Биста Вука Стефановића Караџића, ауторке Саре Николић, коју је Универзитету Бања Лука поклонила компанија Мтел а.д. (у већинском власништву Владе Р. Србије), на предлог Генералног конзулата, свечано је откривена 06.11.т.г, поводом обележавања 230 година од рођења реформатора и творца новог српског језика и књижевности.

Обраћујући се присутним гостима, ректор бањалучког Универзитета Милан Матаруга рекао је „оно што је Вук оставио српском народу може да се окарактерише као савршенство у јединсту, представљено кроз књижевни српски језик“. Такође, поручио је да треба чувати наш језик и традицију, као што чувамо наша огњишта и наше породице.

Генерални директор компаније М:тел, Марко Лопичић, истакао је да бисту поклањају јер су М:тел и Вук повезани и зато што „без јасног и богатог језика, не би постојала ни комуникација“. Истовремено је напоменуо: „Част нам је што смо данас на рођендану великана српске речи. Откривањем ове бисте не одајемо почаст само Вуку Стефановићу Караџићу, већ и Универзитету у Бањалуци и изучавању српског језика“.

Генерални конзул Николић навео је да овај данашњи догађај представља посебну привилегију, јер је у прилици да у име Републике Србије, даривањем бисте Вука Караџића, још једном потврди приврженост Србије Српској. Притом је додао: „Посебно ме чини срећним симболика овог геста, јер нема лепшег начина од чињенице да ће се професори и студенти од данас у свакодневним сусретима с Вуком подсећати на његово велико дело и све оно што је у свом животу постигао. Вук је ту, између осталог, и зато да би их инспирисао, подстицао, да им даје смелости, да их храбри да се не плаше неуспеха, да не посустају и да иду напред. Јер ако је могао Вук и то без плате, стипендије или средстава - како се то данас популарно каже 'средстава са пројеката', без аутомобила и интернета, са хендикепом надомешћеним штулом, са бригом о тринаесторо своје деце, ако је он могао са свим тим или без свега тога да искорачи у свет и обезбеди своје место у вечности, онда и нас обавезује да то дело следимо, а најмање што можемо је да не заборавимо.

Бројна светска признања је добио. Свакако да заслужује и наше поштовање. Хвала Сари која га је овако монументалог извајала и хвала М ТЕЛ-у што је све ово што сам рекао о Вуку препознао.“