, kada ekonomski jača Srbija ima i zarađuje više, spremna je da podeli sa onima kojima je to najpotrebnije, a naročito sa pripadnicima našeg, srpskog naroda, na onim teritorijama gde žive teško, gde nije jednostavno opstati i gde se svaka pomoć i te kako ceni, ali i te kako vidi kada stigne‟, rekao je ministar i istakao da će Srbija nastaviti da pomaže svoj narod.

Selaković je ukazao da je naša zemlja u situaciji da pomogne zahvaljujući ozbiljnim i teškim merama štednje i fiskalne konsolidacije koje je počela da sprovodi od 2014. kada je predsednik Vučić došao na mesto predsednika Vlade, a nastavila da radi i od 2017, kada je došao na čelo Republike kao predsednik i da je Srbija naročito u prethodne tri godine došla u priliku da ozbiljnije pomaže srpskim povratničkim opštinama. Ministar je objasnio da se ta pomoć ticala, sa jedne strane finansiranja kapitalnih projekata, da je Srbija učestvovala u sufinansiranju ili potpunom finansiranju različitih projekata poput obnova škola, domova kultura, ambulanti, kao i izgradnji vrtića i bolnica. Kao što je Srbija to učinila za gotovo svaku opštinu u Republici Srpskoj, istakao je ministar, na isti takav način trudila se to da radi i u većinskim srpskim opštinama u Federaciji BiH. Ministar Selaković naglasio je i da je bilo reči o povezivanju Istočnog Drvara i Drvara izgradnjom ozbiljnog asfaltnog puta koji nedostaje velikom broju ljudi koji cirkulišu između te dve opštine, koje su nekada bile deo jedinstvene opštine Drvar.

„Danas sam imao priliku da čujem pozdrave i izraze zahvalnosti prema predsedniku Vučiću i Srbiji na onom što je do sada urađeno. Primera radi, u Bosanskom Grahovu, sređena je OŠ 'Gavrilo Princip'. Ušlo se u ozbiljnu rekonstrukciju Doma kulture u centru grada koji je u ruševinama već četvrt veka - 25 godina.

U planu je i izgradnja spomen-doma u rodnom mestu Gavrila Principa, u Obljaju‟, rekao je Selaković i dodao da je u Glamoču završena rekonstrukcija Doma kulture, kao i gradska javna rasveta i da će se nastaviti sa investiranjem u izradnju jedne sportske dvorane, koja će omogućiti ponovno održavanje visinskih sportskih priprema, kao što je to bilo moguće pre tridesetak godina. Takođe, ministar je ukazao da se govorilo i o konkretnoj pomoći koja bi bila usmerena ljudima koji se bave poljoprivredom na području opštine Bosanski Petrovac, kao i o obnovi škola i školske infrastrukture na teritoriji te velike zapadno-bosanske opštine. Selaković kaže i da je poraslo interesovanje za konkretnim investicijama, poput otvaranja pogona kompanije „Jumko‟ koji su otvorili predsednici Vučić i Dodik i da je bilo konkretnih predloga drugih opština, u kojima se smatra da bi Republika Srbija mogla da pomogne. Krajem meseca, ukazao je Selaković, planirano je održavanje zajedničkog sastanka predstavnika Srbije i Srpske sa predstavnicima privrednih komora. Ministar ističe da će na tom sastanku, koji će se održati u Drvaru, biti reči o konkretnim intervencijama kada je u pitanju privredni razvoj tih opština i da će se sagledati sve mogućnosti kako Srbija i Srpska združenim snagama, sa svojim privrednim komorama, mogu da pomognu Srbima povratnicima da ostanu i opstanu.

„Nastavićemo to da radimo i uveren sam da ćete ubuduće ovde moći da vidite značajno češće i direktora Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu i da ćemo kroz konkretne projekte na planu predškolskog, školskog obrazovanja, ali i kulturnih delatnosti, moći da, kao Uprava za dijasporu Ministarstva spoljnih poslova značajno konkretnije i više pomažemo, nego što je to do sada bio slučaj‟, istakao je ministar. Načelnica opštine Drvar Dušica Runić istakla je da će pomoć Republike Srbije od 530.000 evra obezbediti finansiranje javne ustanove dečjeg vrtića „Majka hrabrost‟, osnovanog od strane opštine. „Dogovoreno je da Srbija nastavi da pomaže opštinu Drvar. Ovoga puta se ne radi o konkretnim infrastrukturnim projektima, već o konsolidaciji budžeta opštine Drvar, na koji je naslonjen veliki broj javnih ustanova i vrtića. Plate za javnu ustanovu dečiji vrtić 'Majka hrabrost' sada će se obezbediti od pomoći Republike Srbije‟, rekla je Runić.

Selaković odao poštu žrtvama otadžbinskog rata 1991-1995.

