Први потпредседник Владе и министар спољних послова Републике Србије Ивица Дачић, боравио је у Бањалуци 15. и 16. јуна 2016. године, којом приликом је учествовао на Годишњем састанку министара спољних послова држава чланица Централно-европске иницијативе (ЦЕИ).

Министарска конференција ЦЕИ била је посвећена мигрантској кризи, борби против растућег тероризма, европској будућности Западног Балкана и разговорима о бољој повезаности региона на привредном, енергетском и транспортном плану.

На конференцији су учествовали министри иностраних послова земаља чланица ЦЕИ и друге високе званице, а специјални гост био је европски комесар за проширење Јоханес Хан.

Излагање Првог потпредседника Владе и министра спољних послова Републике Србије Ивице Дачића на Годишњем састанку министара спољних послова држава чланица ЦЕИ, у Бањалуци, 16. јуна 2016. године, преносимо интегрално:

„Господине председавајући,

Даме и господо,

Уважене колеге,

Један од најозбиљнијих изазова са којима се регион, па и читава Европа, суочавају већ месецима уназад, свакако је мигрантска криза. Подсетићу вас да је у 2015. години Република Србија регистровала и привремено прихватила 600.000 миграната, а још преко 100.000 од почетка ове године. Чињеница је да смо миграционе токове успели да редукујемо и уредимо тек када смо схватили да је проблем заједнички и да га само заједно можемо и решавати. Србија је подржала и убудуће ће подржавати сваку свеобухватну и одрживу иницијативу на том плану. Са задовољством могу да констатујем да су и државни органи и грађани Републике Србије својим деловањем и својим понашањем показали да на мигранте не гледају као на извор проблема, већ пре свега као на људе у невољи. Не тврдим да смо сваком човеку помогли онолико колико му је било потребно, али тврдим да смо свакоме помогли онолико колико смо могли. А често и више од тога.

Даме и господо,

У свом осврту на другу данашњу тему, желим да подсетим да комплексност борбе против тероризма лежи, између осталог, и у чињеници да државе сносе одговорност за заштиту људских права свих грађана, па чак и оних који терористичким деловањем брутално крше људска права других.

Мислим да резолуција о заштити људских права и основних слобода у борби против тероризма, која се већ више година консензусом усваја у Трећем комитету Генералне скупштине УН и Савету УН за људска права, довољно јасно изражава наш став по овом питању и пружа смернице за даље заједничко деловање.

Уважене колеге,

Мада је то већ више пута речено и потврђено, дозволићете ми да још једном поновим да је процес евроинтеграције, односно пуноправно чланство у Европској унији, један од најважнијих спољнополитичких приоритета Републике Србије. У том смислу, желим да истакнем важност очувања сталне динамике преговарачког процеса са ЕУ. Србија је испунила сва прелазна мерила за поглавља 23 и 24 и са правом очекује њихово отварање током холандског председавања.

У контексту наше заједничке европске перспективе, желим да истакнем важност и улогу Централноевропске иницијативе која представља мост између макрорегиона, између земаља чланица ЕУ и оних које то још увек нису, али и мост између делова Европе који имају различита имена – Мителеуропа, Западни Балкан, Источно партнерство, Балтик – али припадају јединственој европској култури.

Оно по чему се ЦЕИ разликује од других регионалних иницијатива је њена пројектна оријентација. Подсетићу вас да је Република Србија 2014. године добровољно удвостручила своју годишњу контрибуцију, што у номиналном износу можда није пуно, али је симболички показатељ нашег поверења и важности коју придајемо сарадњи у оквиру ове регионалне иницијативе.

Даме и господо,

Потенцијали нашег заједничког простора су препознати и у механизму Кина-ЦИЕЗ. Овај механизам повезивања дела Европе са Кином у пракси показује како и географски удаљене делове света може приближити интерес на заједничким пројектима. Модел свестраног повезивања, комуникације и интегрисања различитих развојних стратегија у оквиру „Појаса и пута" , нуди нам додатну пословну платформу и перспективу развоја. У том контексту желим да поменем пројекат брзе пруге Београд-Будимпешта, чијом ће реализацијом бити дат значајан допринос бољем транспортном умрежавању европског југа и централне Европе.

