Printer Friendly Version Наталијина рамонда – симбол обележавања Дана примирја у Првом светском рату све чешће на улицама Бањалуке @ 17 November 2015 09:24 AM

Владимир Николић, генерални конзул Републике Србије у Републици Српској, на молбу новинара интернет портала еТрафика, детаљно је објаснио симболику и значај цвета Наталијина рамонда који се у комбинацији са Албанском споменицом користи за обележавање Дана примирја у Првом светском рату.



Николић је најпре истакао да се, захваљујући Генералном конзулату Републике Србије, „Наталијина рамонда“ све чешће може видети и на улицама Бањалуке. Притом је објаснио да је у питању званична значка Републике Србије, уведена 2012. године, коју званичници носе седам дана пре обележавања Дана примирја, да би је након завршених манифестација које се организују у 11.00 сати, 11. новембра сваке године, скинули са свог ревера. На овај начин се одаје почаст свим страдалима током Првог светског рата.



Потом је подсетио да се Наталијина рамонда назива и „цвет феникс“, јер уз помоћ воде оживи чак и када потпуно увене. У народу је позната и као „васкршњи цвет“, јер цвета у време великог хришћанског празника Васкрса.


Име је добила по краљици Наталији Обреновић, а расте на истоку Србије и планини Кајмакчалан, где су српске снаге водиле жестоке борбе у Првом светском рату. Цвет је у околини Ниша открио доктор Сава Петровић 1884. године, дворски лекар краља Милана Обреновића, док га је Јосиф Панчић уврстио у литературу. Ради се о заштићеној врсти која осим у Србији расте у Македонији и Грчкој. Пред цвета, на амблему се налази и Албанска споменица, одликовање додељено припадницима српске војске који су се повлачили преко Албаније током зиме 1915. и 1916. године.


Иако се ради о начину на који Србија обележава Дан примирја, Наталијина рамонда полако долази и у Републику Српску. С тим у вези, генерални конзул Републике Србије у Бањалуци Владимир Николић рекао је да последње три године спонтано шири идеју о Наталијиној рамонди, захваљујући чему је око 500 Бањалучана добило свој примерак.



“Пуно ми је срце када у Бањалуци видим људе који их носе. Већина грађана причу чују први пут од мене, али се већ сада она постепено шири. Рецимо, пре неколико дана сам након полагања венца отишао на кафу и конобар ме је упитао шта ми је то на реверу. Ја сам му објаснио о чему се ради и поклонио му један примерак, а онда су њега гости питали, па је он проширио причу на њих. Прича је феноменална, повезати Србију и рамонду, који се као феникс дижу из пепела - та метафора је пријемчива, јер када објасните шта је цвет и зашто је повезан са Србијом, има много смисла”, рекао је Николић и додао да у његовом систему вредности 11. новембар представља један од најзначајнијих датума у историји ове цивилизације.


“Замишљам га као један дан среће и еуфорије, након четири године тешких голгота и мука кроз које је прошао свет долази дан када рат престаје. Србија има посебно место у тој причи, она је изгубила трећину свог становништва током Првог светског рата. Сваке године овде полажемо венац и том приликом делимо рамонду, а онда је виђамо по граду, казао је Николић, наглашавајући да свој посао доживљава као повезивање Срба са две стране Дрине, што чини и кроз промоцију Наталијине рамонде.


Новинари портала еТрафика су, након разговора са Николићем, конткатирали случајне пролазнике и питали их о Наталијиној рамонди. Прва госпођа коју су зауставили на Тргу Крајине препознала је цвет и испричала његово значење. Наредних неколико пролазника није чуло за њу и сам изглед био им је непознат. Потом су посетили једну од цвећара и затражили примерак Наталијине рамонде. Продавачица им је рекла како га тренутно немају, али је знала шта представља.


На улици су срели и директорицу Агенције за осигурање РС Божану Шљивар, која је на реверу носила управо Наталијину рамонду. Она им је испричала како је свој примерак добила од супруга, коме га је поклонио генерални конзул Николић. Ипак, за њену симболику зна од раније.



“Сазнала сам за њу прошле године, када сам у ‘Политици’ прочитала текст и јако ми се свидело. Без обзира што се ради о званичном амблему Републике Србије, мислим да ми у БиХ имамо пуно право да тај знак такође носимо, имајући у виду да је Први светски рат зближио Србе са обе стране Дрине на различите начине. Мислим да је ред да се сећамо жртава и да будемо поносни на победу у Првом светском рату”, рекла је госпођа Божана Шљивар.

Подсећња ради, потребно је истаћи да је 11. новембар посебно значајан јер су на тај дан 1918. године силе Антанте окончале Први светски рат потписавши примирје са Немачком. Грађани Велике Британије и држава Комонвелта, приликом обележавања овог датума, носе значке са цветом булке (дивљи мак), јер је то први цвет који је никао на пољима Фландрије, месту где су се водиле жестоке битке током Великог рата. Руси на тај дан, односно 11. новембра сваке године, истичу Георгијевску ленту, наранџасто-црну траку која је преузета са Ордена светог Ђорђа. САД овај датум називају Дан ветерана.