У Спомен-подручју Доња Градина код Козарске Дубице обележена је 71 година од страдања жртава усташког злочина у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доњој Градини. Комеморацији је присуствовао председник Републике Србије Томислав Николић.
Испред Владе Србије, венац су положили министар одбране Зоран Ђорђевић и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин.
Након парастоса, који је на гробном пољу „Храстови“ служен на српском, јеврејском и ромском језику, присутнима се обратио председник Републике Србије.
Николић је истовремено подсетио да протиче осма деценија од мученичке смрти на стотине хиљада невиних људи, који су „имали срећу да буду рођени као Срби, Јевреји и Роми, и несрећу да потпадну под власт усташких зликоваца којима је било на памети само уништавање Срба“. Такође је указао на неадекватан однос међународне заједнице према том ратном злочину рекавши: „То што су прошле деценије од стравичног ратног злочина геноцида није разлог зашто у свету ћуте и гледају да се што мање помиње. Разлог је што су побијени Срби, а убице су били Хрвати. Нама данас ударају жиг зликовца, а зликовцима стављају ореол жртве. Доња Градина се не уклапа у ту дириговану поделу народа“. Предсеник Николић је указао да треба наставити са истраживањем овог страдалног места, „све док последња жртва не буде именом и презименом препозната, уписана и остављена будућим генерацијама на чување“. Председник Републике Српске, Милорад Додик, рекао је да у Доњој Градини време више не тече, јер су се „казаљке зауставиле пре 71 године, подсећајући и опомињући нас на један од најтрагичнијих догађаја у новијој српској историји, када су убијани људи само зато што припадају једном народу“.
Додик је, између осталог, истакао да је пре 71 године на овом месту живот победио смрт и да о Јасеновцу треба говорити и више и чешће. Јавности је поручио: „Пробој јасеновачког логора смрти је једна од највећих наших победа, извојеваних у тушини, која је и остала у тишини. Остало је питање зашто напад на Јасеновац није изведен раније, зашто се чекало да буде побеђен фашизам и зашто је власт у бившој Југославији ћутала о томе“. Обраћање је завршио позивом да се негује сећање на невино страдале, речима „уколико се не сећамо својих мртвих и страдалих, заборављамо и потиремо себе“.
|