Када говоримо о регионалној сарадњи у контексту боље транспортне и енергетске повезаности, желим да подсетим на проблем снабдевања гасом са којим би се већ 2019. године могла суочити Република Србија, али и већина земаља у региону. Разговори о могућим новим гасним токовима се воде, али се конкретна решења још увек не назиру, због чега желим да и овом приликом апелујем на институције ЕУ како би у што скорије време била понуђена трајна решења.

Драги пријатељи,

На крају излагања, морам да приметим да су беспрекорном организацијом данашњег скупа наши домаћини још једном показали да са разлогом уживају репутацију добрих домаћина. Ја им на томе и честитам и захваљујем. И желим им успешан наставак председавања.

Истовремено, желим да истакнем да Република Србија поздравља и подржава председавање Републике Белорусије Централноевропском иницијативом у 2017. години. Уверени смо да ће Република Белорусија, као што је била и јесте поуздан партнер Републике Србије у билатералним односима, бити поуздан и успешан председавајући овом регионалном иницијативом.

Хвала вам на пажњи.“

Министри земаља чланица ЦЕИ су у бројним усвојеним закључцима, између осталог, поздравили напредак западног Балкана у његовом европском приступном процесу, наглашавајући да су даљњи напори неопходни на путу приближавању ЕУ.

Скупу, који је организован у оквиру председавања Босне и Херцеговине ЦЕИ-ем, присуствовали су министри спољних послова Аустрије, Италије, Хрватске, Бугарске, Мађарске, Србије, Македоније и Белорусије, а остале земље, чланице ЦЕИ-а, биле су заступљене са заменицима министара спољних послова и државним секретарима у министарствима.

На маргинама састанка министара спољних послова држава чланица ЦЕИ, састали су се министар спољних послова Републике Србије Ивица Дачић и министар иностраних послова БиХ Игор Црнадак. Током састанка је заједнички оцењено да су укупни односи Србије и БиХ веома добри и да су од изузетне важности за стабилност Балкана. Министар Дачић је посебно потенцирао значај сарадње Србије и Републике Српске истакавши да је, упоредо са развијањем билатералних односа Србије и БиХ, „важно наставити сарадњу Србије и Српске, у складу са Дејтонским мировним споразумом, која је дефинисана Споразумом о специјалним и паралелним везама“. Такође је навео да су Србија и БиХ веома значајни партнери, као и да је важно „политичка питања решавати дијалогом“.

Обраћајући се новинарима, након поменутог састанка, министар Дачић је поручио: „Србија је ту да помогне, као фактор стабилности у региону. Желимо да све земље у региону буду успешне на европском путу, јер то може додатно допринети стабилизацији“.

Министар спољних послова Ивица Дачић, састао се са министром индустрије, енергетике и рударства Републике Српске Петром Ђокићем. Током састанка су констатовали да су политичка стабилност, безбедност становништва и развој економије кључна питања на којима треба градити што боље односе у региону. Током састанка било је речи о политичким и економским односима Србије и Српске.

Годишњем састанку министара спољних послова држава чланица ЦЕИ, као и билатералном састанку министара спољних послова Србије и БиХ, присуствовали су амбасадор Србије у БиХ Станимир Вукићевић и генерални конзул Владимир Николић.

Током боравка у Бањалуци, 16. јуна 2016. године, први потпредседник Владе и министар спољних послова Републике Србије Ивица Дачић са сарадницима, посетио је Генерални конзулат Републике Србије у Бањалуци. То је при пут, од отварања овог ДКП-а, да га је посетио министар спољних послова.

Том приликом, амбасадор Републике Србије у БиХ Станимир Вукићевић и генерални конзул Владимир Николић, информисали су министра Дачића о кључним активностима и пословима које запослени у дипломатско-конзуларним представништвима Републике Србије у БиХ свакодневно реализују.