Posetom Drvaru, ministar spoljnih poslova Nikola Selaković završio je zvaničnu dvodnevnu posetu Bosni i Hercegovini. Nakon sastanka sa načelnicima opština Drvar, Glamoč, Bosansko Grahovo i Istočni Drvar i predsednikom Skupštine opštine Bosanski Petrovac, ministar Selaković obišao je Spomen obeležje poginulima u odbrambeno - otadžbinskom ratu 1991. - 1995. godine.

Na Spomen obeležje u obliku pravoslavnog krsta, na kojem su ispisana imena 300 stradalih boraca i civilnih žrtava rata opštine Drvar, Selaković je položio venac i na taj način odao poštu žrtvama otadžbinskog rata.

U Drvaru, šef srpske diplomatije je obišao i rekonstruisane prostorije Hitne službe Doma zdravlja za šta je Vlada Srbije obezbedila oko 230.000 evra. U Hitnoj službi rekonstruisan je prostor i sistem za grejanje, nabavljena je i kompletna oprema za hitnu pomoć, a urađena je i digitalizacija RTG aparata. Prvog dana posete Bosni i Hercegovini, Selaković se sastao sa svojom bosanskohercegovačkom koleginicom Biserom Turković, predsedavajućim Savetom ministra BiH Zoranom Tegeltijom, generalnom sekretarkom RCC Majlindom Bregu, predsednicom Republike Srpske Željkom Cvijanović.

On je juče u Sarajevu obišao Staru pravoslavnu crkvu i sastao se sa mitropolitom dabrobosanskim Hrizostomom, dok je jutros posetio srpsko groblje u tom gradu i položio venac ispred Kapele „Vidovdanski heroji“ u kojoj su sahranjeni i posmrtni ostaci Gavrila Principa. Drugog dana posete, Selaković se sastao i sa članovima Predsedništva Bosne i Hercegovine - Miloradom Dodikom, Željkom Komšićem i Šefikom Džaferovićem.

Izvor: Tanjug

18. mart 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković sastao se danas u Sarajevu sa članovima Predsedništva Bosne i Hercegovine.

Na sastanku je konstatovano da je prethodnih nekoliko godina obeleženo poboljšanje odnosa dve države, a članovi Predsedništva BiH izrazili su zahvalnost Srbiji i predsedniku Aleksandru Vučiću na solidarnosti u borbi protiv pandemije i doniranim vakcinama protiv virusa korona.

Sagovornici su istakli važnost intenziviranja bilateralnih odnosa i rešavanja otvorenih pitanja iskrenim direktnim dijalogom, bez učešća trećih strana. Ministar Selaković je poručio da je Srbija zainteresovana za očuvanje mira i stabilnosti u regionu, naročito u BiH, te da se zalaže za očuvanje integriteta BiH, kao i Dejtonskog mirovnog sporazuma, koji podrazumeva postojanje dva entiteta i tri konstitutivna naroda. Selaković je dodao da je Srbija zahvalna BiH na principijelnom i jasnom stavu o nepriznavanju jednostrano proglašene nezavisnosti tzv. Kosova i podršci Srbiji u međunarodnim organizacijama po pitanju zahteva Prištine za članstvo.

Na sastanku je istaknuta važnost jačanja ekonomske saradnje, koja, kako je konstatovano, može da dovede do relaksiranja političke atmosfere u regionu, i u tom kontekstu inicijativa „mini šengen“ ocenjena je kao dobra ideja i put ka povezivanju zemalja i naroda na Zapadnom Balkanu, te slobodnom protoku ljudi, robe, usluga i kapitala, i zajedničkom nastupu na trećim tržištima. Sagovornici su podržali inicijativu predsednika Vučića za održavanje ekonomskog foruma Srbije i BiH u Beogradu. Na sastanku se razgovaralo i o važnosti realizacije infrastrukturnih projekata, a kao prioritet je izdvojen auto-put Beograd-Sarajevo, a u narednom periodu i razmatranje rekonstrukcije železničkih veza.

17. mart 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković posetio je u Sarajevu mitropolita dabrobosanskog Hrizostoma, sa kojim je razgovarao o položaju srpskog pravoslavnog naroda.

Šef srpske diplomatije istakao je da je Srpska pravoslavna crkva bila stub opstanka srpskog naroda kroz vekove, da je postojala i kada nije postojala srpska država i da je očuvala nacionalnu svest i veru među ljudima. „I danas među malobrojnim Srbima ovde u Federalnom delu Sarajeva, ali i u Istočnom Sarajevu, Foči, na Romaniji, Sokocu, Palama i u drugim krajevima, visokopreosvećeni mitropolit služi Bogu i rodu i opstaje, a nama kao zvaničnicima Republike Srbije, meni kao ministru spoljnih poslova države čija je briga o Srbima van Srbije, zadovoljstvo je da mogu da ga svaki put vidim i saslušam, kako da pomognemo, da poboljšamo položaj našeg srpskog pravoslavnog naroda, ali i naše crkve‟, rekao je ministar.